Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnicima, mi danas u ovom visokom domu raspravljamo o setu Krivičnog zakona i za mene i moje koleginice narodne poslanice, verovatno o najvažnijem Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici.
Cilj ovog zakona je sprečavanje nasilja u porodici, ali pre svega smanjenje kobne statistike koja već duži niz godina predstavlja ozbiljan društveni problem u našoj zemlji. Nema opravdanja za nasilje i zato nasilje predstavlja nedopustivo i najgrublje kršenje ljudskih prava.
Svakom od nas je potpuno jasno da se ne može baš svako ubistvo sprečiti, da u tome nisu uspele ni zemlje poput Belgije, Švedske, Finske, ali takođe svima nam je potpuno jasno da ne smemo dozvoliti da do ubistva dođe zbog propusta u sistemu zaštite.
Jedna od ključnih stvari je određivanje pojedinačne odgovornosti i kada je reč o propustima u radu institucija, očekujem da novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ovo pitanje adekvatno reguliše.
Ono što je po mom mišljenju veoma važno je da moramo uvesti ozbiljne mehanizme prevencije, a posebno moramo obavezati naše pravosuđe da strožije poštuje zakonske regulative i da od žrtve ne pravi nove žrtve, već da nasilnik bude taj koji će biti procesuiran i koji će biti odveden sa lica mesta i udaljen, kao što ovaj zakon i predviđa, a onda je veoma važna socijalna i ekonomska podrška žrtvi, odnosno ženi da se ona ojača, kako bi se potpuno zaustavio krug nasilja i kako bi se žrtve na najbolji mogući način uključile u društvene tokove.
Srbija je odavno prestala da ignoriše ovaj problem. Prestala je da ćuti o nasilju nad ženama i decom, jer da se o tome nije pričalo u političkim strankama, u institucijama, verovatno bi do sada veliki broj žena bio mučki prebijan i ubijen.
Danas, prema podacima MUP-a imamo u odnosu na prošlu godinu 15,9% više žena koje su hrabrije i koje prijavljuju nasilje i veoma je važno da o tome govorimo, u svakom trenutku i na svakom mestu, jer još uvek vladaju strah i patrijahalna shvatanja kao uzrok da se porodični problemi sakriju pod tepih. Zato je neophodno stalno govoriti svima da je nasilje nad ženama kršenje ljudskih prava i da je kršenje ljudskih prava kada devojčicama govorite da su lošije samo zato što su devojčice i da je kršenje ljudskih prava kada optužimo silovanu ženu za njeno ponašanje, a ne onoga ko je to učinio.
U policiji i centrima za socijalni rad formirani su timovi koji se bave rešavanjem ovog problema, međutim, pored svih aktivnosti, nasilje u porodici i nasilje nad ženama nastavilo je da postoji kao problem, šta više problem je eskalirao. Problem smo prepoznali pre svega mi ovde u parlamentu kroz vršenje naše nadzorne uloge i kontrolne, prepoznale su nevladine organizacije, prepoznali ste vi u ministarstvu i ovaj problem pokušavamo da rešimo novim Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici o kojem danas ovde raspravljamo i koji predviđa koji državni organi moraju da se bave zaštitom, u kojim rokovima moraju da postupaju i na koji način će sarađivati. U svakom osnovnom javnom tužilaštvu uspostaviće se odeljenja za sprečavanje nasilja u porodici, ta odeljenja biće i centri koordinacije.
Na teritoriji svake opštine postojaće jedno ili više koordinacionih tela za sprečavanje nasilja u porodici, kojima će predsedavati tužioci, a članovi će biti policija, centri za socijalni rad, predstavnici nevladinog sektora.
Dakle, sada ovakve predmete neće rešavati samo zamenici tužioca koji rade i druge predmete, već specijalizovani zamenici tužioca za ovu oblast, koji će svaki predmet rešavati zajedno sa drugim relevantnim državnim organima.
Duh ovog zakona je da nasilnik ne sme da ostane kući, bilo da je već izvršio nasilje ili je nasiljem pretio i on predviđa posebno obučene jedinice policije u pratnji psihologa, koje će morati da izađu na teren čim dođu do saznanja o nasilju u porodici. NJihov zadatak će biti da spreče nasilje i izvrše procenu rizika - da li nasilje može da eskalira, zatim, da nasilnika udalji iz kuće i odrede mu pritvor.
Moje pitanje za vas u vezi sa ovim je - na osnovu kojih kriterijuma se vrši procena rizika i da li će oni biti regulisani podzakonskim aktima? Za vreme trajanja pritvora ili zabrane da se vrati kući policija je dužna da razgovara sa nasilnikom i sa žrtvom, da prikupi sve relevantne podatke i potom nasilniku izrekne meru da u narednih 48 sati ne može da se vrati kući, niti priđe žrtvi i čim policajac donese meru zabrane mora sve dokaze da dostavi javnom tužiocu koji ima rok od 24 sata, dok nasilniku traje pritvor, da reaguje i da produži meru zabrane na 30 dana koja se odmah izvršava, što znači iako nasilnik uloži žalbu na osnovu odluke sudija, ona neće odložiti izvršenje prekršajne kazne. Bez obzira što ste ovo rekli, mislim da je veoma važno i za građane Srbije da se još jednom ponovi.
Na ovaj način se onemogućava nasilnik da na bilo koji način priđe žrtvi i uznemirava je sve dok krivični postupak ne bude završen. Ako nasilniku ne bude određen pritvor od strane suda i bude pušten uz neku od mera, ali ih potom prekrši tako što se približi žrtvi ili se vrati u stan, policija može odmah da ga uhapsi i odvede kod sudije za prekršaje.
Tužilac Zagorka Dolovac je predložila da se uvede posebna mera bezbednosti, praćenje nasilnika nakon zabrane prilaska i psiho socijalni tretman nasilnika i ovu meru smatram veoma važnom da nasilnik u tom slučaju ne počini zločin.
Ovim zakonom se predviđaju i posebne mere evidencije nasilnika. Odmah moram da vam kažem da smo tu kao poslanička grupa reagovali amandmanom zato što je evidencija zakonom ograničena na pet godina. Moje pitanje je – zašto ste odlučili da se evidencija ograniči na pet godina, jer po mom stručnom, pedagoškom mišljenju mislim da ta evidencija mora da traje i duže i da nasilnik može i posle pet godina da počini zločin? Zato bih volela da mi odgovorite na to pitanje, a kažem vam da smo podneli i amandman.
Zakonom je predviđeno da pri Vladi Srbije bude formirano i stalno radno telo u koje će biti uključeni i državni organi i predstavnici nevladinog sektora, a koji će brinuti o sprečavanju nasilja u porodici i društvu, što je dobro. Moje pitanje je – da li su zakonom ili podzakonskim aktima predviđene nadležnosti ovog tela i ko sprovodi nadzor nad ovim telom? Pretpostavljam Narodna skupština Republike Srbije, ali tačno mislim da mora biti precizirano koji Odbor.
Moram da kažem još nekoliko stvari koje smatram veoma bitnim. Mislim da smo se do sada u ovoj oblasti sprečavanja nasilja mi kao društvo, sve institucije više bavili posledicama, ne uzrokom.
Dve osnovne institucije koje su zakazale u sprečavanju nasilja su porodica i škola. Porodica je već duže vreme zbog posledica rata i tranzicije ugrožena i
potrebna joj je konstantna podrška države, a škola nažalost zanemaruje vaspitni aspekt i prebacuje na porodicu i u tom začaranom krugu kada vaspitni kapaciteti porodice i škole ne daju određene rezultate, decu vaspitava ulica. Zato je po mom mišljenju potrebno mnogo više isticati vaspitni značaj škole i vaspitnu funkciju škole i mnogo više raditi na prevenciji. To su procesi koji ne mogu da daju odmah rezultate, ali na duži rok efekti će biti vidljivi.
Ključno je takođe da shvatimo da se nenasilna ličnost vaspitava od najranijeg uzrasta, još od predškolskih ustanova i da naši udžbenici za decu od najranijeg uzrasta i nasilni sadržaj moraju imati mnogo više sadržaja iz ove oblasti. Ono što je takođe veoma važno iz svih udžbenika, posebno u tom početnom periodu obrazovanja dečije ličnosti moraju se izbaciti sve slike i svi sadržaji koji na bilo koji način ženu stavljaju u podređeni položaj.
Takođe smatram da se rodno senzitivni jezik mora više upotrebljavati. Nedopustivo je da do sada nemamo umrežene sos telefone na celoj državi. Mnoge lokalne samouprave imaju u svojim gradovima sos telefone. Mislim da nam malo treba da ih umrežimo na celoj teritoriji Srbije i da ih imaju sve opštine.
Smatram da se po donošenju ovog zakona za to mora naći sredstava i ja više puta kada u ovom visokom domu govorim o ovoj temi, smatram da Ministarstvo zdravlja mora doneti posebne medicinske protokole, koji moraju voditi računa o nasilniku koji ne uzima terapiju kada izađe iz bolnice. On onda postaje ponovo nasilan i država, odnosno društvo tu moraju naći rešenje.
Još jednom moram da kažem da je prevencija veoma važna i veoma je važno da se stvore uslovi da ona bude konstantna. Takođe, statistika o nasilju nad ženama nije verodostojna. Tu je reč samo o onim slučajevima koji su prijavljeni, a podsetiću sve nas da član 40. Zakona o rodnoj ravnopravnosti nalaže lokalnim samoupravama da vode svaku vrstu rodne statistike.
Uloga medija u ovom procesu je veoma važna, ali ne na senzacionalistički način kako je i moj uvaženi kolega Meho Omerović rekao i to takođe moramo menjati svi zajedno, a neretko se zbog tiraža na senzacionalistički način govori o ovoj temi.
Moram da vam kažem da ja nisam pravnik i da ja ovaj zakon posmatram sa svoje pedagoške struke i vidim ga kao jak preventivni mehanizam koji će nasilniku dati jasnu poruku da se nasilje ne toleriše. Zbog toga ćemo ja i moje kolege iz poslaničke grupe Nove Srbije podržati Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, jer svako mora da bude bezbedan u svojoj porodici i ne smemo da dozvolimo da porodično nasilje postane epidemija našeg društva.
Takođe želim da vam kažem da ćemo kontrolisati primenu i sprovođenje ovog zakona i da ćemo beskompromisno reagovati ukoliko na bilo koji način budemo videli teškoće u njegovoj primeni ili bilo kakve njegove nelogičnosti i nedorečenosti.
Što se tiče izmena i dopuna Krivičnog zakona, rekla bih da je veoma važno što se njime uvode nova krivična dela, proganjanje i polno uznemiravanje i prinudno zaključenje braka. Da je cilj ovog Krivičnog zakona usklađivanje sa Istambulskom konvencijom i sa porodičnim zakonom, da su ovim Krivičnim zakonom predviđene još strožije kazne i time se krivično zakonodavstvo Republike Srbije svrstava među najstrožije u Evropi.
Nova zakonska rešenja štite od nasilja, znači, ne samo žene, već i stare, decu, bolesne, sve one koji su ranjivi i kojima je potrebna pomoć.
Ovde smo kao poslanička grupa reagovali amandmanom, jer smatramo da je u ovom nizu osoba koje novi zakon štiti od nasilja trebalo spomenuti i osobe sa invaliditetom i verujem da ćete za to imati razumevanja.
Veoma je važno što se ovim Krivičnim zakonom eliminišu uslovne osudbe, eliminiše se nejednak tretman sudova i to smatram zaista dobrim rešenjima.
Što se tiče Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, veoma je važno što je u ovom zakonu poseban naglasak stavljen na borbu protiv korupcije, što se njime obezbeđuje povezivanje širokog kruga državnih organa i koncentracija, praktično, stručnog znanja, kako bi javni tužioci dobili adekvatnu logistiku. U tom smislu, posebno je važna služba finansijske foreznike i ovde smo amandmanom predložili da se ova služba obavezno obrazuje, kako u tužilaštvu za organizovani kriminal, tako i u novoformiranim odeljenjima nadležnih viših javnih tužilaštava.
Poslednji u nizu ovih zakona, izmene i dopuna Zakona o oduzimanju imovine proističe iz krivičnih dela, smatram da se ovim zakonom poboljšava efikasnost sudskog postupka za privremeno oduzimanje imovine u cilju efikasnijeg postupanja ovih organa u otkrivanju imovine proistekle iz krivičnog dela, obavljanju poslova međunarodne saradnje, kao i upravljanja privremeno oduzetom imovinom.
Kada je u pitanju upravljanje oduzetom imovinom, dobro rešenje je obaveza da se 30% neto novčanih sredstava dobijenih prodajom trajno oduzete imovine usmeri za finansiranje socijalnih i zdravstvenih potreba, u skladu sa odlukom Vlade.
Na kraju, želim da vas obavestim da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati ceo set ovih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Poštovana gospođice ministarka, poštovani narodni poslanici, imamo četiri izmene zakona, odnosno nove zakone, odnosno izmene zakona pred nama. Prvo bih se osvrnuo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.
Materijalno krivično pravo se menjalo više puta. Ponekada je ta potreba za promenama uslovljena radi zaštite određenih vrednosti i tada je najčešće država pravilno reagovala i donosila kvalitetne izmene zakona i štitila interese građana.

Kolega Nogo, ja vas molim, jako vas slabo čujemo. Ili da sednete, znam da možda nije vaš izbor, da bi bili bliži mikrofonu da vas bolje čujemo. Izvinite.

Svakako. Znači, ponekada država kada štiti određene vrednosti, zaštitne objekte, pravilno reaguje i vrši izmene zakona, ali ponekad nažalost politički pragmatizam uslovljava izmene krivičnog zakonodavstva i tada je najčešće to uslovljeno nekim uticajima, pre svega spolja i zapadnog faktora, i tada smo svedoci da država donosi pogrešne odluke u ovoj materiji. To se realizuje time što i sudska praksa onda luta u samoj primeni takvih zakonskih rešenja i da to nije doneto u interesu sopstvenih građana i sopstvene države.
Ovaj zakon bih mogao da kvalifikujem kao neko rešenje između ova dva i ono što mi se ne sviđa jeste samo obrazloženje. Vi navodite da je pre svega glavni razlog usklađivanje sa pravom i pravnim sistemom EU, takođe pristupili ste parcijalnim rešenjima.
Želeo bih da postavim pitanje ministarki pravde – kada je formirana radna grupa za izmenu ovog zakona, ko je činio tu radnu grupu, da li je bio neki profesor krivičnog prava sa pravnog fakulteta bilo kog Srbiji deo te radne grupe i kada je bila javna rasprava o ovim izmenama Krivičnog zakonodavstva?Mislim da parcijalne izmene nisu dobre i takođe imate jedan deo kozmetičkih promena, ali imate i jedan deo gde zaista uvodite određene novine. Takođe bih postavio pitanje zašto jedan deo zakona, pre svega, ova krivična dela koja se tiču privrede, stupaju na snagu 1. marta 2018. godine, ostale stupaju 1. juna 2017. godine, jedino odredbe koje se odnose na krivično delo terorizma stupaju osam dana po objavljivanju u „Službenom glasniku RS“?
Meni se čini da je to u skladu sa politikom ove Vlade. Naime, kod ove Vlade je sve u futuru, tako i ovaj Krivični zakonik, odnosno izmene su u futuru. Negde je futur najbolja odrednica ove četiri godine ove naprednjačke vlasti i politike Aleksandra Vučića, da će nam se sve desiti nešto u budućnosti.
Takođe, možemo staviti jednu načelnu primedbu na kaznene raspone koje predlaže predlagač. Za pojedina krivična dela su preširoko postavljeni, a za pojedina prenisko opredeljeni. Tu se stvara jedan prostor na pritisak na sudove i na uticaj na rad javnog tužilaštva. Postoji jedan praktičan problem uticaj medija na rad pravosudnih organa, pre svega partijskih medija poput Pinka i Informera, što svakako podriva načelo zakonitosti.
Vi tvrdite da je ovo nastavak reformi započetih 2012. godinine, mada meni ovo više liči na reforme započete 2009. godine i na kontinuitet sa reformama koje je radila DS, koje su bile loše, tako da i to ne možemo da pohvalimo. Imate čak jedan član koji je u sukobu sa načelom ustavnosti. Predloženom dopunom elemenata bića krivičnog dela povreda ravnopravnosti člana 128. Krivičnog zakonika dodaju se reči – seksualna orjentacija i rodni identitet, kao novi osnovi diskriminacije.
Podsećam vas da Ustav u članu 21. stav 3. ne prepoznaje seksualnu orjentaciju i rodni identitet kao osnov diskriminacije, zbog čega je ova dopuna u koliziji sa ustavnom zabranom diskriminacije.
Pomenuto krivično delo se nalazi u Glavi Krivičnog zakonika kojim se propisuju krivična dela koja se odnose na zaštitu sloboda i prava čoveka i građanina koja su utvrđena Ustavom.
Što se tiče implementacije Istambulske konvencija, tu ima dobrih stvari, ali neke promene su suvišne. Postavljam pitanje zašto mi ne stavljamo rezerve na određene odredbe međunarodnih konvencija? Zašto da opterećujemo katalog krivičnih dela sa nekim inkriminacijama koje su nepoznate u našem podneblju? Da li je to životno, da li pravo i krivično pravo trebaju da prate život ili tek tako prosto treba da potpisujemo nešto što će biti mrtvo slovo na papiru.
Konkretno, mogu da postavim pitanje vezano za krivično delo sakaćenje ženskog polnog organa? To se nikada nije desilo u Srbiji, to nije nešto sa čime se suočila praksa u Srbiji i sada mi to uvodimo iz azijskih ili afričkih zakonodavstava. Zašto sam na ovo reagovao? Moram da vas pitam da li je možda namera ove Vlade da jedan veliki broj migranata koji prolazi kroz našu zemlju u ovom trenutku i zadržava se u našoj zemlji, da u dogovoru sa EU ih naselite na ovim prostorima, pa onda već unapred predviđate takvo krivično delo, jer računate da će nam sa njihovim ostankom u Srbiji doći takvi problemi? To je moje lično opažanje i jedan lični strah vezan za ovu izmenu Krivičnog zakonodavstva.
Sada moram i da pohvalim određene stvari vezano za ovaj zakon. To je inače jedna od retkih stvari koja se može pohvaliti, a tiče se ovoga što imamo danas na dnevnom redu.
Prvo, dekriminalizacija određenih krivičnih dela, konkretno zloupotreba ovlašćenja u privredi. Krivično delo je u praksi pružalo široku arbitrarnost u radu tužilaštva i sudova i svaka čast što smo to dekriminalizovali, ali naročito pohvaljujem dekriminalizaciju krivičnog dela izdavanja čeka i korišćenja platnih kartica bez pokrića iz člana 228. Krivičnog zakonika.
Ovo drugo krivično delo je služilo poslovnim bankama, ali i jednom privrednom društvu „Dajners klub“ d.o.o. da u krivičnom postupku koriste tužilaštvo da naplaćuju sopstvena potraživanja, što je apsolutno bio neverovatno jedan veliki apsurd.
Molio bih vas kao ministarku pravde da prosto ispitate postupanje i rad tužilaštava u prethodnih nekoliko godina, a vezano za ove krivične postupke, pre svega prema privrednom društvu „Dajners klub“ d.o.o. koje nije imalo status poslovne banke, odnosno nema ga ni dan danas, niti je moglo da izdaje platne kartice, niti su njihove kartice bile platne kartice. Tek su ove godine dobili dozvolu NBS da to rade.
Sada, zašto niko nije pokrenuo postupak za neovlašćeno izdavanje platnih kartica prema „Dajners klubu“ d.o.o. privrednom društvu? Da li to znači da znamo da imamo tužioca i sudije koji su povlašćeni kod poslovnih banaka ili imaju povoljne kredite, bilo stambene, bilo keš kredite i da se drže u šaci od strane poslovnih banaka, što smo ovde u Skupštini i dokazali i izneli? Sada imamo neke sudije, odnosno neke tužioce koji rade kao uterivači dugova za „Dajners klub“ d.o.o, radili su dugi niz godina i verovatno imaju neke beneficije od njih. Takođe, i u Narodnoj banci službenici, to treba preispitati.
Dobro je što se unose dodatne mere u krivično pravnoj zaštiti porodice, maloletnika i dece. Mi ćemo tu amandmanima samo predložiti više kaznene raspone kod ovih krivičnih dela i to pozdravljamo, ali postavljamo jedno pitanje. Zašto to nije bilo ranije predloženo, da li je trebao da dođe neko iz EU, kako vi to tvrdite u obrazloženju, i da nam kaže da mi treba da štitimo porodicu, decu, novorođenčad, maloletnike?
To mi je apsolutno neverovatno da neko spolja treba nama da govori da mi to treba da radimo, da nam je trebala, ne znam, Istanbulska deklaracija ili bilo šta, konvencija.
Pohvaljujem još jednu stvar, što se konačno uvodi kažnjavanje za pripremne radnje za krivično delo terorizma i to je isto jedna dobra stvar. Takođe mislim da bi trebalo dodatno zaštiti državu, a samim tim i građane, tako što će se doneti jedan poseban zakon za ovu temu.
Želeo bih da vam kažem da što se tiče ovih novih mera koje se tiču privrede, odnosno izmene privrednih krivičnih dela, koje stupaju na snagu 1. marta 2018. godine, očekujemo da će na ovo najpre reagovati sama privreda, zatim advokatura, ali i stručna i naučna javnost. Mi smo podneli amandmane i ukoliko ovi amandmani ne budu usvojeni, mi ćemo zajedno sa reakcijama ove javnosti koju smo pomenuli predložiti nove izmene i dopune Krivičnog zakonika jer smatramo da ovde ima dosta spornih stvari.
Što se tiče Predloga zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, e, sad, ovaj zakonski predlog je jedan pravi rđavi kontinuitet postpetooktobarske Srbije. Tada je revolucionarna pravda trebalo da posluži da se utvrdi i učvrsti nova vlast, koja je radila za račun i interese zapada. I SNS sada radi isto. Nastavljate, znači, sa tom nekom postpetooktobarskom Srbijom, revolucionarnom pravdom, da biste učvrstili sopstvenu vlast, i sadržinski, a u mnogim rešenjima i personalno, vi nastavljate tu politiku.
Ja tu moram da postavim pitanje. Vrlo jedna čudna stvar. Kada gledamo konferencije za štampu, da li Ministarstva pravde, da li pravosudnih funkcionera, da li MUP-a, Nebojšu Stefanovića, Aleksandra Vučića, kao predsednika Vlade, službi bezbednosti, mi čujemo da je Srbija uspešna u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, da su građani i društvo bezbedni i da imamo nikad bolje rezultate kao država na tom polju, a onda nam stigne jedan ovakav zakon i jedno ovakvo obrazloženje. I sad, ja se zaista pitam – ko laže? Da li laže predsednik Vlade Aleksandar Vučić i njegovi ministri kada ponavljaju da je Srbija bezbedna? Ili laže Aleksandar Vučić kada potpiše jedan propratni akt na ovaj predlog zakona? I ovaj dualizam, šizofrenija i podvojenost je izgleda odlika politike koju sprovodi Aleksandar Vučić, SNS i ova Vlada.
Znači, pominjem, prvi ovakvi zakoni kojima se uvode u naš pravosudni sistem neka specijalna, hajde, posebna odeljenja u sudovima, tužilaštvima i propratne policijske jedinice koje ih prate za organizovani kriminal i ratne zločine, kasnije visokotehnološki kriminal, desile su se 2002. godine. Velika većina vas koja sedi sada sa ove druge strane i vrši vladajuću većinu kritikovali ste kao opozicija te zakonske izmene i rad tih organa dok ste bili u opoziciji. Vi dobro znate da kada su se formirala ta posebna odeljenja da su tu došle odmah strane ambasade i nevladine organizacije koje su upravljale i diktirale rad tih pravosudnih delova. Kritikovali smo i s pravom vi ste kritikovali tada, a sada usvajate brojne beneficije koje su imali članovi tih posebnih odeljenja u tužilaštvu i u sudovima, visoke zarade i razne druge privilegije koje su to pratile. Vi dobro znate da su se čak neki bavili i politikom. Imamo Vladimira Vukčevića, penzionisanog tužioca za ratne zločine, koji je više obavljao političku funkciju nego funkciju tužioca. Da li je to tačno? Ja sam siguran da će se i mnogi iz SNS složiti sa mnom. Znači, vi ste lično to kritikovali, a sada radite to isto. Pravite jedno novo posebno odeljenje, što je zaista neverovatno.
Osnovni motivi za ovaj zakon, znači, malopre sam pokrenuo to pitanje, ja mislim da imate sumnju na kadar u pravosuđu i želite da izvršite degradaciju pravosuđa, koje mora u celosti biti, po vama, političko. Evo, sad ću da vam kažem gde. U razlozima za donošenje zakona vi kažete – uočeni nedostaci u radu. Ko je te nedostatke uočio, postavljam vam pitanje? Ko je zaključio da isti nedostaci postoje? Da li iza tih nedostataka stoje neka konkretna imena i prezimena? Jer, ponavljam, na konferencijama za štampu vi hvalite, a onda nam date ovakvo obrazloženje. Ili je ovo neki signal da tužioci i sudovi moraju da povedu računa i da na mig SNS hapse, gone i sude?
Postavljam isto pitanje – zašto je neophodna nova koordinacija državnih organa i njihovo organizaciono redefinisanje, kada se isti efekat mogao postići postojećim zakonskim mehanizmima međuresurskim radnim grupama? Ko je do sada, koji je to pravni akt do sada sprečavao, pa nam trebaju neki novi alati, napredni alati, nova mreža? Kakvi su to uopšte alati? Znači, imamo ucenjene sudije kojima se daju privilegije, bankarski krediti od poslovnih banaka ili beneficirane plate i čak hoćete i beneficirani radni staž da im date, zaista neverovatno.
U obrazloženju ste naveli da je ovaj zakonski predlog uslovljen i potvrđen međunarodnim aktima. Pa kažete – neki su potvrđeni i u vremenskom periodu počev od 1990. pa do 2009. E, sad postavljam ja pitanje – a šta ste toliko čekali? Svi vi ovde u sali, jer ste se svi izmenjali od SPS-a, preko DS-a, svih frakcija, pa do SNS, 26 godina vršite vlast i niste uspeli da implementirate te međunarodne akte. Šta ste radili? Popunjavali, pravili partijsko pravosuđe preko poslušnika koji su vodili tužilaštva i sudove, sprovodili selektivnu pravdu i čuvali vaš kriminal, kao i vaše kriminalce i tajkune, svih vas ovde u sali, dok je pravosudni sistem u kome se velika većina stručnih ljudi, časnih ljudi, bio gušen prenatrpanim predmetima, neuslovnim uslovima za rad i pritiscima predsednika sudova i javnih tužilaca koji su postupali kao partijski komesari. Zato vam sad treba neka nova koordinacija i novi napredni alati za neku novu naprednu pravdu. Uopšte nemate definisane precizne kriterijume za raspoređivanje u posebna odeljenja koje će vršiti predsednici sudova. To mora da se propiše. Sporne su i visine zarada, a da ne govorim o beneficiranom radnom stažu.
Šta znači služba finansijske forenzike? Je li to neka nova pravosudna profesija? Kako će Pravosudna akademija obezbediti specijalizovanu obuku iz oblasti krivičnog prava za finansijsku forenziku? Mi smo ukazali kako rade sudski veštaci i koji problem imate sa sudskim veštacima, a sada hoćete da uvedete i neku finansijsku forenziku.
Imamo amandmane, obrazložićemo detaljno zašto je ovo pogrešno i loše rešenje, ali postavljamo pitanje. Pravosudna akademija treba da sprovodi neke silne kurseve za razne oblasti u ovim zakonima koje ste predložili. Da li to znači da uvodimo kursadžije u pravosuđe, jer vi volite kursadžije, to je jasno? Šta je udarna grupa. Da li je to oblik rada? Ako je to oblik rada, zašto ga institucionalizujemo zakonom? Šta je sa onim čuvenim radnim grupama prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića? Nisu dale rezultate. Da li su ovo udarne grupe koje to kopiraju?
Na osnovu ovog zakona i obrazloženja mi možemo da shvatimo šta Vlada misli o Ministarstvu unutrašnjih poslova i njenim pripadnicima, o ljudima u tužilaštvu i u sudovima – da oni ne znaju da rade svoj posao i da ga rade loše, da oni ništa nisu uradili do sada, ti organi, na suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i borbi protiv terorizma, takođe da aktuelne sudije višeg i apelacionog suda nisu sposobne da sude za ova krivična dela i zato je to razlog da donesemo jedan ovakav zakon.
E, vidite, upravo suprotno, mi kao poslanička grupa smatramo da ovi ljudi i te kako umeju i znaju da sude za ova krivična dela, isto važi i za policiju i za tužilaštvo. Mislimo da je namera jednog ovog zakona upravo da se stvori jedno partijsko pravosuđe koje će biti kupljeno posebnim privilegijama.
Možda je ovo dovoljno. Ostaviću još vremena za kasnije. Hvala.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Ono što je veoma bilo zanimljivo u izlaganju kolege iz pokreta Dveri jeste to što je optužio DS za nekoliko zakona i za nekoliko godina koje su iza nas, ali s druge strane, ni jednu jedinu reč, što je veoma indikativno, Srpski pokret Dveri nije, na primer, rekao o zaštiti žena, kada su u pitanju zakoni koji na jedan sveobuhvatan način pokušavaju da zaštite žene od nasilja u porodici. Ne možemo da pričamo ovde o nekim teorijama zavere, kako su neki migranti u Srbiji u budućnosti problem i kako ćemo donositi nekakvo zakonodavstvo zbog njih. Mislim da to apsolutno nije slučaj, kada su u pitanju oni ljudi koji silom prilika moraju da napuste ratno područje i prođu kroz Srbiju i odu dalje, ali s druge strane me vrlo zanima kako to da ni jednu jedinu rečenicu ne kažemo o tome zašto Srbija zaostaje i zašto kao društvo zaostajemo u zaštiti žena, kada je u pitanju porodično nasilje.
Pominjali smo da jednom nedeljno pogine žena u Srbiji. Svaki život je nama preko potreban da bi od ove zemlje napravili zaista moderno društvo. Ako uzmemo to u obzir, onda mi nije jasna politika koja priča o svemu ostalom, a ne o zaštiti onih kojima je zaštita najpotrebnija. Dakle, imamo priliku da danas govorimo o tome kakav je položaj žena u Srbiji, o tome kako vlast gleda na to i o tome kako opozicija gleda na to.
Evo, da budem potpuno realan i neutralan, završavam, poslednja rečenica, ne slažemo se u svemu što govori vlast, ali naravno ni pokreti poput Dveri, koji apsolutno ovu temu guraju pod tepih i uopšte ih ne zanima da ovu stvar rešimo jednom zauvek i do kraja. Hvala.

Polako kolega, malo ste više replika izazvali.
Narodni poslanik Vladimir Đukanović, pravo na repliku.

Hvala predsedavajući.
Moram da priznam više ne znam zašta napadaju SNS i gospodina Vučića. Neretko čujemo neki ljudi su uhapšeni a nisu procesuirani, kao da Vučić i SNS sude. Opet, s druge strane, imamo priču o nekakvim partijskim sudijama. Voleo bih da mi navedete jedno ime i prezime nekog sudije, tužioca izabranog, kada je došlo do promene vlasti, a da znate da je član SNS.
Što se tiče nekih drugih stranaka ranije, to mogu da se složim, pošto smo ovde citirali iza nekih opštinskih odbora dopise kako su se birale sudije, to mogu da se složim. Voleo bih da mi kažete kako se zove taj sudija ili tužilac iz SNS, što je inače zabranjeno, znači, ne možete da budete član stranke. Mi neretko imamo poviku na nas da sudovi slabo rade, kao da mi imamo veze sa tim. Kakve veze ima izvršna vlast sa radom sudova? Nikakve. Uopšte mi nije jasno zbog čega ide takva vrsta napada, s obzirom da smo i kolege sa pravnog fakulteta, pa mi nije jasno šta je poenta ovakvog napada.
S druge strane, razumem opozicija ima pravo da kritikuje i recimo ovo oko posebnih organa, veliki sam protivnik uvođenja tih posebnih, raznih odeljenja za tužilaštva, za specijalni, za organizovani kriminal, za ratne zločine itd. To je uvedeno. Na kraju-krajeva, uvedena je tužilačka istraga, vi ne možete to da negirate danas. Već kad je to tako, onda je elementarni red da tom tužilaštvu date veće ingerencije. Mi smo do sada imali čistu demagogiju. Imali smo tužilaštvo za organizovani kriminal koji suštinski nije imalo nikakve ingerencije nigde, a ono što smo zatekli 2012. godine po nekoj promeni vlasti, a to je da u Tužilaštvu za organizovani kriminal, imali smo slovima i brojem tri predmeta koja su bila u postupku. Znači, da se ništa nije radilo. Ovo je naravno jedno veliko poboljšanje i mislim da bi ovo svakako trebalo da pozdravite. Hvala vam.

Hvala vam.
Planirala sam da radimo do sedam časova. Nema potrebe da se iscrpljujemo.
Srđan Nogo, replika.