Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, poslanička grupa PS-NSS-USS će podržati ova dva zakona u danu za glasanje, jer smatramo da su oba ova zakona izuzetno važna za nastavak boljeg gazdovanja od strane države ka prirodnim resursima koje Republika Srbija poseduje.
Ja neću reći nešto što sam ja smislio, ali očigledno da mnogi nisu čuli jednu mudru misao, koja kaže da država nije rešenje problema, već sama po sebi može da predstavlja problem. Država je nešto što treba da pronađe način za rešenje problema. Podržavamo svaku promenu zakona, makar se ona dešavala i na svakih godinu dana, dve godine, jer onog trenutka kad se uoči da nešto nedostaje, da je nešto potrebno, treba ići u ispravke i popravke kada je to moguće, kada nije, onda možda menjati i celokupne zakone.
Ono što je bitno kod ovih izmena i dopuna Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama jeste da on jasnije definiše kroz svoje članove 28, 29. i 30, članove 214a, b) i v). i praktično potpuno štiti imovinu Republike Srbije, ali ne dovodeći u pitanje, ne proizvodivši retroaktivnost zakona koja je nedopuštena na one subjekte koji su kroz postupke privatizacije u nekom periodu kada je to zakon dozvoljavao do 2003. godine, odnosno iz 2003. godine stekli pravo svojine na nečemu što po novom zakonu se ne može steći.
Ovo je očigledno bila nužnost, jer je u praksi proizvodila probleme i ovime se jasno definiše i pravi jedan presek stanja u samim lukama, u svim infrastrukturnim objektima koji se odnose na plovidbu na unutrašnjim vodama.
Jako je važno što je shvaćeno koliko su nam reke nešto na čemu se mora mnogo raditi. Luke su velika perspektiva Republike Srbije i treba stvoriti uslove, a ovim zakonom se to poboljšava, da luke što efikasnije i što funkcionalnije rade i da što više ljudi dobije poslove u lukama.
Videli smo da je stanje samih reka takvo da nam je reka Sava u letnjem periodu gotovo neplovna u jednom svom pretežnom delu. Očekujemo da će se i te stvari regulisati, sa pružanjem mogućnosti da se kroz angažovanje privrednih subjekata, bilo privatnih, bilo državnih, i ovaj deo oblasti regulacije reši.
Dobro je što se sa ovim zakonskim izmenama poseban akcenat stavlja i na oblast ekologije i zaštite samih vodotokova. Nemojmo da zaboravimo da se mnogi veliki gradovi, pa i Beograd, snabdevaju vodom u neposrednoj blizini i okruženju, ako ne i direktno iz samih vodotokova. Mislim da ova preciziranja koja su u ovom zakonu učinjena stvaraju mogućnost da naše reke koje su postale daleko čistije nego što su nekada bile dobiju onu lepu zelenu boju koju svi volimo da vidimo, a da se na njoj odvija privredna delatnost u punom kapacitetu.
Jasno su definisani i odnosi između organa republičkog ranga, autonomne pokrajine i lokalne samouprave, jer i to je u praksi stvaralo određene probleme kada su u pitanju privremene lokacije na kojima se mogao vršiti istovar ili obavljati određena delatnost. Dobro je što se stvaraju uslovi u smislu ekološke zaštite, ali i generalne, ne samo reka, da se daju određeni popusti kada su takse u pitanju za utovare energenata koje smatramo ekološki podobnim energentima.
Ja nisam neko ko je za liberalni kapitalizam, nikada bio, niti ću biti. U ovom zakonu ja i ne vidim prostor koji to otvara i stvara, već vidim prostor koji želi da na jedan jasan način definiše, da upotrebim žargonski izraz, pravila igre na takav način da one budu isključivo i samo u interesu Republike Srbije i građana Republike Srbije, u interesu privrede koju moramo da podignemo na određeni nivo.
Oni koji ne veruju zbog sopstvenih autoprojekcija u poštene tendere, moraju da se pogledaju u ogledalo, pa da se zapitaju zašto ne veruju u poštene tendere, Da li to ne veruju zato što od svojih odbornika uzimaju sve naknade koje primaju i ne uplaćuju ih čak ni na račun stranke, nego ih zadržavaju u sopstvenim džepovima, a vidim da je nekima žao što nisu imali prilike da privatizuju PIM i još neke druge državne ustanove ili državna preduzeća, kao što su privatizovali mnoga brodarska preduzeća koja više ne postoje.
Posebno sam zadovoljan zbog ovog drugog zakona kojim se potvrđuje sporazum, odnosno kojim treba da se potvrdi Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje, jer vazdušni saobraćaj, glupo je i govoriti o njegovom značaju, je jako važan za saradnju sa Republikom Korejom, a ovo pokazuje u stvari da zaista idemo ozbiljnim i stabilnim koracima napred, jer nikada Republika Koreja ne bi dostigla svoje privredne uspehe da je zaključivala sporazume koji joj nisu išli u prilog, za koje nije postojao opravdani ekonomski interes. Ovaj interes, u ovom sporazumu je obostrani interes i Srbije i Koreje. Očigledno je da će investicije u Srbiji biti nastavljene.
Jako je važno da što više građana u Srbiji dobije priliku da živi od svog rada i da postepeno stabilizujemo privredu, a samim tim i podignemo opšti nivo življenja.
Podvlačim, u danu za glasanje podržaćemo ovaj zakon i podržaćemo i u buduće sve neophodne izmene koje su bitne i potrebne da bi se pospešilo njegovo dejstvo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, predstavnici ministarstva, predstavnici predlagača, Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama je već jednom menjan prošle godine, 2015. godine. Pretpostavljam da tada niste mogli ili niste umeli da predvidite sve odredbe koje se menjaju danas. Tada je menjano nekih 180 članova, a danas se menja oko 50 članova ovog zakona.
Sa druge strane, ako je ova promena posledica nečega što se u praksi utvrdilo da nije dobro i da treba promeniti, ja svakako podržavam takav način rada, da sve ono što utvrdite u praksi da ne valja da to odmah i pokušate da izmenite zakonom.
Zato ne mogu da prihvatim činjenicu da od marta meseca Skupština nije radila ništa i nije donela nijedan zakon. Ovo je kritika koju vam upućujem kao potpredsednici Vlade. Mi smo imali svega dva zakona na dnevnom redu, u jednom smo promenili jedan član, u drugom četiri člana, sada je ovo treći zakon sa 50 članova od marta meseca, za sedam, osam meseci. Dakle, ako ja smatram da je posao Vlade da vodi državu ka EU, put ka EU podrazumeva usaglašavanje sa pravnim sistemom EU, a to je ogroman posao i on podrazumeva donošenje niza i novih zakona, izmena i dopuna postojećih zakona.
Takođe, smatram da nije u radu što ovaj zakon koji imamo danas na dnevnom redu je Skupštini upućen po hitnom postupku. Pazite, upućuje se zakon po hitnom postupku, a u poslednjem članu se kaže da su lučki operater, brodari i direkcija dužni da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona do 31. decembra 2018. godine. Ima dosta vremena do 31. decembra 2018. godine. Uputili ste zakon 13. oktobra. Da je on po redovnom postupku, a da nije zloupotrebljen hitan postupak, kažem zloupotrebljen zato što nema adekvatnih razloga, odnosno razlozi koji su navedeni za hitan postupak nisu oni koje propisuje Poslovnik Narodne skupštine, ovaj zakon bi po redovnom postupku bi na dnevnom redu ove Skupštine za sedam dana. Šta je to što će se desiti u ovih sedam dana? Da li je ugroženo zdravlje i bezbednost ljudi, životi ljudi? To je inače razlog za hitan postupak. Da li je ugrožena država, ako bi ovaj zakon mi raspravljali od danas za sedam? A omogućili bi i narodnim poslanicima da se adekvatno pripreme i da analiziraju jedan zakon koji tretira prilično usko stručnu oblast.
Mi smo radili prošle nedelje nešto drugo u Skupštini, danas imamo ovaj zakon na dnevnom redu. Mislim da to nije korektno i da nema potrebe na takav način da se zakoni upućuju u Narodnu skupštinu.
Ono što je dobro jeste da se oblast vodnog saobraćaja uređuje. Mislim da je bio dobar zakon 2015. godine koji je regulisao trgovačko brodarstvo i koji je doneo neka dobra pravila i uveo, da kažem, red i obaveze vozara, brokera i agenata i uopšte tretirao tu oblast.
Takođe, u ovom zakonu moram da kažem da ima i dobrih i loših rešenja. Ona rešenja za koja smatramo, kao poslanička grupa SDS, da su loša pokušali smo da popravimo amandmanima, pa vas molim da pogledate te amandmane i da te amandmane usvojite. Naravno, naša podrška ovom zakonu zavisiće od toga da li ćete usvojiti neke od ključnih amandmana koje smo podneli.
Mislim da je dobro što se ovim zakonom ukidaju diskreciona ovlašćenja Agenciji. Mislim da ne treba Agencija da ima tu mogućnost da arbitrira da li će nekome da da do 30% ili manje umanjenja, već da to bude precizirano zakonom koliko je. U svakom slučaju ukidanje diskrecionih ovlašćenja smanjuje mogućnost za korupciju, i to je urađeno dobro.
Načelno se slažem sa tim da Direkcija za vodne puteve ne treba da ima monopolski položaj u tehničkom održavanju vodnih puteva. Mislim da privatna specijalizovana preduzeća to mogu da urade na bolji i kvalitetniji način, ali da bi mogli da donesemo odluku o tome da li je bolje kako je bilo do sada ili eventualno angažovanjem na tenderu privatnih preduzeća ili državnih, sasvim svejedno, trebali bi da imamo neke podatke o ovoj analizi.
Nemamo u obrazloženju dovoljno podataka i nemamo dovoljno jasnu analizu, naročito ekonomsku. Vi tvrdite da će sredstva koja se sada izdvajaju za Direkciju, odnosno za plate članova posade, praktično za one koji opslužuju flotu, Direkcije za vodne puteve, troškove održavanja flote i drugih troškova biti dovoljna da se izaberu na tenderu firme koje će odrađivati posao tehničkog održavanja vodnih puteva. Ja ne mogu da znam da li je to tačno ili nije, jer niste dali ni jedan dokaz za takvu tvrdnju. Niti znamo koliki je fond para, koliki je budžet za ovu Direkciju, niti znamo koliko na tržištu, niste napisali, koštaju takve usluge. Trebali ste da kažete na godišnjem nivou biće potrebno toliko i toliko, a sada u budžetu imamo toliko i toliko, da bi mi to mogli da procenimo.
Sa druge strane, ostaje nejasno šta se dešava sa zaposlenima u Direkciji za vodne puteve. Vi ste rekli da ona neće biti ukinuta, radiće neke druge poslove. Ne može posada i ljudi, radnici na brodovima da rade neke druge poslove. Oni znaju da rade poslove koje su radili do sada. Postavljam pitanje – koliko će njih ostati bez posla, odnosno šta će oni raditi i da li imate neki program i predlog kako te ljude uposliti? Koliko ljudi ostaje bez posla kada se ukine monopolski položaj direkcije za vodne puteve?
Ne možemo nikako da se složimo sa obavezom koja se nameće brodarima u članu 21. Ja smatram da će se drastično povećati troškovi brodara ako se donese ovaj zakon i ako im se nametne da moraju da angažuju privatna fizička obezbeđenja. Dakle, ovim zakonom se nameće svakom brodaru da na svakom brodu ima privatno obezbeđenje ili druga mogućnost je da organizuje samozaštitu.
To da organizuje samozaštitu, to znači da članovi posade treba da idu na obuku iz aikida i karatea i oni će moći upotrebom borilačkih veština da se zaštite od pirata i od krađe sa barži, odnosno njihovih brodova, a meta su svakako i tovar i oprema na brodovima.
Mislim da treba da znate da ti napadi pirata koji se kod nas dešavaju relativno često u jednoj crnoj tački, a to je Smederevo, da ti napadi su najčešće u sezoni pretovare i da ti napadi podrazumevaju čak i do 30 naoružanih lica koji u nekoliko čamaca napadaju brod. Ljudi su naoružani, napadaju brod, ulaze u brod i kradu sve sa tog broda. To aikidom i karateom ne može da se spreči, tako da je besmislena ta samozaštita koju ste u zakonu predložili.
Što se tiče obezbeđenja, kada kažete da se uvede obezbeđenje na brod, pretpostavljam da zamišljate da ljudi sa dugim cevima stoje na brodu i brane brod od ovih što ih napadaju oružjem. Toga ima u filmovima mnogo češće, mislim da u realnosti to nije moguće. Prosto ne mogu da zamislim tu situaciju u kojoj ovi ih napadaju, a oni ih pucaju, privatno obezbeđenje sa brodova i pobije pirate.
Dakle, privatno obezbeđenje predlažete da se uvede na sve brodove koji prolaze kroz Srbiju. Znači, strani brod pod stranom zastavom koji je u tranzitu kroz Srbiji, dolazi u Srbiji, onda staje, mora da angažuje privatno obezbeđenje, pusti privatno srpsko obezbeđenje na svoj brod, naročito ima poverenje u njih i oni ga štite dok prolazi kroz Srbiju.
Mislim da ćemo biti smešni. Prosto Srbija ima jednu veliku tradiciju u brodarstvu generalno, potpisnici smo raznih sporazuma koji uređuju pravila plovidbe na Dunavu. Mislim da je krajnje neodgovorno da teramo brodove, odnosno brodare na tako nešto. Zato sam i podneo amandman kojim bi prosto oslobodili brodare jedne ovakve besmislene obaveze.
Jedini koji može da spreči pirate i krađu je policija, koja ima pravo da upotrebljava silu u ovoj zemlji i zna se da posada se zaključava na brodu u svoju kabinu i poziva policiju tom prilikom.
Dakle, način da se uredi ovaj problem koji svakako imamo, da se spreče krađe je da vi primenjujte zakon i da odredite sva lučka područja u Srbiji koja niste odredili. Kada budu određena lučka područja biće određeni lučki operateri, mislim na deo gde se brodovi sidre, prosto kada barže dođu na pretovar, jedna uđe na pretovar u luku, druge čekaju negde na tom putu, a to negde je i do pet kilometara udaljeno od luke. Prosto oni se sada vezuju bez ikakvog uređenja, odnosno sidre bez poštovanja pravila.
Potrebno je odrediti lučko područje da se zna gde mogu da se sidre i na tom mestu gde se oni sidre dok čekaju pretovar treba da ih obezbeđuje lučki operater koji treba da uređuje kompletan posao dovoženja ili guranja tih barži do pretovara. Dakle, lučki operater ima mogućnost da angažuje i obezbeđenje i da u koordinaciji sa policijom štiti te brodove. Nemojte nametati obavezu brodarima ako oni ne mogu da ispune i nemaju para da ispune.
Takođe, ne mogu da prihvatim jednu izmenu koju ste predložili, a to je mogućnost da se brodovi snabdevaju pogonskim gorivom, to znači pretpostavljam neka pumpa, da ta pumpa bude osim u lukama na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj je utvrđeno područje graničnog prelaza za međunarodni rečni saobraćaj.
To znači za one koji žive u Beogradu da će pumpa da bude kod Beton hale na pristaništu gde ima barem 20 restorana, gde je šetalište, gde se „Beograda na vodi“ završava ili počinje i šetaju se i Arapi i stranci i turisti koji dolaze. E, baš na tom mestu, jer tu je inače granični prelaz za putnički saobraćaj, e sad tu može da bude pumpa. Mislim da je to ekološka katastrofa da na tom mestu bude pumpa. Predložio sam amandman kako da se to izmeni, ne mora da bude samo u lukama, ali može da bude negde gde se regulacionim planom odredi da ta pumpa može da bude. Meni ovo deluje kako je napisano, baš da se predviđa pumpa na tom mestu u centru Beograda.
Mislim da bi trebalo da se Ministarstvo bavi i temom, zašto postoje brodovi domaćih firmi koji su pod stranim zastavama. Znači da oni imaju neki benefit od toga što su pod stranom zastavom i da vidimo koje bi to bile afirmativne mere koje bi Vlada mogla da predloži da bi oni razumeli i da bi njima bilo bolje da budu svi pod domaćom zastavom i da vidimo kakve bi subvencije mogle da se daju za brodare, odnosno ljude koji se bave ovom delatnošću, koji žive na tim brodovima i obavljaju delatnost. Naravno da je interes da pretovar bude mnogo veći, odnosno da trgovina brodovima bude mnogo veća.
Takođe mislim da bi trebalo da nam Vlada kaže šta će se desiti sa JRB, to je nekada bila ogromna firma. Sada je u velikoj krizi, na koji način će se rešavati taj problem koji je od velikog značaja.
Dakle, ponavljam ukoliko bi usvojili neke od ovih amandmana koje smo predložili u tom slučaju bi naša poslanička grupa mogla da podrži ostale odredbe zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.

Hvala na mišljenju pre svega o zakonu i na određenim sugestijama. Svaki amandman koji zaista može da unapredi kvalitet zakona će biti prihvaćen, doduše iz iskustva sa vašom poslaničkom grupom kod vas je sve ili ništa, tako da ćemo videti.
Nekoliko stvari koje ste rekli, čini mi se da bi trebalo da pojasnimo, pogotovo kada govorimo o obavezama brodara vezano za bezbednost. Maločas sam rekla da je i sama Dunavska komisija preporučila da mora da postoji sistem obezbeđenja na brodovima. To nikako ne znači ova priča o aikidu ili džudu, simpatično zvuči ali je potpuno netačna. To znači da se ide na obuku u MUP da bi se dobile licence i da bi se uopšte znalo kako se pravi plan obezbeđenja i sigurnosti. To je o pojmu same zaštite.
Vrlo je važno, vi ste pomenuli određeno mesto sidrište, nije u pitanju samo sidrište, u pitanju je luka, da li ima ograde, nema ograde itd. Dakle sve mora da bude čuvano. Ono što se u stvari želi postići i što jeste i preporuka Dunavske komisije i što mi vidimo iz realnog života da treba da se postigne jeste ta koordinacija između rečne policije, između obezbeđenja na brodu, između kapetanija. Dakle to je ono što moramo da imamo da tako kažem slobodnim jezikom rečeno uvezano i naravno tog obezbeđenja na samom brodu kao što sam rekao.
Dakle mi ćemo sigurno ostati pri tom članu koji se tiče obaveze brodara da imaju obezbeđenje, mislim da je to u interesu brodara. Zato smo između ostalog i stavili. Ne mislimo samo mi, to misli četrnaest zemalja Dunavske komisije.
Drugo, pomenuli ste i sam zakon i donošenje zakona po hitnom postupku i pomenuli ste jedan datum. Ovaj datum 31.12.2018. godine se odnosi samo na sigurnosnu zaštitu. Dakle, ne odnosi se na druge delove zakona. U tom smislu nama je vrlo važno i u interesu da se ovaj zakon usvoji i da ga što pre primenjujemo.
Ono što mislim da ste takođe pominjali, a to su zaposleni u samoj direkciji, pominjem još jednom da jedan deo njih već radi na rečnom informacionom sistemu, ali od konkretno zaposlenih koji rade na ovim poslovima, neki odlaze u penziju, njih četvoro, dvoje verovatno dolazi u ministarstvo, a postoji mogućnost da dvoje ljudi bude višak. No, o tome ćemo tek razgovarati.
U svakom slučaju interes ovog zakona kao što sam rekla jeste da uredi delatnost, da pomogne da određeno obavljanje delatnosti bude efikasnije i to je razlog zašto se ovaj zakon našao ponovo ispred vas. Još jedna stvar, kada ste pominjali brod koji ulazi na našu teritoriju itd, da li treba da ima obezbeđenje ili ne, to da li će postojati obaveza da brodari imaju obezbeđenje, pa je recimo kada ukrajinski brod uđe na našu teritoriju neće biti obaveza Srbije da ima obezbeđenje, nego će Ukrajina tražiti od svog brodara da mora da ima to obezbeđenje. Kao što sam rekla to su određene preporuke već sada u svim drugim državama, pa i u našoj državi.
Što se tiče dela oko goriva i ovog primera koji ste sami dali za Beograd, biće brod na brod dakle, neće biti ta pumpa i to je uređeno uredbom MUP-a. Što se tiče raznih pomoći, subvencija itd. našim brodarima tu su dve stvari važne. Jedna je zašto naši recimo, vlasnici brodova, kada govorim o privrednim subjektima, bave se privredom i odlaze pod tuđim zastavama ili pod zastavama drugih država, to je pre svega zbog toga što je tamo mnogo veće tržište nego što je kod nas, a kada govorimo o pomoći brodarima u smislu da razvijaju tu delatnost to je nešto što mislim da treba, na čemu treba da radimo, a nisam sigurna da smo u prethodnom periodu u tome mnogo uspeli i tu se potpuno slažem sa vama. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala vam predsedavajući.
Uvažena ministarka, saradnici iz Ministarstva, kolege narodni poslanici, ja bih na samom početku želela da podsetim da je Republika Srbija od 2010. godine započela implementaciju savremenog standarda u oblasti vodnog saobraćaja i to usvajanjem Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama koji je donet 2010. godine, potom Zakon o pomorskoj plovidbi 2011. godine i Zakon o državnoj pripadnosti i upisu plovila 2013. godine i time smo oblast vodnog saobraćaja regulisali i u skladu sa međunarodnim konvencijama i drugim međunarodnim dokumentima.
Na osnovu dostavljenog Predloga zakona za izmene i dopune Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i pregleda odredaba koje se menjaju, odnosno dopunjuju, možemo da konstatujemo da su ove izmene u cilju daljeg unapređenja vodnog saobraćaja u Republici Srbiji. Srbija poseduje povoljne ekonomske i geografske karakteristike za unutrašnji i vodeni transport i takođe ima interese da stimuliše prevoz na unutrašnjim plovnim putevima.
Glavni vodni putevi u Srbiji su reke Dunav, Sava i Tisa sa ukupno 960 kilometara i mreža vodenih sistema u sklopu hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav sa oko 600 kilometara, što daje da ukupna površina plovnog puta u Republici Srbiji iznosi 1.680 kilometara i zato je ovaj vid saobraćaja potpuno važan kao i svi ostali vidovi saobraćaja posebno sa aspekta transporta robe i prevoza putnika, razvoja privrede i turizma.
Poslednje izmene i dopune Zakona o plovidbi usvojene su u februaru 2015. godine, čime se nastavio proces daljeg usaglašavanja naše regulative sa praksom i transportnom politikom EU koja je po mnogo čemu i ekonomski i efikasnija i ekološki prihvatljivija. Nakon usvajanja ovog zakona u Narodnoj skupštini smo usvojili i Zakon o privatnom obezbeđenju i jedan potpuno novi zakon u našem zakonodavstvu, a to je Zakon o istraživanju saobraćajnih nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Ovo je svakako zahtevalo neka usklađivanja kada je u pitanju Zakon o plovidbi.
Usvajanjem Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju formiran je i Centar za istraživanje nesreća, jedna nezavisna institucija koja na stručan način treba da vrši istražne postupke. Ovo je sa aspekta bezbednosti ljudi i imovine izuzetno važno jer svaki istražni postupak može nam dati analizu, jasnu sliku zapravo, koji su to propusti i koje su moguće reakcije na određene nepredviđene ili predviđene situacije i ovo dalje pruža mogućnost za unapređenje mera zaštite, svakako dopune propisa ukoliko je neophodno i povećanje opšte bezbednosti.
Upravo jedna od izmena i dopuna važećeg Zakona o plovidbi tiče se bezbednosti i to član 13. Predloga zakona o plovidbi kojim se dopunjuje član 70. važećeg zakona uvođenjem obaveze da domaći brodari donose plan hitnih mera za pomoć žrtvama i porodicama u slučaju plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodama. Ovo je svakako u skladu sa ovim zakonom, ali sa odredbama uredbe Vlade donete u skladu sa Zakonom o istraživanju nesreća.
Drugo usklađivanje, o tome je puno bilo reči danas, jeste usklađivanje sa Zakonom o privatnom obezbeđenju. Predloženo je da brodari, lučki operateri i direkcija moraju da organizuju sigurnosnu zaštitu angažovanjem subjekata licenciranih za obavljanje ove delatnosti privatnog obezbeđenja. Istom odredbom se obavezuju da usvoje sigurnosne planove.
Što se SPS tiče, za nas je ovo rešenje prihvatljivo. Vrlo ste jasno obrazložili malopre i zašto je ovo važno.
Jedna od novina jeste drugačije uređenje tehničkog održavanja vodnih puteva. Činjenica jeste da je direkcija imala monopol kada je u pitanju održavanje i ne samo održavanje, već i planiranje i sam nadzor nad ovom delatnošću. Ovaj način tehničkog održavanja koji je u Predlogu zakona je po ugledu na Rajnski sliv, gde organ utvrđuje standarde, a održavanje plovnog puta prepušta privredi. Ovo je dalo dobre rezultate i svakako pozdravljamo i to što će direkcija ostati da vrši nadzor nad ovim poslovima. Smatramo da će se svakako i budžetska sredstva efikasnije koristiti, a privredni subjekti će kroz angažovanje koristiti i neke nove radnike.
Od 2010. godine započeta je reforma luka. Koleginica Nada Lazić je nabrojala sve luke u Srbiji, a ja ću pomenuti samo najvažnije, a to su Beograd, Pančevo, Smederevo i Prahovo, jer su ona u najvećem obimu povezana sa glavnim drumskim i železničkim saobraćajnim čvorovima, što olakšava transport robe i putnika u domaćem međunarodnom saobraćaju.
Ponovo se vraćam na izmene i dopune iz 2015. godine. Želim da podsetim javnost, a i kolege da smo tada usvojili novu klasifikaciju luka, propisali strožije infrastrukturne uslove za luke od međunarodnog značaja, uveli smo lučke koncesije i po prvi put uveli proceduru o tzv. transparentnosti rada luka.
Ovo je u mnogome doprinelo razvoju lučke delatnosti, ali i uređenju celokupnog sistema transporta u Srbiji. Sada se Predlogom zakona daje mogućnost uvođenja još privrednih društava, čime se zaokružuje ovaj proces reforme luka, ako mogu tako da kažem i to je sa aspekta SPS vrlo prihvatljivo.
Posebno pitanje u ovom zakonu tiče se člana 47. zakona, a ono se odnosi na uređenje čarteringa jahti. Imali smo prilike i na sednici Odbora danas da čujemo na koji način se vrši delatnost iznajmljivanja vozila za rekreaciju i u kojoj meri je zapravo ovo crna zona poslovanja. Vlasnici plovila izdaju svoje jahte bez kontrole države, bilo da su u pitanju plovila domaće državne pripadnosti ili da su plovila na kojima se vije strana zastava.
Nesporna je potreba za uređenje ove oblasti jer ova problematika ima dva aspekta, i ekonomski i bezbednosni. Prema podacima veliki broj plovila za rekreaciju koja se izdaju rade pod zastavama stranih država. Pripadnost plovila drugoj državi podrazumeva poresku politiku te države. To u prevodu znači da bez ikakve naknade na našim plovnim putevima se obavlja delatnost od strane onih koji nisu čak ni registrovani za tu delatnost.
Sa druge strane, izuzetno mali broj plovila za rekreaciju je registrovan u Agenciji za privredne registre za obavljanje ove delatnosti jer se zahteva ispunjavanje posebnih uslova za registraciju plovila i svakako plovila zahtevaju posebne preglede.
Smatramo da na ovome treba posebno raditi jer je sve veći broj onih koji su vlasnici plovila u Republici Srbiji, a samim tim se i povećao broj onih koji svoja plovila izdaju i posluju nezakonito. Vlasnici plovila, ako što sam rekla, nezakonito posluju i nažalost ovo otvara brojna pitanja. Prvo, da li su vlasnici svojih plovila koja su registrovana kao plovila za rekreaciju osigurana i da li ti vlasnici zahtevaju od klijenata posedovanja dozvole za upravljanje? Da li obezbeđuju sve zahteve za plovidbu u pogledu broja članova posade i čime garantuju zakupcima, odnosno svojim klijentima da su ispunili sve uslove za bezbednu plovidbu.
Ministarstvo kao predlagač treba da dobije podršku za ovo rešenje jer je zaista vreme da se u ovoj oblasti ko na koji način može da izdaje plovila verujemo da će ova odredba biti iskorak u rešavanju ovog problema i svakako doprineti i budžetu, ali i građanima.
Na samom kraju želela bih da zaključim da SPS smatra da je svaka izmena i dopuna proizašla iz dobre namere i stručnih ljudi u državi, ali i zainteresovanih subjekata, da predstavljaju potrebu za daljim usklađivanjem sa komunitarnim pravom i da su proizvod primene pojedinih odredaba u praksi. Mi ćemo podržati i ovaj Predlog zakona i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje, koji je danas na dnevnom redu, o čemu će kasnije govoriti moja koleginica. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Razmatramo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Osnovni tekst ili, da budem precizniji, taj zakon je donet još 2010. godine „Službeni glasnik“ broj 73/10. Prva izmena i dopuna je urađena 2012. godine i to je objavljeno u „Službenom glasniku“ broj 121/12. Druga izmena i dopuna je učinjena 2015. godine, to je objavljeno u „Službenom glasniku“ broj 18/15, to je bilo u februaru 2015. godine.
Mora da se kaže da je i u „Službenom glasniku“ broj 96/15 objavljen Zakon o trgovačkom brodarstvu kojim su stavljeni van snage čl. 41, 43. i 44. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Današnji predlog zakona ima ukupno 55 članova, od toga 49 članova se odnosi na izmene i dopune postojećeg teksta zakona, a šest članova su tzv. prelazni ili završni, objašnjavajući. U okviru ovih 49 članova ima 17 koji se prvi put menjaju, 27 koji su već jednom promenjeni i šest koji su već dva puta menjani. Interesantno je da se u 49 članova nalazi čak 29 članova koji su menjani februara 2015. godine.
Ovi podaci dokazuju da ne postoji program u ovoj oblasti, već da se promene i dopune dešavaju gotovo mahinalno ili prema trenutnim interesima.
Samo da podsetim, pravilo je da se izmenama i dopunama zakona pristupa ako se u međuvremenu desila neka izmena u pravnom sistemu, ili izmena u politici, ili je nužno da se pristupi prilagođavanju stvarnim potrebama. Pošto je predlagač i ovog zakona isti onaj iz 2012. godine, znači razlog nije promena politike u ovoj oblasti.
U Predlogu zakona se navodi kao razlog potreba usaglašavanja i stvarne potrebe, ali ja moram da kažem da to u stvari nije stvarni razlog zašto se pristupilo podnošenju ovog predloga zakona. U obrazloženju se navodi potreba usaglašavanja sa Zakonom o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Samo da podsetim taj zakon je donet 23. jula 2015. godine i objavljen je u „Službenom glasniku“ broj 66/15 i u pogledu, vrlo precizno navodim, pomoći žrtvama nesreće i njihovoj porodici članom 14. tog zakona je propisan plan hitnih mera pomoći, koje uključuju prevoz, smeštaj, medicinsku pomoć žrtvama i njihovim porodicama u slučaju nesreće, donosi Vlada.
Istim zakonom u članu 54. stav 2. je propisano da Vlada u roku od šest meseci donosi podzakonski akt, a taj rok je istekao januara 2016. godine. Vlada je 15. jula ove godine donela Uredbu o planu hitnih mera pomoći žrtvama i njihovim porodicama u slučaju nesreća u saobraćaju i to je objavljeno u „Službenom glasniku“ broj 63/16. Odredbom člana 5. stav 3. Uredbe o planu hitnih mera pomoći u slučaju nesreće u saobraćaju Vlada je praktično tu odredbu ubacila u član 13. Predloga zakona koji je danas na dnevnom redu.
Moram da vas podsetim da je potpuno nedopustivo da se norma podzakonskog akta diže na nivo zakonske norme u nekom drugom zakonu. Obično je pravilo drugačije, da zakonska norma bude osnov za podzakonsku normu i prepisivanje tih normi nije ni potrebno. U krajnjem slučaju, ta uredba je na snazi i ta uredba obavezuje, bez obzira da li se nalazi u posebnom zakonu ili ne.
Slična je situacija i sa članom 19. Predloga zakona kojim se vrši izmena zbog, navodno, obaveze usaglašavanja sa Zakonom o istraživanju, a vrši se nepotrebno upućivanje na taj zakon. Znači, cela odredba člana 19. Predloga zakona jeste upućivanje na poseban Zakon o istraživanju nesreća. Tu se stvarno otvara pitanje, kao da inspektori bezbednosti plovidbe nikada do sada nisu ispitivali plovidbene nezgode. Primarni zadatak im je, u krajnjem slučaju, i bio dok nije donet ovaj Zakon o istraživanju.
U obrazloženju Predloga zakona se kao razlog za izmene i dopune, a ja to govorim intervenciju, u članovima 21, 22, 23, 24. Predloga zakona navodi potreba usaglašavanja sa Zakonom o privatnom obezbeđenju. Opet da se malo podsetimo, taj zakon je donet i objavljen u „Službenom glasniku“ broj 104 još 2013. godine i zakonom je u članu 5. propisano da Vlada propisuje bliže kriterijume za određivanje objekata koji su obavezno obezbeđeni i način vršenja poslova zaštite obavezno obezbeđenih objekata.
Dakle, ako je postojala ova obaveza, ona je morala da se obavi prilikom izmena i dopuna Zakona o plovidbi i lukama još u februaru 2015. godine. Međutim, to očigledno da se nije uradilo, ali ima još jedna stvar. Vlada nije donela uredbu još uvek u skladu sa članom 5. navedenog zakona.
Mora da se ima i u vidu da se izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, koji je objavljen 2015. godine, ništa nije promenilo u pogledu obezbeđenja objekata, već samo u pogledu licenci, nadležnosti i osposobljenosti lica koja pružaju zaštitu. Tako da, stvarno nije jasno šta se menja i zašto se ovim zakonom insistira na ovim promenama.
Kao treći razlog za izmene i dopune navodi se iznajmljivanje stranih jahti, a ta promena se vrši u članu koji ima samo jedan stav i koji reguliše obavezu stranog broda da se na njemu viju dve zastave. Pravno-tehnički potpuno neprihvatljivo da se u jednom članu mešaju dve ili čak tri oblasti koje nemaju nikakvu dodirnu tačku. Da je oba intervencija na ovom članu učinjena kao poseban, novi član, to bi donekle imalo nekog smisla. Ovako nema apsolutno nikakvog smisla i prosto se čudim da je to moglo da prođe pravno-tehničku redakturu pri Vladi.
Moram da skrenem pažnju predlagaču da po meni deluje neverovatno, ako je svrha ove promene da se uvede red na plovilima EU, onda je to moralo da uradi počevši od člana 4. Zakona, pa redom, da preskočim članove 41. i 43, ali i svakako 87, 92, 104, 133, 184, 281, pa čak i onim članovima nekoliko zakona koji kažu da se to primenjuje od kada Srbija uđe u EU. Mi imamo i takve članove u našim predlozima zakona koji se tiču plovidbe i ove materije koja je predmet ovog zakona.
Kao četvrti razlog za izmene i dopune navodi se potreba preciziranja značenja pojma „statusnih promena kod lučkih operatera“ i moram da konstatujem da se to vrši na način da se praktično proširuju situacije u odnosu na Zakon o privrednim društvima. Moram da skrenem pažnju da jednim zakonom ne može da se menja suština i sadržina nekog drugog zakona. Vi jednim zakonom sa nekoliko odredbi možete da intervenišete na neki drugi propis ili drugi zakon, ali u smislu stavljanja van snage odgovarajuće odredbe, ali da menjate suštinu i značaj Zakona o privrednim društvima kroz izmene Zakona o plovidbi i lukama, to je krajnje neprihvatljivo. Ovde se uvode potpuno novi kriterijumi koji se tiču statusa pravnih lica privrednih društava, to je potpuno neprihvatljivo i prosto je nemoguće ovim zakonom da se to uradi.
Povodom statusa lučkih operatera mora da se prihvate odredbe Zakona o privrednim društvima, a sva preciziranja Zakona o plovidbi i lukama ne mogu da znače izmenu propisa o privrednim društvima, pogotovo je zabranjeno da se proširenje vrši unošenjem odredbi o promeni vlasništva, promenama kapitala, stečaju i slično. Za te oblasti postoje potpuno drugi propisi. Lučki operateri nisu u rangu banaka, osiguravajućih društava, pa da agencija ili ministarstvo mora da ima uvid ili da daje saglasnost ili da razmišlja o vlasnicima kapitala. To je u nadležnosti, pre svega, privrednih društava i to se registruje u Agenciji za privredna društva.
Peti razlog za izmene i dopune su pokušaji proširenja stečajnih prava, tako su napisali u svom obrazloženju. Stečajna prava, u osnovi je da se zaključenja ugovora o privatizaciji posle 4. juna 2003. godine zameni započinjanjem postupka privatizacije.
Molim vas, započinjanje postupka privatizacije je nešto objektivno koje se dešava na relaciji onoga koji vrši postupak privatizacije, a ne počinje na zahtev stranke. Stečena prava postoje kod zahteva stranke. Ovde nema toga i potpuno je neshvatljivo zašto se ide u ove oblasti, očigledno 2015. godine da posao nije završen na valjan način. Valjda se stečena prava koriste, a ovde se stečena prava kao izgovor koriste da bi se dobitno proširio broj izuzetaka i stečena prava i sasvim nepotrebno u isti koš sa privatizacijom ubacuje i pravo svojine po osnovu ulaganja koje nikada nije bilo sporno.
Molim vas, najzaštićenije je pravo svojine, najzaštićenije je pravo ulaganja. Ko je uložio sredstva u nešto može da računa da ima pravo svojine nad tim stvarima. Ta sudbina je i lučke infrastrukture. Ako postoje dokazi da je neko izgradio lučku infrastrukturu, pa naravno da po osnovu ulaganja ima pravo svojine.
Mislim da je nepotrebno ovim zakonom da se ulazi u nešto što reguliše Zakon o planiranju i izgradnji, da je nepotrebno da se ulazi u nešto što reguliše Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa i u druge propise. Očigledno postoji neki razlog zašto se ova intervencija vrši, a ja stičem utisak da 2015. godine nije na kvalitetan način završen neki zadatak koji je morao da se završi.
Za ovaj predlog, on navodno sadrži i odredbe o izmenama i dopunama koji suštinski u stvari nisu potrebne. Nama je u stvari potreban jedan potpuno novi zakon, jer ako se pogleda ovaj zakon u svom celokupnom paketu, mi onda imamo i pet predloga, odnosno pet članova u predlogu zakona gde se ispravljaju tehničke greške, a na nekim mestima se tehničke greške ispravljaju suprotno osnovnom principu, ko može više može i manje. To je prosto neshvatljivo šta se dešava.
Interesantno je da se po pitanju naknada koje brodari plaćaju u igru uvlači i potpuno jasan Zakon o kontroli državne pomoći koji se primenjuje od 2010. godine, a u međuvremenu nije nastala potreba da se bilo šta menja, a pogotovo kada su u pitanju luke i pristaništa. Nameće se obaveza Agenciji da sva umanjenja, naknade tretira kao državnu pomoć male vrednosti. To je iluzorno. Umanjenjem naknade kao javnog prihoda brodari i ne stiču povoljniji položaj na tržištu niti se na taj način narušava konkurencija na tržištu, naknada koja se plaća je javni prihod, u odgovarajućim slučajevima imaju pravo na odgovarajuću naknadu. Do sada se to nije prijavljivalo, u smislu Zakona o kontroli državne pomoći, nije imalo tretman male pomoći, a ovde se uvodi čak i obaveza vođenja toga, potpuno nepotrebno, sve je proisteklo iz potpuno lošeg tumačenja zakona i uredbe koja ovu materiju reguliše, Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći. Potpuno je neshvatljivo umanjenje od 50% naknade koja se priznaje za istovar rude i čelika, ona sada više ne važi. Pa, kako to sad baš u trenutku kada su Kinezi kupili ovu našu Železaru više ne važi onaj popust koji je do sada postojao.
Naravno, mi smo podneli tridesetak amandmana na ovaj predlog zakona. Trudićemo se u raspravi da obrazložimo svaki od ovih amandmana. Smatramo da je potpuno nepotrebno ovo što je urađeno, ali smo uspeli da lociramo gde su problemi i zašto imamo problema u brodarstvu, odnosno u primeni ovog Zakona o plovidbi i lukama. Moram da kažem da sve ukazuje da se problem nalazi u Ministarstvu saobraćaja. Nalazi se pre svega u područnim i upravnim organizacijama koje tamo postoje i moram radi korektnosti prema nekim koji su pre mene pričali, Direkcija za vodne puteve je upravna organizacija nije privredno društvo. Tako da mogućnost da se ti poslovi tehničkog održavanja ustupe u zakonom propisanom postupku drugim pravnim licima koja su osposobljena i licencirana i imaju mogućnosti da to rade nije neka novost, to se i do sada radilo. Međutim, za nas je potpuno neshvatljivo da se poslovi nadzora izbacuju iz Direkcije za vodne puteve. To je što se tiče nas potpuno neprihvatljivo.
Moram da vam skrenem pažnju da veliki broj lica koja rade u ministarstvu na poslovima plovidbe i slično, jer ovaj sistem u okviru ministarstva pored Lučke kapetanije tu je i Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, Direkcija za vodne puteve, Agencija za upravljanje lukama, pa još i to ovlašćena pravna lica za održavanje državnih vodnih puteva itd.
Moram da vam skrenem pažnju, da tu postoji negativna kadrovska selekcija što se tiče SRS, počev od Zorana Gvozdenovića, pa tog Kovačevića, pa čak tamo postoje i džipovi sa duplim rezervoarima, tu je čitav spisak imena ljudi koji su maksimalno privatizovali. Ne sporim da svaki ministar ima pravo da formira kabinet, da formira ekipu koja će da zadovolji po procenama ministra te potrebe, da se najbolje organizuje posao, međutim, ovde imamo i od Leposave Sojić, pa od Lucije Dević, da vam ne pričam ove lične biografije, šta sve ko radi tamo, kako radi, koliko radi. O tome su pisale i novine, gde se falsifikuju upisnici, gde se dodeljuju i neke potvrde, diplome za čamce itd. To je predmet istraživanja policija odavno i to je postala javna stvar odavno, o tome se piše i budite sigurni i dalje će da se piše šta se dešava u pojedinim sektorima u okviru ovog ministarstva.
Mislim da je glavni problem lošeg predloga zakona i lošeg stanja, kadrovska neosposobljenost ministarstva sa svim područnim i upravnim organizacijama da se izađe u susret i da se na što bolji način i pripremi zakon i da se na što bolji način poštuju odredbe zakona i sredi ova oblast.
Moram da skrenem pažnju da u postojećim propisima koji regulišu ovu materiju imamo svojevrsnu diskriminaciju. Ovde se protežiraju, hajde da kažem, sve ono što ima zastavu EU, a drugi koji učestvuju u ovom poslu ili koji plove Dunavom i Savom se na neki način diskriminišu. Postoji nekoliko takvih članova. Postoji još puno članova koji nisu obuhvaćeni predlogom za izmene i dopune, pa nismo mogli da amandmanski intervenišemo, ali su svakako i oni predmet našeg interesovanja i oni su takođe morali da dođu pod udar ovih promena i izmena.
Kažem, mi smo podneli tridesetak amandmana. Svi amandmani su podneti sa osnovnim ciljem da se poboljša ovaj tekst. Tekst predloga zakona je po našim kriterijumima vrlo loš. Stvarne potrebe nisu dotaknute ovim predlogom izmena i dopuna. Imamo i činjenicu da pojedini područni organi i pojedine organizacije suštinske nisu ni zaživele na način kako je to propisano zakonom, a to pre svega mislim na ovu agenciju koja vodi računa o lukama.
Prosto se plašim ove svojevrsne zbrke koja je nastala i u ovom zakonu, ne samo ovim izmenama i dopunama, nego praktično od 2015. godine gde može doći do svojinskih problema i kod vlasništva luka. To može da proizvede probleme i sa lučkom delatnošću, to može da proizvede i neke druge probleme, a javnost je već upoznata kakvi sve apetiti postoje kada su u pitanju luke. Luke nisu privatna stvar, da se razumemo i luke jesu dobro od javnog značaja i s pravom država tu treba maksimalno da se unese i da to maksimalno reguliše, jer tamo se sve i svašta može desiti, uostalom, pomorstvo i brodarstvo oduvek prate neke loše pojave i stvarno stalna borba između države i lučkih operatera i brodara. Hvala.