Kolega Obradoviću, mnogo puta sam čuo u ovoj sali Aleksandra Vučića kako je rekao da je za mnoge stvari pogrešio. Nema potrebe da trošite uludo vreme.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, Aleksandar Vučić, koga prethodni govornik toliko mrzi, danas je bio u Kikindi na otvaranju nove fabrike koja će da zaposli 2.000 nezaposlenih ljudi. U proteklih nekoliko dana posetio je ceo jug Srbije. Potpisani su novi ugovori. Vi iznosite neistine, klevećite, lažite, mrzite, sve je to ljudski. Mi ćemo da radimo, mi ćemo da reformišemo Srbiju, mi ćemo da otvaramo nova radna mesta.

Ja sam svašta radio u životu i dobro i loše. Evo, gospodine Obradoviću šta ste vi radili pre nekoliko meseci.

Evo, gospodine Obradoviću, šta ste vi radili pre nekoliko meseci. Evo fotografija kako tučete ženu. Evo fotografija kako sa galerije dobacujete. Evo, opet kako tučete ženu u zgradi Kralja Milana.

(Boško Obradović, s mesta: To me zanima.)

Koga zanima? Pa, zanima naučnu javnost Srbije, na primer. Pošto većeg Srbina, od Prote Mateje Nenadovića, do danas, od Boška Obradovića, nema. Evo, šta je taj čuveni, veliki Srbin izjavio u izbornoj noći. On je citirao mene, pa hajde red je da ja i citiram i njega.

Kaže veliki Srbin Boško Obradović sa sve svojom Jasminom Vujić, koja radi u NASI: „Kako te nije sramota? Kako te nije sramota Đurđeviću? Hoćeš sa tim da izađeš pred narod? Kako te nije sramota čoveče, bre? Sada su počeli da šteluju rezultate. Sram vas bilo. Kradete glasove naroda. Lopovi, bre, sram te bilo…“

Privodite kraju, kolega Martinoviću.

„…gde bežite?“ ili kako bi rekao Boško Obradović - „gde bežite?“ „Što bežite? Što bežite od naroda koji kradete? Kako vas nije sramota? Pa, što bežiš, ako si u pravu? Dođi. Što bežiš? Sram te bilo. Kradeš glasove naroda, kaže, bruko jedna i sramoto. Sedamdeset godina imaš, sramoto. Izađi pred narod P. jedna.“

Zahvaljujem kolega.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Samo još jednu rečenicu.)
Nemam tehničke mogućnosti…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Molim vas da završite ovu veličanstvenu raspravu koja će ostati upamćena u analima srpskog parlamentarizma.)
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović, pravo na repliku.
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ima li prednost povreda Poslovnika, koleginica se javila, ili ne?

Koleginica Marinika. Nisam video u elektronskim prijavama.
Nema problema. Izvolite, povreda poslovnika.

Zahvaljujem, vrlo je lako, samo podignete pogled povremeno.
Reklamiram povredu člana 106. - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Svi izleću, sasvim razumem, ali ovo je stvarno preterano. Ovo što je prethodni govornik, kolega narodni poslanik Martinović, počeo da citira, iznosi, niti ima veze sa tačkom dnevnog reda, niti sa amandmanom, ne samo zbog toga što je moj amandmana još uvek na dnevnom redu, na diskusiji, ali mislim da ste zaista, predsedavajući, morali da reagujete, bar u drugoj, trećoj rečenici kad i sami procenite da ovo baš nije mesto za zbijanje neumesnih šala i za ovakvu vrstu političkih sukoba kojima zaista nije mesto. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Tepić.
Samo da vam kažem. Kolega Martinović nije dobio reč da bi govorio o amandmanu, nego da replicira Bošku Obradoviću. Tada nije dužan da se pridržava teme dnevnog reda u replikama ili hoćete da izmislimo nova pravila ovde u parlamentu? Znači, to je bila replika gospodina Aleksandra Martinovića gospodinu Obradoviću i u svojoj replici, osim uvreda, ima pravo da kaže šta god hoće. Tako je oduvek, još pre nego što sam ja postao poslanik, a postao sam davno.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni? (Da.)
U redu.
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, ja sam po pitanju ovog amandmana potpuno saglasan da ga ne treba prihvatiti, ali nešto što me je iznenadilo kod govornika koji je obrazlagao taj amandman je večito napadanje SNS zbog toga što nije prihvatila nešto što je htela opozicija itd. Da li bi vi mogli da izglasate taj amandman bez nas? To nije vaš izum, niste vi izmislili taj amandman. To je bila zasluga svih nas, jer smo jedinstveni u tome da se omogući svim studentima da mogu da nastave dalje svoje školovanje.
Nije tačno da je Vlada uradila nešto loše, da je zaboravila nekog, da je nekog ispustila. Bio je jedan predlog. Vlada je imala razumevanje i prihvatila je ono što smo mi predložili. Prema tome, to je sasvim normalno.
Još jedna stvar, koja me zbilja onako malo čudi, a iznenađujuće. Ja sam mislio da vama drhte noge, da ne kažem nešto drugo, kada čujete samo za Aleksandra Vučića. Danas vidim da vam je problem i Aleksandar Martinović. Sutra bilo kog Aleksandra da čujete…