Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, bez obzira što je ova debata od jutros možda bila malo i oštrija, to je duh parlamentarizma. Vi ste iz struke sada prešli na nivo politike samim tim što ste postali ministar, pa to razumete. Ali, sa ovim predlozima, vi ste danas u jednoj prijateljskoj atmosferi ovde. Zapravo, preko dve trećine poslanika će podržati vaše predloge odluka, za razliku od prethodnih vremena, ja sam dugo poslanik, kada su ministri morali ozbiljno da se bore za većinu, uz debatu koja je bila ispunjena svim i svačim, samo ne činjenicama, i demagogijom i teorijama zavere, ali nekako mi se čini da danas će uvek činjenice biti ispred i pobediti. To je ono što raduje i to je ono što je napredak u debati, u diskursu u parlamentu.
Moji lični razlozi zašto podržavam mirovne misije, pa poslednjih 70 godina, ako mogu da kažem, ta kolektivna sposobnost zemalja UN da očuvaju mir i stabilnost je zavisila upravo od tih ljudi na terenu, od njihovih sposobnosti, hrabrosti da se bave svojim poslom u državama koje su obuhvaćene ratom ili nekim sukobima. U poslednjih 70 godine, od Obale Slonovače, Ruande, Konga, Liberije, milion ljudi je učestvovalo u očuvanju mira, u prevenciji od nasilja, u čuvanju života. Ono što je za mene možda i najvažnija stvar, pored toga što oni čuvaju živote građana tamo gde svoj posao rade je to da mirovne misije pružaju šansu tim društvima, tim državama da reizgrade svoja društva i građanima ponude normalan život. To su snažni razlozi zbog čega ja lično i zašto DS podržava učešće naše vojske u mirovnim misijama.
U ovom trenutku nešto manje od, ako se ne varam, ispravićete me, 100 hiljada ljudi, vojske, policije, civila čuvaju mir, čuvaju civile u Južnom Sudanu, obučavaju policiju u Haitiju. Mislim da treba da stanemo u red onih zemalja koje danas salutiraju svim tim časnim vojnicima koji obavljaju svoj posao, težak ali vrlo human.
Srbija učestvuje sa preko 300 vojnika u mirovnim misijama. Treba reći da se naše učešće u mirovnim misijama zapravo nalazi u svim našim strategijama i u Strategiji nacionalne bezbednosti i u Strategiji odbrane, u Ustavu. Svako onaj ko želi da ospori, ne da ima svoj politički stav da ne treba učestvovati, da ospori učešće u mirovnim misijama mora da ospori ova dokumenta.
Ono o čemu želim ja da govorim jesu ti benefiti naše države od učešća u mirovnim misijama. Pre svega, vrlo jasna poruka da želimo da budemo partner sa zemljama Ujedinjenih nacija u izgradnji mira, očuvanju stabilnosti, prevenciji nasilja, prevenciji od terorizma, čuvanju života ljudi. Želimo da sa tim zemljama budemo partneri. Šta to konkretno za nas znači? To je šansa da izgradimo bolje spoljnopolitičke veze, naš ugled, da ojačamo naše diplomatske mogućnosti. Tu dolazimo do jednog ozbiljnog pitanja o kom možemo da debatujemo. Ne znam da li mi koristimo tu šansu. Ovo o čemu ja govorim je šansa, ali da li mi koristimo tu šansu?
Znamo da pre nekoliko godina nismo imali ni informaciju da se sprema Rezolucija o Srebrenici. Da li smo mogli da iskoristimo te diplomatske kapacitete koje vučemo iz učešća u mirovnim misijama da imamo takve informacije, da učestvujemo u tome, da preveniramo i tako nešto, da poboljšamo te rezolucije koje se prave u Ujedinjenim nacijama? To je pitanje o kojem možemo da razgovaramo.
Koleginica Nikolić je pitala da li postoji neki meritorijum, da li vi merite te benefite koje imamo? O tome možemo da razgovaramo i možda možete nešto da kažete što nismo čuli.
Ono što znamo jeste da su 2014. godine, kada se desila katastrofa u Obrenovcu i u Srbiji sa poplavama, prve zemlje koje su pomogle zapravo naši partneri iz mirovnih misija. To građani treba da znaju.
Takođe, benefiti, naša Vojska, 370, ako se ne varam ljudi, vojnika koji danas učestvuju u mirovnim misijama su obučeni po najvećim, najboljim standardima vojski razvijenih zemalja. Oni tako obučeni se vraćaju kod nas. To mogu da implementiraju ovde. To su konkretni benefiti učešća u mirovnim misijama.
Šta je važno reći? To nije niko danas govorio, o tome niste ni vi govorili, a treba reći, to je činjenica. Naša vojska ide u mirovne misije isključivo zato što to želi, isključivo zato što neko se dobrovoljno prijavi da učestvuje u mirovnoj misiji.
Dakle, u nekim zemljama vojnici idu po odluci, to vi znate. Kod nas ne. Kod nas se vojska dobrovoljno prijavljuje za učestvovanje u mirovnim misijama. Nema nikakve odluke. To građani treba da znaju. Ispravićete me, ja imam podatak da na spisku postoji preko 1.000 ljudi i više od 1.000 vojnika koji su spremni danas da učestvuju u mirovnim misijama. Verujem da će u godinama pred nama taj broj biti još veći.
Činjenica je da u mirovne misije ulaze samo profesionalni vojnici, sada. Mi možemo da razgovaramo o tome, ali nisam siguran da bismo bili sposobni da popunimo sve kapacitete i da odgovorimo tim zahtevima da nije bilo profesionalizacije vojske od 2008. do 2012. godine koju je započeo Dragan Šutanovac i završio Dragan Šutanovac. Možemo ovde da razgovaramo o tome da li je sve dobro urađeno. Ja mislim da jeste. Ostali su veliki problemi. Mi ćemo da govorimo šta je on uradio, a vi ćete da govorite da su još neki problemi ostali, ali niko ne može da prenebregne činjenicu da je reforma Vojske započeta 2008. godine kada je ministar Dragan Šutanovac preuzeo, odnosno on je preuzeo 2007. godine, završeno do 2012. godine, takođe, kada je ministar Šutanovac bio ministar odbrane. To niko danas ne može da prenebregne. Zahvaljujući toj činjenici, mi danas imamo punu popunjenost kapaciteta u mirovnim misijama. To je preko 300 vojnika. Nisam siguran da bi tako bilo da Vojska nije profesionalizovana u ovom periodu.
Šta je vaš posao dalje? Dakle, za to ćete uvek dobiti našu podršku, da obezbedite sredstva u budžetu, da dalje ulažete u opremu svakog vojnika. Šta je danas vojnik bez opreme? To je mantra, ja mislim, u Vojsci. On nije vojnik, on je meta, on je glineni golub. Dakle, vi morate da nađete snage da iznađete više sredstava, da ulažete u opremu naših vojnika, da podignete plate Vojske koje su smanjene pre dve godine. To jeste vaš posao. Vaš posao je i da glasno govorite o problemima. Nije sve ružičasto. Ukoliko imate prepreke u nekim zakonima, ovde to treba da kažete, treba reći, možemo da pomognemo. Ukoliko imate problem sa Zakonom o javnim nabavkama, treba reći, podnećemo izmene i dopune, zajedno možemo da promenimo, da vama olakšamo posao.
Bilo je reči pre nekoliko godina, učestvovao sam u toj debati o vašim planovima da Vojska, odnosno da vi možete promeniti zakon, možemo i mi, naravno, u dogovoru sa vama i vi sa nama, o učešću Vojske u mirovnim misijama, da povećamo vaše nadležnosti i da prosto ne morate svake godine da dolazite u parlament, već da onda, kada parlament odobri mirovnu misiju, damo vama nadležnosti da vi prosto radite u okviru te mirovne misije onako kako najbolje znate. Nisam siguran da će se svi složiti, ali o tome možemo da razgovaramo. Ja bih lično tako nešto podražo.
Zašto ovo govorim? Sećate se leks specialisa iz 2012. godine. Umalo smo vratili Vojsku iz mirovne misije. Leks specialisom smo ih zadržali tamo. Sada imamo problem sa Centralnom Afričkom Republikom. Dakle, ovakvim izmenama takve stvari bismo promenili, ne bi se to dešavalo. Dakle, ukoliko biste vi imali nadležnosti da u okviru mirovne misije, koju parlament odobri, radite one stvari koje su u najboljem interesu za našu zemlju, takve stvari se ne bi dešavale. Za tako nešto bismo podržali ovo.

Reč ima ministar.

Probaću da vam odgovorim samo na ovo.
Rekao sam vam da upravo idu izmene i dopune u proceduru iz tog razloga što smo primetili manjkavosti u tom Zakonu o multinacionalnim operacijama. Nadam se da će brzo biti u Skupštini.
Što se tiče manjkavosti profesionalne vojske, jedna stvar nije urađena kako treba, i to je sada došlo na naplatu, a to je da se nije vodilo računa o tim profesionalnim vojnicima, šta sa njima posle 42 godine. Znači, oni su mogli da budu u Vojsci do 42 godine, a vi znate da kada ostavite nekoga sa srednjom stručnom spremom u 42 godini, šta sa njim? O tome nije razmišljao Dragan Šutanovac.
Sada se mi bavimo time šta da radimo sa tim ljudima. To je osnovni razlog. Oni hoće da idu u Vojsku ako znaju da će i penziju da dočekaju u Vojsci, ali taj zakon koji je tada urađen bio je kratkoročan i nije se razmišljalo šta posle. To je jedna situacija koju mi danas imamo i to je jedno nezadovoljstvo ljudi koji sada lagano stiže te ljude do nekih četrdesetih godina. Napravili smo jedan leks specialis da smo im produžili do 48 godine, ali mislim da je to samo još gora situacija za njih. Sada imamo nešto u planu da probamo da izmenimo, da nešto promenimo kako bi tim ljudima omogućili da i penziju dočekaju u Vojsci.

Zahvaljujem.
(Dejan Nikolić, s mesta: Replika.)
Gospodine Nikoliću, nemate prava na repliku. Ministar je samo odgovorio činjenice iz zakona.
(Dejan Nikolić dobacuje.)
Ne razumem. Ako neko spomene stranku ili predsednika stranke…
(Dejan Nikolić dobacuje.)
Izvolite, gospodine Nikoliću, da vidim baš kako ćete da odgovorite.

Gospodine Arsiću, važite za vrlo korektnog predsedavajućeg. Dakle, radi se o normalnoj diskusiji bez nekih političkih poena. Razgovaramo sa ministrom. Ministar je vrlo korektno odgovorio. Dakle, želim samo da nastavim neke stvari.
Godine 2008. sam isto bio poslanik. Nisam siguran da bismo znali šta želimo sa onakvom vojskom, a ne šta sa ljudima posle 42. godine. Dakle, takva profesionalizacija koja je započeta po vrlo teškim ekonomskim uslovima, gotovo nemogućim 2008. godine, u istom trenutku kada je započela velika ekonomska kriza. Dragan Šutanovac je gotovo bez sredstava profesionalizovao Vojsku, započeo i završio reformu jednog vrlo komplikovanog sistema. Svaka reforma ostavlja neke probleme. Vi ste nam rekli koji je jedan od tih problema. Verovatno ih ima još, ali ako krenemo da govorimo o benefitima, verujem da neće moći da se stavi na tas, jer su benefiti profesionalizacije Vojske, urađene od 2008. do 2012. godine, ministra Šutanovca mnogo veći od onih problema koji zaista postoje.
Upravo zbog takve vrste profesionalizacije, zbog reforme koja je završena, koju je pozdravila čitava Međunarodna zajednica, druge države su dolazile da uzmu primer kako se tolikim izdvajanjem BDP može neko da profesinalizuje vojsku.
Dakle, uspeli smo da popunimo kapacitete u mirovnim misijama i danas razgovaramo o tome da 370 ljudi učestvuje u mirovnim misijama, nisam siguran da bismo to uspeli bez takve profesionalizacije koju jeste sproveo Dragan Šutanovac. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po Poslovniku. Izvolite.

Ja sam vam skrenuo pažnju gospodine Arsiću da ćemo mi da dođemo u ovu situaciju u koju smo došli.
Dakle, ovo je treći ovlašćeni predstavnik DS. Ovlašćeni predstavnik DS je bio, ako se ne varam gospodin Milojičić, pa je onda ovlašćeni predstavnik šef poslaničke grupe Ćirić, sad vidim da je ovlašćeni predstavnik Dejan Nikolić. Znači ispada da je…
(Radoslav Milojičić, s mesta: Ti dobro čuješ, ali ne vidiš dobro.)
Ne vidim dobro, u pravu si Keno, malo sam čovek u godinama, ja sam već seda glava…

Molim vas bez ličnih obraćanja.

Ne vidim baš dobro to ste u pravu, ali umem da brojim i ja sam do sada izbrojao tri ovlašćena predstavnika DS. Troje poslanika DS i sede u sali. Ja koliko vidim svi su ovlašćeni.
Ja vas molim gospodine Arsiću, ili će princip koji kaže – da je ovlašćeni predstavnik bilo koje poslaničke grupe onaj ko vam se ujutru nađe na papiru, potpisan od strane predsednika poslaničke grupe ili ćemo da pravimo leteće izmene. Ako ćemo da pravimo leteće izmene, ja ću sada kao predsednik poslaničke grupe SNS da uradim,, izbrojaću sad sve poslanike koliko nas ima ovde i svi će u istom momentu biti ovlašćeni i kad god neko spomene Aleksandra Vučića i SNS svako od mojih kolega će moći da se javi za reč, zato što će moći da bude ovlašćeni predstavnik.
Ja vas molim, najljubaznije vas molim, uz svu kurtoaziju političku koju treba imati prema nekome ko je manjina, to razumem, ali ne mogu da razumem da se krši osnovni princip, da svaku poslaničku grupu predstavlja ili predsednik poslaničke grupe ili zamenik ili ovlašćenih predstavnik koga je odredio predsednik poslaničke grupe. Ovo je ja mislim presedan u radu Narodne skupštine.