Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, današnja skupštinska rasprava odnosi se na dva zakona iz oblasti saobraćaja.
Ja ću se ovom prilikom osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama uređuje uslove i način za bezbednu plovidbu na unutrašnjim vodama Republike Srbije, reguliše vodne puteve i plovidbu, uslove za plovila i plovidbu, uslove za posadu, traganje i spasavanje, definiše luke i pristaništa, reguliše nadzor i druga pitanja koja se odnose na plovidbu na unutrašnjim vodama.
Ove izmene i dopune zakona o kojima danas raspravljamo predstavljaju dalje usaglašavanje naše regulative sa praksom EU u oblasti vodnog saobraćaja ne samo zbog obaveze koju imamo, već pre svega zbog potrebe da se dalji razvoj vodnog saobraćaja u Srbiji odvija u skladu sa međunarodnim standardima i principima.
Činjenica je da Republika Srbija kroz koju protiče Dunav, jedna od najdužih evropskih reka, poseduje povoljne ekonomske i geografske karakteristike kako za međunarodni, tako i za unutrašnji vodni saobraćaj koji se smatra i jednim od najjeftinijih i najisplativijih vidova transporta putnika i roba.
Ukupna dužina plovnog puta u Srbiji iznosi 1.680 kilometara i zato je ovaj vid saobraćaja izuzetno važan.
Vodni saobraćaj ima poseban značaj i zbog činjenice da predstavlja najčistiji vid saobraćaja koji obezbeđuje visok stepen zaštite životne sredine i ne ugrožava ekološku ravnotežu biljnog i životinjskog sveta, kako to nažalost čine goriva koja se koriste u drumskom saobraćaju.
Polazeći upravo od prirodnih resursa Republika Srbija je donela i Strategiju razvoja vodnog saobraćaja koji ima za cilj optimalno korišćenje ovih vodnih potencijala kako u oblasti transporta, tako i u oblasti turizma, ali i ukupnog razvoja svih lokalnih sredina koje se nalaze u priobalju ovih velikih reka.
Osnove strategije čine tri glavna plovna puta u dužini od 960 kilometara, a to su tri velike međunarodne reke, pre svega Dunav, zatim Tisa i Sava. Takođe, ne smemo zanemariti značaj jedinstvene mreže kanala Dunav-Tisa-Dunav čija plovnost iznosi oko 600 kilometara i koja povezuje tokove reke Dunava, Tise i oko 80 naselja u Vojvodini.
Kanal Dunav-Tisa-Dunav predstavlja dobar hidorotehnički potencijal ne samo za navodnjavanje i odvodnjavanje unutrašnjih voda za odbranu od poplava, već i za plovidbu, odnosno za rečni transport putnika i roba.
U opštini Vrbas, iz koje sam ja, nalazi se tri kanala hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav i to Vrbas-Bezdan sa 80,9 kilometara, Bečej 90 kilometara i Novi Sad-Savino selo i to je ukupno 31,5 kilometara i ima jedno sedam kilometara koji nije plovan, koji prolazi kroz sam centar grada Vrbasa.
U Dunavu se nalazi više teretnih luka i tri putnička pristaništa i to u Novom Sadu, Beogradu i Donjem Milanovcu. Najvažnije luke u Republici Srbiji u najvećem obimu su povezane sa glavnim drumskim i železničkim saobraćajnim čvorovima, što olakšava transport roba, posebno opasnih materija. Za sada su jedino Luka Beograd i Luka Pančevo opremljene kontejnerskim terminalima.
Tri putnička pristaništa i to u Novom Sadu, Beogradu i Donjem Milanovcu svakako nisu dovoljno za razvoj putničkog saobraćaja, ali koliko mi je poznato razvojni dokumenti predviđaju izgradnju putničkih pristaništa na sve tri plovne reke i to u još 16 opština. Ova pristaništa će omogućiti pre svega veći turistički promet, odnosno omogućiće svim lokalnim zajednicama koje leže na našim plovnim rekama da brže valorizuju svoje turističke potencijale i privredne resurse, što je u krajnjoj liniji i cilj razvoja vodnog saobraćaja u Srbiji.
Srbija je jedna od najagilnijih zemalja u realizaciji velikom međudržavnog projekta Dunavska strategija, što podrazumeva i veliki napor kako bi se potencijali Dunava maksimalno koristili s obzirom na visok procenat udela u iskorišćavanju vodnih puteva u ukupnom obimu saobraćaja koji se svakodnevno obavlja u Evropi.
Ovom prilikom želim da istaknem i da je opština Apatin, na čijem čelu je bio sada već bivši predsednik dr Živorad Smiljanić, uradila idejno rešenje izgradnje međunarodne javne luke Apatin i sa studijom ekonomske opravdanosti izgradnje u okviru logističkog centra. Studiju su radili Fakultet tehničkih nauka i Fakultet saobraćaja iz Beograda. Robno-transportni centar Apatin bi tada izašao na Dunav i to bi bila prva luka u bezcarinskoj zoni u Evropi. Ukupna investicija za izgradnju luke i logističkog centra procenjeni su na 34,6 miliona evra.
Postoje zainteresovani investitori. Nakon procene očekivanih prihoda luke Apatin sa intermodelnim terminalom sprovedena je dinamička ocena ekonomske opravdanosti projekta izgradnje. Ocena je pokazala isplativost jer je interna stopa rentabilnosti iznosila 6,42 i ukazuje na siguran i brz povraćaj uloženih sredstava.
Međutim, ovaj važan projekat gradnje međunarodne luke u Apatinu nije još uvek prošao sve procedure neophodne za početak realizacije, ali se nadam da će biti uskoro realizovan, a vas bih gospođo ministarka zamolila da vi u skladu sa vašim mogućnostima, s obzirom da imam neka saznanja da Agencija za luke nije raspisala međunarodni tender, a postoje zainteresovani investitori koji bi uložili upravo za realizaciju ovog projekta.
Iz svih ovih razloga koje sam navela, koje je naša ovlašćena predstavnica Stefana Miladinović navela, koje će i koleginice narodne poslanice iz poslaničke grupe SPS navesti u svojim izlaganjima, mi ćemo u danu za glasanje podržati oba predloga zakona. Zahvaljujem.