Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani ministre sa vašim uvaženim saradnicima, poštovani narodni poslanici, meni je izuzetno drago da smo čuli ovde neke nove kreativne ideje u Narodnoj skupštini Republike Srbije koje su došle iz redova poslanika vlasti, da se razmišlja i o ukidanju ovih televizijskih prenosa skupštinskih zasedanja, jer očito treba zabraniti i ovaj poslednji glas opozicije koji još u Srbiji može da se čuje. Naravno, nadamo se, niti ćemo dozvoliti da do tako nečega dođe.
Ono što sigurno brine ogroman broj građana Srbije jeste stanje u kome se danas nalazi srpsko obrazovanje i ne samo danas, nego godinama i decenijama unazad. Posebno je dramatičan materijalni status prosvetnih radnika u Srbiji koji je zaista ponižavajući, najobrazovaniji sloj našeg stanovništva ima plate koje su ispod republičkog proseka. To samo govori o tome kako se ceni obrazovanje u ovoj državi, odnosno koliko se ne ceni prosveta i prosvetni rad onih koji provode maltene više vremena sa našom decom nego što to mi kao roditelji činimo.
Veliki je problem i narušen je autoritet naših učitelja, nastavnika i profesora koji su pod ovom poplavom tzv. dečijih prava ili ne znam, prava roditelja došli u situaciju da se više ništa ne pitaju i da se praktično plaše roditelja i dece u nastavnom procesu. Od svega toga što je zaista ponižavajuće i uvredljivo i za decu i za nastavno osoblje najveći problem predstavlja odnos prema prosveti koji je decenijama unazad takav da je prosveta predmet eksperimentisanja uživo i eksperimentisanja u kome nema kraja.
Još od čuvene škole igrice Gaše Kneževića, do danas traju pokušaji da se reformiše naše obrazovanje koji su najčešće pod udarom zapadnih reformističkih ideja i koji zapravo niti su u duhu naše prosvetne tradicije, niti imaju smisla za naše nacionalno obrazovanje i vaspitanje.
Prošli smo veliki put od Gaše Kneževića do ukidanja imena škole „Svetog Save“ za sedam miliona arapskih dolara, prolazimo veliki put od svih pedagoških i psiholoških reformi koje je naše obrazovanje trpelo od vremena DOS do vaše ideje gospodine ministre, koja mi definitivno nije jasna, da roditelji treba da ocenjuju nastavnike.
Zaista ne vidim kako će roditelji da znaju šta se to i kako radi na nekom času i otkud njima pravo da ocenjuju ljude koji su prošli neku metodiku nastave i položili neke ispite i magistrirali i doktorirali negde da bi bili prosvetni radnici. Da li je to na osnovu nekih informacija koje će im đaci davati, pa treba roditelji da ocenjuju njihove učitelje, nastavnike i profesore?
To nema smisla, reforma obrazovanja u Srbiji je krahirala i ono o čemu mi danas govorimo je jedan izuzetno dobar primer. Deset godina je Bolonje u Srbiji, možemo da konstatujemo da je bolonjski proces reforme visokog obrazovanja u Srbiji doživeo svoj kraj i krah i da je hitno potrebno menjati postojeći Zakon o visokom obrazovanju i temeljno preispitati vrednost i ciljeve i rezultate bolonjskog procesa u visokom obrazovanju.
Mi ovde treba da obratimo pažnju upravo na te efekte. Treba da obratimo pažnju na rezultate te bolonjske reforme koja je definitivno ostavila negativne posledice po srpsko školstvo. Razlozi su različiti i ta generalna kritika Bolonje može da krene od uvođenja ocenjivanja izradom tekstova preko svake mere, prevelikog značaja seminarskih radova i kolokvijuma, raznih nametnutih suvišnih i nepotrebnih izbornih predmeta, ukidanjem diplomskog rada ili magistarskih studija, uvođenja master strukovnih studija i generalne degradacije, posebno doktorskih zvanja i ovog bujanja nekakvih doktora nauka, plagijatora i svega drugoga, što nije toliko čudno kada vam je predsednik države kupio diplomu ili kada su vam ministri plagirali doktorske radove, onda ne treba da čudi ni što je čitava nacija u transu kupovine diploma i izmišljenih, kupljenih i plagiranih doktorata.
Ovim se kompletnim bolonjskim procesom definitivno snižava nivo znanja u Srbiji, dovodi do jedne ozbiljne degradacije i zvanja i znanja i danas smo u toj situaciji da više ne znamo zapravo kuda ide naše obrazovanje. Najbolji dokaz tome je što smo za ovih 15 godina velikih zapadnih reformi našeg obrazovanja promenili verovatno i 15 ministara prosvete.
Ja ne znam, gospodine ministre, vi biste trebali znati taj podatak, koji ste vi po redu ministar u poslednjih 15 godina? Da li ministre prosvete menjamo na svakih šest meseci, na godinu dana? Kakva je tu reforma moguća sa takvim smenama ministara? Da li svaki ministar kreće iz početka? Ko se tu na koga nadovezuje? Ima li tu ikakvog kontinuiteta i smisla? Evo, i vi ste, već ne znam da li drugi, treći, peti ministar u ovih pet godina vlasti SNS, što je dobar dokaz da SNS nema pojma šta će sa srpskim obrazovanjem. Jer, da su oni imali bilo kakvu ideju iz one famozne bele knjige koju su zaboravili da su ikada napisali, oni bi stavili jednog ozbiljnog ministra i taj ozbiljan ministar bi za ovih pet godina već sproveo reformu obrazovanja. Ovako, vi sada morate iz početka. Ili, možda vi nećete iz početka? Možda vi uvažavate vašeg prethodnika Srđana Verbića, koji ne znam zašto je smenjen ako je bio dobar? I ne znam zašto nastavlja da radi u vašem ministarstvu ako je bio dobar? Znači, nije imalo razloga smenjivati dobrog ministra. Niti ima razloga ostavljati u ministarstvu lošeg ministra koga ste smenili. Ali, to je sada već kadrovska politika SNS, da ne ulazim u to.
Govorim vam o nečemu potpuno drugom. Govorim vam o jednom diskontinuitetu srpske prosvete u odsustvu jasnog plana, u odsustvu stručnjaka koji su ozbiljno uključeni u reformu obrazovanja i nametanju zapadnog modela obrazovanja koji se Srbiji nameće već 15 godina.
Evo, recimo, da bismo mi doneli ove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, mi moramo, kao što ovde Vlada nama predlaže, da imamo tzv. izjavu o usklađenosti Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju sa propisima EU. Za mene je to najobičnija nebuloza. Ne vidim zašto bismo mi naš Zakon o visokom obrazovanju usklađivali sa bilo čijim propisima van ove države? Jel ovo „banana država“? Jel ovo neka kolonijalna država? Jel ova država nema pravo da donese svoje zakone, da svaki zakon u republičkoj Skupštini mora da ima izjavu usklađenosti sa propisima EU. Ja protestujem protiv toga.
Protestujem protiv nametanja zakona sa strane, protestujem protiv prepisivanja zakona sa zapada koji se nameću ovome društvu i državi, protestujem protiv neusklađivanja tih zapadnih i evropskih zakona sa našom pravnom tradicijom, sa našom istorijom, sa našom kulturom, sa našim identitetom, sa našim nacionalnim interesima i svim drugim, što zapravo treba da bude u prvom planu, a ne Evropska unija. To je naš problem ovih 16 godina, što je Evropska unija u prvom planu, a naši nacionalni i državni interesi, naš identitet, naše nasleđe, naše tekovine, su jednostavno gurnute u drugi plan.
Imamo mi ozbiljne prosvetne sindikate, gospodine ministre. Naši prosvetni sindikati ne brinu samo o materijalnom statusu, što jeste jedna od važnih obaveza sindikalnih aktivnosti, nego izuzetno brinu o ozbiljnosti reforme obrazovanja u Srbiji.
Ja bih vam preporučio da pogledate niz ozbiljnih dokumenata koje je uradila Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, koji su veoma ozbiljno, u nizu okruglih stolova, se posvetili temi reforme obrazovanja. To su ljudi koji su svaki dan u klupama, ljudi koji svaki dan drže dnevnike, ljudi koji svaki dan rade sa decom i oni bolje znaju obrazovanje od teoretičara iz EU, od nevladinih organizacija, od pedagoga i psihologa koji reformišu naše obrazovanje.
U konkretnom prevodu na ove izmene i dopune Zakona, to znači da mi ovde, recimo, kao prvi problem s kojim se suočavamo, imamo situaciju da ova zakonska izmena dolazi kasno. Fakulteti su već, ako sam u pravu, a voleo bih da me u tome demantujete, ovo je najveća zanimljivost ove naše današnje rasprave, dobili dopis da rade kao da su izmene Zakona usvojene. Vi me demantujte ako nisam u pravu.
Šta to znači? Upis u novu školsku godinu je počeo 1. oktobra. Danas je 18. oktobar i biće završen, ili je završen, do usvajanja ovog zakona, po preporuci da se radi po predlogu zakona. Ovo je jedna genijalna zakonodavna novost u istoriji srpskog parlamentarizma i zakonodavstva. Od sada, gospodine Martinoviću, SNS će ući u istoriju prava kao jedan genijalni pronalazač jednog novog pravnog instituta koji se zove – raditi po predlogu zakona koji će tek da uđe u skupštinsku proceduru.
