Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Poštovani poslaniče, potpuno ste u pravu da treba da znamo ko šta radi, ali takođe i da treba da imamo predstavu o tome i šta tu investitore čeka kada dođu u Srbiju. Ono što je pre pola sata objavljeno, jeste da je Srbija u prvih top deset zemalja sveta na duing biznis listi po broju reformi, brzini reformi koje je sprovela. To znači – Srbija je na 47. mestu u ukupnom rangu, ali nosi obeležje top deset zemalja sveta, gleda se 190 zemalja.
Srbija je za dve godine prešla 150 zemalja u izdavanju građevinskih dozvola, u plaćanju poreza i u registraciji imovine. Ali, da se vratimo sad na Šabac i na teme koje ste konkretno izneli.
Krenuću prvo od centralizacije, odnosno decentralizacije. Reći ću vam samo, pre svega, radi javnosti, a to je da 2010. godine je zakonom uređeno postojanje Agencije za luke i savetnik grada Šapca današnji je čovek koji je učestvovao u definisanju članova tog zakona. I on se zalagao za tu vrstu centralizacije. Tako da, možda prvo da se nekako sa njim dogovorite, pitate šta je bio razlog.
Druga stvar, kada govorite o Šapcu, prvo, mi smo strategijom predvideli, između ostalog, da Šabac bude međunarodna luka, to znači daleko od toga da ova država nema koncept i ne zna kuda ide, pogotovo kada su u pitanju lučke delatnosti.
Drugo, privatni investitor kojeg vi pominjete je bio u Ministarstvu, zajedno sa gradonačelnikom Šapca i bilo bi jako dobro kada bi privatni investitor iz Češke ponudio još nešto osim pretovara opasne robe. Pod velikim znakom pitanja je da li je uopšte moguće vršiti takav pretovar opasne robe. To je ono što nama predlaže investitor iz Češke, budući da imamo i određene zakone o zaštiti životne sredine. To je, naravno, prebačeno i privatnom investitoru iz Češke i gradonačelniku Šapca. Dodatno je traženo da nam dostave katastarske parcele i sve kako to vidi grad Šabac da može da sprovede. Do današnjeg dana mi nismo dobili apsolutno ni jednu jedinu rečenicu. Ali, dobro zvuči kada u novinama izađe i priča u medijima kako država ništa neće da radi ni Ministarstvo, a evo, grad Šabac je pun ideja i informacije o novim investitorima.
Dakle, dajte da budemo malo sinhronizovani u tom delu, zato što sve što se uradi u Šapcu ili bilo kom drugom gradu u Srbiji, dobro je za celu Srbiju i niko ne pravi apsolutno nikakvu razliku.
Drugo, kada pominjete priču oko koncesije, postoji jako puno detalja kada se uopšte pravi i uređuje jedna koncesija. Vrata Ministarstva su uvek bila otvorena. Kao što smo za luku pričali, pričamo i za sve drugo.
Nekoliko puta ste pomenuli i ja ću ponovo da se vratim na to, da investitori koji dolaze ovde imaju problem bilo sa dozvolama, bilo sa tim da država ne radi svoj posao. Država danas, Vlada Republike Srbije i u situacijama kada lokalne samouprave imaju poteškoće od dokumentacije, pa nadalje, država je ta koja sufinansira i pomaže i radi. Znači, naš interes jeste da investicije postoje, da ljudi dolaze, da ovde ulažu i da rade, pa vas najlepše molim, ako se nismo dobro razumeli, dajte da inoviramo ponovo sastanke na tu temu.
(Dušan Petrović, s mesta: Replika.)

Po kom osnovu, gospodine Petroviću?
Zato što vam je ministarka odgovorila?
(Dušan Petrović, s mesta: Nije istina.)
Uslov za repliku ili osnov, kako hoćete jeste da vas neko uvredi. Ne možete.
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević.

Poštovana ministarka, poštovani članovi Vlade, poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u praksi su tokom perioda primene Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama uočeni određeni nedostaci. Pored toga, bilo je neophodno usklađivanje ovog zakona sa drugim važećim zakonima. Osnovne izmene odnose se na sledeće. Pre svega, primena izmenjenog zakona ukinuće dominantni položaj Direkcije za vodne puteve u okviru Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, za obavljanje pojedinih poslova tehničkog održavanja vodnih puteva, pa se po prvi put otvara mogućnost da po tržišnim uslovima i sprovedenom postupku, pre svega javne nabavke, naravno,specijalizovana privredna društva slično uređuju u obavljanju tih poslova i tim dalje svoje poslovanje unaprede, ali uvek pod stručnim nadzorom Direkcije. Naime, za obavljanje poslova izgradnje hidrotehničkih objekata, izvođenja drugih hidrotehničkih radova, bagerovanja i slično, danas na tržištu postoje specijalizovana privredna društva koja efikasnije i brže mogu da obavljaju navedene poslove.
Ovim se postižu dva efekta. Sa jedne strane svakako da će se troškovi znatno sniziti, a sa druge ovo će imati uticaj na privatni sektor gde očekujemo stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu, otvaranje novih radnih mesta i tržišnu konkurenciju.
Primena izmenjenog zakona povećaće, naravno, i nivo sigurnosti u obavljanju vodnog saobraćaja, a samim tim i sprečiti izvršenje krivičnih dela kao što su krađe, piratstvo, krijumčarenje i slično. Ove zakonske odredbe donose se i zbog usaglašavanja sa odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju i omogućiće početak primene dela zakona kojim se uređuje sigurnosna zaštita u unutrašnjem vodnom saobraćaju.
Po prvi put će domaća brodarska privredna društva i luke morati da angažuju obezbeđenje, licencirana lica za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja, a došlo je vreme da se i ova oblast uredi, jer smo svedoci godinama unazad slučajeva krađa, krijumčarenja i drugih nedozvoljenih radnji, piratstva na rekama. Lica koja budu angažovana kao obezbeđenje u obavezi su da prođu određenu obuku u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju.
Takođe, rešenje iz ovog zakona uticaće i na pojedina privredna društva koja pružaju, pre svega, uslugu iznajmljivanja, odnosno čarterovanja jahti i plovila za rekreaciju koja nisu upisana ni u jedan od domaćih upisnika plovila, već su registrovana u inostranstvu, i to bez članova posade, što je pre svega krajnje rizično. Na ovaj način, osim izbegavanja plaćanja poreza, budžet nije ostvario prihode ni po osnovu doprinosa na zarade članova posade koja su ova pravna lica dužna da angažuju radi bezbednosti obavljanja svoje delatnosti.
Danas imamo situaciju da na rekama u Srbiji, koja je poprimila određene razmere, jahte i plovila koja iznajmljuju i viju zastave stranih država i samim tim podležu zakonima, naravno, države čija se zastava vije, ne plaćaju porez jer je to regulativa u ovim državama.
Izmenama zakona upravo će se sprečiti ovakvi slučajevi i ubuduće, jer će se prevoz lica sa jahtom, odnosno sa plovilom za rekreaciju na unutrašnjim vodama Republike Srbije, po osnovu iznajmljivanja, obavljati samo jahtom, odnosno plovilom za rekreaciju domaće,državne pripadnosti koja je u svojini domaćeg fizičkog lica ili pravnog lica koje je registrovano za obavljanje delatnosti iznajmljivanja jahte, odnosno plovila za rekreaciju, tako će oni koji imaju plovila registrovana u inostranstvu morati, ako hoće da ih iznajmljuju i od toga imaju korist, da plaćaju poreze i doprinose za zapošljavanje posade na tim plovilima. Ovo zakonsko rešenje je uobičajeno za zakonodavstvo u zemljama u okruženju.
Takođe, Nacrtom zakona propisana je obaveza da brodari donose sopstvene planove hitnih mera za pomoć žrtvama i njihovim porodicama koji uključuju prevoz, smeštaj i medicinsku pomoć žrtvama i njihovim porodicama u slučaju plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodama. Ovo je propisano u cilju usklađivanja Zakona o istraživanju nesreća.
Takođe, odredbe predviđene ovim zakonom koje se odnose na lučke usluge, prvenstveno imaju za cilj preciziranje pojedinih odredaba za koje se ukazala potreba tokom sprovođenja Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Naime, 2010. godine do danas akcenat je bio na uređenju statusa velikih međunarodnih luka. Jedan deo odredaba koje su precizirane u ovom zakonu imaju za cilj da se na proglašenim lučkim područjima identifikuju i uvedu u sistem i ostala manja privredna društva koja su pre 2010. godine počela sa radom.
Drugi deo odredaba odnosi se na privredna društva koja su u periodu od 2003. do 2010. godine sopstvenim sredstvima gradila luke. Ovim zakonom će se i njima omogućiti priznavanje statusa, ali pod uslovom da su gradili u skladu sa zakonima kojima se uređuje oblast planiranja i izgradnje, kao i pod uslovom da se nalaze na teritoriji lokalnih samouprava na kojima je proglašeno lučko područje. Ovakva rešenja imaju za cilj uvođenje u sistem velikih privrednih subjekata u oblasti lučkih usluga, ali i stvaranje zakonske pretpostavke da se na više lučkih područja u Republici Srbiji uspostavi unutar lučka konkurencija.
Ovim rešenjima zaokružuje se jedan sveobuhvatan proces reforme i uređuje se oblast vezana za lučku delatnost. Donošenjem ovog zakona očekuje se da će jedna velika i značajna oblast vodnog saobraćaja biti zaokružena u skladu sa direktivama EU, ali i potrebama domaće privrede i strateškim dokumentima Republike Srbije.
Gospodine predsedavajući, ono što mi je zaparalo uši od prethodnog govornika to je kritički odnos prema Vladi Republike Srbije i prema Ministarstvu. Inače, moj prethodni govornik je za vreme njegove vladavine, za 16 godina, ni jedan detalj lučke strukture, ni jedan osmišljeni segment nije urađen u gradu Šapcu. Čišćenje plovnog dela Save kod Šapca nije urađeno više od 15 godina, a sredstva su stizala redovno svake godine, pa se postavlja pitanje gde su otišla ta sredstva i da li su nenamenski trošena. Luka Šabac gotovo da i ne postoji, a grad je vršio u određeno vreme dokapitalizaciju luke, imovina koju je uneo u grad nije donela ni jedan dinar prihoda i postavlja se pitanje kakvi su imovinski odnosi u toj luci.
Još više me brine, to isto govori prethodni govornik, takođe iz Šapca, koji je inače prvi ušao u Skupštinu, naravno, ne danas, nego 5. oktobra. Bio je predsednik Opštine Šabac, kada su u pitanju bile najveće malverzacije vezano za privatizaciju u Šapcu. Bio je ministar pravosuđa. Slušali smo pre nekoliko dana šta se dešavalo u pravosuđu na nivou Republike, kada je 800 sudija ostalo bez radnih mesta. Bio je ministar poljoprivrede, nije stigao da bude ministar privrede, i tu se dokazao na određeni način. Samo nije uspeo da se dogovori sa Borisom Tadićem da li bi bio prvi ili drugi čovek države. Mislim da je degutantno da posle 12 godina republičke vlasti i 16 godina vlasti u Šapcu, gde ništa nije urađeno, gde je grad u velikoj dubiozi, on kritikuje ministarku za nešto što on nije uspeo da uradi.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, pravo na repliku.

Da se ne obazirem na sve ovo, to su sve gluposti, tako da tu nema ničega.
Ono na šta nisam dobio odgovor, a i svi mi zajedno, vrlo sam uljudno pitao ministarku, ne znam zašto postoji problem oko toga, šta se dešava sa zahtevom kanadske kompanije „Emta“ za dobijanje koncesije za izradu autoputa između Rume i Šapca?
Što se tiče zakona, potpuno ste u pravu, ovo jeste zakon koji je centralizovao sistem zato što je bilo nužno ga centralizovati, imajući u vidu kakve su bile prilike pre toga. Mislim da je sada trenutak da izađemo jedan korak napred i da napravimo decentralizaciju, jer je to sistem učiniti efikasnijim. Nikakve tu nema dileme.
Što se tiče Šapca, u Šabac dolazi najveća investicija u ovom trenutku u Srbiji, dolazi japanski „Jazaki“, 25 miliona evra investicija. Gradonačelnik Šapca je uspeo da završi veliki posao u pregovorima. Šabac je grad koji ima najveću industrijsku zonu na Balkanu, ne u Srbiji, od 600 hektara. Ima još 15 investitora koji u ovom trenutku pregovaraju sa gradonačelnikom Šapca. Ko to vidi, ko ne vidi, vide građani Šapca i zbog toga je gradonačelnik pobedio na izborima i sada ima mandat da za naredne četiri godine sprovede u život sve ono što su veliki planovi.
Vrlo je važno, gospođo ministarka, da zajedno ovaj veliki posao oko luke, korak po korak, radimo. To nema veze sa političkim igrama, niti prepucavanjima. Vi znate, mi znamo da je ovo ozbiljna stvar, a što se tiče vaših lokalnih kolega, o njima ne vredi trošiti reči. Njih ismeva cela Srbija, tako da toga nije vredan ovaj visoki dom.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, povreda Poslovnika.

Mislim da je povređen član 27. Poslovnika zato što je gospodin Dušan Petrović trebao da replicira gospodinu Blaži Kneževiću, a ne da ulazi u debatu sa onim što je prethodno govorila gospođa Zorana Mihajlović.
Uzgred budi rečeno, sve ono što je rekao gospodin Blaža Knežević je tačno, a ono što je rekao gospodin Dušan Petrović nema blage veze sa istinom zato što ta japanska kompanija, istina, dolazi u Šabac, ali ne zahvaljujući njemu i gradonačelniku Zelenoviću, već zahvaljujući Vladi Srbije i Aleksandru Vučiću.
Ja mislim da bi svi građani Šapca voleli da vide koja je to najveća industrijska zona na Balkanu koju je izgradio gospodin Dušan Petrović. Ja je nisam video. Znam samo da je Šabac bio poprište neviđenih pljačkaških privatizacija i da ni jedna zdrava firma u Šapcu, posle vlasti gospodina Dušana Petrovića, nije ostala, a svaka firma, svaka kompanija koja ubuduće bude dolazila u Šabac doći će, ne zbog gospodina Dušana Petrovića, ne zbog gospodina Zelenović, nego zato što su imali dobar prijem u Vladi Republike Srbije i upravo ono što je rekla gospođa Zorana Mihajlović, zato što je Srbija značajno porasla na duing biznis listi, zato što investitori vide u Srbiji zemlju u kojoj sigurno mogu da investiraju svoj kapital.

Prvo, pravo na repliku, narodni poslanik Blaža Knežević. Izvolite.

Dakle, pošto sam ja pričao gluposti, a vi ste gospodine Dušane Petroviću, ako ste uopšte bili u Skupštini, sedeli na ušima verovatno kada je premijer govorio vezano za Šabac i rekao tri ključne stvari: da će Vlada Republike Srbije raditi autoput Novi Sad–Ruma i Ruma–Šabac, da će Vlada Republike Srbije dovesti „Jazaki“ firmu u Šabac i da će Vlada Republike Srbije finansirati proširenje slobodne zone u Šapcu. To je istina.
Vi ste nesposobni za sve. Šesnaest godina niste doveli nijednu investiciju. Pred svake izbore ste dovodili „Veskovinije“, „Danijelije“ bez ikakve pripreme terena i svega. A u toj industrijskoj zoni o kojoj govorite nema energetske moći, odnosno ne postoji transformator momentalno koji bi doveo neku investiciju. I sad ste našli posle 15 godina... Imali ste 12 godina i republičke i lokalne vlasti. Mogli ste u Šapcu da uradite šta ste hteli.
(Predsedavajući: Samo, molim vas bez ličnog obraćanja.)
Bili ste prvi ili drugi čovek države, niste to malopre rekli, recite nama - bio sam ja, Boris Tadić je bio figura, recite pošteno. Ništa niste uradili u Šapcu, a bili ste dva puta ministar. Prema tome, nemate nikakve rezultate, ali ste odlični medijski manipulatori i to odlično radite. Hvala.