Gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo gospodine Arsiću svedoci toga kao i mnoge kolege ovde koji su sada članovi SNS da je 2000. godine u političkom smislu na površinu isplivao sav talog i mulj koji se nazvao DOS. Isto tako, vi ste tada, gospođo Mihajlović, koliko mene moje političko iskustvo i pamćenje služi bili bleda senka Miroljuba Labusa, nosač torbe ili nešto slično.
Što se tiče ovog zakona očekivala sam od vas gospođo Mihajlović, pošto se hvališete svuda i na svakom mestu da ste izuzetno kompetentni za resor koji vodite, da ne izađete samo sa nekim kozmetičkim izmenama ovog zakona, da se opet setite četvrti put za redom ili vama drugi put, nasledili ste od svojih prethodnika očigledno taj manir, da vršite određene kozmetičke promene.
Smatram, gospodine Arsiću, da Narodna skupština treba da prihvati ovaj amandman koje su uputile kolege, a naročito zbog drugog stava člana 2. koji kaže da poslove tehničkog održavanja državnih vodnih puteva iz člana 13. ovog zakona vrši ovlašćeno pravno lice za tehničko održavanje državnog vodnog puta itd.
Najpre, zbog činjenice da nijedan vodni put u Srbiji danas nije bezbedan, a ja ću da se osvrnem na problem Zapadne Morave, ne samo zbog činjenice da u selu odakle potiče moj otac, to je selo Katrga na obali Zapadne Morave, već celim tokom Zapadne Morave, kao i u Opštini Čačak, tako i u Trsteniku, meštani nailaze na veliki problem.
Ogromna većina građana, gospođo ministre, je ostala bez svoje imovine, upravo zbog činjenice da posle 2000. godine „Srbijavode“ nisu strateški i tehnički opremljene da održavaju te vodne tokove. Zapadna Morava će, ako se ovako nastavi i takva nebriga, ja sam o tome govorila i kada je Velimir Ilić bio ministar, da ne bude zabune, pa kad sam mu skrenula pažnju na to da je ona već jednim svojim delom promenila tok, da ne samo da je nastala imovina koja je moje nasleđe i mojih predaka, već i ostalih meštana pomenutog sela Katrga i drugih sela u slivu toka reke. Sada ćemo imati situaciju, verujte mi, za dve godine, da može da se desi zbog takve erozije korita te reke, a verujem da slučaj sa mnogim drugima zbog upravo tog neodržavanja mulja i taloga i svega što se tu zadesi, a nemaju čime da rade, da će reka teći posred sela.
Zašto se povereni i projektni poslovi poveravaju direkciji, a sada to želite da dajete određenim pravnim subjektima koji imaju licencu za to, a ne ulaže se strateški upravo u „Srbijavode“ koje su uništene posle 2000. godine kada je taj dosovski talog isplivao na površinu, početak njihovog uništavanja?
Ja mislim da je krajnje vreme da Narodna skupština Republike Srbije donese strateški zakon koji će da se bavi ovim pitanjem, jer da sanjamo o tome da će Velika Morava, koju je jutros kolega Aleksić pomenuo, da ima svoj plodni tok na način da to bude korisno za državu, ne verujem, osim ako ne iskoristimo neko strateško buduće partnerstvo sa Narodnom Republikom Kinom, koja će možda uložiti u tako nešto, jer ona to nije već unazad nekoliko decenija, a bila je pre više od 100 godina.
Pošto nemam više vremena, ja verujem da ćete u budućnosti da se pozabavite ovim pitanjem, ali više očekujem da će time da se bavi neka buduća vlast, jer ova očigledno i sa vama u tom ministarstvu nije za to sposobna. Hvala.