To smo i uradili. Znači, trudimo se…

Član 32. menja se i glasi, pa tu nekako, ako može. Uklopite privatizaciju i sve, pustiću vas.

Kada drugi govore o privatizaciji, to može, a kada ja govorim to ne može. Moramo imati neke jedinstvene aršine.
Kolega Marković je detaljno govorio o svemu, sem o amandmanu. Niste ga ni jednom opomenuli.
Ono što želim da zaključim, što je naš problem sa onim zbog čega mi podržavamo veliki broj amandmana koji je, pa i ovaj konkretno, rešio da nešto promeni u ovom vašem zakonskom rešenju jeste upravo iz tog razloga da bismo imali mnogo veću kontrolu nad onim što će biti buduća privatizacija, ako hoćete da pojasnim poentu ove priče i na taj način.
Znači, imali smo problem sa bivšim privatizacijama na taj način. Nećemo da imamo problem sa budućim privatizacijama. Otvorite tu transparentnost do kraja, a hajde da pričamo gde je tu uloga i značaj i korist za državu. Znači, kako će država da zaštiti strateške resurse: vodu, poljoprivredno zemljište, telekomunikacije, a kako će da uključi privatni sektor tamo gde treba da ga uključi, ali ne na štetu državnog interesa.
(Poslanici SNS: Koji je amandman?)
Nisam vas razumeo.

Pitao je koji je amandman.

Šta koji je amandman?

O kom amandmanu sada raspravljamo?

Hajdemo sada ovako. Hajde da uvedete izmene i dopune Poslovnika po kojima ćete vi određivati šta će opozicija da govori, a opozicija neće imati pravo da govori ono što misli.

Tako je u bajci koja se prodaje javnosti, a u stvarnosti je ovo rasprava o amandmanima.

Tako je. Istu tu raspravu treba da vodi kolega Marković, ali nije vodio i njemu ste to dozvolili.

Niste u pravu. Nemojte se svađati.
Molim vas da govorite o tome. Znači, amandmanom su dodati članovi i stavovi 7. i 8. Jedina izmena koja se traži jeste da se na zvaničnoj internet stranici Agenciji objavljuju rešenja. Može da se priča o tome.