Konačno samo na kraju, vraćam se na temu, želim svim pripadnicima Vojske da obave svoj posao časno i pošteno kao što to srpska vojska treba da radi.
S druge strane, oko tih mangupa samo da kažem da tu koristim izraz koji je definisan po zakonu od 5. aprila 1886. godine….

Kolega Živkoviću…
Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.

Što se tiče multinacionalnih operacija, ovoga što ste vi pričali, upravo jedan od zakona koji ide, izmena i dopuna, je upravo razlog da se u toj izmeni ispravi, da ne bude više u planu pripreme u poslednjem pasusu to, već da to bude zakonski određeno.
Što se tiče obezbeđenja premijera, Zakon o vojsci član 53. stav 1, Zakon o VBA i VOA član 6, Uredba Vlade i Odluka biroa je dala nalog Vojsci Srbije i VBA, mi smo spremni da na to odgovorimo.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je služio redovno služenje vojnog roka, 15 meseci, 200 dana na obuci u Karlovcu, ostatak u Bihaću, dakle, nadam se da sam dovoljno kvalifikovan kao moj kolega poljoprivrednik da govorim o ovoj temi.
Odmah na početku da kažem, ovde su spomenute gusle. Moj kolega poljoprivrednik je protiv gusala, ali izuzetno je cenio Zorana Đinđića. Hajdemo malo o guslama, ona čuvena ekspedicija 90-ih godina, na koju su oni gadljivi, u Republiku Srpsku, to je bila neka multinacionalna operacija, molim kameru da to prikaže.
(Poslanik pokazuje slike .)
Ovde su gusle, ovo je Radovan Karadžić, ovo je Luka Karadžić, a ovo između je Zoran Đinđić.
Takođe, moram da kažem, pošto su oni gadljivi na 90-te godine, da sam ja lidera, ne znam ko im je danas predsednik stranke, ali jedan vojvođanski vlastelin koji je do nedavno bio predstavnik, upoznao u jedinicama Vojvode Paroskog, na 17 rampi uz nasip na Tisi. Dakle, verujem i da neke treba upoznati sa multinacionalnim operacijama, pa ako neko kaže, da ga podsetim na 1978. godinu, 1978. godine sam ja bio u vojsci. Neko iz moje generacije, moj kolega poljoprivrednik nije, i neću da govorim o tome, ali imam nedvosmisleni dokaz da se vojska nije služila. To što se neko raspištolji, to nije dokaz da je služio vojsku, već naprotiv, ali srpska država je oduvek cenila vojsku.
Srpska država je počivala na tronošcu, narod, posebno onaj sa sela, vojska i crkva. Crkvu ne doživljavam samo kao verski element, već kao duhovno nadahnuće da ratovi budu odbrambeni, da budu pravedni. Selo i narod su voleli vojsku i voleli su crkvu. Godine 2000, zahvaljujući ovakvim gromadama koje su uspešno fruškogorsko-vinogradarskim ogradama zauzimali pola Fruške gore, vojska je, kao i država, delila sudbinu države. Država razarana, vojska je razarana, od države je pravljena kuća golih zidova i njihov predsednik, stranke bivšeg režima, ne znam, do današnji ili do jučerašnji ili ne znam ko je tu, je svoja vojna iskustva krčmio dizanjem rampe ispred direkcije nekog JUL-a, a kasnije prešao na uspešno razoružavanje naše vojske, pa smo sa 1000 tenkova spali na 300, prodati su čamci, ali su uspešno zauzimani pašnjaci, stanovi na Vračaru, „pent hausi“, pa boga mi i multinacionalni u inostranstvu, sve do Maldiva, Beča itd.
Podržavam što ćemo mi miriti druge, bolje to da radimo nego da nas zavađene ovde, podeljene na Balkanu, neko drugi miri, što smo imali do sada slučaj. Takođe, moram da kažem da sam razočaran multinacionalnim snagama na KiM, posebno prvih godina, jer su dozvolili nestanak nekoliko hiljada Srba i dozvolili na takav način da im se živima vade organi, da se organima trguje itd. Molim naše vojnike da to ni po koju cenu ne dopuste nigde.
Što se opasnosti tiče, u ovoj zemlji na Ibarskoj magistrali pogine 150 ljudi godišnje. Mislim da je manji izazov učestvovanje u ovim multinacionalnim snagama, a da možemo da prikupimo više znanja i koristi od toga, nego da se u tom periodu vozimo na Ibarskoj magistrali. Bojim se da bi više ljudi izgubili u saobraćaju nego što ćemo to, ne daj Bože, izgubiti u multinacionalnim snagama. Verujem u našu vojsku, verujem da će ona da se oporavlja kako se država bude oporavljala, da ćemo imati sve više opreme.
Zalažem se za služenje vojnog roka ili za obuku civilnog stanovništva u najbližim kasarnama, gde imamo rezerviste, da možemo da odgovorimo na svaki bezbednosni izazov i zaključiću sa mojim pravom da KiM smatra teritorijom nad kojom je izvršena eksproprijacija radi divlje gradnje kosovske države i to nije država, to je NATO baza i biće država sve dok NATO baza bude tamo. Hvala.

Zahvaljujem.
Sada, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog sata. Sa radom nastavljamo u 15 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo dalje sa radom.
Reč ima narodni poslanik Božidar Delić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram na početku da kažem da sam ja u svom ranijem obraćanju obraćao se isključivo ministru odbrane, jer ministar odbrane danas ovde pred nama izlaže, objašnjava, odnosno brani godišnji plan upotrebe Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama.
To što se nekoj gospodi ne sviđa to što SRS ima stav kakav ima, to je njihov problem, ali naš stav je kristalno jasan i nedvosmislen i ja sam ga izneo i iznosiću ga dalje, kao što bi to inače uradio svaki radikal. Ali, ono što sam čuo kasnije, jer gospodin ministar se seća, i na Odboru za odbranu i bezbednost ja sam glasao protiv godišnjeg plana. Glasao sam protiv godišnjeg plana zato što je godišnji plan takav dokument. Znači, usvajanjem godišnjeg plana glasa se praktično za sve misije. Mi bi glasali samo za pojedine misije.
Srpska radikalna stranka svakako ne smatra da Srbija treba da bude izolovano ostrvo, ali mi smo danas čuli ovde jednu rečenicu – mi možemo sa svima. Stav SRS je – mi radikali ne možemo sa svima. Možemo samo sa onima koji poštuju naš narod i našu državu. I, čuo sam još jednu katastrofalnu, da kažem, prostu rečenicu, a odnosilo se na stav SRS, da zbog toga što radikali imaju stav da oni koji su priznali Kosovo i oni koji su glasali za Kosovo u UNESKO-u, zbog tog minornog razloga mi ne možemo obustavljati misije itd. E pa gospodo, neka narod čuje da je Kosovo i Metohija za neku gospodu koja ovde sede minoran razlog. Za srpske radikale i za sve one koji nas podržavaju Kosovo i Metohija je jedno od najvažnijih pitanja i najvažniji problem koji Srbija danas ima.
Gospodine ministre, kada sam rekao da je ovaj plan trebao da bude ipak usvojen krajem prošle godine ili u januaru mesecu, vi ste se pozvali na to da nisam pročitao godišnji plan za prošlu godinu. Ja sam ga pročitao, imao sam ga kod sebe i sad ću ponoviti ono što ste vi citirali – pripadnici Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova koji budu upućeni u multinacionalne operacije tokom 2015. godine, u skladu sa mandatom multinacionalne operacije, nastavljaju angažovanje i u narednoj godini, do usvajanja godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini. To je u redu.
Oni koji su bili u misijama do isteka, ne mandata misije, nego njihovog šestomesečnog angažovanja kada su u pitanju vojnici, godišnjeg angažovanja kada su u pitanju pripadnici MUP-a, i samo jedna misija, to je ova misija obezbeđenja brodova kaže se da traje oko četiri meseca. Po tome planu, to je moglo tako da se obavi, ali rotacija nijedna nije mogla da se izvrši na osnovu tog poslednjeg stava u tom dokumentu. Uostalom, vi ste ove godine u planu za 2016. godinu, ovo je takođe, da kažem, poslednja tačka, drugačije to napisali. Po tom kako ste to napisali ove godine, to bi možda i moglo da bude onako kako ste vi protumačili, ali apsolutno nije normalno da se godišnji plan donosi krajem godine, a da se zove godišnji plan. Da se samo zvao plan upućivanja Vojske Srbije u multinacionalne operacije, to bi moglo da prođe, ali u zakonu stoji da je to godišnji plan. Gubimo vreme u ovoj raspravi, ona je apsolutno bespotrebna. Ja samo kažem da vodite računa da, recimo, za sledeću godinu, da se to ipak u neko vreme koje je prihvatljivo dostavi Skupštini i da Skupština o tome raspravlja.
Nastavljam dalje vezano za operacije koje podržava, odnosno ne podržava SRS. Mirovne operacije UN u Republici Mali, pošto je ovo takođe operacija na stend-baj aranžmanu, zna se da se traže štabni oficiri, vojni posmatrači ili sanitetski tim, o tome će se odlučiti naknadno. S obzirom da Republika Mali nije priznala Kosovo i da je bila uzdržana kod glasanja za UNESKO, mi smatramo, ukoliko bi se to radilo o nekim limitiranim snagama zbog finansijskih sredstava, da bi to moglo da bude prihvatljivo.
Što se tiče mirovne operacije UN u Džama i Kašmiru, Indija je prijateljska zemlja. Indija nije priznala Kosovo i glasala je protiv prijema Kosova u UNESKO. To je ogromna, velika zemlja i naš prijatelj. Sa druge strane, problem koji postoji u toj pokrajini je sa Pakistanom. To je država koja je priznala Kosovo 24. decembra 2012. godine i glasala je za Kosovo u UNESKO-u. Treba apsolutno povesti računa o tome, ako se dobije poziv za jednu ovakvu misiju, da sa tom misijom ne bi, recimo, narušili prijateljske odnose koje imamo sa Indijom.
Mirovna operacija UN u Južnom Sudanu. Južni Sudan nije priznao Kosovo, glasao je protiv Kosova u UNESKO-u. Samim tim je pokazao da ceni Srbiju i, opet kažem, ukoliko finansijske mogućnosti budu dozvoljavale i ukoliko se bude od Srbije tražio neki limitirani broj ljudi, mi nemamo ništa protiv da se u takvu jednu prijateljsku zemlju uputi naš tim.
Mirovna operacija UN u Sudanu. Protiv toga, iako je ovo stend-baj aranžman, iako Sudan nije priznao Kosovo, glasao je za prijem Kosova u UNESKO. Prva misija je bila u Namibiji, a druga misija u Sudanu je u UNISFA. Takođe, imamo isti stav da ne treba da upućujemo naše snage u ovu mirovnu misiju.
Na stend-baj aranžmanu takođe se nalazi i mirovna operacija UN na Bliskom Istoku. Mi tamo za sada imamo jednog posmatrača i saglasni smo da taj posmatrač tamo radi svoj posao. Međutim, da li, u slučaju da UN pozovu snage Vojske Srbije ili Ministarstva unutrašnjih poslova, za ovu misiju UNDOF, zavisi pre svega od toga koliko bi to koštalo našu zemlju i koliko bi to ljudi bilo potrebno. Na osnovu toga bi se o tome odlučivalo, s obzirom da kapacitete koje smo već angažovali Vojske Srbije, po mišljenju SRS su gornji limit i po pitanju ljudi i po pitanju finansijskih sredstava. Ako bi se mi pitali, ne bi dozvolili ni da se troše veća sredstva, ni da se upućuje veći broj ljudi.
Misija EU za obuku u Centralnoafričkoj Republici, takođe, prvo zbog toga što je to misija EU, apsolutno smo protiv toga.
Već sam naglasio u prethodnom javljanju da je Centralnoafrička Republika priznala Kosovo, time se praktično svrstala na stranu onih koji žele da nam otmu jedna suvereni deo naše teritorije, a glasala je uzdržano za prijem Kosova u UNESKO.
I, vojna operacija pomorskih snaga EU u Mediteranu. Apsolutno smo protiv toga, iako ne znamo, radi se o štabnim oficirima koji bi bili u operativnoj komandi misije u Rimu i štabnih oficira kao što je to i u ovoj misiji, koji bi bili na brodu komande snaga. Protiv toga smo da se naše snage i naši vojnici upućuju i u ovu misiju, jer je i to misija EU.
Toliko gospodo, bez obzira da li se to nekom dopada ili ne. Ovo su stavovi SRS o misijama u koje se upućuje Vojska Srbije i pripadnici MUP-a. Kao što vidite, mi ne želimo da Srbija bude zatvorena ili pusto ostrvo, već želimo da pokažemo da znamo ko su nam prijatelji, da imamo dostojanstvo i da upravo zbog toga što treba da čujemo, kao što svaki čovek čuva svoje dostojanstvo, moramo čuvati i dostojanstvo svoje države i jednostavno reći svima u EU i posebno u UN, koje su misije za nas prihvatljive. Mi biramo gde će ići naša vojska. O tome odlučuje ova Skupština, a te poslove realizuje Vlada preko ministra odbrane i ministra unutrašnjih poslova.
Da li tu gospodo ima nešto nejasno? Bez obzira što neko može opet da se javi, mislim da su građani Srbije, iz ovoga što sam rekao, mogli kristalno jasno da saznaju kakvi su stavovi SRS po ovom pitanju. I, SRS će glasati protiv godišnjeg plana, upravo zbog toga što je godišnji plan dao sveobuhvatno učešće Vojske Srbije i MUP u misijama u 2016. godini. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Bogdanović. Gospodin Bogdanović nije tu.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Na iziričit stav SRS da smo protiv bilo kakvog angažovanja ili slanja pripadnika Vojske ili Policije u misije koje su pod direktnom kontrolom EU, ministar nam je dao obrazloženje da je to politika koju vodi rukovodstvo ove države i da se Vojska, odnosno resorno ministarstvo mora uklapati u tu politiku.
Možda bi ovo objašnjenje bilo ubedljivije da više puta ta politika se nije menjala i politički stavovi u proteklom periodu. Setimo se samo kada je bilo pitanje od životnog značaja za Srbiju, pitanje KiM da su predstavnici zvanične politike jasno isticali svoj stav, da sa državama koje su priznale Kosovo kao samostalnu republiku, moramo da razmotrimo kakve ćemo odnose da imamo, a po funkciji vrhovni komandant Vojske, ne mali broj puta, govorio je predsednik države da treba razmisliti i o slanju vojnih misija i predstavnika vojnih i policijskih snaga.
Ovde smo isto čuli jedan dosta neubedljiv argument, zašto se ovaj godišnji plan razmatra krajem godine, u novembru mesecu. Uz obrazloženje koje smo više puta slušali za različite predloge planova, odnosno zakona, da se nije moglo na početku godine, jer su bili izbori. Pa, gospodo, da se niste malo izgubili u tom kalendaru? U kalendaru je bilo dovoljno meseci, a pogotovu dana, da se razmatraju, ne samo zakoni nego i ovi planovi do raspisivanja izbora. Najlakše je pravdati se ili tražiti opravdanje, bili su izbori, privremena Vlada, odnosno u tehničkom sastavu i nismo mogli ništa, ali do te situacije, do tog trenutka, funkcionisao je i parlament, funkcionisala je Vlada i ovi planovi su nešto što je u svakom slučaju većim delom rutina.
Zašto mi srpski radikali isključujemo bilo kakvu mogućnost učešća pripadnika Vojske i bezbednosti snaga u misijama koje su pod kontrolom EU? Pa, zato što ta EU je produžena ruka NATO pakta, i mi ovde imamo objašnjenje koje smo čuli i EU je članica UN. Možda i jeste, ali mi radikali nismo baš toliko dobro obavešteni, nema kolektivnog prijema u članstvo UN, jesu pojedine članice EU, članice UN, ali nije EU.
Evropska unija je sastavni deo NATO Pakta i ona potpada pod kontrolu NATO snaga. Svako učešće predstavnika vojske i policije podrazumeva da je tu NATO komanda izvršna. Odnosima sa NATO Paktom, dobro znamo čemu vode i šta donose Srbiji. nismo mi iznenađeni gospodo, sa ovakvim stavom ovog novog saziva. To od ranije datira, to datira od 2000. godine. Urušavanje čitavog sistema odbrane, ako može tako da se kaže, naglo je počeo posle „Buldožer, petooktobarske revolucije“, kada su strani ambasadori, pre svega, ambasador Amerike, određivali ko će biti vojni ministar.
Pa, imao jedan istinit događaj kada se određivalo ko će biti novi predsednik Vlade posle ubistva Zorana Đinđića, tadašnji ambasador Amerike, Mongomeri, je rekao – ne interesuje me, možete koju god hoćete budalu dovesti na čelo vlade, ali ministar vojni mora biti Boris Tadić.
Tada počinje bukvalno urušavanje i vojske i odbrane ove države. Setimo se, nemojmo zaboraviti one slike koje su nam bile prezentovane na malim ekranima, kada američki ambasador Mongomeri prisustvuje uništavanju naoružanja Vojske Srbije, odnosno tada Jugoslavije, i kaže Boris Tadić, tadašnji ministar, ovde smo mi profitirali, za svaku strelu, daju nam 10.000 dolara. Cena strele je mnogo veća, ili 100.000 dolara, mislim da je 100.000 dolara, izvinjavam se, ali šta je to značilo Borisu Tadiću, on je imao misiju da bukvalno uništi sve. Sve što se odnosilo na Vojsku i započeo je svojski da radi taj posao. Kasnije je nagrađen tako što je postao predsednik države,a na njegovo mesto je doveden još gori. Jer, nikad ne možete, kada dođe do takvih smena da kažete – došao je bolji. Došao je gori.
Taj gori je počeo da objašnjava da nema nikakve svrhe da se uvede obavezno služenje vojnog roka, da Vojska može da funkcioniše, da je on kao menadžerski tip ministra potrudio se da Vojsku izvuče iz krize. A, na sramotu svih nas, a pogotovu pripadnika Vojske, svedoci smo da oni koji su završili visoke škole, visoke akademije, uložili sav svoj trud i znanje da bi dostigli jedan nivo koji se odnosi i na njihovu profesionalnost, maltene su došli do prosjačkog štapa, dok je dotični ministar pokazivao skupocene satove. To je realnost Srbije.
Kada nama srpskim radikalima spočitavate da mi vodimo iluzionističku politiku, tako što kažemo da nećemo sa EU, a vi tvrdite, kao kandidati za ulazak u EU, to će Evropa da pozdravi i brže ćemo možda ući u EU, valjda vam je to suština čitave te propagande. Gubite iz vida, gospodo, da je 2003. godine bio iznesen zahtev pred generalštab vojske da pripadnici vojske, tadašnji pripadnici vojske jedinice, učestvuju u misiji u Avganistanu, gde se obrazlagala takva ideja da će Amerikancima biti drago što srpski vojnici u većem broju učestvuju u Avganistanu, što će oni biti topovsko meso.
Bilo je svakakvih ideja. Ali, svedoci smo, vreme i događaji potvrdili su da smo mi srpski radikali većim delom u pravu kada tvrdimo – nema nikakve saradnje sa onima koji su priznali republiku Kosovo, nema slanja pripadnika Vojske i bezbednosnih snaga pod komandu NATO pakt. To je, unapred može da se računa, loše za Srbiju. Nije ovo neki velik korpus, brojčano nije velik korpus, pa možemo ovako da razgovaramo, ali možemo simbolično da damo do znanja da ne želimo da učestvujemo u misijama EU gde bi naši visoki oficiri ili visoki predstavnik vojske nadgledao migrantsku krizu na Mediteranu, a ta ista Evropa prstom ne mrda, niti je interesuje ovoliki broj migranata u Srbiji.
E, sad, postavlja se logično pitanje – da li možemo i dalje slepo da sledimo ovu politiku, politiku neutralnosti, kako zagovarate? U svetu koji je sve više i više polarizovan, u svetu gde Amerika nije više najveća i jedina sila, ne možemo mi da sedimo na dve stolice, ne možemo mi i na jednu i na drugu stranu. To je možda bila dobra prevara kada se govorilo da treba imati kuću sa dvoje vrata, međutim, u takvoj kući je uvek promaja. Mi smo sad simbolično kao država došli u situacije da moramo da se opredeljujemo, da ne sedimo više na promaji i da ne budemo više na dve stolice, jer nam se izmiču i jedan i druga. Mi moramo imati saradnju. Saradnja sa NATO paktom nije dobra, ne zato što je to politički stav nas srpskih radikala, nego zato što je NATO zločinačka organizacija i njihov cilj je uništenje Srbije. Mi moramo tražiti na drugoj strani saveznika.
Šta je rešenje? Rešenje je da postanemo članica ODKB-a. To je savez na čijem čelu je, pre svega, Ruska Federacija. Moramo vojsku tehnički, finansijski, tehnološki i kadrovski da ojačavamo. To ne možemo sa Amerikancima, to ne možemo sa NATO. Zašto ne možemo? Evo vam još jedan logika. Pa, evo, pre neki dan, svi smo svedoci da visoki predstavnici američke politike, a bogami i predstavnici NATO-a, stoje na stanovištu da na Kosovu treba formirati vojsku. Kosovo treba da ima vojsku, kako nam objasniše, trenutak je da Kosovo samo vodi računa o svojoj bezbednosti. Sa druge strane, njihovi emisari, njihovi instruktori bombarduju nas u Srbiji, kako u Srbiji i ovaj broj vojnika treba smanjiti, jer u Srbiji nema nikakve potrebe, u Srbiji, u kojoj još nismo izdefinisali granice države, nema potrebe da imamo vojsku. U Srbiji, gde po Rezoluciji 1244 imamo pravo slanja vojske na graničnu oblast prema Makedoniji i prema Crnoj Gori, mi treba da smanjimo broj vojnika, a Kosovo, kvazi država, treba da formira sopstvenu vojsku.
Gde je tu logika? Gde je tu zdrav razum? Zar treba da budemo i dalje toliko slepi kod očiju da kažemo – dobre namere su zapadnih političara, pre svega predstavnika Vašingtona i Brisela, i dobre namere su oficira, odnosno predstavnika NATO pakta? Pa, koliko to treba glava da odleti i da njima plaćamo tu našu naivnost? A sa druge strane, nudi nam se i savremeno naoružanje, i sistem odbrane od strane Ruske Federacije. Šta je na nama? Na nama je da im dozvolimo da uspostave svoje baze, pre svega da koriste niški aerodrom, da koriste još neke lokacije, ali ako je baza Bonstil na teritoriji Srbije kod Uroševca, zašto Rusi ne bi imali svoje baze? Zašto bi mi ovako nejaki, maleni, izmučeni, iscrpljeni u ratovima, zašto bi se mi uvek suprotstavljali tim velikim silama, a sa druge strane imamo ponudu, ruku ispruženu od strane Ruske Federacije, da nas oni zaštite, ne zato što su bolećivi, ne zato što su emotivni, nego zato što štite svoje interese, štite svoju sigurnost i svoju bezbednost?
Mudra politika u Srbiji treba da vidi tu šansu, a ne u klasičnim, već otrcanim odgovorima – to je politika, to je politički stav, a mi kao članice kandidati za člana EU, mi treba da učestvujemo u misijama, čak i onim gde su zemlje domaćini u kojima bi naši predstavnici bili priznali Kosovo. Sutra će najverovatnije i drugi deo, ne daj Bože, da se otcepi. Morate voditi računa, vojska je uvek bila faktor od velikog poverenja građana Srbije. Nemojte vi da budete gori od prethodnih, jer to je očigledno, nažalost, nepisano pravilo, bar do sada nisam primetio da se novopostavljeni ministar diči i pokazuje skupoceni sat. Eto, neka to bude dobar znak.
Što se tiče voznog parka, nemojte ni tu da se ugledate. Vi bar znate taj posao. Hvala.