Tema, gospodine Rističeviću. Počnite o zakonu.

Pa, naravno da sam počeo o zakonu, o lukama i unutrašnjim vodama. Sad ja pitam, s obzirom da je izvršena agresija na Maldive od strane stranke bivšeg režima – da li su Maldivi unutrašnja ili spoljna voda?
Ali, Bože moj, ja bih voleo da sam u njihovo vreme, za razliku od njih, ja bih voleo da smo na ovoj Duing listi napredovali, da nismo bili 91. da smo bili prvi. Ja bih to pozdravio. Ja bih na leđima nosio, ovim plovnim putevima bi ih nosio, makar plivao i na leđima nosio celu stranku bivšeg režima samo da su bili makar ispod 90. mesta, a ne 91. na toj listi.
U to vreme, koliko se ja sećam tih plovnih puteva, i plovnih i lovnih, bilo je tu svega i svačega, bile su dve liste. Jedna je bila za nas koji smo radili, a druga lista je bila za one koji su vladali. Oni su plovili na jahtama, a mi smo to gurali nekako svojim radom. Ovaj član 10. o jahtama se odnosi najverovatnije na njih, jer ministarka očekuje da iz patriotskih razloga oni to registruju ovde, pa nek se bar bave iznajmljivanjem. Ja verujem da imaju šta da iznajme. Mi nemamo, brate, ni čamac, mi koji smo radili.
Bile su dve liste. Jedna je bila ta duing, a druga je bila drping. Zato u nekim trenucima ja pomislim, kada razgovaram o Zakonu o unutrašnjim vodama i u lukama, da je stranku bivšeg režima sastavio sudski pozivar. Da to ima veze sa brodovima i lukama, govori njihov bivši predsednik …
(Radoslav Milojičić, s mesta: Da li je ovo tema dnevnog reda?)
Ne razumem kakvi su ovo krici. Ja ništa ne govorim što nisu rekli oni sami.

Izvinite, gospodine Rističeviću, opomena može narodnom poslaniku da se izrekne ukoliko ometa druge poslanike prilikom izlaganja.

Ne treba. Ako budete izricali, nemojte, neka bude u pivu.
Dakle, ne mogu oni mene omesti, mudar čovek se ne da lako omesti. Evo, neko se tamo smeje. Znate ko može da prepozna mudrog čoveka? Samo onaj ko je mudar. Ja ne očekujem da oni to prepoznaju. Oni to ne znaju. Ja očekujem da samo napreduju na onoj drugoj listi. Ja o njima bih voleo da govorim najlepše, ali mi nisu dali razlog za to. Ja ne mogu u svojim govorima, moj govor je kao ogledalo, kao ogledalo sam prineo stranci bivšeg režima, otuda toliko galame i kad pričamo o brodovima i lukama i o jahtama, i to onim jahtama koje idu na Maldive, koje neće ovde da se izdaju po članu 10, to tamo gde grickate jastoge i ovde tođete i podrigujete pred sirotinjom koju ste napravili …

Gospodine Rističeviću, molim vas pričajte o zakonu.

Lepo pričam o plovnim putevima.
Gospodine predsedavajući, da li mogu da pričam o brodovima? Evo neću spominjati onaj brod ludaka koji je spomenuo gospodin Bojan Pajtić dok je bio predsednik tog broda ludaka, evo neću spominjati. Ništa nisam izmislio. Ja pričam o tome da su neki tim plovnim putevima grickali jastoge, išli na Maldive. Znači, to su bili plovni putevi. To što podriguju pred sirotinjom koju su očerupali i stekli sve dok su ovi drugi gubili sve, pa nisam ja kriv, kriva je jahta, kriva je plovidba, krive su luke, sumnjive luke itd. Zato ja pozdravljam sve nove puteve, jer se njima prevoze ljudi, roba. Oni su samo turističkim razlozima izlazili napolje, a ja mislim da imaju jaki poljoprivredni razlozi za ovo.
Mi ove godine imamo brod od osam miliona tona kukuruza i nešto više. Biće višak tri i po do četiri miliona tona zato što su nam ovi uništili stočni fond, pa sada moramo da izvozimo kukuruz. Ja bih voleo da možemo da izvozimo gotove proizvode, ali ne možemo, industrija koju su oni ostavili bila je zanemarljiva. Sada im se ne dopada kada o tome pričam, kada prinesem ogledalu, njima se tu ne sviđa šta vide u ogledalu. Sami su krivi svojim delima i nedelima.
Dakle, mi moramo da izvozimo kukuruz, da izvozimo stočnu hranu. Voleo bih da izvozimo konzerve, voleo bih da izvozimo suhomesnate proizvode, ali bože moj, oni nisu ostavili nikakvu industriju i onda još oni koji su za to zaslužni, koji su nas tako lepo očerupali sada pričaju o tome kako će oni štititi očerupane.
Ja pozdravljam sve puteve, vazdušne, vodene, pozdravljam pruge, ali bih voleo da prevoze što više naših roba i što više naših radnika, a da nas prevoze u turističke svrhe, da i mi vidimo belog sveta, da i mi možda vidimo te Maldive, jer to što su ovi okupirali, ne znači da mi nemamo pravo da vidimo. Mi ćemo gledati da to zaradimo, ne da otmemo, kao što su oni to radili i zato mislim da je vreme da što više robe i što više naših putnika prevezemo, pre svega radnika, da oni svakog prvog donesu, da ono što seljaci proizvedu radnici prerade energijom koja može da se proizvede iz obnovljivih izvora, takođe, iz poljoprivrede i da sa tom robom stvorimo hleba i posla za sve. Oni nisu ostavili, sem za sebe, ni za koga nikakav prostor, da država bude jednakih šansi, da država ljudima koji su je stvorili može da garantuje da rade pošteno i da žive dostojanstveno od tog poštenog rada. Oni to nisu imali i zato ja pozdravljam sve puteve.
Zbog sigurnosti putnika, naša najveća stratišta su Jasenovac, Jadovno, Kragujevac i Ibarska magistrala. Svaki put, bio on vodeni, vazdušni, bila pruga, ja ću da pozdravim zato što putevi spajaju. Putevi spajaju ljude, putevi spajaju privredu. Ono što bih ja voleo jeste da više robe izađe iz naše zemlje, a da manje uđe, da imamo suficit, pokrivenost uvoza izvozom, možda zahvaljujući prevozom ove robe. Svakako nismo izvozili robu koju je proizvodila ova družina. To bi bile prazne barže, prazni šlepovi itd. Dakle, kolac nisu zašiljili.
Ja pozdravljam sve one koji su se oznojili, koji su svojim znojevitim rukama napravili neku robu koju izvozimo i zahvaljujući kojoj je ova država opstala. Ovi plovni putevi će doprineti da naša pokrivenost uvozom-izvozom bude još veća od sedamdeset i nešto procenata koliko je sada, u njihovo vreme bila je jedva 51, 52%, što znači da je ova država počela ozbiljno da proizvodi robu i da je izvozom pa i ovim plovnim putevima napravila novca da ljudi mogu da žive od toga. Roba je novac i ja mislim da je u proizvodnji spas.
Brod koji sam ja nekada hteo da potopim, sam se potopio, tu spasa nema, posada neće da izbaci novac iz džepova, on tone zbog te težine, odatle beže svi koji su pametni, tu spasa nema. Zahvaljujem svima na pažnji.

Po kom osnovu gospodine Ćiriću?
(Goran Ćirić, s mesta: Pomenuta je DS.)
Ne, citiran je bivši predsednik DS, koji je rekao da neće, Bojan Pajtić, citiran je bivši predsednik DS, to ja kažem, nešto u vezi nekog broda ludaka.
(Goran Ćirić, s mesta: Prepoznao sam se na tom brodu ludaka.)
Vi ste se prepoznali da ste bili na brodu ludaka? Ja ne mogu da vas prepoznam u tome.
Da li još neko želi reč od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa?
(Goran Ćirić, s mesta: Pomenuta je DS. Tražim repliku.)
Molim vas, kad je bila pomenuta DS?
(Goran Ćirić, s mesta: Sad ste rekli da je pomenuta.)
Vi hoćete meni da replicirate?
(Goran Ćirić, s mesta: Vi ste sami rekli.)
Zato što je citiran?
(Radoslav Milojičić, s mesta: Bojan Pajtić je pomenut.)
Aman ljudi, nemojte više šegu da pravite. Znači, neko vam citira bivšeg predsednika i to je vama osnov za repliku?
(Radoslav Milojičić dobacuje.)
Evo vam i sadašnjeg predsednika, ne, nemam potrebe da učim.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem.
Predsedavajući, ako mogu da nastavim.

Molim vas, nastavite kolega.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, moram prvo jednu impresiju da istaknem. Meni se čini kao da nekima smeta taj skok koji smo spominjali već danas nekoliko puta, skok na svetskoj „Duing listi“, kao da je nekima krivo zbog toga. Jedan ovlašćeni predstavnik pre samo nekoliko minuta pokušao je na neki način da omalovaži to. Ovlašćeni predstavnik koji ako se ne varam promenio silne neke stranke, pa je bio u SPO, pa je bio u Građanskom savezu Srbije, pa je valjda sada u DS, ne znam tačno u kom agregatnom stanju, ali u svakom slučaju, moram da pitam, u njihovo vreme na kom mestu smo mi bili na svetskoj „Duig listi“? Da li uopšte zna, da li ga je to uopšte zanimalo tada, ali da ne bih trošio vreme na to, prosto kada se sumira današnja diskusija, čule su se najrazličitije stvari, najrazličitije kritike. Pa, se kritikuje iako je u pitanju privatizacija, pa su se čule kritike ako nema privatizacije, pa se kritikuje monopol, pa se kritikuje kada nema monopola. Hajde, da se dogovorimo jednom ili bolje da se vi dogovorite između sebe, da li ste za vraćanje komunizma ili ste za kapitalizam ili kako već da nazovem ovo stanje. Hajde, da se onda vratimo u komunizam. Ali, to prvo objasnite narodu. Prvo to kandidujte kao svoju ideju na izborima, pobedite na izborima, pa onda sprovodite. Ovde se kritikuje uopšte pokušaj uvođenja neke privatne inicijative, kao da je to nešto loše samo po sebi, kao da će bolje biti, ako ostane nešto pošto poto državno, a pri tom neefikasno, kao da je to neki greh, kao da je to nešto loše.
Kada je reč o Direkciji za vodne puteve, postojeće stanje je upravo takvo da državni organ ima apsolutni monopol, apsolutni monopol i na projektovanje i na izvođenje radova i na vršenje nadzora i mi upravo to menjamo, ovim predlogom zakona menjamo. Želimo da se plovni put razvija po ugledu i na Nemačku i na Austriju. A meni se čini da su neki zaspali prosto u nekom proteklom periodu postkomunističkom periodu i da vam se više sviđa takav, da kažem, prevaziđen stav.
Kada je reč o samoj privatizaciji luka, mada je gospođa Mihajlović malopre spominjala luku, odnosno privatizaciju Luke Novi Sad i rekla sve u tom smislu da ne bih ponavljao, dakle u tome je razlika između nas i vas. Način na koji mi shvatamo ovu temu i način kako ste vi, odnosno ne vi možda lično, ali stranka svakako u kojoj učestvujete za vreme dok je vršila vlast shvatala proces privatizacije i način na koji treba da se privatizuje, pa i Luka Beograd.
Jedan od govornika je spominjao, vidim da sad nije u sali, privatizaciju Luke Beograd i ja moram da postavim pitanje kakve to veze ima sa ovom vladajućom većinom, sa ovom Vladom na čelu sa Aleksandrom Vučićem? Kakve veze ima? Pa mi smo nasledili takvu situaciju sa Lukom Beograd. Mi pokušavamo između ostalog upravo ovim zakonskim predlogom da popravimo ono malo što može da se popravi iz katastrofalne situacije koju smo nasledili, ako je upravo vaš rezultat, rezultat bivšeg režima i ne samo ta privatizacija nego i mnoge druge privatizacije i ne možete nama to stavljati na teret i odgovornost.
Pominjali su se danas jedan govornik, čudom sam se čudio gospodine predsedavajući kako je on devet minuta utrošio vremena svog izlaganja o temi „Er Srbije“, „JAT“, Aerodroma itd, devet minuta je potrošio na to. Ja sam pažljivo gledao predložena zakonska akta i nigde nisam našao da je danas na dnevnom redu „Er Srbija“.
„Er Srbija“ je uspešan primer, uspešna privatizacija. „Er Srbija“ je firma koja pozitivno posluje, „Er Srbija“ više nema gubitke. To je primer dobre privatizacije.
A kako ste vi sprovodili privatizaciju kada je reč o JAT-u? samo ću vam ukratko reći, novine su pisale o tome. Privatizacija JAT ervejza poslužila je kao vežba ekspertima koje je angažovala konsultantska kuća „Ročšild“, jer do tada nisu imali ni dan iskustva u oblasti vazdušnog saobraćaja, ali su zato uspeli da naplate jedan koma dva miliona za konsultantske usluge. Rezultata nije bilo. Nikakvih.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Koje novine, Vučićevićeve?)
Novine su pisale da je postojao dokument po kome su bodovane ponude konsultantskih kuća. Sa jedne strane je bio konzorcijum predvođen BNP Paribasom, a sa druge strane „Ročšild“. U delu koji se odnosi na reference tima ponuđača, tačnije direktora projekat „Ročšild“ je bodovan sa nula bodova, ali ipak je dobio ugovor. Ipak je dobio posao.
Međutim, to im nije smetalo da milion i 125 hiljada evra uzmu na ime dnevnica. Evo ispred mene, ugovor o pružanju konsultantskih usluga, izrade i implementacije strategije privatizacije za javno preduzeće JAT ervejz. Milion i 125 hiljada evra smo platili. Ništa nismo dobili. Posao nije završen.
Dve hiljade četristo dvadeset četiri evra po danu, 33 radna rada, ukupno 80.000 evra, jedan od članova te konsultantske kuće. To je primer kako ste vi pokušavali da privatizujete i privatizovali razne firme.
Da ne bih ponavljao sve ono što je više puta istaknuto, SNS podržava ovaj predlog zakona i glasaćemo u danu za glasanje za isti. Zahvaljujem.