Gospodine Nogo, upravo zloupotrebljavate ono na šta ste ukazali, a šta nije učinio šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od 60 minuta, odnosno sat vremena i sa radom nastavljamo u 15,00 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Da li ima još neko ko je od ovlašćenih predlagača da se javi? (Ne.)
Prelazimo na listu, narodni poslanik Vladimir Marinković ima reč. Izvolite.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, suština današnje rasprave je diskusija o budućem predsedniku i članovima Komisije za hartije od vrednosti. Ono što treba da bude cilj ne samo nas predstavnika većine u parlamentu, nego nadam se i naših kolega iz opozicionih partija da dođemo do onih kadrovskih rešenja koja su najbolja i najkvalifikovanija, koja mogu na najbolji mogući način da rukovode ovom jako važnom institucijom koja ima veoma važnu ulogu u razvoju ukupnog tržišta i tržišne ekonomije u Srbiji.
Tržište kapitala, bankarsko tržište, tržište hartija od vrednosti je jako značajno i čuli smo diskusije prethodnih govornika koji su dobro konstatovali da situacija u toj oblasti, na tom planu nije dobra, da je sve manje i manje transakcija na tržištu hartija od vrednosti, ali da naravno uzročno posledično Komisija za hartije od vrednosti zbog toga ima sve manje i manje prihode koje u stvari ona inkasira tako što naplaćuje taksu upravo za takve transakcije na tržištu hartija od vrednosti od privrednih subjekata. Dakle, od kompanija koje vrše transakcije kupujući akcije, emitujući hartije od vrednosti, emitujući obveznice i na taj način stičući imovinu, stiču dividendu, stiču kamatu ili stiču neki vid zarade.
Pitanje tržišta hartija od vrednosti nije samo pitanje koje je važno za državu, nije pitanje koje je važno za privredne subjekte, za domaće i strane kompanije, za mogućnost privlačenja svežeg kapitala i razvoja biznisa ili mogućnost za dobru zaradu već je to i pitanje gde je veća edukacija i bolja edukacija treba da ide i ka samim građanima, dakle ka privatnim licima, ali neko je malopre govorio o tome i ka sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća. Razvijeno tržište hartija od vrednosti može da predstavlja jednu jako lepu mogućnost da, za razliku od visokih kamata koje nude komercijalne banke, investicione banke emitujući hartije od vrednosti može da se dođe do kapitala. Na taj način učini to da mnoge kompanije imaju proširenu reprodukciju, da prošire svoj biznis, da ga versifikuju i na taj način budu konkurentniji u odnosu na kompanije iz regiona i naravno kompanije koje mogu da budu konkurentni iz cele Evrope, ali i naravno na globalnom nivou.
Ono za šta se Socijaldemokratska partija Srbije zalaže već nekoliko godina to je da pokušamo na svaki način da razvijemo tržište i mogu slobodno da kažem u ime poslaničke grupe da smo mi protivnici te ideje velikog upliva države i državnog intervencionizma koji su ovde neke kolege zagovarale u smislu same metodologije i pristupa razvoja ekonomije i biznisa u našoj državi. Smatramo da ovo tržište treba da bude razvijeno kako bankarsko finansijsko ali i svako tržište nekretnina. U svakom slučaju to je jako bitno kako bi naša preduzeća mogla da budu konkurentnija i kako bi kapital u ovoj zemlji mogao brže da funkcioniše po naravno mnogo, mnogo nižoj ceni koja je to danas, a koje nude komercijalne ili investicione banke za predstavnike biznisa.
Mi smo u više navrata u ovom cenjenom domu govorili o tome da treba doneti nove zakone, odnosno zakonsku regulativu koja bi demotivisala rentijere, koja bi demotivisala one koji dolaze i stiču novi kapital putem izdavanja nekretnina i rentijerstva. Taj segment, slobodno mogu da kažem naše ekonomije jako je razvijen i on je prepoznat po tome što se u tom domenu i u toj oblasti ljudi koji se bave rentijerstvom u velikoj većini slučajeva izbegavaju plaćanje poreza.
S druge strane tezaurisani kapital koji može da bude investiran u nove projekte, u nove inicijative u novi biznis, on ide u kupovinu nekretnina. Dakle, i ne ide u proizvodnju, ne ide u poslove i otvaranje novih kompanija koje mogu da dovedu do konkurentnosti i do otvaranja novih radnih mesta, što je našoj zemlji naravno najpotrebnije.
Ono što je karakteristika našeg tržišta hartija od vrednosti je da, recimo, strani investitori učestvuju u 31% u samoj trgovini hartijama od vrednosti, a učešće u kupovini hartija od vrednosti je 25%. Ova činjenica dovoljno govori o tome koliko su u stvari dobri, kvalitetni strani investitori važni za razvoj ekonomije naše zemlje i da nam je potrebno još veće i još agresivnije privlačenje onih stranih investitora koji u stvari i na ovaj način razvijajući i uticajući pozitivno na razvoj tržišta od hartija od vrednosti imaju taj tzv. prelivajući karakter.
To je da oni donose nove tehnologije, nove metode i modele upravljanja i naravno kreiraju radna mesta i mogućnosti za zapošljavanje onih koji su najobrazovaniji, najkvalitetniji na tržištu i koji imaju najbolje kvalifikacije.
Isto tako istakao bih i da će SDPS u svakom slučaju podržati sve ono što će uticati na jačanje institucija, pogotovo na jačanje institucija u domenu jačanja kapaciteta ljudskih resursa u njima.
Kao neko ko je zamenik člana Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava u trećem mandatu, mogu i da posvedočim da smo u više navrata razmatrajući izveštaje same Komisije za hartije od vrednosti apelovali, razgovarali sa tadašnjim menadžmentom, odnosno predstavnicima Komisije u okviru i domenu unapređenja njihovog rada, pokušali da kao parlament i članovi nadležnog odbora utičemo maksimalno na to da se poveća efikasnost, da se njihova edukativna funkcija pojača i unapredi. Nažalost, to nije urodilo plodom.
Čak smo u nekoliko navrata odbijali njihove izveštaje. Dakle, izveštaj za 2011, izveštaj za 2012. godinu. Na kraju je to kulminiralo jako lošim međuljudskim odnosima u samoj Komisiji za hartije od vrednosti, što je neminovno dovelo do toga da Komisija za hartije od vrednosti ne daje prave rezultate i one rezultate koje ova država, privreda, ali i građani treba da očekuju od nje, a to je ne kako su ovde rekli da utiče na investicije, ne da zapošljava, jer to nije delokrug rada Komisije za hartije od vrednosti, ali da bude jedan ozbiljan deo sistema institucijalnog okvira u Republici Srbiji, koji će da unapredi tržište, koji će da unapredi funkcionisanje tržišta.
Svi smo svesni toga da bez dobro razvijenog tržišta hartije od vrednosti ne možemo imati onu tržišnu ekonomiju u punom kapacitetu za koju se mi kao deo vladajuće većine, odnosno vladajuća većina, Vlada Republike Srbije i te kako zalažu, i što je ste „kondiciju sinekvanom“ politike naše u naredne tri i po godine, a to je permanentni rad na jačanju poslovnog ambijenta, na jačanju institucija koje tome mogu da doprinesu, znači, govorim o državnim institucijama i jačanju mogućnosti da u našu zemlju privučemo najbolje investitore iz regiona, Evrope, ali i celog sveta, što nam za sada uspeva, i nadam se da ćemo puno, puno uspeha imati i u narednom periodu tokom trajanja i funkcionisanja ove parlamentarne većine i Vlade Republike Srbije.
Nije nam teško, i ono što jeste prioritet je da privučemo investitore kada su pitanju naši tradicionalni partneri iz EU i to je nepobitno jasan i glavni cilj Vlade Republike Srbije, a to je da Srbija postane punopravni član EU. Ali, naravno, veoma smo zainteresovani za širenje dobrih ekonomskih odnosa i privlačenje investicija, ali izvoz domaćih kompanija u SAD, u Rusku Federaciju, Narodnu Republiku Kinu, sa kojima radimo velike infrastrukturne projekte i koja je prepoznala Srbiju kao svojevrstan ekonomski hab, odnosno most ekonomski ka zemljama EU.
Moram da napomenem da se otvaraju nova vrata, da se otvara novi prostor. Premijer je, koliko znam sinoć doputovao iz Kazahstana. Dakle, radi se na tome da Srbija otvori vrata ekonomske saradnje u svakoj zemlji koja može ima kapacitet i želi da investira ovde, da ostvaruje profit pod najboljim mogućim uslovima, naravno u interesu naše zemlje i ono što je nama u većini najbitnije ovde, u interesu građana Republike Srbije, njihovih porodica, novog zapošljavanja, boljeg i dobrog života i stvaranju jedne moderne zemlje koja ima međunarodni kredibilitet i koja predstavlja jednu zemlju u koju je zadovoljstvo ulagati, u kojoj je zadovoljstvo živeti i kojoj će naravno, mladi ljudi ostajati, zapošljavati se, pokretati svoje poslove, dakle, Srbiju u kojoj će privatna inicijativa cvetati i gde će naravno institucije raditi sve jače i sve bolje svoj posao zarad boljitka života građana naše zemlje. Hvala.

Hvala vama.
Zoran Živković, neka se pripremi Marko Đurišić.

I ovaj izbor nove Komisije za hartije od vrednosti je metafora vlasti koja je ovde prisutna poslednje četiri godine.
Šta smo sve čuli na današnji dan o tome kako se došlo do kandidata, kada je istekao mandat prethodne komisije, možemo da vidimo da je to nastavak uništavanja institucija.
Bez institucija, kao što znate svi, nema razvoja nijedne zemlje i možemo da se busamo u grudi koliko god hoćemo i da se lažemo da smo prvi u nečemu u regionu, na svetu, u istoriji, bilo gde, ali to naprosto nije tačno.
Jedan govornik od prepodne reče mrtav hladan – naterao sam prethodnog predsednika komisije da podnese ostavku. Po kom to članu zakona naterati nekoga da podnese ostavku? Pa smo onda čuli da je mandat ove komisije istekao 14. jula ove godine, a onda se iznenađujemo jer eto nova Vlada je formirana tek posle toga. Prethodna Vlada je bila ista kao i ova, sa malim nekim personalnim razlikama, ali ista vlast je bila.
Kako ste dopustili da dođe do isteka mandata? Znali ste kada su izbori. Trebalo je da to bude rešeno pre nego što se upadne u taj vakum koji inače nije trebalo da postoji pošto je pobeda na izborima, kažete, bila briljantna. Mogla je da se formira posle 15 dana i da se ne upadne u kašnjenje sa mandatom.
Kandidat. Čovek je koliko vidim doktor nauka, profesor. Sve je to lepo, ali ne odgovara uslovima konkursa. Pokušaj da se to zamuti time što je on izučavao negde kanadski model trgovine hartijama od vrednosti, to je mnogo lepa stvar, ali to nema veze sa uslovima koje mora da ispunjava i koji pišu u samom obrazloženju.
Dobili smo još jedan pikantni detalj kako je čovek izabran – tako što je šefica Skupštinskog odbora za finansije došapnula šefu poslaničke grupe vladajuće partije da je ipak ovaj bolji od onog ko je do tada slovio da bude kandidat za predsednika. Tako se bira predsednik Komisije za promet hartije od vrednosti? Žao mi je, tako se ne bira ni predsednik odeljenskog odbora, niti udruženja svesrpskog semenkara i kokičara, a kamoli nešto ovako važno.
Bajka o tome da nam ide fenomenalno, boli nas, sramota nas je, onako, teško nam je koliko nam dobro ide je deo te iste metafore. Bajke o tome da je u Srbiji sve u redu.
Hajde da vidimo šta kaže statistika Beogradske berze koja ima neke veze verovatno sa hartijama od vrednosti i stanjem u srpskoj ekonomiji. Godine 2002. promet na toj berzi je bio milijarda i 700 miliona evra, 2003. godine je milijarda i 400 miliona evra. Prošle godine je 250 miliona. Prosek četiri godine, od kada je ova savršena, ljubi je majka, vlast je negde oko 230 miliona evra, što je šest do sedam puta manje nego što je to bilo 2002. i 2003. godine. To je stanje u našoj ekonomiji.
Još jedno malo podsećanje, u to vreme je evro koštao 66,2 dinara, a danas košta 123 zarez nešto. Tada je bilo zaposleno 150 hiljada radnika više nego danas i to je realno stanje ekonomije. Naravno da je važno da dobijemo izveštaj o radu komisije, a ne da naslućujemo šta se to dešavalo, zašto je smenjen prethodni predsednik komisije. Bila je neka priča da je voleo da putuje po Maldivima i drugim nama dalekim, ali prijateljskim zemljama pa da je to razlog. Da li je to razlog? Ako je to razlog, ako je nenamenski trošio novac, zašto je ponovo član?
Hajde da postanemo malo ozbiljniji i da vidimo da li možemo da uradimo jednom nešto sa tom ogromnom većinom koju vlast ima u ovom parlamentu, a to je da počnete da poštujete zakon, da poštujete institucije, da možete da dobacujete koliko god hoćete laži, ali to neće promeniti ono što vi suštinski radite, a to je da uništavate ovu zemlju svojim neistinama ili što bi neki, koji nemaju taj nivo tolerancije koju imam ja, rekli bezočnim lažima na najnapredniji način u modernoj srpskoj istoriji, a i na celom svetu. Hvala vam.

Marko Đurišić, nije tu.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Današnja sednica skoro u celini i sa onim što smo razmenjivali, kao reči i rečenice, tokom rasprave i ono što su neki poslanici, na nezamisliv način razmenjivali, na drugom delu javne scene, javnog dijaloga, pokazuje jednu veliku istinu, kao praksu u ilustraciji - svojim si mislima gospodar, svojim si rečima sluga. Ima sada priličan broj ljudi koji nisu dobro promislili pre nego što su nešto izgovorili i sada ćete reči vladati njima i oni će služiti tim rečima.
Prva ilustracija - u razmeni replika ovde je rečeno, čitam iz stenograma, na repliku bivši predsednik Odbora za finansije izgovara: „Druga stvar, nije tačno da neki članovi komisije nisu promenjeni. Ja sam kao tadašnji predsednik Odbora za finansije naterao tadašnjeg predsednika Komisije da podnese ostavku i još jednog člana“. Kako ste ga naterali? Prste u šrafštok, razvući ću te po naslovnicama tabloida, tišina tamo, kako je predsednik Odbora za finansije Narodne skupštine, narodni poslanik, naterao predsednika Komisije i još jednog člana da podnese ostavku?
Poznavajući kolegu Arsića, ta ilustracija za ono - svojim si mislima gospodar, a svojim si rečima sluga, šta god da je mislio ovo je izgovoreno. Poznavajući kolegu Arsića, znam da je jedan od među poslednjima koji bi i zloupotrebljavao ono što su pravila kada su u pitanju institucija, ali ovo je izgovoreno. Predsednik Odbora je izgovorio – ja sam ga naterao da podnese ostavku i još jednog člana. To je paradigma vladajuće većine. Dajte mi pravo da svaki put, na svakom mestu citiram šta je vladajuća koalicija kao neko ko ne razume ama baš ništa kada je u pitanju odnos Narodne skupštine i regulatornog tela. Ko ste vi da naterate nekoga da podnese ostavku? Na šta to liči? I da se to javno izgovori?
Kada nije moglo sa, sada ja imam pravo i namerno to radim, kolega Arsić će razumeti, šta je, Dejan Šoškić nije mogao biti nateran? Nema brige, menjaćemo zakon. Dokle? Kako? I onda ćemo da govorimo o evropskim integracijama, govorićemo o vladavini prava kada ustane poslanik i kaže – ja sam ga naterao da da ostavku, neće on meni tu da sedi u mandatu koliko se njemu sviđa, ima on da sluša.
To tako ne biva. To su reči koje sada gospodare vama. Meni je žao što je te reči nepromišljeno izgovorio kolega Arsić, jer je, ponavljam, među poslednjima koji ne razume o čemu se radi kada su u pitanju obaveze i prava narodnih poslanika i obaveze i prava regulatornih tela koje je zakonom osnovala ova Skupština. Ovakve reči daju nam svima za pravo i da ih izvrćemo, ovakve reči bude strah da ovde nikome nije stalo ni do čega drugog, osim do ruganja vladavini prava.
Sada idemo na drugi set reči koje je izgovorio kandidat za predsednika i čitam ih iz stenograma sednice na kojoj je predstavljao svoj program. Ostalo je do sada ne odgovoreno ima li kandidat pet godina iskustva u poslovima hartije od vrednosti ili nema. Odgovor na to ne može biti opisan, odgovor je – ima, i onda je u redu, ili je odgovor – nema, i onda dolazimo u situaciju da će na kraju ove rasprave cela vladajuća većina biti naterana da glasa za čoveka koji ne ispunjava uslove da bude predsednik Komisije za hartije od vrednosti. Zašto? Čemu? Nepotrebno, potpuno nepotrebno.
Ako jednom i bilo kako pretpostavite samovolju napisanim pravilima, to nema kraja. To se ne završava na onima koji vam se ne sviđaju, to je beskonačna spirala zla koja razara društveno tkivo, razara institucije, razara sve ono za čega smo, kada dobro promislimo i kada ne izlete rečenice, sasvim sigurno, svi mi ovde skloni da radimo za to i da gradimo pravila, vladavinu prava da bude kako je napisano, da ne bude samovolja, da ne bude – naterao sam ga da da ostavku.
Šta kaže kandidat, za koga nismo čuli, ima li ili nema pet godina iskustva. Dakle, stenogram gde je predstavljao svoj program. Citiram: „Prvo bih rekao da po nekom mom dubokom uverenju je emocionalni zaokret izuzetno važan. Zato sam na početak stavio ovo definisanje, iako mnogima to može zvučati poznato ili banalno, ali definisanje, to stalno treba da prati Komisiju i da da neki novi smer, a mislim da promena mora da bude suštinska i ozbiljna“.
Citiram dalje, ne izvlačim iz konteksta, citiram pasus po pasus, koliko god bilo teško iz reči koje je izgovorio kandidat Dedeić na sednici Odbora, predstavljajući ono što se zove program kandidata. Dalje citiram, kandidat kaže: „Drugi princip je da je reč o tehničkim stvarima, znači nikakvog uplitanja prevelikog. Naravno, svi ostali državni organi, uprkos našoj zavisnosti, ako budu radili svoj posao kako treba, doprineće i kvalitetu našeg rada“. Dakle, tehnički karakter regulative, kandidat za predsednika Komisije za hartije od vrednosti.
„Kompletno govoreći“, citiram: „ta promena mora da se odigra na tri nivoa. Prvi nivo je unutar kuće, gde mora da bude savršena organizacija, drugi nivo je na nivou tržišta, gde mora da se uspostavi idealna saradnja sa učesnicima tržišta, kasnije ću razraditi možda kako bi to operativno izgledalo, i, konačno, na tom međunarodnom nivou, gde moramo da skrenemo pažnju na sebe da smo ozbiljno tržište i da smo ozbiljan partner i da smo ozbiljna Komisija“.
Dalje, u svom programu kandidat Dedeić kaže: „Zatim, izlazak iz kuće, tako spreman, bar u ideološkom smislu, znači razgovor sa ljudima koji su na prvoj liniji tržišta. Svi učesnici su dobrodošli da kažu svoje kritike, šta to u regulativi pravi problem, šta smo imali dobru nameru, a nije dobro, šta to u nadzoru nije dobro, gde je tu možda korupcija, javašluk, šta god. naravno, ne možemo mi da napravimo čudo, ali možemo da budemo čuvar pravila igre, da obezbedimo zaštitu investitoru, da obezbedimo fer utakmicu i atraktivno tržište i, u krajnjoj liniji, da budemo neko ko dobro čuva od sistemskog rizika na tržištu“.
Dalje, kandidat za predsednika hartije od vrednosti, Dedeić kaže: „Sekretar Komisije u ovo momentu, kako sam ja video u onim unutrašnjim aktima, je nekako bezlična osoba. Sekretar treba da bude jako važna figura. On je i u korporativnom upravljanju jako značajna figura. On mora da bude čuvar, zaštitnik zakonitosti unutar Komisije, usklađenost postupanja, veze između segmenata itd. Mislim da on zaslužuje ozbiljniju poziciju. Osim toga, i nasleđuje sve, da ostane on i kada se mi menjamo, da on bude taj koji je glas tog nekog kontinuiteta“.
Ove tri rečenice, čak i da ima pet godina radnog iskustva na poslovima hartija od vrednosti, da ima 10, ovih nekoliko rečenica je dovoljno da svi poslanici, članovi Odbora za budžet i finansije, kažu – hvala vam gospodine što ste iskoristili svoje vreme i što ste bili sa nama, jer u ovim rečenicama on pokazuje da niti je pročitao i jedan od zakona koji definišu položaj Komisije hartije od vrednosti, niti zna šta je nadležnost sekretara i, što je najgore od svega, niti zna šta je njegova nadležnost.
Dalje, citiram – kandidat za predsednika Komisije za hartije od vrednosti Dedeić kaže sledeće – „odnosi s javnošću“, evo, negativno u javnosti, katastrofa, „moraju da budu na najvišem nivou, počev od sajta, njega sam izdvojio kao izuzetno važnog, kao ažurnog. Pogledao sam sada sajt Komisije, ima nekih neažuriranih stvari. Nije to dobro, nije strašno, ali nije dobro kad ne nađemo pravu informaciju. Tu dakle, prisustvo medijima, organizovanje nekih krupnih događaja, svi ovi regulatori po Evropi jednom godišnje organizuju neki izuzetno krupan događaj, akademsku javnost, svi su tu i imaju šta da kažu, ako ih saslušamo, možemo da napravimo korak napred. Dakle, različiti oblici, da ne govorim sa svima – tribine, radionice itd. Takođe, uneo bih neke elemente, pošto sam dugo godina bio zadužen za taj kvalitet procesa unutar Beogradske bankarske akademije, tu samoevaluaciju, mislim da je ona jako važna. Odeljenje kada sebe proceni, a kada ukrstimo te informacije, znate, sve je na čoveku. Kad on vodi odeljenje i kada uradi dobro samoevaluaciju i kad je odgovoran za to i kada je uvažen, mislim da svaki problem dođe do ljudi.“
Dakle, ako je neko od članova propustio da mu se zahvali pre nego što je govorio o tome da je sekretar nekakva bezlična osoba, ovo je bio poslednji momenat da mu se zahvalimo na prisustvu na Odboru i da ga podsetimo da je bio u obavezi da pročita zakone koji definišu nadležnost Komisije hartija od vrednosti.
Kandidat ima, to je poslednji citat koji ću podeliti sa vama, ideju o tome da Komisija hartija od vrednosti treba da bude obrazovana po korporativnom upravljanju, jer kaže, citiram: „korporativno upravljanje je jedan od stubova tržišta kapitala, isto sertifikovani za to, svetske privrede su se na tome okliznule itd. Znači, neke ideje da ima prostora da kroz to skrenemo pažnju, ne kroz neku praznu promociju. Dakle, mislim da finansijskih direktora fali na tržištu ozbiljnih i da je tu prostor za neku edukaciju kako to rade slična tela, naravno, u saradnji.“
Nadam se da do ovog odeljka i ovih rečenica nikad i nije trebalo da dođe. Šta u stvari radi Komisija za hartije od vrednosti? Komisija za hartije od vrednosti, simbolički, dakle, kao početak formirana je još 1990. godine, jedna je od prvih zametaka novog vremena u Srbiji, kao poruke da će biti izgradnja tržišne privrede, da će biti izgradnja regulacije i da će biti reformi koje omogućavaju sve ono za čega se danas zalažemo u demokratskom sistemu.
Komisija za hartije od vrednosti promenila je do sada šest sastava, uključujući onaj gde je predsednik Komisije nateran da da ostavku i još jedan član i ona ima pet članova, uključujući predsednika Komisije. NJih bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije, na predlog nadležnog radnog tela za poslove finansija Narodne skupštine.
Komisiju predstavlja predsednik. Za svoj rad komisija odgovara Narodnoj skupštini i dužna je da podnosi godišnji izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije u roku od četiri meseca od završetka poslovne godine. Ako pogledate internet stranicu Komisije za hartije od vrednosti, naći ćete izveštaj za 2015. godinu. Međutim, zbog manjkavosti u proceduri našeg Poslovnika, nismo imali raspravu o tom izveštaju ni na Odboru ni u plenumu.
Slušajući zaključak, današnju raspravu, mogu samo da ponovim – današnja rasprava je prepuna samo ilustracija, „mislima si svojim gospodar, rečima si sluga“. Na moju veliku žalost, preveliki broj narodnih poslanika će od ove rasprave služiti svojim nepromišljenim rečima, koje nisu ništa drugo nego zajednička šteta, bez obzira da li su motivisani karakterom verbalnog nasilnika upućene jednom poslaniku ili karakterom nekog ko predstavlja instituciju upućena poruka ovom predsedniku koji se bira i koga ćete vi izglasati, uprkos rečenicama koje je podelio sa vama u svom obraćanju Odboru, jer mora da zna – može on da bude nateran da da ostavku, kad se god kome ćefne da tako bude. Od toga ni koristi za vladajuću koaliciju, ni koristi za institucije, ni koristi za hartije od vrednosti, ni koristi za ono za šta se svi na rečima jednako zalažemo, a to je za tržište hartija od vrednosti koje će napredovati, rasti i biti najbolje u regionu. Nikakve koristi od samovolje niti je bilo, niti će biti, niti biti može, a šteta je uvek zajednička. Zato mi je jako žao što sam morala da citiram reči kandidata koji ne zaslužuje da se obrati Odboru u bilo kom stavu i po bilo kom osnovu, a ne bude izabran za koji dan za predsednika Komisije za hartije od vrednosti. Ali, nateraćemo ga lako, to je druga poruka i zajednička štetna poruka ove sednice. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Ima jedna narodna poslovica koja kaže: „Kome snaga leži topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom“. I još neko nešto kaže o podnošenju ostavke, ko je koga naterao, iz političke stranke koja je smenila 900 sudija i tužilaca, prvo, bez obrazloženja, a onda su obrazloženja pisali kopi-pejst, samo menjali ime. I oni pričaju kako je ko nekoga naterao.
Zarad istine, prvo, nije usvojen izveštaj Komisije finansijski za 2012, 2013. i 2014. godinu i vi ne znate kako se ponašao gospodin tada aktuelni predsednik Komisije, kada je došao na Odbor za finansije, kada je svima nama rekao, ja tada nisam bio predsednik, kako mi ništa ne znamo i ko smo mi da ispitujemo njegov izveštaj. Tada je vaš poslanik u sledećem sazivu Borko Stefanović, šef poslaničkog kluba, tražio da ga smenim momentalno zbog ovoga. Tražio sam da prilagodi Plan finansijskog poslovanja za 2015. godinu, pazite, on već troši novac, Zakonu o zaposlenima u organima državne uprave o određivanju koeficijenta i zarada. Dao sam rok od šest meseci. Nije urađeno. Bila je fer ponuda – ili će to da ide na plenum Skupštine da o tome raspravljamo ili da podnesete ostavku. Ne razumem zašto toliko branite tog gospodina. To je onaj koji je bio valjda, ne znam, na Maldivima. Nema egzotične destinacije koju nije posetio dok je bio predsednik Komisije.

Hvala. Tri minuta.
Replika, izvolite.