Zahvaljujem, predsedavajući.
Molila bih, ako je to moguće, da me oslovljavate sa narodna poslanica, ako je to nadalje moguće.
Moram da kažem odmah na samom početku da mi je jako žao što Vlada Republike Srbije, kao predlagač ove izmene Zakona o visokom obrazovanju, nije uzela u obzir amandman LSV, kojim se ne diskriminišu studenti, odnosno ispravlja greška u prvobitnom predlogu Vlade, tako što se na jednak način, pod jednakim uslovima produžava studiranje i postdiplomcima, predbolonjcima, odnosno magistrantima i doktorantima, ali je Vlada uzela u obzir jedan drugi amandman o kome smo već dosta čuli, o čemu ja neću govoriti, ali cenim kao dobru reakciju Vlade da praktično na ovaj način prizna svoju grešku, iako verbalno to niko nije rekao. Ja nekako imam zaista potrebu da čujem jer smo mi slušali ovde kako je Vlada izašla u susret, kako je želela da pomogne, kako je imala razumevanja, ali nikako da se vrlo jasno i bez ikakvih tenzija kaže – jeste, evo, u jednom delu je Vlada pogrešila i diskriminisala ne uzevši u obzir ove postdiplomce i predbolonjce, ali je, evo, amandmanski to rešeno do kraja.
Nesposobnost da se prizna greška i da se izdrži kritika opozicije u mestimičnom trajanju od dva minuta je za mene i kao novu narodnu poslanicu, ali ne novog aktera na političkoj sceni, zaista iznenađujuća, i to na taj način da ministar, opet ću pomenuti, evo, ulazimo u peti sat rasprave, apsolutno ni u jednom trenutku nije našao za shodno da se obrati narodnim poslanicima i da obrazloži ili da informacije i odgovore na najmanje 50 pitanja koja su postavljena, počev od prekjučerašnjeg dana i načelne rasprave zaključno sa današnjim danom.
Mi i dalje u kontinuitetu imamo zamenu uloga. Imamo predstavnika, ovlašćenog predstavnika, Vlade koji predlaže ovaj zakon, koji ćuti čitav dan i imamo narodne poslanike koji govore o odlukama Vlade i zašto je Vlada usvojila nešto ili nije, a nisu članovi te Vlade. Dakle, ja, evo, u trećem pokušaju, gospodine ministre, na ovom mestu ste birani pre nekoliko nedelja, budite ministar i pokažite svoj pun kapacitet i znanja i promišljene politike visokog obrazovanja, obratite se narodnim poslanicima, odgovorite na pitanje.
Moje pitanje je, najkonkretnije, kako ste vi izašavši iz ove sale pre dva dana i dalje branili i stajali da ste ispravno postupili kada ste diskriminisali deo studenata a evo posle dva dana je taj stav promenjen? Jako me zanima kako ste na sednici Vlade to obrazlagali, ako ste obrazlagali? Da li ste na kraju podržali i vi lično, ili ste možda preglasani, pa se ne izjašnjavate, jer ste možda preglasani, niste se složili... Dakle, ja zaista mislim da je red, na kraju krajeva, ovde u ovom Domu gde ste birani i gde treba sve argumente koje imate i sve znanje da pokažete, ovo je pravo mesto, da odgovorite na pitanja opozicije, a ne kao što sam rekla i pre dva dana da tretirate parlament i narodne poslanike kao usputnu stanicu. Zahvaljujem.