Dakle, ja bih pozdravio dolazak ministarke koja je prošli put izbegla da se pojavi kada je njena resorna tema kašnjenja autoputa Ljig-Preljina bila na dnevnom redu, čisto da to konstatujemo, ali ovoga puta nije izbegla da se pojavi, i to je za pohvalu.
Mi ovde želimo da ukažemo na neke sporne stvari koje postoje u ovoj temi, jer načelno govoreći, poslanička grupa Dveri smatra da nije svaka privatizacija i svako ukidanje državnih monopola dobra stvar. Znači, to je ključna tema oko koje se mi sporimo sa svim neoliberalima od 5. oktobra 2000. godine do danas. Znači, ključna ideja neoliberalizma jeste da država ne treba da se meša u svoj posao, da državu treba eliminisati iz svih tržišnih, privrednih i ne znam kakvih drugih aktivnosti, da je tržište zapravo bog, da je tržište najbolji regulator privrednih aktivnosti i da države treba da bude što manje u privredi i što manje na samom tržištu. To je ključna mantra neoliberalizma koja je upropastila ovu državu.
Od 5. oktobra 2000. godine do danas mi smo takvim idejama, a slična ideja se nalazi i u ovom predlogu izmena i dopuna zakona, praktično doveli u pitanje funkcionisanje ove države, ukinuli smo sve carine na uvoz strane robe, privatizovali smo brojna državna preduzeća, na svaki drugi način smo favorizovali strani kapital, stranog investitora, strane firme i ubili konkurenciju domaćeg privrednika i uopšte domaćih kompanija. Država se jednostavno odrekla svojih monopola u brojnim oblastima i time omogućila razne vrste zloupotreba državnih, privrednih i prirodnih resursa, dakle, strateških bogatstava ove države. Ovih dana inače to kulminira ovom genijalnom idejom prodaji lekovitih banja, što je tek tema koja je besmislena.
Ovde se nalazi jedan takav pokušaj tzv. demonopolizacije direkcije za vodne puteve u Srbiji. Dakle, klasično je objašnjenje, država ne zna da radi svoj posao, Državna direkcija za vodne puteve nema pojma da se bavi svojim poslom, mnogo će bolje to privatnik. Niko ne postavlja pitanje – izvinite, što ta Direkcija za vodne puteve ne radi svoj posao, ko je bio tamo direktor, ko je bio tamo godinama na vlasti i decenijama unazad, ko je onesposobio to preduzeće da radi svoj posao? Tome ono čuveno obrazloženje koje otprilike glasi – Telekom ima loš menadžment zato treba Telekom da se privatizuje, a niko ne postavlja pitanje – zašto ne popravimo menadžment Telekoma, pa da ostane naš, pa da sve pare ostanu naše? Otprilike takva je logika ovde u Direkciji za vodne puteve. Ne valja menadžment Direkcije za vodne puteve, ona nije dobro radila svoj posao i zato se ovde lepo kaže u članu 2. zakona – predviđena je mogućnost da se pojedini poslovi iz delokruga Direkcije za vodne puteve prepusti privatnim preduzećima na tržištu, a navodno u cilju smanjivanja troškova i efikasnijeg obavljanja ovih poslova.
Ja vas pitam, gospođo ministarka, zašto Direkcija za vodne puteve nije sposobna da smanji troškove i efikasnije obavlja ove poslove? Da li ste se možda sa nekim privatnikom dogovorili da mu date ove poslove? Da li je to poenta ove priče? Da vlast namešta tendere svojim partijskim drugovima? To se ne dešava u Srbiji nikada, da li je tako? Da li je nekada Čume asfaltirao puteve, a sada možda asfaltira vaš prijatelj Zvonko Veselinović? I to je cela razlika između DS i SNS, da li asfaltira vaš čovek ili njihov čovek.
Znači, to je ključno pitanje za ovu tačku dnevnog reda. Koja su to privatna preduzeća? Kome će da ide ovaj novi monopol? Pazite, vi ako uzmete državi monopol, gospođo ministarka, kome dajete monopol? Privatnim preduzećima. Čak se odričete i nadzora nad izvođenjem određenih radova. Ne vidi se u vašem predlogu zakona kada date nadzor trećem licu ko će da nadzire to treće lice i kako je ono izvršilo zadatak.
Dakle, mi nismo mala deca i dobro znamo da svako gubljenje državnog monopola u ovoj državi ide ili u tajkunske ruke ili ide u partijske ruke ili ide u ruke stranih multinacionalnih kompanija. To je praksa pokazala od 5. oktobra 2000. godine do danas. Nikada ili gotovo nikada vaša neoliberalna ekonomska dogma nije donela nikakav dobitak za srpsko tržište i za domaće kompanije. Ili su pare prebačene tajkunima ili su pare prebačene vašim partijskim firmama ili je monopol za obavljanje određenih delatnosti dat stranim firmama, kao što je slučaj u trgovini, u bankarstvu ili u slučaju privatnog obezbeđenja, koje predajete u ruke, strane četiri firme koje imaju monopol nad privatnim obezbeđenjem u Srbiji. Čekajte, da li ostaje bilo šta u Srbiji srpsko? Da li ostaje bilo šta da će ova država da vlada time, kada prodate Telekom, kada prodate EPS, kada prodate lekovite banje, kada razvlastite Direkciju za vodne puteve?
Dakle, postavlja se pitanje – koje je vaše obrazloženje, zašto dalje razvlašćujete državu Srbiju? Postoje monopoli države koji se ne mogu privatizovati. Slično ste uradili sa vodoprivrednim preduzećima. Imali smo haos na terenu. Jedan od glavnih razloga onakvih poplava jeste neuređena oblast delovanja zaštite priobalja i rada vodoprivrednih preduzeća koji su sada nigde, niti su državna obaveza tj. republičkog nivoa vlasti, niti su obaveza lokalne samouprave, niti su privatizovani, pa je odgovornost privatnika. Hoćemo li sada i u slučaju Direkcije za vodne puteve, odnosno Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama da dobijemo sličan haos, da se više ne zna nadležnost, šta je nadležnost države, šta je nadležnost privatnika i ko tu šta kontroliše i vodi? Dakle, na vreme vas upozoravamo da ovakvo demonopolizovanje državnih resursa može da vodi ili u haos ili u korupciju.
Dakle, nemojte više razvlašćivati državu Srbiju, nemojte više dozvoljavati da ova država pada u ruke tajkuna, partijskih drugara i stranih multinacionalnih firmi. Osposobite državu da može da se bavi svojim resursima. Ne valja menadžment Direkcije za vodne puteve, promenite ga, dovedite sposoban menadžment koji će da smanji troškove i efikasnije obavlja poslove, obučite radnike tamošnjih preduzeća da mogu da vrše funkciju obezbeđenja, a ne da predajemo obezbeđenje u ruke monopola privatnih obezbeđenja koji su opet u funkciji stranaca.
Dakle, imamo i pohvalu za zakon, da vidite da smo mi veoma, da tako kažem konstruktivni kada nađemo nešto dobro u vašim predlozima zakonskih rešenja, a to je ovo sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza iz člana 10. kojim se propisuje prevoz lica jahtom, posebno iznajmljivanje, gde ste veoma precizno naveli da se može obavljati samo jahtom domaće državne pripadnosti koja je u svojini domaćeg, fizičkog ili pravnog lica.
Na taj način Predlog zakona sprečava izbegavanje plaćanja poreza za privredna društva koja iznajmljuju jahte i plovila za rekreaciju koja su registrovana u inostranstvu. Ovim predlogom zakona plovila moraju da se upišu domaći upisnik plovila, pa će time biti obavezna da plaćaju poreze koji se odnose na jahte. Pohvaljujemo, jer samo mali krug najbogatijih ima mogućnost da kupi, registruje, iznajmljuje jahtu te da na osnovu toga stiče prihod. Zato i treba da plati porez na upotrebu jahte sa motornim pogonom i troškove pregleda. Svaka čast. Znači, ništa nije sporno.
Kada nešto valja, bez obzira što smo mi opozicija i to žestoka opozicija vašoj vlasti, mi ćemo to da pohvalimo, mi nemamo taj problem. Ali, imamo problem kada vi nastavljate kontinuitet loše vlasti 5. oktobra, DS ili ne znam koga drugog ko je do sada bio na vlasti.
Dakle, ključno pitanje – koja je vaša logika da razvlastite još jedan državni monopol? I objasnite mi zbog čega je Direkcija za vodne puteve nesposobna da se bavi tim poslom? To je ključno pitanje. Znači, vi objašnjavate privatizaciju ovih resursa time što ona ne radi svoj posao. Zašto ne radi dobro svoj posao? Jer ne valja menadžment, jer nema mehanizaciju, jer nema dovoljan broj radnika, jer nema dovoljan budžet? Vi, gospođo ministarka niste stručni za ministarstvo koje vodite, nemate te kvalifikacije, niste inženjer, koliko razumem vi ste ekonomista.
Ono što ovde jeste sada ključno pitanje, objasnite mi iz tog ekonomskog ugla šta je bio problem u državnom vlasništvu nad Direkcijom za vodne puteve, odnosno nad njenim monopolom u ovoj sferi? To su strateški resursi, zemljište, vode, banje, druga prirodna bogatstva, rečni tokovi, šume, rude, to se ne prodaje, to se koristi u funkciji domaćeg ekonomskog razvoja. I ne stavlja se u funkciju privatnih partijskih, tajkunskih i stranih interesa.
Znači treba što više možemo da svaki državni resurs privredno i prirodno bogatstvo, stavimo u funkciju domaćeg ekonomskog razvoja. Evo, ako ne verujete meni možete da se ugledate na zemlju koja je u vezi sa drugom tačkom dnevnog reda, odnosno ovog zajedničkog pretresa, to je Južna Koreja. Evo Južna Koreja je upravo model ovoga o čemu pričam.
Južna Koreja se razvila tako što je carinskim i vancarinskim merama zaštite zatvorila svoje tržište, što je merama zamene uvoza domaćom proizvodnjom podigla domaću privredu i što je zaštitila državni interes u svemu tome. Eto vam primera, pa se ugledajte, proučite malo primer ekonomskog razvoja Južne Koreje. Videćete da su ljudi radili sve suprotno od ovoga što radi od 5. oktobra 2000. godine do danas. Kada kažem vi, mislim i direktno na vas gospođo ministarka, jer vi ste došli od savetnika Miroljuba Labusa do potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića.
Dakle nema razlike između G17 plus i SNS, vi ste simbol kontinuiteta.