Dakle, ne samo da smo vam u prethodnom amandmanu, koji je poslanička grupa Dveri dala, ukazali otkuda sada kompetentnost Pravosudne akademije da obučava i našu policiju, nego vi nastavljate da nas ubeđujete da je Pravosudna akademija, inače čedo reforme pravosuđa DS, jedna sjajna stvar, koja ne samo da može da stručno usavršava naše tužioce i sudije, nego evo može i kriminalističku policiju, odnosno može policijske službenike uopšte.
Dakle, ja vam o tome govorim. Hoćete li vi konačno promeniti loše stvari u pravosuđu nasleđene iz vremena DS, ili vi smatrate da je DS uradila ispravnu reformu pravosuđa? Jednostavno pitanje. Ako je ispravna reforma pravosuđa, recite to i recite - mi nastavljamo politiku DS. Što se vi stidite toliko toga? Pa, vi ste evrofanatici, kao i demokrate, vi ste za briselske sporazume, kao i demokrate.
Evo, vi kažite - Pravosudna akademija je prava stvar. Ako nije prava stvar, pa hajde da menjamo nešto u toj reformi pravosuđa koja nam je ostavljena u nasleđe od DS kao loša stvar, a vi je ne menjate. Vi, naprotiv, dodajete nove ingerencije, nove nadležnosti, nove zadatke Pravosudnoj akademiji, da obučavaju i usavršavaju tužioce, sudije, policajce. To je ono o čemu vam govorim.
Dakle, hoćete li se vi jednom odreći loših stvari koje je radila DS, ili ste vi samo nastavljač politike DS? Što je u redu, ali morate da priznate, u redu je u smislu ništa se nije promenilo, promenili smo vlast, ali ostala je ista politika, ali to mora da se zna. Ovako, vi ste vrlo kratko, onako jedva progovorili - da, Pravosudna akademija je dobra stvar. Ne, da, reforma pravosuđa DS je dobra stvar. To, gospođo ministre, ja očekujem da vi kažete, ali vi izbegavate to da kažete, jer znate da narod ne voli DS i vreme njene vlasti, pa nekako bi da izbegnete da vi radite isto što i DS.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Ovde je gospođa ministarka kao na saslušanju - izjasnite se, izjasnite se.
Daj izjasnite se vi, gospodine Obradoviću, jeste li vi nastavljač politike Hrvatske seljačke stranke, Franje Tuđmana i HDZ?

Samo vas molim bez ličnog obraćanja.

Što se tiče reforme pravosuđa, vi o tome znate jako malo. Nije suština reforme pravosuđa iz 2008. i 2009. godine uvođenje Pravosudne akademije. To je najbenignija moguća stvar koja se desila. Najveći problem sa tom takozvanom reformom pravosuđa je što je veliki broj sudija razrešen i što je doveden u pitanje ustavni princip o stalnosti sudske funkcije i što su ljudi razrešeni bez obrazloženja i zbog toga je Ustavni sud tu reformu vratio na početak i sve te sudije vratio na posao.
Uopšte nije bilo reči ni o kakvoj Pravosudnoj akademiji kao suštinskom problemu reforme pravosuđa. Vi ste se uhvatili za Pravosudnu akademiju zato što očigledno ništa drugo sem tih nekoliko floskula - Pravosudna akademija, SNS, Aleksandar Vučić, antiglobalizam, mi smo ovo, mi smo ono, vi ništa drugo i ne umete da kažete.
Na početku vašeg izlaganja, ja sam vas pažljivo slušao, rekli ste jednu neverovatnu stvar. Hajde što se ne razumete u srpski jezik i književnost, to smo već više puta čuli, mada ste navodno profesor srpskog jezika i književnosti, na početku vašeg izlaganja ste rekli - šta će vam ovaj zakon, to može da se reguliše i podzakonskim aktima. Borba protiv kriminala? Pazite ovo - borba protiv kriminala može da se reguliše podzakonskim aktima. Studenti na prvoj godini pravnog fakulteta uče latinsku maksimu iz rimskog prava - nullum crimen nula pena sine lege, nema krivičnog dela i kazne bez zakona, a Boško Obradović bi podzakonskim aktima.

Pravo na repliku, narodni poslanik Boško Obradović.

Koliko smo itekako u materiji, koliko vas boli tema Pravosudne akademije, potvrdiću na sledećem primeru, da Pravosudna akademija uopšte nije nevažna stvar iz reforme pravosuđa iz vremena DS zato što je Pravosudna akademija nastala iz nevladinih organizacija poput tzv. Pravosudnog centra, iza koga je stajao inače Soroš, i koji je zapravo ključna uloga u uticaju na reformisanje srpskog pravosuđa.
Dakle, vama ništa ne smeta što Soroš reformiše vaše pravosuđe. Vi ništa niste izmenili za pet godina Soroševe reforme pravosuđa i očito je da kao što je vaš predsednik stranke Aleksandar Vučić prijatelj sa Edijem Ramom, kao što je Sanaderova mačkica, kao što je prijatelj sa Rudolfom Đulijanijem, koji je rekao – trebalo je da vas bombarduju, kao što je prijatelj sa Blerom, koji je osvedočeni ratni zločinac, kao što je prijatelj sa osvedočenim hrvatskim ustaškim političarima poput Zorana Milanovića ili Kolinde Grabar Kitarović.
Dakle, nemojte vi govoriti o prijateljovanju sa ustašama, jer ste mnogo takvih prijateljstava sklopili, a mnogo su gora ova prijateljstva sa osvedočenim ratnim zločincima, jer nisu Dveri podržale Hilari Klinton na predsedničkim izborima, nego Aleksandar Vučić kada je posetio Fondaciju Bila Klintona, inače takođe osvedočenog ratnog zločinca.
Ja ne znam koliko još da vam naveden osvedočenih ratnih zločinaca sa kojima ste vi prijatelji da se vi posramite i da zaćutite, jer zaista, biti prijatelj Tonija Blera, biti prijatelj Hilari Klinton, to može samo Aleksandar Vučić, to ne može Srbin nijedan na ovome svetu.
Dakle, molim vas da kada govorite nekome drugome nešto i kada nekome drugome nešto zamerate, pogledajte prvo u svoje oko, hrišćanski gledano, tražite trn u oku Dveri, a imate brvno u očima SNS i ne možete da primetite s kim ste vi prijatelji i umesto da se postidite s kim ste prijatelji, vi nekome drugome držite lekcije.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Prvo, gospodine Obradoviću, nemojte da vas čuje Soroš, inače će da vam zavrne slavinu, pa nećete imati odakle da se finansirate.
Kažite mi, molim vas, kad se bilo ko iz SNS slikao, ljubio i grlio sa čovekom koji je davao ovakve izjave. Ne znam da li sam pročitao ovu izjavu, on je davao čovek sijaset nekih izjava, antisrpskih. Možda sam ovu izjavu preskočio, ovog vašeg prijatelja Ivana Pernara. A, da, evo je. Šta kaže vaš prijatelj? „Za one koji ne vjeruju su srpske vođe pozvale Srbe na evakuaciju, tj. napuštanje svojih domova, što je dovelo do nestanka Srba sa područja Krajine, odnosno do etničkog čišćenja, hrvatska vojska“, pazite ovo, to kaže vaš prijatelj Ivan Pernar, „hrvatska vojska nije protjerala te ljude. Oni su sami pobjegli iz straha od moguće odmazde i na poziv svog vodstva.“ Onda kaže: „Naglašavam da se hrvatska vojska korektno odnosila“, Marko, slušaš li ti ovo, „Naglašavam da se hrvatska vojska korektno odnosila prema svim zarobljenim vojnicima Republike Srpske Krajine u „Oluji“, te nije nad njima vršila odmazdu. Pet tisuća vojnika iz sastava opkoljenog 21. kordunaškog korpusa Srpske vojske Krajine, pod zapovjedništvom pukovnika Čede Bulata, položilo je oružje pred hrvatskom vojskom. Niti jedan od njih nije bio mučen, niti ubijen“.
Za razliku od vas, gospodine Obradoviću, koji pojma nemate o tome šta se dešavalo u Krajini, većina ovih ljudi sa kojima je hrvatska vojska, po rečima Ivana Pernara, humano postupala, znate li gde su završili? U Železari u Sisku, tako što je pola od njih živo spaljeno.
Evo, to su vaši prijatelji.

Vreme.