Hvala, gospođo predsedavajuća.
Kada smo pre dva dana počeli da pričamo o promeni ovog zakona, ja sam, naravno, znao tada da sam podneo amandman i nisam ni sumnjao da će amandman kao takav biti odbijen, nažalost, najmanje iz dva razloga. Prvi razlog je što ga podnosi opozicija, a drugi razlog je što, kako reče jedan od uvaženih kolega iz najbrojnije poslaničke grupe, doneta je odluka da to tako bude.
Bio sam targetirao tri grupe. Setiće se gospodin ministar kada smo pričali o tome. Prva grupa je bila – studenti koji su upisani pre početka Bolonje i to je bilo obuhvaćeno prvim predlogom sa kojim je pred nas izašla Vlada. Ispričao sam kada sam govorio u diskusiji u načelu o drugoj grupi, o grupi onih koji su upisali postdiplomske studije. Vidim da je taj amandman prihvaćen, a tada namerno nisam pričao o ovoj grupi bolonjaca koji su upisani 2006/2007, 2007/2008. i 2008/2009. godine, koje amandman koji sam podneo obuhvata. Nisam pričao jer sam osetio potrebu da malo podrobnije objasnim njihov slučaj. Imali smo malopre diskusije u tom smeru. Jer, šta se sada tu dešava? Kada su oni upisali fakultet po Bolonji, predviđeno je da ukoliko njihov osnovni program traje četiri godine, oni moraju završiti fakultet za osam godina, a ukoliko imaju master, da treba da ga završe za deset godina.
Ovi koji su upisani 2006/2007. godine period od devet godina je već istekao, gde se u jednom momentu fakulteti setiše da tih osam produže za još jednu godinu, da bi im omogućili da završe. I sada, u svakom slučaju, pokušavajući da, dozvolićete da možda i malo grublju reč upotrebim, pokušavajući da ispravimo brljotine, pošto vidim da je šest puta dolazilo do izmena, dakle, neko je negde nešto brljao, kad, šta, gde, teško je to ustanoviti, uvek će ovi sadašnji da se pozovu na bivše, a bivši će da kažu da su ovi sadašnji imali dosta vremena da u svojim vizijama koje već traju pet godina možda nešto poprave.
Uvek ćemo imati problem. Dakle, sada je ta grupa upisana 2006/07, nakon isteka osam plus jedne godine, to je prošlo devet godina, oni su otišli na reupis. Reupisom ušli su u najmanje tri problema, nešto bi bila negativna, nešto pozitivna diskriminacija. Negativno je to što su reupisom morali da se izlože dodatnim finansijskim sredstvima, da se ponovo upisiju. Negativno je to što će možda u svemu tome fakultet da promeni studijski program, pa da im nametne nove predmete, a šta je po njih pozitivno? Pa, po njih je pozitivno to što su reupisom dobili novih osam godina. Dakle, njima sada studiranje može da traje 18 godina.
Mi smo tražili, odnosno ja sam podnoseći ovaj amandman tražio da se taj period od osam plus jedne, koliko su već imali, oroči na još jedno dve godine da bi na njih stavili istu situaciju kao što su bili i oni studenti prethodni koji nisu upisani po bolonjskom programu.
Nažalost, vidim da nema volje u vladajućoj većini da o ovome razmišlja. Zahvalan sam vama kao ministru što ste na jutrošnjem Odboru sa svim članovima Odbora postigli neko prelazno rešenje. Ono neće eliminisati ove nepravilnosti o kojima ja govorim. Smatrao sam da ćemo na ovaj način moći da dovedemo sve i one pre 2005. i ove posle 2005. godine, dakle, taze bolonjce u isti nivo, u istu ravan. Nije kasno da vladajuća većina razmisli. Možda je ovo dobar amandman, bez obzira što ga je predložio neko iz opozicije. Razočaran sam, uvaženi kolega Atlagiću, da vi kao čovek koji se bavi istorijom ne znate šta su dveri, a šta su vrata. Nema razloga …
