Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvažena gospođo ministarka, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, iako načelno podržavamo pokušaj da se krivičnopravno sankcionišu određene radnje u privredi, a tu pre svega mislim na primanje i davanje mita, zloupotrebu poverenja, proneveru i prevare u obavljanju privredne delatnosti, koja krivična dela svakako treba uvesti u krivično zakonodavstvo i ipak smatram da je Vlada ovim predlogom još jednom pokazala ne samo neozbiljnost i nepoznavanje osnovnih pravnih pojmova, već i svoju nameru da nastavi sa zloupotrebom pravosuđa u dnevnopolitičke svrhe.
Evo o čemu se ovde radi. Iako bi sve radnje koje su u biti protivne javnom poretku već bile inkriminisane uvođenjem novih dela, Vlada i dalje insistira na tome da se u Krivičnom zakoniku, doduše modifikovano, zadrži delo zloupotrebe položaja odgovornog lica. Ovo nam govori da Vladu ne interesuje to što se uređeni svet već godinama čudi ovom delu inače nasleđenom iz komunističkog doba, koje je tada i služilo za političke obračune, ali je makar imalo nekog smisla. Direktor koji je u komunizmu, gde fabrike nisu u privatnoj, već društvenoj svojini, u suštini predstavlja služeno lice, a svaki prekomerni profit, shodno tadašnjem društvenom sistemu, za protivpravnu imovinsku korist može biti krivičnopravno odgovoran za samu radnju i posledicu. Zato svako odstupanje direktora od granica svojih, namerno kažem, službenih dužnosti i može biti sankcionisano, ali samo u tom društvenom sistemu, zato što je samo tada i imalo logike.
Dame i gospodo, ne znam da li je Vlada svesna da društvene svojine više nema i da je za tržište ovo delo krajnje neprecizno, široko i samim tim neprihvatljivo, a da posebno nije u skladu sa pravom na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije. Ako odgovorno lice, direktor neke firme, nešto proneveri, primi ili da mito, nekoga prevari ili zloupotrebi poverenje, biće krivično gonjen. Čemu onda služi ovo delo? Praksa je pokazala koliko je ovo delo negativno uticalo i na pravnu sigurnost i na pravnu izvesnost. Ovo delo je nastalo iz dela zloupotrebe službenog položaja i njegovim prostim kopiranjem i zamenom „službenog lica“ za „odgovorno lice“. Ovako neprecizno i široko definisano delo za koje nije potrebna namera je dovelo do toga da su tužilaštva u najvećem broju za krivična dela u privredi koristila ovaj član, umesto konkretnih članova koji se tiču pronevere, mita, prevare i zloupotrebe poverenja. Ukoliko postoji još konkretnih oblika pribavljanja protivpravne imovinske koristi, Krivični zakonik bi morao konkretno da ih definiše.
Za kraj bih se osvrnula i na novo delo – zaključivanje restriktivnog sporazuma. Ne može svaki restriktivni sporazum biti objekt krivičnog dela, već samo onaj u kome su učesnici pristupili sa namerom za protivzakonitim delovanjem. Potpuno je neprimereno da upravni postupak pred Komisijom za zaštitu konkurencije, gde se utvrđuje da li je sporazum restriktivan i gde su novčane kazne ogromne, ima kazneni karakter. Koji od ova dva postupka ima primat?
U kom su odnosu upravni spor povodom rešenja Komisije za zaštitu konkurencije i krivični postupak? Da li se krivični postupak pokreće tek pošto je ispraćen pravni lek za rešenje komisije i okonča se upravni spor pred upravnim sudom?
Ne znam da li je Vlada svesna koliko su odnosi konkurencije komplikovani i koliko je opasno dozvoliti svaki restriktivni sporazum bude radnja izvršenja krivičnog dela. Činjenica je da mali broj kazni izrečen za monopolsko i kartelsko delovanje govori o neuspešnosti komisije i zakona koji štite konkurenciju. Hvala vam.