Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde pojedine poslaničke grupe iz opozicije, čini mi se, pokušavaju da stvore strah kod onih građana Republike Srbije na koje će ovaj zakon da se odnosi. I onda govore o tome da ovaj zakon unosi pravnu nesigurnost, da ovaj zakon ima povratno dejstvo. Jedan od nedostataka ovog predloga zakona, po njima, je taj što ne postoji odredba o povratnom dejstvu zakona, ali ono što me je naročito zaintrigiralo i zbog čega sam se i javio za reč, to je stalno ponavljanje sintagme – završen je upisni rok, a vi donosite zakon u oktobru mesecu. Izvinite, o kakvom upisivanju vi govorite?
Član 123, ovo ću da pročitam zbog studenata na koje se ovaj zakon odnosi. Član 123. stav 1, na koje se i odnose izmene i dopune Predloga zakona o visokom obrazovanju, će da glasi, nakon što izglasamo predlog zakona, studenti upisani na osnovne studije i na studije na višim školama, do stupanja na snagu ovog zakona, mogu završiti ove studije po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija najkasnije do kraja školske 2017, odnosno 2018. godine, odnosno do kraja školske 2018/2019. godine za studente upisane na integrisane studije iz polja medicinskih nauka.
Šta ovde nije jasno? Kakvo upisivanje, kakav upisni rok? Kakav 30. septembar?Ljudi nastavljaju sa započetim studijama koje su već upisali. Možete vi da mašete glavom koliko hoćete. Ja priznajem da sam glup čovek, ali elementarno sam pismen da umem da pročitam šta će pisati u zakonu kad ga usvojimo. Nema nikakvog upisivanja. Ljudi su već upisani. Dakle, studenti upisani na osnovne studije. Znači, ljudi su već upisani, nema šta ponovo da se upisuju.
(Dušan Pavlović, s mesta: Nisu upisani.)
Kako nisu upisani? Gospodine Pavloviću, ja razumem da vi imate potrebu da plašite narod, vi imate potrebu da plašite narod, vi imate potrebu da plašite studente, jer vi, odnosno vaša poslanička grupa ništa drugo i ne ume da radi.

Molim vas, bez ličnog obraćanja.

Ovde se ne radi o upisivanju. Ovde se radi o tome da su ljudi već upisani. Dakle, već su upisani, već imaju indekse, već studiraju, već polažu neke ispite, a sad im se samo rok za završetak upisanih studija produžava do kraja školske 2017/2018. godine, odnosno do kraja školske 2018/2019. godine za studente upisane na integrisane studije iz polja medicinskih nauka.
Dragi studenti, nemate potrebe ničega da se plašite, niko vam neće napraviti bilo kakav problem, nema nikakvog retroaktivnog upisivanja, nema ničega od onoga što opozicija danima besomučno priča, ne bi li vam ulila strah od jedne strašne Vlade koja vam želi zlo, a koja u stvari pokušava da vam izađe u susret i da vam ostavi dodatno vreme da završite vaše već, ponavljam, upisane studije.
I otišli smo i korak dalje. Vlada je imala sluha i razumevanja da to isto pravo, koje smo dali po Predlogu zakona studentima osnovnih studija, da i za studente magistarskih studija i za studente doktorskih studija. Dakle, i studenti osnovnih studija i magistranti i doktoranti su već upisani. Upisani su ljudi. Nema nikakvih novih prijemnih ispita, nema nikakvog izdavanja novih indeksa. Ministar je tu, neka me ispravi ako grešim. Ljudima se samo ostavlja dodatni rok da završe već upisane studije. To je jedna stvar koju želim da kažem.
Druga stvar, ono što kolege iz opozicije neće da kažu, a evo ja ću da kažem, nije nikakva mudrost, samo ću da pročitam iz Predloga zakona. Nikako da dođete do člana 4. Predloga zakona – samostalne visokoškolske ustanove usaglasiće svoje opšte akte sa ovim zakonom u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Dakle, neće moći da bude tih fakulteta koji će moći ovim studentima na koje se ovaj Predlog zakona, odnosno zakon, kada ga budemo izglasali odnosi da pravi bilo kakve probleme, jer imaju zakonsku obavezu da sve svoje opšte akte, koji su podzakonskog karaktera, usaglase sa odredbama ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji imaju rok od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ne studira se, i to želim da istaknem, ne studira se našim fakultetima, kako da vam kažem, neposredno na osnovu Zakona o visokom obrazovanju. Valjda na fakultetima i univerzitetima, da li je tako prof. Stojimiroviću, valjda postoje neki pravilnici, valjda postoje opšti akti na osnovu kojih se sprovode osnovne studije, magistarske studije, doktorske studije, itd. Svi ti opšti akti niži od zakona, koji važe u samostalnim visokoškolskim ustanovama, moraće biti usaglašeni sa odredbama zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju u roku od tri meseca od dana njihovog stupanja na snagu.
Prema tome, dragi studenti, dragi roditelji i dragi građani Srbije, nema potrebe da vas bilo ko plaši. Nema nikakvog novog upisivanja. Imate samo šansu koju vam daje država, dakle i Narodna skupština i Vlada, da završite vaše studije do kraja školske 2017, odnosno 2018. godine, tj. do kraja školske 2018/2019. godine kada su u pitanju integrisane studije iz oblasti medicinskih nauka. Tu je cela priča završena.
Mi ovim davanjem dodatnog roka želimo da stimulišemo studente koji su započeli studije po tzv. starom programu, u međuvremenu ih je zateklo donošenje Zakona o visokom obrazovanju, da studije koje su upisali i završe u dodatnom roku koji im ovaj zakon ostavlja, to je 2017/2018, odnosno za medicinare 2018/2019. godina.
Šta je intencija predlagača zakona sa kojom se i mi, poslanici SNS slažemo? To je da ovo bude neka vrsta injekcije ljudima koji nisu završili svoje studije, a započeli su ih i osnovne i magistarske i doktorske, da ih završe do ovih rokova koji su zakonom propisani.
Nije tačno da ovi rokovi nemaju stimulativni karakter. Imaju. Zna to dobro ministar. Bilo je o tome reči i vodile su se diskusije i unutar poslaničkih grupa i unutar ministarstva i unutar Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, da ovi rokovi budu i duži, ali je Vlada odlučila i mi smo sa tim saglasni, da je ovo optimalan rok, jer davanje predugačkog roka nekako opušta ljude – a, imam vremena završiću.
U međuvremenu život ide svojim tokom i umesto da ljudi završavaju fakultete, oni bi da nema ovog relativnog kratkog roka. ovo nije naročito dug, da nema ovog relativnog kratkog roka, pitanje je da li bi svi oni završili svoje studije. Verovatno neće svi ni završiti, ali mi mislimo, realna je pretpostavka, da će većina od njih da završi. Na kraju krajeva, profesor Marko Atlagić je dao egzaktne podatke koliko je studenata u onom dodatnom poslednjem roku koji je produžen uspelo da završi svoje studije, pre svega osnovne studije. Dakle, ovo davanje rokova nije idealno rešenje, nije najsrećnije rešenje, ali jeste jedno rešenje za jedan deo građana Srbije koji su se objektivno našli u problemu.
Kada govorite o pravnoj nesigurnosti i retroaktivnom dejstvu, kako ja gledam na taj problem? Povratno dejstvo i problem sa pravnom sigurnošću, kada je nastao? Kada je donet Zakon o visokom obrazovanju 2005. godine. Tada ste imali situaciju da je neko već upisao studije po programu koji je važio po Zakonu o visokom obrazovanju, ako se ne varam, iz 2002. godine, pa je u međuvremenu donet novi zakon. Pa, su ljudi došli u jedan pravno prazan prostor - započeo sam po jednom programu u međuvremenu me dočekao novi zakon. Budući da je zakon koji je važio pre ovog iz 2005. godine, donet 2002. godine, od 2002. godine do 2005. godine imali ste tri godine. Šta sa ljudima koji su upisali studije 2002. godine ili 2003. godine? Ko je mogao da završi fakultet do 2005. godine da ne potpadne pod primenu Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine? Skoro niko.
Dakle, morate da razumete da, znate, o tome su govorili i rimski pravnici – pravo prati fakte, a ne fakti pravo. Činjenice, život su stariji od pravnih normi. Vi ne upodobljavate život pravnim normama, nego pravne norme upodobljavamo životu. Mi sada upravo to činimo izmenama Zakona o visokom obrazovanju. Dakle, činjenica je, to je društveni život u Srbiji, da imamo jedan broj ljudi koji je započeo svoje studije osnovne, magistarske i doktorske pod tim tzv. starim programima, u međuvremenu je donet novi Zakon o visokom obrazovanju sa svim svojim prednostima i nedostacima, o tome sada neću da govorim, ali to je život. Šta da radimo sa tim ljudima? Da im kažemo – vi za nas ne postojite, baš nas briga za vas, to je jedna opcija, jedna krajnost. Druga krajnost je bila da im damo rok od pet godina.
Vaš kolega je spominjao rok od deset godina. Toliko o ozbiljnosti rasprave. Da im damo dodatni rok od deset godina da završe svoje osnovne, magistarske, odnosno doktorske studije. Ovde se radi o meri, o meri. Vlada Srbije i Narodna skupština ili bar većina u Narodnoj skupštini procenjuju da je rok za završetak studija, dakle do kraja školske 2017/2018, odnosno za medicinare 2018/2019 godine prava mera da se te studije završe. Naravno, vreme će pokazati da li je to zaista prava mera. Nama u ovom trenutku izgleda da jeste.
Što se tiče ministra prosvete, možete vi da promenite hiljadu ministara prosvete i hiljadu ministara prosvete može da se promeni na toj poziciji, ne može niko da vam da apsolutnu garanciju da će do te i te godine svako od studenata ko je započeo po starom programu da završi studije i verovatno neće, ali ne može niko blanko unapred da vam da garanciju – evo, ja garantujem da će svi studenti da završe. To je neozbiljno, to nije ni moguće.
Ono što vi gubite iz vida, stalno tražite od ministra zašto u zakonu nema statistike, zašto nema ovoliko studenata, pa, to onda nije zakon. Zakon je skup pravnih normi koje imaju opšti karakter. Zakon nije studija. Zakon nije analitički izveštaj. Zakon nije statistički izveštaj. Zakon je opšti pravni akt. To o čemu vi govorite, to je statistika, ali ta statistika nije nepoznanica. Nije tačno da se u Srbiji ne zna koliko je studenata na koje se ovaj zakon odnosi. Ti podaci postoje, o tim podacima vam je govorio i prof. Marko Atlagić, nego vaš je problem što nećete da slušate.
Vaš problem, generalno, ne mislim samo vaš lično, cele opozicije, što vi od svega pokušavate da napravite dnevno političku temu. Mi predložimo amandman koji ide u korist i studentima osnovnih studija i magistrantima i doktorantima, e sad ne valja što je Vlada prihvatila amandman koji je potpisao tamo neki Aleksandar Martinović.
Dakle, ne radi se o tome da od svake teme morate da pravite dnevno političku igru. Možete vi to da radite, ali mi to ne želimo da radimo. Mi želimo da rešavamo probleme, a mi mislimo da je ovo način da se problem reši. Kada će problem biti konačno rešen? Biće rešen onda kada se donese potpuno novi Zakon o visokom obrazovanju i Ministarstvo prosvete i ministar Šarčević, na kraju krajeva, to od naroda i ne krije.
Dakle, nemamo mi iluziju da će ovim izmenama i dopunama da se reše svi problemi u visokom obrazovanju, sa, koliko ima, pet članova predloga zakona. Nema šanse da se reše svi problemi u našem visokom obrazovanju, ali ministar je u obrazloženju predloga zakona naveo - probleme u primeni zakona nije moguće rešiti bez donošenja novog zakona o visokom obrazovanju. Dakle stvar je vrlo jasna. Problemi će u potpunosti biti rešeni kada donesemo novi Zakon o visokom obrazovanju, ali do tada život mora da ide dalje i mi pravne norme upodobljavamo životu tako što studentima koji su već upisani, dakle ne moraju ponovo da se upisuju, samo ostavljamo dodatno vreme da završe svoje osnovne, magistarske i doktorske studije. Evo, ja sam se trudio, gospodine Arsiću, da objasnim koliko je to do mene.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, u ime poslaničke grupe, narodni poslanik Jasmina Nikolić. Izvolite.
(Dušan Pavlović, s mesta: Da li mogu ja lično, pošto se meni obraćao?)
Prvenstvo ima šef poslaničkog kluba, odnosno ovlašćeni. Po pravilu, prvo ako je pomenuta poslanička grupa ima ovlašćen predstavnik ili predsednik poslaničke grupe.
Ako vam koleginica ustupi to pravo, ništa više.
(Jasmina Nikolić, s mesta: Možemo da se zamenimo, meni je u redu.)
Možete, to je u redu. Izvolite.

Zahvaljujem.
Ovde je bilo nekoliko stvari na koje bi želeo da odgovorim kod kolege Martinovića.
Prvo, izgleda da on nama zamera nešto što mi uopšte ne želimo da uradimo. Dakle, još jedanput da ponovim. Mi mislimo da studentima treba izađi u susret i mi se slažemo da treba rešiti taj problem koji postoji. I mi, dakle, želimo da rešimo probleme, samo ne želimo da to radimo na neustavan način. To je prva stvar. Dakle, mi bismo podržali ove promene, ali bismo voleli da one budu u skladu sa Ustavom.
Kada kažete – nema nikakvog upisa ljudi su upisano, pa ja ne znam, kolega Martinoviću, da li vi znate da postoji pravilo na svakom fakultetu da studenti upisuju godinu svake godine. Dakle, na svakom fakultetu, barem u Srbiji, student kad završi prvu godinu recimo, onda upisuje narednu godinu ponovo. Ako nema tog upisa, student nije upisan.
U članu 123. zakona koji je još uvek važeći kaže se – studenti upisani na magistarske studije, do stupanja na snagu ovog zakona, imaju pravo da, pardon, studenti koji su upisani po ovom programu mogu da nastave po istom programu po uslovima pravilima studija i da završe to do najkasnijeg kraja školske godine 2015. godine ili 2016. godine. To piše, ali to se završilo, ne znam da li shvatate to.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Upisani su.)
Ali to se završilo 30. septembra ove godine. I on mora da upiše ponovo tu godinu. Ako je ne upiše on više nije student. A već smo 20 dana prošli od tog roka.
Drugo, kažete ovaj produžetak ima stimulativan karakter. Kako to možemo da znamo kada nemamo nikakvih podataka šta se desilo sa prethodnim produžecima i stimulacijama?

Privodite kraju kolega Pavloviću.

Dakle, četvrti put smo to radili i nemamo nikakvih podataka o tome. Podaci moraju da budu zvanični, a ne od nekog poslanika koji o tome govori.

Zahvaljujem.
Jasmina Nikolić. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Dakle, zakon je apsolutno neumoljiv, zakon kaže jasno da studenti imaju pravo da završe studije započete po starom do kraja školske 2015/16 godine. To je 30. septembar, jer opet po zakonu koji je na snazi još uvek kaže se da školska godina nova počinje po pravilu 1. oktobra školske godine.
Dakle, 30. septembar je datum kada su studenti svih nivoa studija, apsolutno svih nivoa studija, koji su studirali po starom izgubili pravo da završe studije po starom. Školska godina je počela 1. oktobra, a ako je poslanik Martinović u pravu, ja ću onda zamoliti predlagača zakona, zaista veoma ozbiljno da obrazloži sopstveno obrazloženje u kome stoji u Poglavlju 5. – da je neophodno da se zakon donese, jer će štetne posledice nastupiti ako se izmene ne usvoje do početka školske godine, koja, ponavljam, po zakonu koji je na snazi počinje 1. oktobra školske godine. Danas je 20. oktobar.
Dalje, što se tiče obaveza predlagača na koje smo i reagovali, jer je ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona stigao sa zakašnjenjem od četiri dana u odnosu na istek roka, dakle, 4. oktobra je Vlada poslala, Skupština primila zakon. Analizirajući obrazloženje došli smo do nekoliko zaključaka koje ja neću ponavljati, ali hoću jednu stvar da kažem, predlagač je bio u obavezi da dostavi napismeno u obrazloženju analizu štetnih posledica i tačno se kaže kojih. Dakle, ako podaci postoje ja razumem da ih neko od nas zna.