Stefana Miladinović, a neka se pripremi Zvonim Đokić.

Hvala vam uvažena predsednice.
Poštovani gospodine ministre Đorđeviću, saradnici iz Ministarstva i poštovani oficiri, kolege narodni poslanici, Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama za 2016. godinu predstavlja kontinuitet doslovnog ispunjavanja naših međunarodno prihvaćenih obaveza koje proizilaze prevashodno iz članstva Srbije u OUN, ali i drugim međunarodnim organizacijama i tačno je da je od izuzetne važnosti za spoljnu politiku naše zemlje. Srbija ovime i pokazuje jasnu opredeljenost da svojim angažovanjem nastavlja da doprinosi očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.
Mi kao država imamo dugu tradiciju kada je u pitanju učešće naših pripadnika odbrambenih snaga u mirovnim misijama. Značajni doprinos je u održavanju međunarodnog mira i bezbednosti dala i SFRJ, koja je u tadašnjem sastavu JNA imala preko 70 hiljada profesionalnih pripadnika vojske. Ovo učešće Vojske Srbije u mirovnim misijama može se smatrati nastavkom saradnje i tradicije angažovanja naših pripadnika u tim misijama uzimajući u obzir da je Republika Srbija bila sastavni deo SFRJ.
Jedan od primera koji jesu pominjani danas kada je u pitanju ta tradicija jeste i učešće naše misije na Sinajskom poluostrvu od 1965. do 1967. godine kada je zabeleženo impresivno učešće pripadnika tadašnje JNA, preko 14 hiljada pripadnika u 22 rotacije snaga učestvovalo u misiji i samim tim smo bili najbrojniji kontingent. Kasnije smo uzimali učešće u misijama u Jemenu, Iraku, Iranu, potom u Namibiji i poslednjoj misiji UN u Angoli.
Ovim učešćem stečen je veliki ugled u svetu, uspostavljena je dobra saradnja na međunarodnom bezbednosnom planu, i stečeno iskustvo, verujem da i Republika Srbija danas koristi.
Za sam bezbednosni sistem naše zemlje učešće u ovim operacijama višestruko je značajno, ne samo zbog uspostavljanja novih vojnih veza već i sticanja i razmenjivanja postojećih iskustava, i ono što je bitno za pripadnike odbrambenih snaga jeste da se upoznaju sa standardima i operativnim procedurama koje im, svakako, koriste za buduće aktivnosti.
U okviru godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga u multinacionalnim operacijama za 2016. i 2017. godinu, predviđen je ne samo angažman pripadnika vojske i Ministarstva odbrane već i vojnomedicinskih kapaciteta. Ono što bih pohvalila posvećujete i učešću žena, odnosno povećanju broja žena koje će učestvovati u ovim mirovnim misijama.
U ovom trenutku mi učestvujemo u sedam misija pod okriljem UN. To je ukupno 332 pripadnika što Ministarstva odbrane, što Vojske Srbije i 11% čine žene, odnosno 38%, što mogu reći da je dobar korak ka ravnopravnom učešću i zastupljenosti žena u ovoj oblasti koja tradicionalno je pripadala jačem polu, bar kad je u pitanju oficirski, odnosno podoficirski čin. Naravno, na procenat učešća žena u mirovnim operacijama utiče svakako i činjenica da mali broj žena i danas ispunjava one osnovne uslove za angažovanje u misijama. Jedan od tih uslova jeste i da imaju oficirski, odnosno podoficirski čin i da imaju šest godina radnog staža.
Podsetiću da je Srbija tek 2011. godine dobila prvi puta potporučnice, a da je prva žena oficir upućena u mirovnu misiju, ako se ne varam u Kongu tek 2013. godine i verujem da će se nastaviti sa tendencijom rasta i da ćemo u narednom periodu imati veći broj žena angažovanih u mirovnim operacijama, posebno u onim koji se tiču poskonfliktnih područja.
Ono što je novina u planu za 2017. godinu, a želela sam da istaknem, jeste naše učešće u evropskim operacijama na Mediteranu. Ovo je izuzetno značajno za Srbiju i posebno jer smo kao tranzitna zemlja jedno od najopterećenijih država kada je u pitanju migrantska kriza.
Na samom kraju, želim da istaknem da je upravo činjenica da je Vojska Srbije pozvana da učestvuje u više od 20 multinacionalnih operacija, ukazuje da je naša zemlja prepoznata kao pouzdan partner i aktivan činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti u svetu. Svakako se radujem što će sve poslaničke grupe koliko sam shvatila podržati ovo. Hvala.

Zahvaljujem.
Zvonimir Đokić, a neka se pripremi Aleksandra Đurović.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je izradila i podnela nam na usvajanje dva predloga odluka.
Prvo je Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini, a drugo je Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini u skladu sa aktivnim i jasno profilisanim i osmišljenom politikom Vlade Republike Srbije na regionalnom, evropskom i širem međunarodnom planu, a u cilju jačanja međunarodnog položaja i ugleda Republike Srbije, promovisanju dobrih odnosa i saradnje sa svim uticajnim faktorima u međunarodnoj zajednici, poput SAD i naših tradicionalnih prijatelja i partnera Ruske Federacije, Narodne Republike Kine, Arapskih zemalja i drugih naroda i država širom sveta, ali i u skladu sa opredeljenjima i opredeljenjem da Srbija bude deo EU. Mišljenja sam da oba navedena predloga Vlade treba da usvojimo i pozivam vas da u danu za glasanje glasamo za njihovo usvajanje.
Evo i zašto. Republika Srbija u meri svojih mogućnosti i u narednom periodu treba da doprinosi očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti, kako kroz svoje angažovanje u međunarodnim organizacijama i multilateralnim forumima, tako i kroz angažovanje predstavnika Srbije u mirovnim operacijama UN i kroz postepeno usklađivanje svoje bezbednosne i odbrambene politike sa EU, ali stalno vodeći računa o svojim vitalnim nacionalnim interesima.
Čitav sistem odbrane Republike Srbije treba i dalje da nastavi da doprinosi izgradnji i očuvanju mira u svetu, učešćem Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama.
Obzirom da je Ustavom Republike Srbije u članu 140. utvrđeno da se Vojska Srbije može upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije, što je regulisano i članom 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini, ali i članom 8. stav 3. Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, potrebno je da mi, Narodna skupština Republike Srbije, usvojimo ove predloge Vlade i donesemo navedene odluke.
Zašto je važno da to uradimo? Angažovanjem kapaciteta Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama pod pokroviteljstvom UN Republika Srbija će jasno pokazati da je aktivan činilac očuvanja mira i bezbednosti u svetu. Time će biti pružen jasan i čvrst dokaz potvrde konzistentnosti spoljne politike Republike Srbije kojom se zalaže za rešavanje svih sporova mirnim putem za jačanje institucija međunarodne zajednice i za poštovanje međunarodnog prava.
Učešće u izgradnji mira u regionu je jedna od tri misije Vojske Srbije i zasniva se na utvrđenim bezbednosnim i odbrambenim potrebama i interesima u skladu sa Strategijom nacionalnosti bezbednosti i Strategijom odbrane. Time se nesumnjivo doprinosi i izgradnji ravnopravnog partnerskog odnosa sa državama članicama UN i EU, ali i podiže ugled Vojske Srbije u svetu.
Ne treba zaboraviti ni to da iskustva stečena u uslovima koji su približni ratnim, kao i ona iskustva stečena saradnjom i zajedničkim nastupom sa pripadnicima stranih oružanih snaga o multinacionalnim operacijama značajno doprinose jačanju Vojsci Srbije i odbrambene moći naše zemlje u celini.
Donošenjem ovih odluka stvorićemo mogućnost da Vojska Srbije, u skladu sa raspoloživim resursima, može po potrebi biti angažovana i u humanitarnim operacijama na osnovu poziva međunarodne organizacije, regionalne inicijative čiji je Republika Srbija član ili na osnovu poziva države članice, države koju je zadesila neka prirodna katastrofa, neka tehničko-tehnološka ili neka druga nesreća.
Pored svega navedenog, učešćem Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama ispunjavaju se međunarodno prihvaćene norme i obaveze koje proizilaze iz članstva Republike Srbije u UN i drugim međunarodnim organizacijama. Republika Srbija se tretira kao ravnopravni partner, integriše se u važnu oblast aktivnosti EU, koju definišemo kao zajednička bezbednosna i odbrambena politika i istovremeno jača svoje bezbednosne kapacitete na putu učlanjenja u EU.
Nije bez značaja ni to da učešćem u multinacionalnim operacijama pripadnici Vojske Srbije su u prilici da provere dostignuti nivo razvoja svojih operativnih i funkcionalnih sposobnosti u realnim uslovima i da provere iskustva koja su do tada stekli u praksi.
Pored toga, pripadnici Vojske Srbije dobijaju mogućnost da se upoznaju sa dostignutim nivoom razvoja i operativnim i funkcionalnim sposobnostima stranih oružanih snaga, partnera u misijama, da sa njima razmene iskustva, upoznaju se sa standardima, procedurama, funkcionisanjem i operativnom upotrebom snaga u međunarodnom okruženju. Time se razvija sveukupna interoperabilnost Vojske Srbije i olakšava integrisanje naših oružanih snaga u multinacionalne sastave i približava naš način rada svetskim standardima.
Usvajanjem godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini odobrićemo realizaciju plana o upućivanju do 700 pripadnika Vojske Srbije i 18 pripadnika MUP u više od 20 planiranih multinacionalnih operacija i misija pod pokroviteljstvom UN i EU. Oni će biti angažovani u ulogama vojnih posmatrača, štabnih oficira, kao medicinsko osoblje u sanitetskim timovima i bolnicama, kao jedinice nivoa, odeljenja, voda, čete i kao autonomni timovi za zaštitu brodova. Pripadnici vojske bili bi angažovani u Republici Liberiji, Obali Slonovače, Demokratskoj Republici Kongo, Republici Kipar, Republici Liban, na Bliskom istoku, Cetralnoafričkoj Republici, Zapadnoj Sahari, Republici Mali, Džamu i Kašmiru, Južnom Sudanu, Sudanu, Somaliji i Pomorskim snagama EU u Mediteranu. Pripadnici MUP bili bi angažovani u Republici Liberiji, Republici Haiti, Republici Kipar i misijama EU za upravljanje krizama.
Godišnjim planom upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini planirana su i finansijska sredstva za potrebe za sprovođenje odluke u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije. O tome ne bih detaljnije pričao.
Gospodine ministre i gospodo predstavnici Ministarstva odbrane i kolege poslanici, pri kraju svog izlaganja izneo bih krajnje pozitivne utiske i saznanja i iskustva nekih mojih poznanika pripadnika Vojske Srbije, dosadašnjih učesnika u multinacionalnim mirovnim operacijama i misijama. Pripadnici naše vojske su izuzetno cenjeni UN po svojoj stručnosti, uvežbanosti, ali i po ljudskim, moralnim vrednostima. Njihova stečena iskustva u multinacionalnim operacijama i mirovnim misijama mogu biti dragoceno Ministarstvo odbrane u cilju iznalaženja mogućnosti samostalnijeg angažovanja Republike Srbije posebno u logističkom obezbeđenju naših timova u operacijama npr. u obezbeđenju potrošnim materijalom i rezervnim delovima, da ne budemo u potpunosti naslonjeni na logistiku UN, čime bi i finansijski efekat bio pozitivniji.
Na samom kraju, ovo su takođe njihova iskustva, vojna lica i pripadnici Vojske Srbije koji se upućuju u multinacionalne operacije i misije nisu, pod navodnicima, mišićavi i znojavi gladijatori, niti bezosećajni roboti i plaćenici kakvim ih žele predstaviti pojedini zluradi i nedobronamerni kreatori javnog mnjenja, već visoko obrazovani, stručno specijalizovani, čestiti, pošteni, ponosni, odgovorni, hrabri i odvažni sinovi i kćeri zemlje Srbije. Oni su ljudi od krvi i mesa, kao i svi mi imaju svoje porodice, svoje rođake i prijatelje, među nama, imaju svoje probleme, svoje komunalne račune, kirije, školarine za decu, svoje neotplaćene kredite, svoje brige i neprospavane noći. Oni su ljudi.
Bukvalno na samom kraju, želim sa vama da podelim misao – savremene ratove ne gube slabiji, već oni koji imaju manje prijatelja. Hvala vam na pažnji i još jednom vas pozivam da usvojimo navedene predloge odluka.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Đurović.

Poštovana predsednice, ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, učešće Vojske Republike Srbije u multinacionalnim operacijama je značajan element spoljne politike Republike Srbije. Takođe, učešćem u multinacionalnim operacijama Vojska Republike Srbije i Republika Srbija pokazuje se kao aktivan činilac u očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti i na taj način jača se ugled Vojske Srbije u svetu.
Takođe, pojedinci koji imaju priliku da učestvuju u multinacionalnim operacijama stiču značajna iskustva, a mogli smo da čujemo i danas kroz izlaganje ministra da postoje jasni kriterijumi ko može da ode i da bude učesnik u jednoj od takvih operacija, svakako odlaze najbolji i zainteresovanost među pripadnicima Vojske Srbije je velika da uzmu učešće u ovakvim misijama.
Republika Srbija, takođe, kroz učešće u multinacionalnim operacijama jača vlastite odbrambene kapacitete i nacionalnu bezbednost i, takođe, na taj način se pokazuje kao aktivan partner EU u pogledu Poglavlja 31 koje se tiče zajedničke spoljne i bezbednosne politike, ali i bezbednosne i odbrambene politike.
Vrlo često, kao narodni poslanici, posebno kroz sastanke parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, kada imamo priliku da razgovaramo sa našim kolegama iz Evropskog parlamenta o različitim temama koje se tiču usaglašavanja naše politike sa politikom EU i kada razgovaramo o Poglavlju 31, možemo da čujemo određene kritike zašto nije u većem procentu usaglašena spoljna politika Republike Srbije sa politikom EU, ali u nastavku toga dalje jasno čujemo pohvale zašto Republika Srbija vrlo aktivna na učešću u mirovnim misijama, pa možemo da vidimo i podatak da je po učešću u mirovnim misijama Srbija prva u regionu, a osma u Evropi.
U ovoj godini vidimo da su planirane multinacionalne operacije, planirano je da bude upućeno do 700 pripadnika Vojske Srbije. Vidimo da je akcenat stavljen i posebna pažnja se posvećuje angažovanju vojno-medicinskih kapaciteta i takođe u povećanju učešća žena u ovim operacijama. Vrlo je pohvalno što vidimo da je sve veći broj žena zainteresovan da učestvuje u ovakvim misijama. I danas, kada pogledamo listu govornika, možemo da vidimo, za razliku od nekog ranijeg vremena, veliki broj narodnih poslanica je uzeo učešće upravo u ovoj diskusiji koja se tiče vojnih pitanja, što ranije nije bio slučaj.
U predlogu odluke, koja je pred nama, vidimo da se tiče nastavka angažovanja u sedam mirovnih operacija UN, ali imamo i novine, dakle sedam novih u kojima Vojska Srbije do sada nije učestvovala: Zapadna Sahara, Mali, Džami, Kašmir, Južni Sudan, Sudan i Bliski Istok, kao i dve multinacionalne operacije pod pokroviteljstvom EU - Centralnoafrička Republika i Mediteran.
Kada pričamo o učešću u misiji na Mediteranu, cilj je ublažavanje posledica i rešavanjem migrantske krize u Evropi. Jasno je da se Srbija nalazi na jednoj od glavnih ruta, kojima migranti se kreću, i jasno je da i na ovaj način Srbija pokazuje svoju volju da bude aktivan partner u Evropi, EU u pogledu načina rešavanja migrantske krize.
Migracije koje su se desile su negativno uticale i na bezbednost lica koja prolaze i kroz našu zemlju. Između ostalog, to su lica koja dolaze iz ratom zahvaćenih područja, tako da je jako važno pratiti ko kroz zemlju prolazi kako ne bi došlo do ugrožavanja bezbednosti. Možemo da pohvalimo učešće kako policije, tako i Vojske do sada. Nismo imali nikakvih incidenata u tom smislu za razliku od mnogih drugih zemalja u kojima su takođe migranti bili i prolazili ili su stigli.
Odlukom Vlade Srbije od jula meseca ove godine formirana je komanda zajedničkih snaga za obezbeđenje državne granice, čime su se stvorili faktički formalni uslovi da Vojska Srbije bude angažovana u zaštiti državne granice po pitanju migrantske krize. Mogli smo da vidimo da je veliki broj ilegalnih migracija sprečen od tada do sada.
Što se tiče drugih novina koje možemo da vidimo sa ovim Predlogom odluke, vidimo da je spremnost Ministarstva odbrane i Vojske Srbije da u slučaju potrebe angažuju sve svoje pripadnike u operacijama humanitarnog karaktera. Išlo bi se na poziv međunarodnih organizacija, regionalnih inicijativa u kojima je Republika Srbija član, kao i na pozive država koje su zadesile neke prirodne katastrofe.
Svi se sećamo jako dobro poplava u maju mesecu ove godine, koje su zadesile Srbiju i jako je važno da Vojska Srbije može vrlo brzo i efektno da reaguje. Tada smo imali pomoć od strane Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, kao neko ko je prvi došao da reaguje. Odmah potom su reagovale i mnoge druge zemlje, naši partneri, tako da i na taj način smo mogli da vidimo kako je Republika Srbija jasno opredeljena i jasno ima saradnju sa svim zemljama, kako sa zapada, tako i sa istoka.
Mogli smo da čujemo i određene kritike zašto je poslata humanitarna pomoć u Siriju. Ja mislim da je jako dobro što je Srbija pokazala još jednom svoj humani karakter i jako je loše uopšte politizovati želju Srbije da pomogne unesrećenom narodu, ne slanjem bombi, nego slanjem hrane. Svi se jako dobro sećamo 90-ih i nesreća koje su zadesile našu zemlju, koliko je takva vrsta pomoći, koja stiže sa bilo koje strane, značajna za narod koji je ratom zahvaćen u području u kojem živi.
Ako gledamo medije koji izveštaju, evo današnje, recimo, dnevne novine, možemo da vidimo brojne naslove koji se tiču vojne saradnje koju Republika ostvaruje, u ovom konkretnom slučaju, sa Ruskom Federacijom, pa vidimo i neke naslove koji pokazuju, kao „Oči u oči“, „NATO i Rusija na granicama sa Srbijom“, i prosto se stvara atmosfera neka da ljudi pomisle da je Srbija vojno opredeljena, da ima samo jednog partnera u pogledu vojne saradnje, što je daleko od istine. Kada pogledamo brojke koje pokazuju kakvo je faktično stanje, vidimo, što se tiče vojnih aktivnosti, sa NATO i sa državama članicama Partnerstva za mir održano je preko 20 vežbi, dok su sa Ruskom Federacijom održane samo dve vojne vežbe u toku 2015. godine.
To su činjenice koje jasno pokazuju da Srbija jeste vojno neutralna zemlja, spremna na saradnju i sa istokom i sa zapadom. S tim kada pogledamo ove brojke, htela bih, ministre, da apelujem na vas da malo povećate broj vojnih vežbi sa Ruskom Federacijom da bi bilo malo bolje izbalansirano.
Poverenje građana je najviše od svih institucija koje postoji u Republici Srbiji. Najveće poverenje građana je u Vojsku. U tome je na vama jedan veliki zadatak da to poverenje i očuvate. Želim vam puno sreće u tom radu i, naravno, u danu za glasanje glasaću za obe odluke koje su pred nama.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jasmina Obradović, a neka se pripremi narodni poslanik Duško Tarbuk.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, poštovani građani, danas raspravljamo o Godišnjem planu upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini i o Odluci o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini.
Na samom početku želim istaći značaj učešća Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama UN i EU koji se ogleda kao bitan element spoljne politike Republike Srbije, koji jednako doprinosi ugledu naše Vojske i naše države. Učešće naše Vojske u operacijama, gde smo tretirani kao ravnopravni partneri, svakako doprinosi jačanju bezbednosnih kapaciteta Republike Srbije. Bitno je naglasiti da učešćem u multinacionalnim operacijama naša zemlja daje svoj doprinos svetskoj, evropskoj i regionalnoj bezbednosti, kao i poštovanju međunarodnog prava i mira.
U krajnjem slučaju, učešćem u ovim operacijama naša Vojska je u prilici da pored svega ostalog proveri i nivo svoje obučenosti i spremnosti da u zavisnosti od potreba reaguje. Mada, slobodna sam da kažem, o spremnosti i respektabilnosti, kada je naša vojska u pitanju, govori i činjenica da se u ove mirovne operacije šalje i određeni broj štabnih oficira koji, osim obuke, i komanduju u okviru ovih misija.
Kada sagledamo Godišnji plan upotrebe Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama i efekte ovog učešća, sasvim je razumljivo da treba podržati i Odluku o učešću Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama za 2016. godinu.
Ovom odlukom stvara se mogućnost učešća, odnosno angažovanja Vojske Srbije u humanitarnim operacijama, a na osnovu poziva organizacija ili država koje je zadesila prirodna katastrofa ili neka druga nesreća.
Ovakvo angažovanje kapaciteta Vojske Srbije i drugih snaga odbrane, mi potvrđujemo svoje opredeljenje za očuvanje međunarodnog mira, a bitno je istaći i da učešćem naše Vojske dokazujemo njenu obučenost, a sa ciljem da stečeno znanje prenesemo drugima, kao i da sopstvenu spremnost i obučenost podignemo na viši nivo.
Na kraju, gospodine ministre, činjenica da je mnogo veći broj prijavljenih za dobrovoljno služenje vojnog roka nego što su to kapaciteti u vojsci, govori o tome kako raste ugled u svetu Republike Srbije i Vojske Srbije, tako se vraća i nekada poljuljano poverenje građana u našu vojsku, a evo na vama je da to iz dana u dan bude sve jače, sve snažnije i da mladi ljudi zaista, prolazeći kroz vojnu obuku, kroz dobrovoljno služenje vojnog roka, ponesu ono što su njihovi očevi i dedovi nosili sa sobom kada su služili vojni rok. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Duško Tarbuk.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Đorđeviću sa svojim saradnicima, uvaženi građani Srbije.
Vojska Srbije ima poseban značaj u našem narodu, u našim srcima i u našoj državi. Za mene je lično naša vojska jednako naša država i obrnuto. Zato nije čudo što u anketi koju sprovode agencije, Ministarstvo odbrane uvek ima najveće moguće ocene i puno poštovanje od strane građana Srbije.
Meni se čini gospodine Đorđeviću, da vi sa vašim saradnicima koračate u tom pravcu i da ćete za svog ministrovanja dobiti poštovanje građana Srbije, vi i vaši saradnici i ja se nadam da će to tako biti do kraja vašeg mandata.
Naša vojna neutralnost je jedan od četiri stuba naše spoljne politike i ja želim da svima poručim koji nas slušaju da to prime k znanju i da je to nešto za šta ćemo se mi zalagati. Dokle god smo vojno neutralni, mi možemo da sarađujemo sa svim marinama sveta u meri koja to nama odgovara, u vremenu kada to nama odgovara i koliko nam odgovara.
U sklopu toga, ja želim da vam kažem da naši „plavi šlemovi“ odnosno naše multinacionalne operacije koje ćemo poslati naše plave, popularne šlemove, želim to da podržim i želim da kažem da tu ima više aspekta koji su dobro došli za našu vojsku, za našu državu.
Srbija treba da pokaže da je pouzdan partner u svetu po pitanju bezbednosti, da je odgovorna država u tom vojnom aspektu, gde će naši pripadnici ići i činiti dobre stvari, donoseći mir ljudima na tom trusnom području, dizati ugled svoje države i ponosito pokazivati da srpski vojnik zaslužuje da bude u takvim bezbednosnim snagama.
Ja lično mislim da, pored toga što su oni vojnici i policajci koje smo poslali tamo, oni su i naši ambasadori i da oni mogu da značajno utiču na raspoloženje u pravcu da Srbija dobije ugled i poštovanje.
Ja im pre svega želim da tamo sretno odu, a najviše im želim da se odatle sretno i zdravo vrate na slavu srpske države i srpske vojske.
U sklopu toga, prateći vaš izveštaj, primetio sam da smo oko 11% pošto žena angažovali da u tim operacijama učestvuju. Ja sam po tom pitanju vrlo zadovoljan i ne samo po pitanju rodne ravnopravnosti. Ja lično mislim da u svim oslobodilačkim ratovima i odbrambenim ratovima koje je vodila Srbija, rame uz rame sa muškarcima su bile naše majke, naše sestre, naše devojke. Ne sećam se ni jednog okupatora koji je rekao – nemojte da ubijate žene, a pogotovo nemojte da ubijate decu.
Mislim da je pravda da žene uzmu učešće u našim oružanim snagama i da za to dobiju dobru obuku, naravno, oni koji budu hteli i želeli da se priključe toj obuci.
Kada pričamo o ženama u oružanom sastavu, ja ne mogu da se ne podsetim Milunke Savić, heroine Prvog svetskog rata, koja, za one koji ne znaju, je bila najodlikovaniji vojnik i podoficir na svetu. Imala je vojnička priznanja od svih oružanih sila tadašnje Evrope, što će reći Francuske, Britanije i Rusije. Sa svojim ratnim drugovima je prešla Albaniju i celu Golgotu i devet puta bila ranjavana. Ona je i posle rata pokazala da je veliki čovek, pored svojeg jednog biološkog deteta, ona je podigla još tri siročića i iškolovala i spremila ih za život. U sklopu svega toga želim samo onim nevernim Tomama koji još uvek misle da žene nemaju mesto u oružanim snagama, da dobro razmisle, da li su u pravu.
Želim s vama još samo da podelim da sam presrećan što se u budžetu našlo mesta za podizanje plata vojnicima i policajcima, od 5% i ne mogu da se ne setim reči Vojvode Živojina Mišića koji je rekao još pre 100 godina – onaj ko ne bude hranio i oblačio svoju vojsku i policiju, taj će hraniti i oblačiti tuđu. Što bi možda neki i želeli. Zahvaljujem.