Gospodine Šaroviću, pa niste od juče u parlamentu, pokažete Poslovnik.
Izvolite, kolega Šaroviću po Poslovniku.

Izvinjavam se, ali zaista sam se javio pre vas, kao što ste videli.
Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 106. Poslovnika o radu Narodne skupštine koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres i vi biste gospodine Arsiću to trebali da znate. Vi znate da se ja inače ne bih javio, ali sam se javio zato što opet poslanici vladajuće koalicije krše Poslovnik.
Vi stalno imate potrebu da nekom spočitavate nešto za bivši režim, a vi ste sami bili deo tog režima. Ja razumem da to kaže neko ko nije bio pre toga ni u jednoj stranci, ali oni koji su bili članovi DS, evo tu ljudi da potvrde, apsurdno je da nama koji stranke nismo menjali nešto tako spočitavaju.
Druga stvar, argument da amandman briše se nije kreativan, potpuno je besmislen. Šta ćete konkretnije od briše se? Evo, pored vas je vaš stranački šef Aleksandar Martinović, niko u istoriji srpskog parlamentarizma nije podneo više amandmana koji glase – briše se. I vidite dokle je dogurao.
Prema tome, vidite vremena se menjaju, malo sedite tamo, pa sedite tamo, trudite se da poštujete principe parlamentarne borbe. Amandman briše se je potpuno legitiman. Jel tako gospodine Arsiću? I vi ste često zajedno samnom u slavna radikalska vremena, potpisivali te amandmane, pa evo i vi doguraste do mesta potpredsednika Skupštine.

Da, ali sam imao obrazloženje.

Obrazloženje je odlično, kao što ste videli u našim amandmanima, uvek ga ima. Prema tome, potrudite se da ako ste već preuzeli vlast od žutih, da onda makar ne preuzimate sve njihove loše navike i njihovu argumentaciju koja ih je dovela do ovog jadnog položaja u kome se danas nalaze.

Zahvaljujem kolega Šaroviću.
(Zoran Krasić, s mesta: I da se glasa.)
Da se glasa, gospodine Krasiću, jel tako?
Nije mi uobičajeno da poslanici SRS reklamiraju član 106. Poslovnika. Nije zaista uobičajeno.
Ne razumem zašto vama smeta ovaj amandman briše se, ovo nije vaš amandman. Nije vaš amandman.
Nemojte da me poredite sa njima.
Po Poslovniku, narodni poslanik Branka Stamenković.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Povreda Poslovnika, član 27. – predsednik Narodne skupštine predsedava sednicama i stara se o primeni ovog Poslovnika.
Ne znam predsedavajući Arsiću šta vi radite, ali ne starate se, bar ne podjednako pod istim aršinima o primeni ovog Poslovnika.
Da vas podsetim, meni ste oduzeli reč jutros zato što sam upotrebila reč laž. Kolega Filipović je dva puta u svom govoru rekao da članovi naše poslaničke grupe lažu. Da li ste vi to prespavali, niste se koncentrisali, niste čuli, ne znam, ali on svakako nije isti tretman kao i ja.
On je član vaše poslaničke grupe i to je ono što je bila suština pitanja koje sam imala jutros – zašto postoje dvostruki aršini? Zašto predsednica i vi imate određene ljubimce kojima je sve dozvoljeno, dok opozicija i za najmanju stvar, kada izrekne istinu, pada pod rizik da bude kažnjena.
Hvala i naravno želim da se glasa o ovome.

Ja vas molim koleginice Stamenković, nemojte da se predstavljate više da ste žrtve, niko vas ovde ne ugrožava. Niko vam nikakva prava ne oduzima, potpuno ste ravnopravni sa ostalim kolegama poslanicima.
(Saša Radulović, s mesta: Da li je rekla laž?)
Kolega Raduloviću, vi tražite i drugu opomenu, izgleda.
(Saša Radulović, s mesta: Dobili ste pitanje.)
Gospodine, ja sam dobio ukazivanje na povredu Poslovnika, moram da odgovorim. Šta vi čekate?
(Saša Radulović, s mesta: Čekam odgovor na pitanje.)
Nekim ljudima zaista ne mogu da pomognem.
Prestanite da se ponašate kao da vam neko neka prava oduzima ili nekom veća prava daje. To zaista nije tako.
Mogu da posvedoče i svi poslanici, a možemo i po stenogramu da vidimo da je više puta zloupotrebljavan institut poslaničkog pitanja da bi se neko nazvao lažovom, kriminalcem ili prevarantom zato je oduzeta reč. Nije oduzeta nego sam prekinuo govornika. Nije postavljao pitanje. U tome je problem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Po Poslovniku. Član 107, a u vezi člana 27. gospodine Arsiću.

Samo 107. Već je koleginica Stamenković 27.

Bilo je ovde i 106. jedno tri puta, pa nikoga niste prekidali zbog toga, ali nema veze, evo po članu 107.
Ovo je ne znam više koja p redu sednica na kojoj čovek za koga teško mogu da kažem baš da je uobičajen i da je u skladu sa nekim elementarnim principima građanske političke kulture, sebi daje za pravo da narodne poslanike iz SNS naziva lažovima i da jedino on ima monopol na istinu, odnosno njegovi poslanici.
(Poslanici DJB aplaudiraju.)
Upravo ovaj. Ne morate da zvonite gospodine Arsiću.
Znate, vladika Nikolaj je jedanput rekao – svaka bolnica ukazuje prstom na Boga, nijedna tako kao duševna bolnica. Zbog toga ja itekako imam razumevanja za ono što Saša Radulović radi, jer on je navikao da krade. On je navikao da ostvaruje ogroman profit.
Budući da čovek više ne može da krade i budući da mu je država uskratila… evo sad prilazi…
(Saša Radulović, s mesta: Predsedavajući, šta je ovo?)
Dakle, budući da je čovek navikao da krade, da otima od naroda, a da sada više nema mogućnost da krade, da više nema mogućnosti da manipuliše sa stečajevima, da svoje kumove postavlja za stečajne upravnike, da sam za sobom zaključuje ugovore o pružanju računovodstvenih usluga…