Ana Brnabić.

Hvala vam.
Samo da dodam, na ovo što je rekao ministar Vujović, i mislim da i vi to znate, da je tek od pre dve godine uvedena kontrola nad onim šta se dešava u lokalnim samoupravama i kroz rino sistem, zahvaljujući Ministarstvu finansija, a i kroz odluku o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnim samoupravama, zahvaljujući koje se sada u stvari u poslednjih dve godine smanjuje broj zaposlenih u lokalnim samoupravama. Ali imamo lokalne samouprave tipa, izvinjavam se sada ponovo moram da pomenem Smederevsku Palanku, stvarno nije ništa lično, samo zato što je to jedan od tih ekstremnijih primera, koji je 2014. godinu završila sa 820 zaposlenih. Dakle, mi sada to spuštamo, sada trenutno imaju oko 650 zaposlenih, to je jako težak i jako bolan posao i za ljude na lokalu i za budžet i za Republiku Srbiju.
Mislim da ako govorimo o kontroli trošenja novca u lokalnim samoupravama da se tu vidi jedan značajan pomak u poslednje dve godine, na čemu ćemo nastaviti da insistiramo zajedno sa Ministarstvom finansija i na transparentnosti, a time i što ćemo uvesti u novi zakon obavezu da postoji javna rasprava o budžetu na lokalu. Hvala.

Hvala.
Poslanik Milorad Mirčić.

Ovde nam je jasno prezentovano od strane Vlade, a i lica od ministra da će ovaj budžet finansirati se iz poreskih izdvajanja, odnosno najvećim delom porez na dodatu vrednost, akciza i svega onoga što podrazumeva opterećenje koje treba da plaćaju, odnosno da podnose građani Srbije. Ovde jasno ministar predočio da postoji verovatnoća da u narednom periodu, odnosno narednoj godini dođe do povećanja akciza, odnosno do promene poreske politike. Malo je čudno da i u proteklom periodu bili smo svedoci da povećanjem akciza došlo je do rasta cena, a pri tome dobili smo zvanični stav Vlade i organa ove države da nema nikakve inflacije i da nema straha od inflacije, potpuno stabilna je finansijska situacija i mi ne treba da brinemo.
Možda je to jedinstven slučaj, možda je to nešto što bi mogli da se pohvalimo u narednom periodu, recimo 2017. godine, pa da izvozimo taj patent da rastu cene, rastu troškovi života, a da nema inflacije. Ali, ono što je ministar jasno podvukao jeste da rast bruto društvenog proizvoda je omogućen, pre svega, zahvaljujući, kako on reče, tri faktora. Prvi je investicije, drugi izvoz i treći racionalizacija. Možda ste zaboravili, ali ne treba u svakom slučaju gubiti iz vida, da je tu i mudra monetarna politika.
Mi imamo stabilan dinar. Imamo u odnosu na evro odnosno u odnosu na dolar izuzetno stabilnu valutu, mi faktički nemamo šta da brinemo kada je u pitanju stabilnost ekonomije. Doduše, istine radi, nema realnog pokrića za tu stabilnost, ali šta sve može statistika to smo se uverili u proteklom periodu.
Ostavimo se toga, ono što ministar i Vlada naglašavaju, to je da strane investicije su i te kako značajni generator rasta bruto društvenog proizvoda, a čuli smo informaciju da u ovoj godini strane investicije su bile na nivou ispod dve milijarde. Mi znamo od ranije, i logika stvari govori, da za normalno funkcionisanje, izmirivanje potreba koje ima Srbija i za domaće i za ino, potrebno je najmanje tri milijarde do pet milijardi evra stranih investicija na nivou godinu dana. Pošto sada obaveze koje ima Srbija na ime vraćanja kredita su porasle, u svakom slučaju to ide ka onoj cifri od pet milijardi godišnje. Treba razmisliti kako i na koji način obezbediti ove investicije, ali pre svega treba jasno izvući računicu koliko nas koštaju te prvenstveno strane investicije.
Mi imamo strane investicije u koje ova država ulaže i te kako značajna sredstva. Mi imamo strane investitore koji otvaraju ovde fabrike, pri tome Srbija izdvaja sredstva da im se podignu ti objekti, Vlada Srbije daje nadoknade za svakog zaposlenog u visini od pet do 10.000 evra i oslobađa ih plaćanja obaveza za jedan ne tako kratak period. I svaka investicija faktički više košta Srbiju, nego onoga koji eventualno imam nameru, ili ko je investitor.
Mi srpski radikali želimo da pomognemo i znamo da uvek vlast tradicionalno uvek postavlja pitanja – imate li vi neka rešenja? Imamo rešenje, nudimo jedan predlog, a to je da iskoristimo tu privilegiju što imamo najveću kompaniju u proizvodnji nafte i gasa koja se zove „Gasprom“, a u Srbiji je pod nazivom „Gasprom - Naftna industrija Srbije“, iskoristimo tu veliku prednost.
Od ranije postoji inicijativa za ulazak ruskog kapitala, sada je jedinstvena prilika da iskoristimo prednost postojanja najveće kompanije Ruske Federacije tako što ćemo osim ovog zapadnog koji koristimo od 2000. godine na ovamo u najvećem obimu uvesti i ruski kapital. Pa, evo, vidite kakav se pomak napravio kada je ušao kineski kapital. Čim je ušao kineski kapital potpuno drugačije razgovaraju i bankari i investitori sa zapada. Dok god imamo samo jednu stranu, jednu mogućnost mi smo osuđeni da prihvatamo uslove koja predlaže ta jedna strana.
Drugo, da ne ispadne da smo mi radikali emotivci od ranije postoji predlog američke kompanije za proizvodnju poljoprivrednih mašina koja se zove „DŽon Gir“ pošto oni žele da proizvode mašine srednje kategorije i niže klase, odnosno kubikaže. Ranije su obavljeni razgovori sa IMT. Istine radi ovde su neki ministri svedoci dela tih razgovora, jer su oni recidiv prošlih, prošlih Vlada, pa možda mogu da potvrde ove reči kada je došlo do konkretizacije tih pregovora, a to je da se postojeći objekti i infrastruktura fabrike motora i traktora iskoristi. Tada su pregovarači u ime Vlade Srbije jasno istakli onu parolu koja ima skraćenicu isto kao industrija - ima li mene tu? I došlo je do odustajanja.
Evo, prilike, pogotovo, što ministar finansija objedinjuje i Vladu i potencijalnog američkog proizvođača, da se ponovo obnove razgovori, pošto oni osim poljoprivrednih mašina proizvode i specijalne mašine za rad na terenima koji nisu pristupačni. To su veoma jednostavni procesi proizvodnje. Imamo prilike da ove nezaposlene inžinjere, tehničke, različite struke da ih zaposlimo, a još malo ovih školovanih srednjoškolaca što imamo majstora koji su ostali bez posla da ih angažujemo oko toga, ali nemojte da se i vi služite sa tom skraćenicom da li ima vas u toj transakciji koju bi eventualno napravili.
Što se tiče domaćih investicija, dobro je da se u budžetu počne prikazivati i sve investicije u okviru budžetskog izdvajanja, ali ono što je veoma bitno jeste da se sa takvim investicijama mora pažljivo postupati. Moraju se određivati neki prioriteti. Ovde imate nabrojane neke investicije koje će u 2017. godini iz budžetskih sredstava i iz sredstava kredita i ostalih izvora da se finansiraju.
Konkretno, imate stavku koja se odnosi na završetak Žeželjevog mosta koji je žila kucavica u povezivanju saobraćaja ovog dela Evrope i Srbije. Tu je izdvojeno 800.000. Imate izdvojena sredstva 50 miliona dinara, pretpostavljam za projektnu dokumentaciju za izgradnju tunela kroz Frušku Goru, ali ne znam iz kojih razloga niste ubacili projekat koji najavljuje pokrajinska Vlada, a to je ta banatska magistrala. Da li je to imaginacija pokrajinske Vlade ili vaš previd, želeo bih da čujem odgovor – da li ste imali takvu inicijativu, pošto su oni to izneli kao Vlada u sklopu svojih prioriteta?
Drugo, ne zaboravite kapitalna investicija za ovaj deo Srbije, severni deo Srbije je vodosnabdevanjem. Dobro znate da je kritično stanje kada je u pitanju snabdevanje sa ispravnom pijaćom vodom u srednjem Banatu i severnom Banatu. Tamo je i te kako kritična situacija. To može samo da se reši tako što će se iz Drinskog sliva obezbediti ispravna pijaća voda. To je i te kako značajan projekat. To je značajna investicija.
Ono što nas radikale pomalo drži u strahu jeste to da vi u delu finansiranja, odnosno punjenja budžeta, osim ovih poreskih izdvajanja predviđate i zaduženja. Zaduženja se sastoje ne samo u kreditima nego i u emitovanju hartija od vrednosti. Morate tu da vodite računa da komercijalne banke u proteklom periodu su bile prvenstveno zainteresovane za kupovinu tih hartija od vrednosti koje je emitovala država Srbija. Zašto? Zato što su najpovoljniji uslovi. Zato što su najbolje kamate koje se isplaćuju na konto uzimanja i kupovine tih papira. Imate kamatu od 5%, nigde nema da komercijalna banka može da plasira svoja sredstva po takvoj kamati. Da ne bi postigli kontraefekat, mi vas upozoravamo da nije kriv onaj ko je izgubio, nego onaj koji se vadio. Tako da morate da imate uvek to u vidu.
Što se tiče izvoza, struktura izvoza za koju smatrate da je smanjilo razliku između uvoza i izvoza je da se najviše izvozi električna energija, a onda izvozi fabrika guma Pirot, izvozi Zastava, izvozi Boš i izvoze sve strane firme. U strukturi neto prihoda od tog izvoza nije vam se tako poboljšala situacija kada je u pitanju odnos uvoza prema izvozu, odnosno obrnuto izvoza prema uvozu. Finansijski efekat je možda i gori što je bio u proteklom periodu.
Što se tiče racionalizacije, ključno pitanje koje se nameće kako rešiti problem rudnika Bor. Svi kao kiša oko Kragujevca razmatrate da se stranim kapitalom to reši, a pri tome nemojte zaboraviti da je javnost upoznata da na čelu tog preduzeća je već decenijama isto ime i prezime. Da li ste nekada razmišljali da promenite tog direktora, ili ste nešto vezani sa njim i vi i oni koji su vam ga ostavili? Ima tu rešenja, probajte da promenite direktora, probajte da promenite rukovodstvo da vidite da li će se napraviti neki pomak, a ne da pričate kako će strani kapital to da poboljša, a ostaće vam rukovodstvo, odnosno menadžment isti. Zato što je partijski odan svakoj vlasti, koja god dođe da u Srbiji vodi Vladu.
Mi srpski radikali ćemo glasati protiv ovog budžeta. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić. Izvolite.

Poštovane kolege poslanici, uvaženi ministri, Predlog zakona o budžetu za narednu godinu došao je u Skupštini Drugog u petak. Mi poslanici smo ili u elektronskoj verziji ili mogli da uzmemo u našim prostorima u štampanoj verziji u subotu popodne ovaj materijal, a sednica je zakazana u nedelju popodne u 15 sati.
Da li vi mislite da mi možemo da pročitamo sve ovo i ako možemo da pročitamo da li možemo studiozno da proanaliziramo sve ovo da bi smo mogli na pravi način da vodimo diskusiju sa vama?
Uzeli ste nam celih 15 dana, da ga natenane pročitamo, natenane proanaliziramo i sa vama, gospodine ministre, koji ste imali vremena mesece unazad da ga pripremite, sa jako stručnom ekipom, verovatno ste dali tri puta više vremena MMF da sve ove stavke proanalizira i onda ste dali u Skupštinu Srbije gde mi poslanici imamo samo jednu noć da eventualno napišemo amandmane i to tako što ćemo da vidimo koliko je negde na nekoj stavci kod nekog ministarstva po nama više sredstava dato, uglavnom kod troškova kod opreme, kod troškova, kod specijalizovanih usluga, pa da ih po nama prebacimo za neke mnogo potrebnije namene.
Kada smo vas slušali, gospodine ministre, juče kako ste obrazlagali ovaj budžet, verujem da su se mnogi od nas poslanici pitali - da li smo mi u 2016. godini živeli u istoj državi i da li ćemo u 2017. godini da živimo u istoj državi? Jer, ja kada planiram budžet, svoj kućni, a planiram ga i na mesečnom i na godišnjem nivou, nisam samozadovoljna kada donesem plan, kada donesem projekciju koliko ću da zaradim za mesec dana ili za godinu, a koliko ću za isto to vreme da potrošim. To je samo spisak lepih želja, tako da je i ovaj naš budžet za Republiku Srbiju samo spisak želja direktnih i indirektnih budžetskih korisnika. Isto tako naša projekcija koliko mi to možemo da naplatimo od naših poreskih obveznika.
Unazad, mesecima već, kao najveći rezultat ili dostignuće rada ove Vlade spominje se fiskalna konsolidacija, smanjeni budžetski deficit, čak šta više u ovim mesecima i budžetski suficit od 30 milijardi dinara. Dva dana ovde raspravljamo i mislim da je red da se složimo i da se zahvalimo svi mi i vi kao Vlada, izvršni organ i mi, kao Skupština, da su ovaj teret fiskalne konsolidacije podneli zaposleni u policiji, zdravstvu, prosveti, javnoj upravi, penzioneri. Oni su na preko 70 milijardi dinara ostavili uštedu u budžetu i to je njihova zasluga. Nije ni zasluga Vlade, jer nije bilo strukturnih reformi, nije ni zasluga nas, sem ako nismo negde nekim poreskim opterećenjem povećali namet na ove naše građane.
Naravno da se i vi slažete, gospodo ministri uglavnom svi da su nama rak rana javna preduzeća. I od Vlade do Vlade, od mandata do mandata rešavanje tog problema se ostavlja. Sada kažemo da smo samo smanjili garancije za likvidnost tih preduzeća. Nije problem samo tamo da li su ona likvidna, šta ako ih nismo reorganizovali ni po pitanju broja zaposlenih, ni po pitanju visina plata, a svi znamo kolike su tamo plate i koliko po tom osnovu može da se uštedi, a to ostavljamo za neka buduća vremena i kažemo, evo to ćemo koliko krajem ove godine i u sledećoj godini da radimo.
Nema tu mnogo mistifikacije i filozofije, 98% budžeta se puni od poreza, na dodatnu vrednost, na akcize, na zarade i tu su i nameti razno razne takse i još nekih 14%. Ako mi mislimo da možemo nametom na krajnje potrošače, na privredu i na građane, ako ih opteretimo samo poreskim opterećenjima da napunimo budžet, onda će ovaj budžet biti realan, onda ćemo moći da kažemo - da mi smo realno planirali i isto tako smo realno potrošili te pare. Dok ne budemo imali izveštaj o budžetu koliko se stvarno realizovalo i ostvario i koliko smo mi stvarno zaplanirali rashodnu stranu, dok to ovde jednom u skupštini ne proanaliziramo nećemo znati da li mi donosimo najbolje budžete u istoriji.
Kada je u pitanju rashodna strana, samo kratko, pola našeg budžeta, preko 500 milijardi dinara, otpada na izdatke za kamate, otpada na penzije i otpada delom na subvencije. Da li ćemo mi moći da sa…

Vreme.
Zahvaljujem poslanice.
Da, hvala vam puno.
Završite rečenicu, nisam vas isključila.

Rekla sam da pola ovog budžeta otpada na plate, kamate i penzije. Da li ostatak nešto što će biti razvojni budžet za sledeću godinu?

Hvala.
Samo da vidim sada, pošto su neki potrošili vreme.
Radoslav Milojčić.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, pred sobom imamo jedan od najvažnijih zakona, ako ne i najvažniji zakon u ovoj godini, a to je Zakon o budžetu za narednu 2017. godinu i DS će kao državotvorna i odgovorna stranka već 27 godina sa jasnim pravcem i ciljem delovanja uvek pohvaliti ono što je loše i nećemo apriori biti niti za nešto, niti protiv nečega što je dobro za državu Srbiju.
Prihvatljiv je deficit koji je planiran na 1,7% BDP, ali ne potpuno neprihvatljivo, gospodine Vujoviću, da 0,9% tog deficita čine preduzeća gubitaši kojima vi planirate i sledeće godine da dodelite značajna finansijska sredstva, kao što je „Er Srbija“, „Železnice Srbije“, kao što je „Srbijagas“.
Problem je takođe, gospodine Vujoviću, što je velika razlika između ovoga što ovde piše, između ovog budžeta i onoga kako žive građani Srbije. Od ovog budžeta građani Srbije ne mogu da napune svoj rezervoar. Sa ovim budžetom građani Srbije ne mogu da napune svoj novčanik i sa ovim budžetom građani Srbije ne mogu da nažalost napune svoj frižider kako bi prehranili sebe i svoju porodicu u 2017. godini.
Žao mi je što imam zaista malo vremena, tj. poslanička grupa DS, ali ovaj budžet po ministarstvima znači sledeće – za Ministarstvo odbrane znači da nam je nažalost i ove godine, kao i mnogo puta od 2012. godine, budžet među najnižim budžetima u Evropi. U Ministarstvu odbrane to znači da će plate vojnih lica takođe biti najniže u regionu. U Ministarstvu odbrane takođe ovaj budžet znači da će 80% pripadnika Vojske Republike Srbije imati manju platu nego što je prosečna plata u Republici Srbiji.
Ko je planirao u Ministarstvu odbrane kapitalne izdatke Ministarstva odbrane, pri čemu imamo samo dva projekta planirana za naredne dve godine, a to je gasifikacija TRZ „Čačak“ i modernizacija školskih aviona.
O sramoti cepanja budžeta od strane bilo koga ministru odbrane koji ne predstavlja samo sebe, već 40 hiljada vojnika i pripadnika Vojske Republike Srbije, ako je to tačno, ne želim zaista ni da govorim.
Što se tiče Ministarstva finansija, ovaj budžet konkretno znači, gospodine ministre, da ste nam smanjili plate, da ste građanima Srbije smanjili penzije, da ste građane Srbije zadužili za pet godina vlasti SNS sa svojim koalicionim partnerima 10 milijardi evra.
U Ministarstvu finansija to konkretno znači da imamo manji rast od Albanije, od Crne Gore i od BiH.
Kažete i vi i premijer da imate puno prijatelja i da Srbija ima puno prijatelja u Evropi i svetu. I ja se radujem. I ja i moja porodica živimo u ovoj zemlji i želimo da ova zemlja bude najuspešnija u Evropi kako vi kažete. Zašto onda niste pokušali sa tim vašim prijateljima da stavite moratorijum na otplatu kamata na narednih 10 godina? Ako niste znali kako, mogli ste da pitate, jer je to upravu uradila Vlada 2001. godine, čiji je premijer bio dr Zoran Đinđić.
Demokratska stranka nažalost u danu za glasanje neće moći da podrži ovaj vaš predlog budžeta zato što nam je život svakog stanovnika na prvom mestu, a ne slova na papiru. Hvala.