Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Hvala, gospođo predsednice.
Vrlo ću kratko. Pozivam da se amandman ne prihvati iz jednostavnog razloga što očigledno ni sam predlagač nije previše zainteresovan za njega. To se moglo primetiti iz diskusije koju smo slušali sada. Dakle, pošto ove amandmane neki izgleda i dalje doživljavaju pre svega kao priliku da sebi obezbede malo prostora da pred kamerama pričaju o SNS, o nekakvom političkom nasilju itd.

Poslaniče, molim vas o amandmanu.

U isto vreme bih želeo da kažem da je to neprihvatljivo kao princip, pa u tom smislu da kad god se dešava ovako nešto, mi reagujemo na jedini mogući način, zgražavanjem sa svoje strane i da ne prihvatamo ovako tužne izgovore za nastup poslanika. Hvala.

Hvala.
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Gorica Gajić. Izvolite.

Član 16. Predloga zakona je jedan od ključnih članova ovog predloga zato što definiše izricanje hitnih mera i vrstu hitnih mera. U Predlogu zakona su predviđene samo dve hitne mere – mera privremenog udaljenja mogućeg učinioca nasilja i mera zabrane kontaktiranja i prilaženja žrtvi.
Mi smo ovim amandmanom pokušali da skrenemo pažnju da prosto mislimo da samo ove dve mere koje su predviđene nekako baš u praksi i ne mogu da budu delotvorne. Prosto smo vam dali da bi trebalo da budu još dve mere – mera sklanjanja žrtve ili potencijalne žrtve na neko sigurno mesto na adresi koja je nepoznata za potencijalnog učinioca i mera sklanjanja potencijalnog učinioca takođe na neko drugo mesto.
Znate šta, ako se desi da u toku noći dođe žrtva i žali se da ne sme da se vrati u svoj stan i u kuću u kojoj živi sa suprugom, a desi se da u tom istom stanu ili kući žive i roditelji supruga, ova mera privremenog udaljenja počinioca znači skloniti ga negde. U zakonu nije predviđeno gde ga skloniti za ovih 48 sati kada mu se izrekne mera, a pogotovo nije predviđeno gde ga skloniti za 30 dana, ako mu se produži mera, kako potencijalnu žrtvu vratiti u kuću nasilnika u kojoj žive i njegovi srodnici, koliko je ona bezbedna da se ponovo vrati u tu istu kuću i koliko eventualno može da doživi neku vrstu najblaže rečeno verbalnog nasilja od strane roditelja supruga koji je negde.
Dalje kažete da se hitna mera izriče potencijalnom učiniocu koji je doveden u policiju. Šta ako potencijalni učinilac nije doveden u policiju? Kako se njemu izriče hitna mera? Kako mu se uručuje jer mu mera teče od momenta uručenja pa nadalje? Šta ako je on u bekstvu? Kako je žrtva sigurna da je on negde udaljen, ako ni policija ni žrtva ne zna gde se potencijalni učinilac nalazi?
Dalje, mi smo dopunili stavom 4. da u naređenju koje se izriče potencijalnom učiniocu treba da se navedu i koje su posledice njegovog ne javljanja policiji po isticanju ovih hitnih mera.
Jer, znate šta, 60 dana zatvora, do 60 dana zatvora, prekršajna prijava, verujte mi, oni okoreli nasilnici kojima nije strano da se vraćaju nasilju, i nije neka kazna za njih.
Na kraju, dobro je da je u nekom amandmanu prihvaćeno da i žrtva treba da bude obaveštena o izrečenoj hitnoj meri.

Vreme. Inače, vi imate samo dva minuta po amandmanu.
Reč ima LJubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, mogu da se složim sa koleginicom da bi trebalo da bude više hitnih mera, ali, neko će reći da su dve malo, ali, da li je četiri dovoljno, i tu je problem. Ja mislim da je to ipak nešto što dolazi tek na kraju. Znači, mi sad lečimo posledice a ne gledamo šta je uzrok.
Da bi ovaj problem koliko-toliko rešili, odnosno da bi ga sveli na neku najmanju meru, mi moramo da krenemo od najranijeg detinjstva naše dece. Moramo da ih vaspitavamo kući i da ih vaspitavamo kroz njihovo obrazovanje, da ne budu nasilni i da je to nešto što ne valja.
Pretpostavljam da ovde svi imaju ili svoju decu ili svoju unučad ili decu svojih rođaka, pa pogledajte kakvi su obrazovni programi na televizijama, odnosno, pogledajte samo crtane filmove. Crtani filmovi uče tu decu da budu nasilna, samo da se biju, da ubijaju, da prave neki lom i haos. Da li je onda čudo što kasnije ta deca izrastu u nasilnike? Nije. Znači, moramo da krenemo od najranijih dana, od najranijeg detinjstva da vaspitavamo tu decu da ne budu nasilna. Ja mislim da će to dati mnogo više efekta nego da li ima dve, četiri ili više hitnih mera. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Olivera Ognjanović.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarka i pomoćnici, dame i gospodo poslanici, predlažem da se odbije amandman na član 16. predloženog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, iz sledećih razloga.
Prvo, u članu 7. predloženog Zakona je navedeno da rukovodioc podružne policijske uprave određuje policijske službenike koji su završili specijalizovanu obuku da bi sprečavali nasilje u porodici i pružili zaštitu žrtvama, a koji su obeleženi kao nadležni policijski službenik, a u čl. 13. i 14. navedenog zakona je opisan postupak od obaveštavanja nadležnog policijskog službenika do momente procene rizika neposredne opasnosti od nasilja u porodici i izricanje hitne mere za sprečavanje nasilja, tako da je promena reči iz „nadležan“ u „specijalizovan“ potpuno nepotrebna.
Što se tiče ostalih izmena vezanih za proširenje broja hitnih mera, smatram da ovaj Predlog zakona podrazumeva sasvim dovoljan broj hitnih mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i privremenu zabranu kontaktiranja žrtve nasilja. Ono što do sada nismo imali u Srbiji jeste mogućnost da se problematična ili preteća situacija odmah prijavi i privremeno sanira, a time omogući privremeno rešavanje problema.
Iz priloženog se vidi da je cilj Predloga zakona u stvari uspostavljanje standarda da nasilnik ne sme da ostane kod kuće, ne samo kada je krivično delo učinjeno, već i kada postoji neposredna opasnost od nastanka bilo kog oblika nasilja, a u skladu sa principom tzv. nulte tolerancije nad nasiljem. Zahvaljujem.