Da, svakako ćemo glasati, jer ne vredi šta god da kažem…
(Marko Đurišić dobacuje.)
Imaćemo pauzu u 14.00, redovnu.
Dotle ćemo replicirati, imaćemo povrede Poslovnika itd. Sve mi je jasno. Nije problem, dozvoljeno je.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
I vi isto?
(Branka Stamenković, s mesta: Objašnjenje?)
Sad ću ne daju mi. Viču – Poslovnik. Svi su nestrpljivi.
Nemojte, molim vas samo da navijate za mene. Rekli ste jutros da krećete u rat svom detetu. Ja nisam strana koja kreće u ratove kad ide u parlament. Nemojte navijati za mene.
(Branka Stamenković, s mesta: Ne znam o čemu pričate. Ne znam kakav rat)
…249 poslanika da me što više, popijete kafu, nahranite mačku i krenete u rat.
(Branka Stamenković, s mesta: Ne znam odakle vam to o ratu.)
Ne znam ni ja.
(Branka Stamenković, s mesta: Nema reč rat, nigde.)
Valjda je uticaj gama zraka na sablasne nevene. Ne znam stvarno. Molim svih 249 poslanika i vladajuće većine opozicije da me poštuju i mene.
Pokušala sam da prekinem Aleksandra Martinovića.
Jesam ga isključila na kraju. Od vaše buke i od tapšanja, niste čuli.
(Branka Stamenković, s mesta: Niste mu isključili mikrofon. Znate kako je to kolega Arsić juče – cik. Tako ste mogli i vi njemu isto – cik.)
On je malo ekspeditivniji.
(Branka Stamenković, s mesta: Pustili ste vi njega. On je vaš ljubimac. On može sve. NJemu je sve dozvoljeno.)
On je radiklaniji. Ja imam suptilnije metode.
(Radoslav Milijičić, s mesta: Poslovnik.)
Ja sam razumela da je to odgovor na diskusiju Nenada Konstatinovića koji se uopšte ne javlja sada i koji je pričao o ovim privatizacijama i spominjao ove ugovore itd, itd.
(Branka Stamenković, s mesta: Nije to bila ni replika. To je bilo vređanje.)
Ali, u Srbiji svako čuje samo svoju stranu i od toga smo svi mi jako svesni. Ovde u parlamentu vređanja nije bilo. Morate da definišete privatan život. Privatan život je jedno, a ono što mi obavljamo kao stečajni upravnici, nosioci javnih funkcija, itd. To nije uvreda.
(Branka Stamenković, s mesta: Ocene nisu dozvoljene.)
Ne mogu da budem cenzor. Znači, ne mogu da cenzurišem ni kada vi nešto kažete, ni kada druga strana kaže, jer tu su šefovi i poslanici da jedni drugima repliciraju, a nije moja uloga da repliciram i da se bavim ocenama. To nije uloga predsedavajućeg.
Gospodine Raduloviću, vi ste tražili repliku. Izvolite.