Poštovana predsedavajuća, drage kolege, narodni poslanici, apsolutno podržavam i smatram da treba prihvatiti ovaj amandman kolega narodnih poslanika iz prostog razloga da se ne bi ogrešili o još jednu grupu studenata tzv. bolonjaca koji su se upisali nakon donošenja Zakon o visokom obrazovanju 2005. godine.
Ispravili smo grešku koju je Vlada napravila diskriminišući studente postdiplomce na magistarskim i doktorskim studijama i bio bi red da ovim amandmanom ispravimo i ovu eventualnu grešku i diskriminaciju prema studentima bolonjcima koji su se upisali 2006. i 2007. godine.
Zašto smo posebno osetljivi za ovu kategoriju studenata kojim su ovim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju diskriminisani? Zato što je to žrtva eksperimenta bolonjske reforme. Na ovoj generaciji je primenjena bolonjska reforma visokog obrazovanja u Srbiji te 2006. na 2007, 2007. na 2008 i ova generacija je bila eksperimentalna generacija u toj famoznoj i katastrofalnoj bolonjskoj zapadnjačkoj reformi našega školstva.
Mislim da zato bi svi zajedno trebali da imamo malo više razumevanja za ovu generaciju. Postoje dva problema u vezi sa ovom generacijom na koja želim posebno da ukažem. Danas vam, koliko je bilo vremena da diskutujemo malo sa gospodinom ministrom o tome na Odbor za obrazovanje, ali mislim da su od velikog značaja, od interesa ove populacije studenata.
Prva stvar je - zašto se njima ne odobrava produžetak studija, a odobrava se studentima po starom programu koji su upisali nekoliko godina pre njih studije.
Dakle, zašto bi oni bili diskriminisani? Jedino iz tog razloga što su oni, je li, eto, upisali po Bolonji, pa za njih ne treba da važi koje su godine u pisali, iako se zove po starom programu nema veze koliko su godina pre upisali, a evo dobijaju produžetak.
Dakle, to je prvi osnov po kome su oni ovde diskriminisani. Za njih jednostavno treba takođe da važi produžetak, posebno ponavljam, iz razloga što su oni bile žrtve eksperimenta, što su oni bili pokusni konjići nečije tamošnje, tadašnje, ne znam već čije, dosovske, zapadnjačke, soroševske ili ne znam kakve druge gospodine Živkoviću reforme visokog obrazovanja. Red je da neko preuzme odgovornost, pa sada vi se dogovorite koji ste do sada vladali, ko je kriv za katastrofalnu bolonjsku reformu.
Ono što je ovde dodatni problem o kome smo danas diskutovali na Odboru za obrazovanje, što mislim da zaista treba skrenuti pažnju svima vama iz vladajuće većine i siguran sam da ćete razumeti o čemu se radi i da možda ćete promeniti mišljenje i podržati ovaj amandman.
Naime, o čemu se radi? Ovim studentima u vašem obrazloženju, kojim Vlada odbija ovaj amandman, kaže se – amandman se ne prihvata iz razloga što u slučaju kada student upisan u prvu godinu osnovnih studija školske 2006/2007, odnosno 2007/2008. godine prestane status studenta u skladu sa članom 94. stav 1. tačka 4. Zakona o visokom obrazovanju, on ima mogućnost da završi studije u skladu sa članom 85. stav 7. zakona, odnosno članom 94. stav 2. zakona.
Vi ste se ovde izgovorili – on ima mogućnost da završi studije, ali kako? Onim genijalnim izumom koji ste vi osmislili, a to je reupis tzv. Znači, on praktično prekida svoje dosadašnje studije, upisuje ponovo studije po bolonjskom procesu i dobija novih osam, odnosno devet godina za te studije. Šta to konkretno za njega znači? To znači pre svega upisninu, troškove da se iznova upiše, novi indeks i sve druge troškove koje ima i rizik da će mu fakultet raditi novi studijski program, odnosno usklađivati šta je položio od predmeta, šta nije jer se u međuvremenu bolonjski proces menjao, dati mu neke nove predmete da polaže, produžiti mu rok završetka studiranja na taj način?
Nije u istom statusu kao studenti po starom programu kojima je odobreno da produže, odnosno nastave svoje studije bez ikakvih prepreka. Pred ove studente bolonjce vi ste stavili ove dve potencijalne prepreke. Prva je da im fakulteti odrede visoku članarinu, odnosno visoku novu upisninu. Drugo, da ih opterete dodatnim predmetima koji su u međuvremenu iz bilo kog razloga uvedeni i da time oduže i zakomplikuju završavanje studija.
Ovim amandmanom, a isti amandman predložila je i poslanička grupa Dveri, odnosno narodni poslanici Dragan Vesović iz naše poslaničke grupe, mi to sprečavamo. Sprečavamo diskriminaciju prema ovim studentima i njima dajemo mogućnost da i oni mogu da produže svoje studije u naredne dve godine bez nove upisnine, bez promene studijskog programa i svega drugog. Mislim da je to poprilično jasno, poprilično jednostavno, poprilično pošteno. Ne vidim nijedan jedini razlog da svi zajedno ne dignemo ruku za ovaj amandman bez obzira iz koje poslaničke grupe dolazi.
Ja ga sada branim iako nije amandman Dveri, a imamo i sličan ili gotovo istovetan amandman, jer mislim da je dobar amandman, mislim da sprečava još jednu diskriminaciju, mislim da izlazi u susret, kako se čuje, ne znam da li je taj podatak gospodine ministre tačan, broju od 2000 studenata koji su bili žrtve eksperimenta Bolonje.
Ima još jedan problem sa njima na kojima je skrenuta pažnja u njihovim dopisima. Određeni broj njih je kada je upisao studije te 2006. ili 2007. godine po tzv. Bolonji studirao, a da to često ljudi nisu ni znali, po neakreditovanom programu i dešavalo se da završe svoje studije, da treba da uzmu diplomu i da im fakultet kaže – pa vi ne možete da dobijete diplomu, vi ste studirali po neakreditovanom programu, jer nikada nije akreditovan taj program njihovog bolonjskog studiranja.

Prelazite na vreme grupe.

  Zahvaljujem.
Da zaključim. Nad ovim studentima, a to nije mali broj, ako je tačan podatak da je njih 2000 izvršena je jedna velika „reforma obrazovanja“ koja nije bila ništa drugo nego eksperiment po zapadnjačkim uzorima bez ikakvog obzira na tradicije naše prosvete.
Pozvao sam se na citat gospodina Martinovića iz njegovog radikalskog doba kada je i on tvrdio ono što ja sada tvrdim da je ta reforma katastrofalna i da je treba poništiti i ukinuti. I slažem se sa njim.
Da bismo se makar malo odužili ljudima koji su služili za eksperiment nekakvim soroševim stipendistima, psiholozima i pedagozima koji su vodili naša ministarstva prosvete od 2000. godine pa kasnije red je da im barem damo mogućnost da produže svoje studiranje bez novog upisa, bez promene studijskog programa, a sve to omogućava u naredne dve godine ovaj amandman.
Mislim da sam vam na veoma plastičan način veoma jasno bez ikakvog političkog momenta na neki način pokazao zbog čega treba i time da zaokružimo ovu raspravu tako što ćemo sprečiti bilo kakvu diskriminaciju bilo koje grupe studenata.
Ispravili smo jednu stvar vašim predlogom izmene i dopune zakona koju je Vlada predložila, koju smo svi podržali. Ispravili smo drugu potencijalnu diskriminaciju ovim amandmanom, evo neka je i Martinovićev, koji ćemo svi podržati. I da sada ispravimo i ovu treću potencijalnu diskriminaciju prema studentima koji su upisali 2006. i 2007. godine jer su oni bili žrtve ove bolonjske reforme koja je katastrofalna po srpsko visoko obrazovanje.
Apelujem na vas iz vladajuće većine da ovo shvatite ovo kao dobronameran predlog i da pomognemo grupi od 2000 studenata da imaju ista prava kao i oni koji su studije upisali daleko pre njih i koji nisu bili žrtve nikakvog eksperimenta u visokom obrazovanju. Nadam se da ćete podržati ovakvu ideju bez obzira što dolazi iz redova opozicije.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Vas nije spomenuo. Pežurativno vas je spomenuo, najgore moguće?

Najgore moguće. Pomenuo me je mlađi kolega u jednom naporu i naponu demagogije gde pokušava da na način vraćanja Srbije po nazivu svoje stranke u 19. vek pokušao da skupi neke poene. Želim mu da u tome uspe. Taj deo biračkog tela bolje da ide vama nego na neku drugu stranu. Vi ste još mladi pa ćete moći da promenite stav. To već vidimo u našoj praksi.
No, da kažem da od 2000. do 2004. godine, pošto sam ja pomenut, koliko sam učestvovao u izvršnoj vlasti, nije bilo priprema za sprovođenje bolonjske deklaracije i visokog školstva po sistemu.
Malopre je nekakav poslanik pomenuo pežurativno i ministra pokojnog Gašu Kneževića u najgorem smislu.

Replicirate Bošku Obradoviću.

Naravno da se na to navodim, što je isto jedna stvar koja je potpuno neprimerena. Znači, Vlada Zorana Đinđića u koju uključujem i onaj deo poslednjih godinu dana kada sam je ja vodio da nije imala nikakve veze sa Bolonjom, ali i dalje mislim da to nije loš sistem. To nije loš sistem i time što ste rekli da je loš, da je eksperiment time vređate bar šest generacija mladih ljudi koji su završili svoje fakultete po tom sistemu i koji danas uspešno rade u zemlji i van zemlje, koji su na osnovu toga unapredili bilo proces učenja, proces nauke, proces proizvodnje, bilo koji proces života u našoj zemlji i ta demagogija, bez obzira što je slatka, može nekada da bude jako uvredljiva i loša za ono što se zove interes Srbije i njenih građana.
Prema tome, molim vas, ne želim da menjam vaš ideološki kurs, ali samo pazite šta ponekada govorite.

Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Ja sam zaista duboko zainteresovan da otkrijemo ko je onda kriv za tu bolonjsku reformu, jer ovako će ispasti da svi peru ruke i da niko od aktera na političkoj sceni Srbije nema veze sa Bolonjom i nije kriv za Bolonju. Dakle, ako nije kriva DS ili Zoran Živković, da vidimo ko je onda kriv i da vidimo zašto posledice tako loših bolonjskih reformi nismo u potpunosti ispravili, a video sam i citirao sam i mišljenje uvaženog kolege Aleksandra Martinovića, koji se u potpunosti sa mnom slaže, ako nije promenio mišljenje za ovih četiri-pet godina, da je ta Bolonja katastrofa i da je treba ukinuti.
Ovde zapravo kao problem o kome govori gospodin Živković mogu da navedem jednu drugu stvar, a to je da smo mi, zahvaljujući takvoj bolonjskoj reformi visokog obrazovanja, izgubili akademsku i svaku drugu intelektualnu odgovornost naših studenata i od tog vremena nismo u Srbiji imali jedan ozbiljan studentski protest na bilo koju ozbiljnu nacionalnu državnu ili političku temu. Znači, tako su dobro studente zabavili bolonjskim kolokvijumima i raznim drugim stvarima, da vi imate deset generacija koje se nisu umešale ni u jednu ozbiljnu političku, društvenu, državnu i nacionalnu temu.
Ne sećam se generacija srpskih studenata pre Bolonje koji nisu bili aktivni da kažu svoj stav kada je pitanje Kosova i Metohije, kada je pitanje bilo koje druge velike nacionalne političke i državne teme. Od kada je krenula reforma bolonjskog procesa, od tada srpski studenti nemaju politički stav, od tada srpski studenti ne prave demonstracije protiv vlasti, od tada srpski studenti brinu samo o obrazovanju, pod znacima navoda, a zapravo su na svaki drugi način oterani od bavljenja bilo kakvom društvenom odgovornošću, što je uvek bio jedan od smisla studiranja i veoma se cenio stav studenata.

Dobro. Slobodan Vuksanović, odgovor na vaše pitanje, Vlada Vojislava Koštunice.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.