Pravo na repliku, pominjanje stranke. Slažete se? Hvala lepo.
Pre svega, Bog pomogao. Dakle, ponovo imamo izgleda isti trend kao juče, nema ništa sporno. Nije nama nikad teško ni najmanje da u dodatno obezbeđenom vremenu od dva minuta o nekim stvarima ovde malo poširoko porazgovaramo. Hvala na toj prilici svaki put kad nam se ukaže.
Dakle, opet pominjanje SNS u nečemu što bi trebalo opet da bude obrazloženje amandmana, a što je sve samo ne to. Moram da priznam, podseća me često, kada slušam predlagača u svojim diskusijama kako luta naokolo, radeći sve osim da obrazlaže ono što bi trebalo da je sam predložio, na situaciju koju je jednom slikovito opisao gospodin Lane Gutović, interesantno objašnjavajući kako može da se na efikasan način brani potpuni promašaj, pa kaže – tačno je da mi promašujemo cilj, ali tačno je da onaj ko promaši cilj, on pogodi sve ostalo, a mi naravno nismo ludi da promašimo sve ostalo. Mi smo zainteresovani baš za to sve ostalo. Upravo mi na to liči ono što radi predlagač ovog amandmana i juče i danas i svaki put kada se javi, pričajući uglavnom o SNS, o svemu, osim onome što bi trebalo da mu bude tema.
Između ostalog, pominjanje i toga nekih sudskih epiloga nema, pa naravno da ih ima. Naravno da ih ima. Ako treba, mi možemo da pričamo i o konkretnim primerima. Možda bi se iznenadio, ako zaključi, da je reč upravo o ljudima sa kojima sam politički sarađuje, upravo o ljudima koji su ga politički stvorili, koji su ga finansirali, upravo o onima kojima i danas poklanja pažnju, a koji izgleda i njemu uzvraćaju tu istu pažnju, podržavajući njegove ne preterano smislene predloge. Ako je to najava svojevrsne kohabitacije, kolaboracije ili neke podrške na predsedničkim izborima, ništa sporno. Samo ne bi bilo loše da ti drugi vode računa, ako njihov predsednik slučajno sazna da su podržali nekog drugog manekena, moglo bi da mu pozli, a to valjda ne želimo. Zahvaljujem.