Kolega Stojmiroviću, nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Hteo bih da postavim pitanje potpredsednici Vlade, gospođi Zorani Mihajlović, koja pored raznih drugih funkcija obavlja i funkciju predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Na ovo pitanje me podstakao naslov u novinama da žene u Srbiji od 23. novembra pa do kraja godine rade besplatno. Radi se o statistici i analizi koliko su žene manje plaćene od muškaraca u evropskim državama, i po toj statistici Srbija je na 10. mestu od 40 analiziranih zemalja. Najbolji odnos je u Sloveniji, gde skoro 98% plate koju primaju prosečni muškarci primaju i žene, a najlošiji je u Bosni i Hercegovini.
Moje pitanje potpredsednici Vlade, gospođi Mihajlović je – koje su mere države Srbije da se ova statistika popravi?
Na Islandu, gde je po ovim merilima lošije stanje nego u Srbiji, 1. novembra je tamo statistički bio dan kada bi žene trebalo da prestanu da rade da bi bile isto plaćene kao muškarci, žene su napustile svoje poslove, skupile se u centru Rejkjavika da protestvuju zbog ovoga, tražeći aktivnije mere vlade da se ova statistika promeni. I to što možda nismo kao u nekim drugim statistikama na dnu evropske liste, ne treba da nas zadovolji i smatramo da ako već postoji ovakvo telo pri Vladi Republike Srbije, potrebne su i konkretne mere.
Kao primer kako se u državama rešavaju ovi problemi navešću primer Nemačke, koja je prošle godine, recimo, usvojila zakon o obavezi od 30% učešća žena u upravnim odborima velikih kompanija. U slučaju da nema tog procenta, plaćaju se drakonske kazne.
U Norveškoj je situacija takva da je taj zakon uveden 2003. godine i već 2008. godine, posle pet godina njegove primene, je procenat žena u upravljačkim organima podignut na preko 40% i ovaj model su brojne druge zemlje EU ili primenile ili planiraju da ga primene.
Moje pitanje je – da li Srbija ima nameru da uvede neke takve mere? Danas kada gledamo statistiku, na rukovodećim mestima, ako gledamo samo javna preduzeća, mislim da je taj procenat ispod 10% žena koje upravljaju javnim preduzećima i bez politike, bez konkretnih mera, situacija se neće ni promeniti. Nadam se da ćemo dobiti od ministarke Mihajlović, ne samo ja već i svi mi, odgovor, a pored tog odgovora, naravno, i konkretne mere kroz izmene zakona koji ćemo ovde što pre usvajati.

Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Poštovane dame i gospodo, poštovani građani, prvo pitanje ide predsedniku Vlade Republike Srbije – zbog čega je kao predsednik Vlade prisustvovao privatnoj konferenciji fondacije porodice Klinton? Pošto je to privatna fondacija i bila je predizborna kampanja u Americi, šta je predsednik Vlade Republike Srbije radio na privatnoj konferenciji Klintonovih?
Drugo pitanje, u američkim medijima su se pojavili navodi da je Vlada Republike Srbije platila dva miliona dolara susret koji je Hilari Klinton trebala da organizuje između predsednika Vlade, predsednika Republike i predsednika SAD, Obame. Pitanje za predsednika Vlade – da li je ovo istina?
Drugo pitanje je namenjeno predsednici Skupštine Republike Srbije. Pokret „Dosta je bilo“ je pre par dana podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava proklamovanih i garantovanih Ustavom, koje su izazvane radnjama činjenja i nečinjenja od strane predsedavajućih, predsednice Skupštine Maje Gojković i potpredsednika Veroljuba Arsića.
Pročitaću vam deo ustavne žalbe. Ovo su stenogrami sa sednice Narodne skupštine – na reči Aleksandra Vučića – pričali ste besmislice, bukvalno gluposti, nešto što je nemoguće da bilo ko razume, koji se potom direktno obraćao predsedniku Poslaničke grupe „Dosta je bilo“, što je strogo zabranjeno, rečima – zašto ga, zato što ga nije ni pročitao, predsednica Maja Gojković ne samo da nije dozvolila pravo na repliku, već je konstatovala – nijedna uvreda nije izneta na vaš račun, ni jedna jedina. Ovo je stenogram.
Zatim, narodni poslanik Marijan Rističević je nakon mandatara nastavio da vređa poslaničku grupu rečima – Nikad im dosta nije bilo, smučili su mi se ovi iz nikad im dosta nije bilo i maltretiranje konobara i kuvarica. Ja mislim da on ništa duže od jelovnika ni ne čita u ovoj Skupštini, što je zavrnuo Amerikance za milion dolara. On je namirivao sebe, kuma i rodbinu i zapravo ceo govor u trajanju od 20 minuta je posvetio najgrubljem vređanju poslaničke grupe. Kod predsednice Maje Gojković je ovo izazvalo posebno oduševljenje, te ne samo da nije opomenula narodnog poslanika, već se na očigled cele javnosti smejala i podržavala ovakav govor, što se na priloženom snimku jasno vidi.
Tokom iste sednice, potpredsednik Veroljub Arsić je na reči Saše Radulovića da mu dozvoli pravo na repliku, jer je mandatar na račun njegove poslaničke grupe rekao – vidim da ne znate, opet izmišljate, ja razumem vašu patološku mržnju, ne mogu da izdrže da sede, nameste se kao za spot, odgovorio – ne možemo svaki put zbog ovakvih, da kažem, stvari, da kažemo da je to uvreda, pogotovo što su iznete potpune činjenice.
Reči narodnog poslanika Marijana Rističevića – gospodinu Kraduloviću, ja shvatam njegovu nervozu, možda je noćas kocka išla loše, od vampira kada pokušava da me uvredi zato što sam, za razliku od vas, mudar i ostaću mudar, upućene Poslaničkoj grupi „Dosta je bilo“, bilo što je naišlo na potpuno odobravanje predsedavajućeg.
Zatim reči Aleksandra Martinovića – poznati kriminalac, lopuža.
Pitanje za predsednicu Skupštine – da li i dalje stoji iza svojih reči da ovo nisu uvrede i da nam definiše šta su uvrede?
Poslanička grupa „Dosta je bilo“ se ne bavi uvredama. Nikoga nismo uvredili do sada u Skupštini, niti ćemo.
Što se tiče jučerašnjih događaja u Skupštini, nakon potpuno neprimerenog govora Marijana Rističevića, gde je pokazivao slike golih žena dok smo govorili o nasilju nad ženama, na pokušaj Poslaničke grupe i poslanika Tatjane Macure da ukaže da se vređa Poslovnik i da bi predsedavajući morao da reaguje, nije reagovano, pa smo onda aplauzom ukazivali na to da nije reagovano, pa smo onda krenuli da napustimo salu Skupštine, zato što nećemo da prisustvujemo ovakvom ponašanju u Narodnoj skupštini i da iskažemo naš otpor i protest ovde, preprečen nam je put, odnosno poslanici SNS su ustali i stali u koridore, kako ne bi mogli da prođemo. Onda su od toga ispričali priče kako je neko psovao majku, kako je neko pljuvao, što su potpune neistine.
Pitanje za predsednicu Skupštine je – na osnovu čega je kazala da je bilo ko iz Poslaničke grupe psovao nekoga, da je bilo ko pljuvao nekoga, da li na osnovu reči Marijana Rističevića? Mi takve stvari ne radimo, niti ćemo u Skupštini ikada raditi. Ovo je teška povreda dostojanstva Narodne skupštine. Molim predsednicu Skupštine da odgovori. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da me prethodni govornik neće danas pljuvati i psovati, kao što je to radio juče.

Moje poslaničko pitanje se odnosi na MUP, upućeno je MUP-u. S obzirom da sam na jednoj od prošlih sednica postavio poslaničko pitanje tom Ministarstvu u vezi sa zloupotrebama i sa nesavesnim poslovanjem javnih ustanova i preduzeća čiji je osnivač gradska opština Vračar, a kako sam dobio odgovor od tog Ministarstva da je istraga u toku, odnosno kako oni to kažu, prikupljanje obaveštenja od strane policijskih službenika, ja bih želeo da iskoristim priliku da pitam isto Ministarstvo, MUP, da li je tom istragom obuhvaćeno i poslovanje vrlo sumnjivo SROC-a, tzv. Sportsko-rekreativno-obrazovni centar Vračar, koji je svoj saldo u proteklom periodu završio sa minusom od čak 27 miliona dinara?

Dakle, radi se o periodu od 2014. i 2015. godina, za te dve godine 27 miliona dinara, s tim što ima i u 2016. godini, pa ukupni gubici na dan 30. jun 2016. godine prema državi, dobavljačima i zaposlenima iznose 32 miliona dinara. Dakle, gubitak za 2014. godinu iznosio je 15 miliona, gubitak za 2015. godinu 12 miliona i to je to u ukupnom zbiru.

U decembru 2015. godine na budžetski račun SROC-a Vračar prebačena su sredstva od strane opštine Vračar u iznosu 7,2 miliona dinara, koja su nenamenski potrošena, a dugovi i kamate rastu i prete da blokiraju poslovni račun toj ustanovi. Bivša direktorka, neću navoditi ime, nije to naročito značajno, nije opravdala trošenje oko pola miliona dinara sa budžetskog računa koje je navodno potrošila na radove na nekakvoj kotlarnici.

Pored katastrofalne finansijske situacije doneta je odluka da se kupi polovna kontejner kućica, koja je plaćena 3,2 miliona dinara, a čija je tržišna vrednost čak tri puta manja. Uprkos zabrani zapošljavanja, bez saglasnosti, primljeni su u radni odnos, nekoliko lica je primljeno na neodređeno vreme, neki bivši funkcioneri, pogađajte koje stranke, DS itd. Od dečijeg odmarališta na Šupljoj steni napravljen je privatni posed bivšeg direktora i njihovih najbližih saradnika.

Dakle, nesavesno poslovanje, zloupotrebe u poslovanju, štetno poslovanje, to je nešto što je postao manir jedne stranke, stranke koja je upravljala opštinom Vračar, a iz svega ovog proizilazi, a ako se nadovežemo i na onih 800 miliona duga u javnom preduzeću za poslovni prostor Vračar, onda iz svega toga proizilazi da je lopovluk na Vračaru bio zaista epskih razmera, ogromnih razmera, a uz to prisutna je i neviđena bahatost bivše vlasti. Doduše, ne onolika bahatost kakvu je ovaj što voli pivo radio u Smederevskoj Palanci, ali tu su razlike u nijansama.

Dakle, želeo bih da se nadovežem i na izjavu, koju smo danas mogli da čujemo od gradskog menadžera, da će se od 1. decembra izvršiti objedinjavanje poslovnih prostora na teritoriji Grada Beograda. Zaista želim da pohvalim tu inicijativu, mislim da će na taj način grad domaćinski održavati, odnosno rukovoditi poslovnim prostorima u centru grada, imajući u vidu da su najveći gubici, da su najveći dugovi upravo zabeleženi u gradskim opštinama Savski Venac, Stari Grad i Vračar. Ne moram da naglašavam koja je stranka bila na vlasti i na Savskom Vencu i na Starom Gradu i na Vračaru sve ovo vreme.

Sada, umesto da vinovnici odgovaraju, umesto, ako ništa drugo, barem da se sakriju u mišje rupe od stida, koji očigledno ne poseduju, šta oni rade? Organizuju nekakva okupljanja na Kalenić pijaci, neka vikend okupljanja, nekakav putujući cirkus, na koji, eto, ponekad zaluta i jedan bivši stečajni upravnik, zaluta tu, dođe na Kalenić pijac, a onda ga tamo narod izviždi, ismeje ga narod. Evo, i prošlog vikenda na Kalenić pijacu došao je bivši stečajni upravnik, pokušao da napravi neki skandal i narod ga izviždao. Građani Vračara su ga oterali sa Kalenić pijace. Ja sam siguran da mu više neće pasti na pamet da dolazi na Vračar. Siguran sam da se nećemo gledati jedno vreme.

Još jedna stvar za kraj, nemojte nas uvlačiti u sukob u vašoj stranci…

Molim vas, pitanje postavljate preko mene ministru unutrašnjih poslova, samo isključivo kako Poslovnik nalaže. Molim vas.
Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, danas želim da iskoristim pravo iz člana 287. Poslovnika i zatražim obaveštenje i postavim poslaničko pitanje Ministarstvu privrede i Kancelariji za KiM. U pitanju je problem koji više od godinu dana imaju zaposleni u JP „Nacionalni park Šar-planina“, čije je sedište na Brezovici, opština Štrpce, na KiM, a čiji je osnivač Republika Srbija.
Da podsetim, „Nacionalni park Šar-planina“ osnovan je još 1986. godine, radi zaštite prirodnih vrednosti retkih vrsta biljaka, drveća i životinja. Nacionalni parkovi su najviši oblik zaštite prirode i životne sredine i imaju veliki značaj za upravljanje prirodnim resursima. Ovaj nacionalni park se prostire na skoro 39 hiljada kvadratnih kilometara.
Pre više od godinu dana imovina „Nacionalnog parka Šar-planina“, odnosno javno preduzeće za gazdovanje nacionalnim parkom, čiji je osnivač Republika Srbija, uzurpirano je od strane prištinskih privremenih institucija, nažalost, kao i druga imovina Republike Srbije na KiM.
Napominjem da od uzurpacije imovine Nacionalnog parka od strane Prištine do danas ova imovina nije ničija briga. Sve je zapušteno, nema ni zaštitu od lavina, ni sanitarne seče, propadaju objekti, privredna dobra, zaštićene vrste. Zaposleni, kojih je 23, su ostali bez posla, a šest rukovodilaca su prištinske vlasti optužile za navodnu uzurpaciju imovine i zloupotrebu službenog položaja, smatrajući imovinu parka svojom. Grupa tuženih radnika tereti se od strane Prištine i oni su obavezni da se odazovu sudu u Prištini, a ovih dana se očekuje suđenje pred prištinskim sudom.
S obzirom da u Kancelariji za KiM postoji sektor za pružanje pravne pomoći, da li će Kancelarija ovim nedužnim ljudima pružiti pravnu zaštitu?
Zaposleni su se u proteklih godinu dana obraćali svim nadležnim državnim organima, institucijama Republike Srbije, a pre svega, Kancelariji za KiM.
Tako su svi nadležni organi i institucije naše države upoznati sa ovim problemom i sa zahtevima i molbama zaposlenih, posebno oni koji su optuženi i traže zaštitu države u ovom nepravednom sporu. Međutim, trajno rešenje za zaposlene, koji su već godinu dana bez regulisanog statusa, bez posla i plate, nije još pronađeno.
Kancelarija za KiM se uključila u rešavanje ovog problema, ali problem još uvek nije rešen. Ekonomski i socijalan položaj ovih ljudi je izuzetno težak. Kako je živeti bez plate godinu dana bilo gde, a kamo li na KiM, a nemati nikakvo drugo rešenje, nije moguće ni zamisliti.
Ovaj problem doveden je do usijanja i do granice ekonomske, socijalne, psihičke i egzistencionalne izdržljivosti ovih ljudi koji se osećaju napušteni od svih koji bi trebalo da im pomognu. Svi ovi građani koji su rođeni na KiM žele tu i da ostanu. Zato se i bore za svoja prava, ne žele da napuste Šar-planinu i KiM. Iz tih razloga država treba da nađe trajno rešenje za njihov problem.
U vezi s tim, želim da postavim pitanje ministru privrede i Kancelariji za KiM. Da li postoji mogućnost da se problem zaposlenih u „Nacionalnom parku Šar-planina“ reši, posebno problem onih zaposlenih koji su neopravdano optuženi pred prištinskim sudom? Koje mere i aktivnosti će se u tom smislu preduzeti od strane nadležnih organa Republike Srbije, koja je osnivač javnog preduzeća za upravljanje „Nacionalnim parkom Šar-planina“? Dakle, zaposleni s pravom očekuju da se njihov problem trajno, efikasno i brzo reši. Zahvaljujem.