Dobro, praviću se da nisam čuo. Neko ima stalnu potrebu da nešto dobacuje i da vređa, misleći da će time da ispadne pametan, ali ne smeta mi.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Ko?)
Bezvredni ste vi da bi sa vama čovek vodio polemiku. Ne znam da li ste vi više politička stranka i ko vam je predsednik, tako da neću uopšte sa vama da se bavim. Vas ni vaši neće da slušaju, tako da što bih sa vama vodio polemiku.
Hoću da kažem nešto što interesuje građane Srbije, prosto da ne bi bilo bilo kakvih nedoumica. Ovde se pojavi poslanik koga nema jedno dva meseca, apsolutno ne učestvuje u radu Narodne skupštine i onda mu neko kaže bilo bi dobro da se malo pojaviš, da kažeš da je SNS jedna kriminalna i lopovska organizacija, da sve što rade, rade loše, odsedi jedan dan u Skupštini, o svakom amandmanu priča jedno te isto, nije bitno što to u predlogu zakona ne piše, izmisli nešto, slaži, bitno je samo da što više puta izgovoriš reč SNS, da kažeš da je Aleksandar Vučić diktator, da je čovek koji je najgori predsednik Vlade u istoriji Srbije itd.
Zbog građana Srbije, dakle, zbog građana, ne zbog kolega koji sede preko puta, a koji su inače takvi autoriteti da ni njihove kolege ne žele da ih slušaju, već pričaju sami sebi i sami sa sobom se svađaju i sami sebi nešto pokušavaju da objasne, dakle zbog građana Srbije. Nikakav akt milosti nije učinjen prema bilo kome. Ugovor o „Beogradu na vodi“ i ugovor koji je zaključen između Republike Srbije, „Etihada“ i JAT ervejza su objavljeni na sajtu Vlade Republike Srbije. Ja sam samo zamolio devojke koje rade u poslaničkoj grupi SNS da mi sa sajta Vlade odštampaju te ugovore i dao sam ih gospođi Maji Gojković sa molbom da ih da gospodinu koji je maločas diskutovao i on je to u učinio.
Dakle, nije to nikakav akt milosti. To svako može da uradi. I, ne trebaju nama amandmani onih koji su do 2012. godine upropastili Srbiju, nisu objavili ni jedan ugovor. Znate, do 2012. godine nije postojao internet i nisu mogli ljudi da objave ni jedan ugovor, ni jedan upravni akt, ni jednu sudsku presudu. Znate kada se pojavio internet u Srbiji? Kada je Vučić postao predsednik Vlade, od tada postoji internet. Od tada treba sve da se objavljuje na sajtu Vlade, a do 2012. godine, odnosno 2014. godine, nisu postojali ni računari, nije postojao ni internet, nisu postojale društvene mreže, nije postojalo ništa. Sve je bilo tajna. Od 2012. do 2014. godine maltene jelovnik predsednika Vlade, jelovnik ministara treba da bude na sajtu i da gospoda iz bivšeg režima mogu to da pročitaju.
Šta hoću da kažem? I bez ovih njihovih amandmana, znači ne trebaju nama njihovi amandmani da bi Vlada Srbije objavila ugovore koji su od strateške važnosti za Republiku Srbiju. Ove ugovore koje sam vam danas odštampao, svaki građanin Republike Srbije koji ima internet može da pogleda, da pročita i da se upozna sa njihovom sadržinom, i za „Beograd na vodi“, oko koga ste pravili neviđene mistifikacije, kako je nešto tajno, ne zna se, ne zna se ko je investitor, koliko para, eno ugovor stoji na sajtu. Sa „Etihadom“ iz 2014. godine isto, muljanje, tajno, Vučić nešto sakriva, eno ga na sajtu Vlade.
Ja bih vama odštampao i ugovor o „Železari“, ali ima hiljadu stranica. Šteta mi je da trošim toliki papir da bih ubedio jednog poslanika koji predstavlja samog sebe. Ovde u Narodnoj skupštini da trošim hiljadu stranica da mu štampam ugovore.
Dakle, svi ugovori, koje je zaključila Vlada Srbije i za „Železaru“ i za „Etihadom“ i na „Beograd na vodi“ nalaze se na sajtu Vlade Republike Srbije, ali ono što bi mi voleli da saznamo – zašto do 2012. godine ni jedan jedini ugovor o privatizaciji u Srbiji nije objavljen? Kako je moguće da imate jedan aršin kada ste na vlasti, a drugi aršin kad ste u opoziciji?
Nas zanima zašto dok ste bili na vlasti niste od 2001. godine kada je počeo proces privatizacije, pa do 2012. godine, objavili jedan jedini ugovor o privatizaciji bilo koje firme u Srbiji?
Živo bi me zanimalo, ja mislim i sve građane Srbije, da je npr. na sajtu svojevremeno Vlade Vojvodine bio objavljen ugovor za rekonstrukciju Doma za decu ometenu u razvoju u opštini Novi Bečej, gde je potrošeno dva miliona evra? Dom nije napravljen, odnosno taj tzv. dvorac „Heterlend“ nije renoviran, nego je i dalje ruševina. Ja bih npr. voleo i svi građani Srbije bi voleli da je na nekom sajtu objavljen ugovor za taj posao. Nije objavljen. Ali mi nećemo da se ponašamo na način kao što se vi ponašate.
Dakle mi i bez vaših amandmana objavljujemo ugovore. Ne trebaju nama ljudi koji su do 2012. godine vodili Srbiju da nam kažu – objavite neki ugovor, ma mi to radimo i bez vas i svi su ugovori dostupni i za „Železaru“ i za „Beograd na vodi“ i za „Etihad“. I svaki budući ugovor od strateške važnosti za Republiku Srbiju biće objavljen na sajtu Vade Republike Srbije i nema ništa tajno, nema ništa što je suprotno interesima građana Srbije. Svi ti ugovori su omogućili ekonomski razvoj Srbije. Svi ti ugovori su omogućili da imamo suficit, a ne deficit budžeta. Svi ti ugovori su omogućili da imamo rast BDP. Svi ti ugovori su omogućili da imamo drastično smanjivanje stope nezaposlenosti. I dalje je visoka, ali je mnogo manja nego u vaše vreme i nemamo mi šta da krijemo. Samo bi ludak krio ugovore koji su doneli dobro građanima Srbije.
Krije se nešto kada otpuštate ljude sa posla. Kada 400.000 ljudi ostane bez posla normalno je da sakrivate ugovore. Krije se kada date dva miliona evra za decu ometenu u razvoju, a doma za decu ometenu u razvoju nigde. To se krije. To razumem.
Ko da krije ugovore koji su omogućili da budemo jedna od najprosperitetnijih država u Evropi uprkos teškoj ekonomskoj situaciji koju smo nasledili od vas? Dakle, ne da hoćemo da objavljujemo ugovore, pa u našem je interesu da objavljujemo te ugovore. Ti ugovori donose poene SNS i ne trebate vi to nama da kažete. To znamo mi sami. Svi ti ugovori koje je zaključila Vlada Republike Srbije doneli su dobro svim građanima Srbije.
To što vama smeta, to što vi niste umeli da uradite ono što je uradila Vlada koju predvodi SNS to je vaš problem. To što ste vi pojeli 12 godina života građana Srbije, to je nesreća svih nas, ali mi se ponašamo suprotno od vas. Svaki ugovor koji je zaključila Vlada, svaki ugovor je dobar za građane Srbije i svaki ugovor se nalazi na sajtu Vlade Republike Srbije. Nije nikakav akt milosti, samo treba imati malo dobre volje, malo slobodnog vremena, a vi ga hvala Bogu imate, vidim da ste non stop na društvenim mrežama, imate dobru internet konekciju,
„Vaj faj“ je ovde slobodan, slobodno možete da uđete na sajt Vlade i svaki ugovor i za „Železaru“, „Etihad“ i „Beograd na vodi“ sve to možete da pročitate. Ništa nije tajna.

Po Poslovniku narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Gospodine predsedavajući, reklamiram član 108. – o redu na sednici stara se predsedavajući.
Dužni ste bili da opomenete prethodnog govornika. Znam da on ne zna i nije imao ko da ga nauči, ne kaže se – ometenu decu, već – decu sa posebnim potrebama i molim vas da opomenete prethodnu neznalicu da ne vređa time decu sa posebnim potrebama. Hvala.

Gospodine Milojičiću, ne znam, ovo je do sada najbesmislenija povreda Poslovnika. Nemam objašnjenje zaista.
Mogu da se koriste i stručni izrazi i izrazi koje koristi naš narod.
Po Poslovniku Branka Stamenković.

Hvala.
Povreda Poslovnika, član 107. stav 2. Kolega Martinović je, pravo da vam kažem, šetajući serijski prekršilac člana 107. stav 2. i otprilike kada vidim da se javio za reč već imam reakciju kao moj kolega Bošković kada se za reč javi kolega Atlagić koji zna da će da reklamira član 106, pa tako ja znam da će kod kolege Martinovića u pitanju biti član 107. stav 2.
Kako se javio za reč tako je počeo – lažov, lopov, kriminalac, lažov, lopov, kriminalac, lažov, lopov, kriminalac. Nije on kriv, predsedavajući. On može to da radi. Krivi ste vi što mu to dozvoljavate.
Meni ste juče ekspresno oduzeli reč, isključili mi mikrofon. NJega ste pustili osam minuta da vređa, da evocira uspomene o bivšoj, bivšijoj i najbivšijoj vlasti i mislim da nam nema ovde konstruktivne atmosfere za rad dok se jednom svi ne dogovorimo da treba da prestanemo da evociramo uspomene iz prošlosti i da jedni drugima prebacujemo šta je bilo, nego da se okrenemo već jednom budućnosti i da pričamo o temama.
Ponovo, nije kolega Martinović ništa kriv. Odgovornim smatram predsedavajućeg, u ovom slučaju vas, što mu dozvoljavate ove tirade i što mu ne isključujete mikrofon kao što znam da ste sposobni da uradite, pošto ste to juče uradili u mom slučaju ekspresno. Hvala.

Gospođo Stamenković, ja vašu povredu Poslovnika takođe nisam razumeo. Nisam čuo te izraze da je kolega Martinović rekao. Samo je odgovarao na diskusiju koju je imao Nenad Konstantinović.
Ovde se juče pronela i iz vašeg poslaničkog kluba konstatacija da sam ja vama oduzeo, a nisam vam oduzeo reč.
Ta sama činjenica govori o tome koliko vi zaista i na koji način shvatate rad parlamenta i ja bih skrenuo pažnju poslanicima iz poslaničke grupe DJB da na dnevnom redu nije Poslovnik nego zakon i ako žele da se jave i učestvuju u radu Narodne skupštine neka čitaju zakone. Naravno, dobro je da pročitaju i Poslovnik.
Zahvaljujem na ovome pošto vidim da se ovde neki koji polaze na posao spremaju u rat, priželjkuju rat. To objavljuju pa se izljube još sa decom. Hvala Bogu, Srbija je mirna i stabilna država i ne razumem takve konstatacije.
Po Poslovniku prvo kolega Dragan Vesović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dva dana uporno pokušavam da reklamiram Poslovnik po različitim članovima. Sada je prekršen član 106. stav 1. gde govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Diskutovali smo o amandmanu gospodina Konstantinovića i zaista, uvaženi kolega, šef Poslaničke grupe SNS, u dva navrata, u relativno kratkom vremenu, u prvom je svom obraćanju 6,18 minuta govorio, a sada 8,25 minuta o nečemu što nema nikakve veze sa dnevnim redom.
Uz dužno poštovanje političke opcije koja je nekada bila na vlasti, za koju ja pouzdano znam da ima fenomen i anterogradne i retrogradne amnezije, jer se oni ne sećaju ni šta je bilo davno, ni šta je bilo skoro.
Ja vas molim, kolega Martinoviću, nemojte zbog nas koji hoćemo da radimo, da više na to ukazujete. To je svima jasno, i u ovoj sali i van ove sale, hajdemo malo da radimo. To je jedna baš kolegijalna molba, jer gubimo dosta vremena, a dokazali smo to i to svi znamo. Eto. Hvala.

Zahvaljujem.
Smatram da nije prekršen član 106.
Kolega Martinović je isto onoliko govorio o temi dnevnog reda, koliko je govorio podnosilac amandmana. Tako da tu nema ni govora.
Da li želite da se Skupština u Danu za glasanje izjasni? (Ne.)
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Član 107. grubo je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine od strane gospodina Milojičića, ali ono što je bitnije grubo su povređena ….
(Branka Stamenković, s mesta: Bio je član 107, ja sam ga reklamirala.)
Ja vas molim da ih obuzdate, molim vas. Jako je važno. Grubo su povređena osećanja i građana Srbije i hiljade i hiljade dece sa smetnjama u razvoju od strane gospodina Milojičića, koji se na najmizerniji mogući način poigrao sa osećanjima dece sa smetnjama u razvoju i uvredio ih. I da ima imalo morala, izvinio bi se sada momentalno svoj deci u Srbiji sa smetnjama u razvoju.
Dakle, on nije negirao da je došlo do krađe, do pljačke „Heterlenda“, izgradnje doma za decu sa smetnjama u razvoju. Nije negirao da je došlo do najmonstruoznije krađe, već mu smeta kako je gospodin Martinović definisao pojam dece sa smetnjama u razvoju.
Ponavljam, da ima imalo morala, kao što nema, momentalno bi se izvinio i razmišljao da podnese ostavku, dakle. Ali, ja sam navikao, ja znam da on nema morala i da ga to ne zanima. Čime se on bavi? Bavi se izlascima, druženjem sa starletama, otprilike ovako to izgleda, gospodine predsedavajući.
(Poslanik pokazuje fotografiju.)
Ovo je jedna karakteristična njegova slika sa starletom, gde troši novac opštine Smederevske Palanke. Sramota da vas bude.

Kolega Markoviću, molim vas.
E, sada ovako. Pošto vidim da ovde poslanici ne žele da vode raspravu o zakonu, nego o Poslovniku….
(Radoslav Milojičić, s mesta: Pomenut sam, čak je i moja slika izneta ovde. Oni su opsednuti mojom malenkošću. Po Poslovniku.)
Kolege poslanici, hoćete da me pustite da kažem nešto?
Pre nego što nastavimo dalje sa radom, da se vratim na početak. Govorio je kolega Konstantinović o svom amandmanu. Posle njega se javio Aleksandar Martinović i rekao da taj amandman, nema potrebe za tim amandmanom, zato što Vlada RS objavljuje sve ugovore koje zaključi, a onda se namerno krenulo u povrede Poslovnika da bi se potpuno izbegla tema dnevnog reda.
Ako je neko reklamirao Poslovnik, pošto sada dobacuje i meni, da kaže da su to lica sa posebnim potrebama i da je uvreda za njih što ih naziva licima ometenim u razvoju, a to je stari izraz koji se koristio, ne mogu da shvatim nikako ovo drugačije, nego želju da se što više politizuje ova rasprava, tj. da se poslanici što više javljaju za reč, da bi bili pred kamerama i pravili ovde u Skupštini jedan cirkus.
Tako da, više neću da tolerišem ni u jednom jedinom trenutku, da bilo ko zloupotrebi pravo na prijavljivanje po Poslovniku, iz koje god poslaničke grupe da dolazi, i kakvo god …(Poslanici Poslaničke grupe Dosta je bilo aplaudiraju. )
Zahvaljujem se na ovim podrškama.
Nema više prijava za reč po Poslovniku, nema.
Da li neko želi po amandmanu ili ne?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.