Hvala.
(Goran Ćirić, s mesta: Replika.)
Po kom osnovu, gospodine Ćiriću?
(Goran Ćirić, s mesta: Pominjana je DS.)
Imate dva problema, gospodine Ćiriću, prvo, što nema osnova za repliku. Druga stvar, nemate pravo ni vi na repliku.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Pomenuta je DS.)
Žao mi je. Prvo, ovlašćeni vam je tu. Druga stvar, jeste spomenuta DS. Rečeno je samo, postavljeno je pitanje – da li kada pričate o nameštanjima tendera imate problem sa vašom prošlošću? Samo to.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
(Goran Ćirić, s mesta: Poslovnik.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Goran Ćirić.

Prekršili ste član 107. i dostojanstvo Narodne skupštine, jer zaista ne pokazujete istovetan stav prema svim poslanicima kako pozicije, tako i opozicije.
Ja posmatram stavove svih mojih kolega poslanika sa druge strane i ne znam zbog čega toliko nervoze, nestrpljenja da se čuje glas i arugmenti protiv onoga što je rekla i izjavila ministarka pominjući DS više puta.
Stalno pominjanje DS i privatizacija, a posebno od 2004. godine, kada je tu Vladu činila G17, u kojoj je bila prisutna i pomenuta ministarka, kada su pomenute 24 privatizacije koje su navedene kao najproblematičnije upravo u periodu između 2004. godine… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Ćiriću, u skladu sa članom 109. izričem vam opomenu vezano za član 103. u skladu sa članom 109. zato što ste zloupotrebili pravo po Poslovniku i ušli u repliku, da završimo konačno.
(Goran Ćirić, s mesta: Vi ste prekršili POslovnik zato što mi niste dali repliku.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o lukama i unutrašnjim vodama, ne znam, moram da pitam, nije mi kolega poljoprivrednik tu, da li su Maldivi unutrašnja voda ili…

Tema, gospodine Rističeviću. Počnite o zakonu.

Pa, naravno da sam počeo o zakonu, o lukama i unutrašnjim vodama. Sad ja pitam, s obzirom da je izvršena agresija na Maldive od strane stranke bivšeg režima – da li su Maldivi unutrašnja ili spoljna voda?
Ali, Bože moj, ja bih voleo da sam u njihovo vreme, za razliku od njih, ja bih voleo da smo na ovoj Duing listi napredovali, da nismo bili 91. da smo bili prvi. Ja bih to pozdravio. Ja bih na leđima nosio, ovim plovnim putevima bi ih nosio, makar plivao i na leđima nosio celu stranku bivšeg režima samo da su bili makar ispod 90. mesta, a ne 91. na toj listi.
U to vreme, koliko se ja sećam tih plovnih puteva, i plovnih i lovnih, bilo je tu svega i svačega, bile su dve liste. Jedna je bila za nas koji smo radili, a druga lista je bila za one koji su vladali. Oni su plovili na jahtama, a mi smo to gurali nekako svojim radom. Ovaj član 10. o jahtama se odnosi najverovatnije na njih, jer ministarka očekuje da iz patriotskih razloga oni to registruju ovde, pa nek se bar bave iznajmljivanjem. Ja verujem da imaju šta da iznajme. Mi nemamo, brate, ni čamac, mi koji smo radili.
Bile su dve liste. Jedna je bila ta duing, a druga je bila drping. Zato u nekim trenucima ja pomislim, kada razgovaram o Zakonu o unutrašnjim vodama i u lukama, da je stranku bivšeg režima sastavio sudski pozivar. Da to ima veze sa brodovima i lukama, govori njihov bivši predsednik …
(Radoslav Milojičić, s mesta: Da li je ovo tema dnevnog reda?)
Ne razumem kakvi su ovo krici. Ja ništa ne govorim što nisu rekli oni sami.

Izvinite, gospodine Rističeviću, opomena može narodnom poslaniku da se izrekne ukoliko ometa druge poslanike prilikom izlaganja.

Ne treba. Ako budete izricali, nemojte, neka bude u pivu.
Dakle, ne mogu oni mene omesti, mudar čovek se ne da lako omesti. Evo, neko se tamo smeje. Znate ko može da prepozna mudrog čoveka? Samo onaj ko je mudar. Ja ne očekujem da oni to prepoznaju. Oni to ne znaju. Ja očekujem da samo napreduju na onoj drugoj listi. Ja o njima bih voleo da govorim najlepše, ali mi nisu dali razlog za to. Ja ne mogu u svojim govorima, moj govor je kao ogledalo, kao ogledalo sam prineo stranci bivšeg režima, otuda toliko galame i kad pričamo o brodovima i lukama i o jahtama, i to onim jahtama koje idu na Maldive, koje neće ovde da se izdaju po članu 10, to tamo gde grickate jastoge i ovde tođete i podrigujete pred sirotinjom koju ste napravili …

Gospodine Rističeviću, molim vas pričajte o zakonu.

Lepo pričam o plovnim putevima.
Gospodine predsedavajući, da li mogu da pričam o brodovima? Evo neću spominjati onaj brod ludaka koji je spomenuo gospodin Bojan Pajtić dok je bio predsednik tog broda ludaka, evo neću spominjati. Ništa nisam izmislio. Ja pričam o tome da su neki tim plovnim putevima grickali jastoge, išli na Maldive. Znači, to su bili plovni putevi. To što podriguju pred sirotinjom koju su očerupali i stekli sve dok su ovi drugi gubili sve, pa nisam ja kriv, kriva je jahta, kriva je plovidba, krive su luke, sumnjive luke itd. Zato ja pozdravljam sve nove puteve, jer se njima prevoze ljudi, roba. Oni su samo turističkim razlozima izlazili napolje, a ja mislim da imaju jaki poljoprivredni razlozi za ovo.
Mi ove godine imamo brod od osam miliona tona kukuruza i nešto više. Biće višak tri i po do četiri miliona tona zato što su nam ovi uništili stočni fond, pa sada moramo da izvozimo kukuruz. Ja bih voleo da možemo da izvozimo gotove proizvode, ali ne možemo, industrija koju su oni ostavili bila je zanemarljiva. Sada im se ne dopada kada o tome pričam, kada prinesem ogledalu, njima se tu ne sviđa šta vide u ogledalu. Sami su krivi svojim delima i nedelima.
Dakle, mi moramo da izvozimo kukuruz, da izvozimo stočnu hranu. Voleo bih da izvozimo konzerve, voleo bih da izvozimo suhomesnate proizvode, ali bože moj, oni nisu ostavili nikakvu industriju i onda još oni koji su za to zaslužni, koji su nas tako lepo očerupali sada pričaju o tome kako će oni štititi očerupane.
Ja pozdravljam sve puteve, vazdušne, vodene, pozdravljam pruge, ali bih voleo da prevoze što više naših roba i što više naših radnika, a da nas prevoze u turističke svrhe, da i mi vidimo belog sveta, da i mi možda vidimo te Maldive, jer to što su ovi okupirali, ne znači da mi nemamo pravo da vidimo. Mi ćemo gledati da to zaradimo, ne da otmemo, kao što su oni to radili i zato mislim da je vreme da što više robe i što više naših putnika prevezemo, pre svega radnika, da oni svakog prvog donesu, da ono što seljaci proizvedu radnici prerade energijom koja može da se proizvede iz obnovljivih izvora, takođe, iz poljoprivrede i da sa tom robom stvorimo hleba i posla za sve. Oni nisu ostavili, sem za sebe, ni za koga nikakav prostor, da država bude jednakih šansi, da država ljudima koji su je stvorili može da garantuje da rade pošteno i da žive dostojanstveno od tog poštenog rada. Oni to nisu imali i zato ja pozdravljam sve puteve.
Zbog sigurnosti putnika, naša najveća stratišta su Jasenovac, Jadovno, Kragujevac i Ibarska magistrala. Svaki put, bio on vodeni, vazdušni, bila pruga, ja ću da pozdravim zato što putevi spajaju. Putevi spajaju ljude, putevi spajaju privredu. Ono što bih ja voleo jeste da više robe izađe iz naše zemlje, a da manje uđe, da imamo suficit, pokrivenost uvoza izvozom, možda zahvaljujući prevozom ove robe. Svakako nismo izvozili robu koju je proizvodila ova družina. To bi bile prazne barže, prazni šlepovi itd. Dakle, kolac nisu zašiljili.
Ja pozdravljam sve one koji su se oznojili, koji su svojim znojevitim rukama napravili neku robu koju izvozimo i zahvaljujući kojoj je ova država opstala. Ovi plovni putevi će doprineti da naša pokrivenost uvozom-izvozom bude još veća od sedamdeset i nešto procenata koliko je sada, u njihovo vreme bila je jedva 51, 52%, što znači da je ova država počela ozbiljno da proizvodi robu i da je izvozom pa i ovim plovnim putevima napravila novca da ljudi mogu da žive od toga. Roba je novac i ja mislim da je u proizvodnji spas.
Brod koji sam ja nekada hteo da potopim, sam se potopio, tu spasa nema, posada neće da izbaci novac iz džepova, on tone zbog te težine, odatle beže svi koji su pametni, tu spasa nema. Zahvaljujem svima na pažnji.