Zahvaljujem.
U ovom trenutku rasprave pretresa u pojedinostima imamo meni nikad do kraja jasnu proceduru. Dakle, slučaj je da je na oba odbora, na Odboru za obrazovanje i Odboru za ustav i zakonodavstvo prihvaćen jedan amandman, da ga je prihvatio i predlagač i da je on postao sastavni deo Predloga zakona. Jedno od tumačenja je da nit postoji više amandman, nit postoji više član, kao u osnovnom predlogu zakona i to je logično.
Amandman naš Poslovnik nikad do kraja, nažalost, nije razrešio - šta dalje biva sa amandmanima, da li imamo samo priču radi priče ili zaista možemo nešto doprineti i mi koji smo podnosioci amandmana, a da nije prihvaćen, što je potpuno i legitimno i legalno od strane predlagača i odbora.
Zašto kažem da je to problem? Zato što je lako odgovoriti da će taj član, koji je sada izmenjen prihvaćenim amandmanom, stupiti na snagu kada bude objavljen u „Službenom glasniku“. To znamo. Ali, pitanje je o čemu sada raspravljam, ako hoću da budem u okviru pretresa u pojedinostima?
Na stranu te sumnje o tome kakav je član u pretresu i da li ima smisla o amandmanima govoriti u ovom pretresu, ja hoću da dokažem ovim amandmanom koji sam podnela na član 1. da i te kako brinem o tome da ministar ima manje problema nego što mu sledi. Dakle, moj predlog je bio da se ostavi mogućnost studentima, postidplomskim, koji žele, da upišu treću godinu ove školske godine. Zašto ćete se setiti ovog mog predloga? Zato što ćete za 20 meseci od danas doći da produžavate rokove.
Moja jedina ideja je bila da spasim čoveka bar jedne grupe postdiplomaca da oni znaju danas da obrazloženjem o svom istraživačkom radu mogu da upišu treću godinu. Sada to rešenje nemate. I jedina ideja je bila da vama pomognem, u nadi da ćemo u ovom sazivu drugačije razgovarati o visokom obrazovanju.
Na moju veliku žalost, ne razgovaramo drugačije. Na moju veliku žalost, ko kande nećemo da imamo u vama, ni partnera, ni stranu u dijalogu, ali to ne znači da ćemo ikada odustati da tražimo dijalog o važnim temama, kao što je obrazovanje, visoko obrazovanje, srednje ili predškolsko obrazovanje.
Amandmane koje smo usvojili i čime smo poboljšali tekst Predloga zakona, u načelnoj raspravi sam rekla, potpuno mi je nebitno ko je amandman podneo. Ali mi je bitno da se u raspravi vređa institucija Narodne skupštine. Amandmane ne podnose poslaničke grupe, ne glasaju poslaničke grupe, sramota je ovde govoriti da glasa poslanička grupa. To znači da nismo pročitali Ustav, da nismo pročitali Zakon o Narodnoj skupštini. Sramota je potpisivati amandman i govoriti da potpisuje poslanička grupa. To je pitanje procedure i poštovanja, fine razlike između onoga da se zna šta je integritet narodnog poslanika i nespornog prava da se kaže – ja imam integritet zato što pripadam jednoj poslaničkoj grupi i jednoj političkoj stranci. Ta fina razlika će nastaviti da nas razlikuje od uspešnih društava. Jer, ko nauči tu finu razliku, taj ume da stupi u dijalog sa drugim ljudima, što se nama u ovoj raspravi nije dogodilo.
Činjenica je da ako išta dobro iz ove rasprave izađe, to je da ja imam molbu ministru da zapamti tempo ove rasprave, atmosferu, svoje čuđenje s vremena na vreme kada je prvi put praktično na zasedanjima sednica Narodne skupštine, jer će to biti važno za buduće zakonske projekte koje budete unosili, za buduće manjkavosti procedure, kojih budete žrtva, u suštini, kao izvršna vlast i za, nadam se, ne u budućnosti, ovoliki nedostatak volje da zaista imamo fokusirani dijalog o jednoj veoma važnoj temi.
Za posledice primene ovog zakona ja unapred govorim da treba i da imate pravo, i vi i većina, da javno, u stručnim krugovima, u javnosti, dajete izjave – zbog nas je vama studentima rešen problem. To je legitimno i legalno. Nije legitimno oglušiti se o kritički savet ili o sugestiju bilo koga drugog. To je zajednička šteta i to nam se stalno dešava.
Čula sam ovde jednog narodnog poslanika koji kaže da njegov amandman nije u skladu sa jedinstvenim metodološkim pravilima. Znate, ne bi smeo da bude u proceduri. Ali, to vam pokazuje kao paradigma o čemu mi o stvari govorimo, nažalost, umesto da govorimo o tome šta će ministar za sledećih 20 meseci. Koliko god želim da ovo produžavanje roka uspe, toliko vama želim da ja ne budem u pravu i da se za 20 meseci ne vidimo ovde, sa amandmanom koji sam ja podnela danas na raspravu, a 6. oktobra u proceduru, i da ne budemo imali ponovo postdiplomce i doktorante koji neće imati rešenje. Ja bih volela da ne budem u pravu i nadam se da ćete mi omogućiti da budem u krivu. Hvala vam.