Hvala.
Što se tiče ovih upravnih akata sa sajta Agencije za licenciranje, odnosno za stečajeve, one su naravno javne i to je jako dobra stvar, tako da je ovo jako dobar argument zašto bi trebalo da budu i svi drugi javni.
Međutim, obe su ukinute. Znači, ona prva kojom je mahao gospodin Martinović i ova druga. Postoje sudske presude kojima su ukinute i jedna i druga zato što su potpuno nebulozne jer govore o stvarima koje jednostavno nisu tačne. Niti se izvlači kapital, niti je iko uzimao pare. Plaćale su se plate zaposlenim koji su radili na knjigovodstvu.
Pošto imaju ceo predmet, ne znam ni kako su došli do njega, mogli su i ovaj deo da pročitaju.
Međutim, bez obzira na to, ovakav način ophođenja u Skupštini pokazuje slabost. Razgovarali smo o transparentnosti, razgovarali smo o nečemu što je trebalo da bude dobro. To se okrenulo očigledno u priču koja koristi uvredljive izraze, jer nije samo pitanje stečajnih upravnika koji nisu tema danas, nego reči kao što je – lažov, lopov, poznati kriminalac. Valjda je i predsednici Skupštine jasno da te reči nikako ne mogu da se podvedu pod diskusiju.
Znači, ovo bi moralo da bude sankcionisano. Ovakve reči ne trebaju da se izgovaraju u Skupštini Republike Srbije. Ako ima neko nešto da kaže, postoje konferencije za medije, mogu da idu u političke emisije, one su ukinute.
(Aleksandar Martinović dobacuje.)
Rešenja su ukinuta. Mogu pet puta da vam ponovim i to ćete morati da sudu da dokažete zato što su sva rešenja ukinuta, nezakonita su, jer se radi o korupciji. Ta agencija je bila korumpirana, koja je radila protiv interesa poverilaca. Naravno, bio sam u sukobu sa njima pa su tražili način kako da me sklone.
Ponavljam, ove rasprave zaista ne bi trebalo dozvoliti. Ovome ne služi Skupština. Hvala vam.

Hvala vam.
I u prošlom sazivu smo insistirali da…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Da li mogu repliku?)
Možete. Samo momenat, molim vas. Polako, imamo vremena koliko hoćete. Radimo.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Jel mogu ja po Poslovniku?)
I vi ćete dobiti reč po Poslovniku. Sve je u redu.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Da li mogu ja po zakonu, ne po Poslovniku?)Može. Samo polako. Ima i po Poslovniku i po zakonu. Hajde malo da poštujete sve nas ovde što sedimo.
Znači, pokušali smo da donesemo rečnik reči koje ne bi smele da se upotrebljavaju u ovom parlamentu. U prošlom sazivu neki su učestvovali, a onda su odustali itd. Probajte ponovo. Nemojte da mi budemo oni koji ćemo ovu reč da smatramo da je uvreda, a ova reč da nije uvreda. Imate u parlamentima Evrope. Nešto prekopirajte ako nećemo da budemo inovativni i te reči 50, 100, 200 dajte i mi ćemo reagovati.
(Saša Radulović, s mesta: Ovu – lažov i kriminalac?)
To je predlog i to se dogovorite na Administrativnom odboru gde su svi šefovi poslaničkih grupa.
Znači, vi ćete po zakonu, a Radoslav Milojičić po Poslovniku.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Ne znam zaista zašto vi ne želite ili nećete da vidite kada se mi iz DS javimo za reč i podignemo Poslovnik. Znam da mnogima u ovoj sali, pogotovo onima preko puta smeta što je Dragan Šutanovac za samo mesec dana duplirao podršku DS.
Reklamiram član 108, kao što sam rekao, i da bismo mogli ovde normalno da funkcionišemo i normalno da radimo ja ima apel za SNS, znam da vama treba 20 godina da vam mi iz DS uverimo u nešto…

Koji član da bi znala?

Član 108.

Dragan Šutanovac je u članu 108?

Udaljite gospodina Martinovića sa mesta šefa poslaničke grupe i neće biti nikakvih problema jer je on ovde incidentna ličnost koja pravi probleme, vređa opoziciju, vređa ministre, vređa vlast. On prosto kao i gospođa Mihajlović, koja je pobegla sa današnje rasprave, on ne zna sa kim je u sukobu. On je u sukobu sa samim sobom verovatno. Tako da je to jedino rešenje da se uvede red u ovoj parlament, da gospodina Martinovića pošaljete kao u komunizmu na neku višu funkciju, da on avanzuje i da nas pusti ovde da radimo u interesu građana jer svi imamo dobre plate za ovaj posao koji obavljamo, i da ne krši više dostojanstvo ovog parlamenta i neka kaže ko je njega finansirao od 2008-2012. godine? To znam i ja, a zna i on.

I to je sve član 108. i kršenje Poslovnika?
Uradili ste sve ono što ste pokušali da kažete, a ja vas nisam prekinula. Hoću da pustim sve poslanike.
Ovako, pošto neće danas niko da se bavi zakonom, pošto vam je krajnje zabavno ovde da radimo sve osim da se bavimo zakonom, meni ne preostaje ništa drugo nego da prekinem ovu raspravu i da odredim pauzu, ali pauzu po članu 112.
Znači, određujem pauzu. Vi niste korektni i neću vas ni pitati o povredi Poslovnika zato što ste replicirali i radili sve…Član 108. nema veze ni sa Draganom Šutanovcem, ni sa ovim što ste rekli, ni ko je koga finansirao.
Sada je pauza. Zabavljamo se i odmaramo se.
(Marko Đurišić, s mesta: Kolika je pauza?)
Nekoliko minuta dok ne ocenim da ste se smirili i da želite da raspravljamo o zakonu. Ako ne budete želeli o zakonu, napraviću dužu pauzu.
(Posle pauze.)

Poštovane kolege, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Hoćete li mi samo, molim vas, reći osnov vašeg javljanja?
Po amandmanu? Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Suština ovog amandmana, koji je podnela poslanička grupa SDS, NPS, je da se obezbedi veća transparentnost. To je suština, to piše u našem predlogu amandmana, dodali smo jedan stav, da se sva dobijena odobrenja i ugovori objavljuju na sajtu.
Pošto, ovo nije prvi put, da predlažemo ovakav princip rada i zalažemo se za veću transparentnost, to smo radili i u celom prošlom sazivu i kod ovog zakona smo, pre godinu dana, imali isti ovakav amandman. Ono što svaki put se, na žalost, desi kada dođe rasprava o ovakvom amandmanu, prvo ga Vlada odbije i onda krene rasprava o nekim ugovorima iz prošlosti, o nekim pričama i onda diskusija ode, krenemo u raspravu, ne govorimo o suštini, a to je kako da povećamo transparentnost u radu državnih organa i time smanjimo korupciju.
To je suština i ne mogu da prihvatim argumente koji stoje u obrazloženju Vlade, zašto se amandman odbija, jer su to jedini argumenti o kojima možemo da diskutujemo.
Ove diskusije, ko je, šta, kada nešto privatizovao, nije privatizovao, nas neće odvesti nigde i neće pomeriti Srbiju ni jedan jedini milimetar napred.
Molim vas, predsedavajući, nema ministra i mislim da nije uredu da raspravljamo bez ministra. Verujem da je negde u blizini, ali bi bilo dobro da bude tu kada raspravljamo.
Ono što je suština zašto je ovo dobro, mi smo uspeli da i kroz pritisak javnosti obezbedimo da Vlada u nekim slučajevima neke ugovore objavi i da budu dostupni. Recimo, tako smo mogli da vidimo kada je potpisan ugovor, pred izbore, o kupovini „Železare Smederevo“, tek tu smo uspeli na 700 i nekoj strani, kroz analizu poslovanja da vidimo da je rukovodstvo „Železare“ za četiri godine, od 2012. do trenutka prodaje, napravilo gubitak od preko 400 miliona evra. Samo u poslednjoj godini, 2015. godini, kada je došlo genijalno, najbolje, menadžment iz inostranstva, rukovodstvo za koje ministar je uporno odbijao da objavi ugovor, što smo tražili mi i deo javnosti, što je tražio i Poverenik, pa je naplatio i kaznu, koja je plaćena novcem iz budžeta građana, mi nismo dobili taj ugovor nikada, ali smo dobili rezultate. Rezultati su 145 miliona evra gubitka, samo u jednoj godini.
Da je taj ugovor bio objavljen, onda bi se možda sprečio taj gubitak, možda bi javnost mogla da reaguje, jer to rukovodstvo koje vodi danas „Železaru“, pod stranim vlasnikom, izgleda da nepravi gubitke i to rukovodstvo je reklo - nismo mi krivi za gubitak, nego je kriva Vlada i neko iz Vlade, ali je ta priča sklonjena i o tome se u javnosti ne priča.
Zato su suštinski važni ovi naši pokušaji da se poveća transparentnost, jer je to način da se smanji korupcija i da se pokrene privreda Srbije i bolji život građana, to je suština. Sve ove vaše priče su zamagljivanje i bežanje od teme, ko, kad, šta je radio. To nas nigde neće dovesti.
Znači, mi tražimo sada da se objavi ugovor, u ovom slučaju, u ovom Zakonu ugovori koje sklapa Agencije za poslove obavljanja lučke delatnosti i ne vidimo da tu ništa ne može da bude sporno. Ako se taj ugovor sklopi u jednom transparentnom procesu, javne nabavke, ili ne znam kako, kako može da se nađe u njemu neki element koji je poslovna tajna koji ne može da se objavi? To je nelogično i zato je potrebno da se prihvati ovaj amandman i kod svakog drugog zakona mi ćemo insistirati na ovom principu transparentnosti.
Nažalost, Vlada će nas, po pravilu je do sada tako bilo, odbijati, a posledice su loše za građane, za sve građane Republike Srbije. Hvala.