Po kom osnovu?
Sad su samo dugovi iz Smederevske Palanke pročitani. Znači, niko vas ni za šta nije spominjao.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Nemojte, ljudi, molim vas. Dajte mi dva minuta. NJih dvojica mogu, a ja ne mogu.)
Ne, ne u ovoj diskusiji Aleksandra Vulina ne. Slušala sam, verujte mi.
Dala sam vam kada je Nebojša Stefanović vaš lik i delo spomenuo, ali ne baš kako kome padne.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Ništa nije istina. On čita dobro, ali čita neistinu.)
Čita dugove Smederevske Palanke, ne vaše.
Samo se prijavite, molim vas. Hvala.

Hvala.
Poštovani ministri, poštovana predsedavajuća, kolege i koleginice, poštovani građani, verujemo ministru finansija da su pod revizijom MMF-a brojke utegnute u stručne okvire kao i indikatori krvne slike, ali ima puno veoma ozbiljnih bolesti koje se iz krvne slike ne vide. Razgovor o budžetu nije samo razgovor o ekonomiji i finansijama. Razgovor o budžetu je razgovor o politikama, pre svega o politici upravljanja i trošenju novca u najboljem javnom interesu.
Kad je reč o indikatorima krvne slike budžeta, osvrnuću se na primer na kapitalne izdatke i probati toj brojci da dam neki smisao. To je famozni CAPEX, da prevedemo na premijerovu terminologiju. On je 2,23 puta veći u odnosu na budžet iz 2016. godine, ali realizacija kapitalnih izdataka u 2016. godini bila je na kraju oktobra svega polovina od ukupnog godišnjeg planiranog iznosa. Tako da budžet za 2017. godinu zapravo predviđa uvećanje od 4,6 puta u odnosu na realizaciju u periodu januar-oktobar 2016. godine. Dakle, nerealno je, imajući u vidu da je u 2016. godini do sada realizovano nepuna polovina duplo manje planiranog. Taj nedostatak investicije utiče i na poslovanje komunalnih preduzeća, daću konkretan primer.
Prema reviziji Državne revizorske institucije, razlika između, pazite sad, fakturisane i proizvedene vode na godišnjem nivou u JKP „Vodovod“ u Rumi je 40%, 2,3 miliona kubnih metara vode. Toliko se izgubi od proizvodnje do naplate od krajnjih potrošača. Nemoguće je da su ovakvi gubici havarijski. Havarije se saniraju relativno brzo i one sigurno nisu uzrok nestanku skoro polovine proizvedenog. To govori o uvođenju reda, o vladavini prava i o tome koliko su reforme zaista istinske, a ne samo proklamovane.
E sad, evo kako zapravo izgleda analiziranje budžeta. Ključni član budžeta je član 8. U njemu se daje analitika trošenja nepunih dve hiljade milijardi dinara, to građani treba da zapamte, dve hiljade milijardi dinara. To je spakovano u jedan eksel fajl koji ima sedam hiljada redova. Jedan poslanik na jedan član može podneti samo jedan amandman i sad ako želite da izmenite namenu novca u recimo 56 stavki, ukoliko se u budžetu pojavljuju raznorazne subvencije od 84 milijarde, trebalo bi da napišete amandman od, recimo, 40-ak strana. Pre toga, naravno, morate proći kroz svih sedam hiljada redova da bi znali da sredstva koja amandmanom realocirate smeštate na mesta koja sredstva ne dobijaju ni po kom drugom osnovu, a trebaju im, i za to imate dva dana. Onda vam i to vreme skrate zakazivanjem odbora nedeljom prepodne na koji vladajuća većina ne dođe u devet ujutru, recimo, na sednicu Odbora za dijasporu, i sličnim smicalicama.
Među najspornijim stavkama budžeta je ona, jedna od tih 56 stavki raznih subvencija, o ukupno 84,4 milijardi iznosa, to je razdeo 20 Ministarstvo privrede, glava 20 Ministarstva privrede, dakle, pod direktnom nadležnošću ministra privrede, sa budžetom od 33,1 milijarde i to program 1510 – privlačenje investicija sa budžetom od 13,6 milijardi dinara. Radi usporedbe veličine ovog budžeta, podsetiću da je država pored ovih 13,6 milijardi dinara subvencija predvidela i 11,2 milijarde kazni i penala, čisto da vidite otprilike koliki je to novac. I sad, tih 13,6 milijardi dinara se deli na raznorazne programe, pa kaže – stručna i administrativna podrška u oblasti privrednog i regionalnog razvoja – 800 miliona dinara, za specijalizovane usluge Razvojne agencije Srbije, da bi stručno i administrativno pomogli subvencionisane firme da ulažu u Srbiju. Tim velikim firmama mi ćemo dati na konsalting 800 miliona dinara novca srpskih poreskih obveznika. Pa onda, podsticaji za direktne investicije po već preuzetim obavezama 1,3 milijarde.
Cilj koji je budžetom proklamovan radi ocene uspešnosti ovog ulaganja novca građana jeste da se otvori 4.950 radnih mesta, što nije ni 1% nezaposlenih. Inače, od 84,3 milijarde subvencija, samo 15,2 milijarde namenjene su privatnim, a sve ostale raznim javnim preduzećima, što govori o tome koliko će subvenciji istinski pomoći podizanju zaposlenosti. Onda imate ulaganja od posebnog značaja, pa sad poimence: „Fijat“, „Lir“, „Endava“, „Leoni“ itd. 11 milijardi dinara. E sad, ako je istina ono što je premijer juče rekao, da on ne da pare i da ih „Endava“ dobiti neće, ja pitam – zašto se „Endava“ imenom nalazi u zakonu onda? Zašto je potrebno tu firmu imenom u zakonu navesti? Koga treba to da zadužiš, kao privrednik, i kako pa da ti se ime firme nađe u zakonu, pored jakih i samostalno razvijenih domaćih konkurenata iz IT sektora koji tu čast nemaju?
Sledeća stavka kaže – osnivački ulog Srbije je samo pet miliona dinara. Zašto Srbija tako malo ulaže, ako su to tako dobri poslovi? Zašto ne bi i država više učestvovala u tom biznisu i vukla taj očekivani veliki profit? Ili su to ipak ulaganja kao „Al Ravafed“, koja je iskazala 217 miliona dinara gubitka po završnom računu, a trebala je, kako je premijer u najavi rekao, biti šoukejs.
Sada ima još jedna stavka interesantna. Subvencije privatnim preduzećima za proizvodnju audio-vizuelnog sadržaja – 400 miliona dinara. Zašto država stimuliše baš industriju proizvodnje audio-vizuelnog sadržaja i koja je ekonomska korist građana baš od toga? To me jako zanima. Zašto mislimo da je za građane korisno da ovde pravimo Holivud na Balkanu? To je pitanje.
Sada mi treba o budžetu kompetentno da raspravljamo, a da ujedno ispred Vlade nemamo precizna objašnjenja ekonomske isplativosti ovog vida ulaganja poreskih obveznika. Koliki ćemo povrat, po kojoj stopi, u kom vremenskom roku na ovaj novac dobiti? Znate kako, zasnivati strategiju privatnog rasta na subvencijama, to je kao kad proizvodite proizvod koji ne valja ništa pa niko neće da ga kupi, pa onda morate kupca da privlačite odobravajući silne pogodnosti, pa na kraju vi kupcu platite da on kupi vaš proizvod. Tako i mi plaćamo investitorima da investiraju kod nas jer nemamo kvalitetnu državu i uređeno društvo, nego imamo mutnu vodu u kojoj se lovi, a investitori zbog toga ne dolaze bez ovih dodatnih pogodnosti.
Strategija zasnivanja privrednog rasta na subvencijama je zapravo strategija zasnovana na davanju rada naših građana u bescenje i na obezvređivanju građana i na proizvodnji dijaspore. Mislim da je to bila poruka koju je ona gospođa ispred fabrike „Gorenje“ htela da poruči premijeru, ali on nije imao ni strpljenja ni nerava da je precizno sasluša. Hvala vam.

Reč ima ministar Vujović.

Ja ću u najboljoj nameri pokušati da razdvojimo one delove vaših komentara koji mi zvuče dosta konstruktivno i kao dobra pitanja za buduća razmišljanja od onih delova gde nemamo odgovor ili se ne slažem.
Znači, prvo da pođemo od ove misterije oko tzv. CAPEX-a. To nije terminologija bilo kog pojedinca, to je terminologija koja se koristi OPEX i CAPEX u literaturi, pa smo i mi to preuzeli. Izvinjavam se, možemo da koristimo termine kapitalni rashodi i operativni rashodi. Znači, to nemojte nikoga da krivite pojedinačno, to je jednostavno, što bi rekli, profesionalni neki jezik koji se koristi, koji nam je prešao u naviku. Znači, to je povećanje sa 42 milijarde u planu budžeta za ovu godinu na 94 milijarde. Od toga 43,5 milijardi se odnosi na projektne zajmove koji se ove godine prvi put pojavljuju u budžetu.
Znači, ako to očistite onda dolazimo do vašeg pitanja da li je realno povećanje sa 42 na 51, jer to je povećanje koje je uporedivo, 43,5 milijardi se odnosi na uvođenje projektnih zajmova koji prošle godine nisu bili prikazani u budžetu na ovaj način. Prema tome, ako pogledate ove tabele, o tome smo govorili u više navrata, ja sam mislio da su vaše kolege to otpratili na Odboru i na drugim mestima. Znači, projektni zajmovi su ta razlika oko 1% društvenog, odnosno BDP prošle godine. Pogledajte razliku između deficita opšte države u 2016. godini i deficita republike. Jedan je bio na, zaokružujem, na 120 milijardi, drugi je bio 160. Tih 40 milijardi to je 7% su bili upravo približno ti projektni zajmovi, jer sada je razlika od 0,6 do 1,6 tih istih 40 i nešto milijardi, znači taj deo.
Drugo je pitanje da li ćemo mi to ostvariti, drugo je pitanje da li mi to dobro planiramo itd, to su sve pitanja za razgovor, ali to samo objašnjava, nema razlike 2,5 puta nego postoji razlika od nekih devet milijardi više. Zašto je ta razlika? Zato što smo ove godine započeli čitav niz investicionih projekata za koje se planira povećano povlačenje, odnosno korišćenje sredstava u narednoj godini. Prema tome, to je prosto objašnjenje koliko je to realno. To je pitanje sposobnosti naših svih kombinacije ministarstava koja imaju vodeću ulogu u tim sektorima i kuća koje se bave projektovanjem i izvođenjem radova. Znači, mi nemamo tako dobar rezultat u prošlosti, ali u stvari imamo veliki problem da nekom unapred kažemo da nema para.
Ono što je jako bitno to je da mi na strani rashoda i dalje se uklapamo. Znači, ono što je važno da svi razumeju, to je da smo pošli od restriktivne mere BDP, pa smo u okviru toga dimenzionisali rashode, pa smo u okviru toga dimenzionisali taj tzv. kapeks. Znači, niko ovde nije zakinut, ako manje realizujemo kapeksa, neće niko nastradati pošto mi nismo kapeks povećavali za račun troškova. Mi smo sve druge troškove limitima definisali, a ovo smo dodali.
Prema tome, ne bi trebalo da bilo ko ima direktnu štetu od toga. Ako više realizujemo i ako završimo projekte utoliko bolje, ako manje realizujemo to će biti balansirano, jer se većina toga finansira iz tzv. izvora 11, što su strani izvori finansiranja, to će biti samo po sebi, sa izuzetkom našeg učešća balansirano.
Što se tiče vaših drugih pitanja koja se odnose na upotrebu subvencija, mnoge zemlje u svetu se ozbiljno bave time. Kod nas je izvršena racionalizacija unutar Ministarstva privrede, spojene su subvencije za regionalni razvoj, sa tzv. subvencijama za otvaranje novih radnih mesta, i tamo je urađeno mnogo da se metodologija rada poboljša. Cela jedna specijalizovana sada nova institucija se time bavi. Ona angažuje čitav niz ministara da bi se izbegla pristrasnost jednog ili dva ministra, znači četiri, pet ministara u tome sudeluje. Mi imamo za svaki, dodeljivanje subvencija imamo proceduru da se prijavljuju, to je ovaj spisak koji vidite u budžetu, to su one firme koje će konkurisati, i čuli ste premijera da on misli da neke od njih verovatno nemaju šanse da dobiju. Ali, ovo je spisak projekata koje je Ministarstvo privrede dalo u trenutku kao radna verzija projekata, ovo je čisto za informaciju, nisu opredeljene sume, nego je opredeljeno da će biti 11 milijardi u okviru kojih će konkurisati firme za radna mesta.
Drugo, mislim da Ministarstvo privrede može da vam da precizniju informaciju na jednoj od radnih sednica. To je koliko su efikasne te investicije u ulaganje u nova radna mesta. Znači, prvo mi, kao i sve zemlje koje se nalaze u sličnim uslovima, mi moramo da se ponašamo kao i sve druge zemlje u regionu, znači mi konkurišemo za slične projekte i moramo da nudimo istu vrstu i otprilike nivo stimulacija, kao npr. Makedonija, Bosna, Crna Gora i svi ostali. Tu je jako teško otići od svih tih standarda, mi smo se tu prilagodili onome što neko definiše kao standard u regionu, kao što vam tržište definiše nivo cena, i svega ostaloga tako i tu.
Da li je to dobro, da li tu postoji način bolje, sigurno je pitanje koje možemo da postavimo i da pokušamo da tražimo dobar odgovor. Za sada nismo našli bolji odgovor od ovoga. Mi smo pokušali da ga objektivizujemo, da uključimo što više ministara i što bolju analizu.
Imate još jednu stvar ovde, 1,3 milijarde, to su obaveze po tom istom programu iz prethodnih perioda. Znači, oni se u jednom periodu dogovaraju, a onda zbog dinamike realizacije u više godina imamo te nastavke obaveza iz prethodnih perioda i 1,3 milijarde se na to odnosi.
Ono što je dobro u čitavoj ovoj priči što analize za one projekte koji su ostvareni pokazuju da se te pare jako brzo vraćaju. Znači, da vi ulažete po radnim mestima, rasponi su veliki, ali se pare dosta brzo vraćaju. Prema tome, za sada mi se ne žalimo. Znate, najveći problem nam je to što ti investitori ne uspevaju zbog raznoraznih ograničenja da realizuju to na način na koji je planirano, pa kasne, pa traže reprogramiranje tih sredstava, pa nam to stvara probleme, pa kasne u realizaciji, često i zbog naših problema, o tome da im obezbedimo sve potrebne papire, dozvole i tako dalje. Često i zbog toga što nailaze i na druge probleme da nađu kvalitetnu radnu snagu, da nađu sve ostale elemente koji su bitni da proces proizvodnje teče.
Prema tome, oblast zahteva da postavimo pitanje, da tražimo rešenje. Ministar Knežević može detaljnije da vam priča o tome. Ono što vam ja kažem, to je da ta cifra u budžetu ovde, na nivou, vi ste rekli sve zajedno, 13, 14 milijardi, 800 miliona za pripreme. Pazite, to je pet, šest miliona, šest i po miliona evra. To uopšte nije tako mnogo kada bi se te analize pravile, radile kao što treba. To je relativno, jer tu morate da kupujete međunarodne konsultante i njihovo vreme da bi vam dali ocenu, recimo, metalskog sektora i načina ulaganja u taj sektor. Da bi nam dali analizu na primer problematičnih sektora, kao što su ugalj i tako dalje, to morate da platite te analize po svetskim cenama da biste znali gde se nalazite i šta da radite, umesto da krećete grlom u jagode, da ugovarate projekte, odnosno zajmove za dvesta, trista ili petsto miliona koji posle sede i na kamati samo za godinu dana platite pet puta više nego što su ovi troškovi projektovanja i planiranja unapred. Hvala lepo.

Zahvaljujem, ministre Vujoviću.
Reč ima ministar Goran Knežević. Izvolite.

Ministar Vujović je odgovorio na sva pitanja, a ja bih hteo samo da dodam samo nekoliko stvar. Naravno, da je jedna od najvažnijih indikatora rasta čitave privrede jesu investicije i mi se borimo za te investicije. U ovoj godini kao što ste videli imaćemo 1,8 milijardi evra. Očekujemo da u narednim godinama ide i preko dve milijarde, a voleli bi da to bude i u sledeće dve godine i preko tri milijarde.
Ove godine imamo potpisan 21 ugovor. Vrednost investicija pod tim ugovorima je 220 miliona evra i zaposliće se 15.600 ljudi, s tim što je povratak tih sredstava koje Srbija ulaže kojima podstiče te investicije negde u proseku oko 3,2 godine. Naravno, da je izjednačeno Zakonom o ulaganjima, izjednačeni su svi investitori i odgovaram na ono što je malo pre pitao gospodin Mirčić, znači, Kineski, Ruski, Srpski investitori su potpuno isti pred tim zakonom. Ove godine smo imali dva velika investitora iz Temerina i FOS Surdulica, znači, domaći investitori. Radimo na tome da se Uredba o podsticajima promeni. Imaćemo ih za nekih desetak dana, znači, pre Nove godine, gde očekujemo da uskoro obavimo javni oglas za investiranje i zapošljavanje ispod sto ljudi, pogotovo u sredinama manjim i nerazvijenim.
Što se tiče „Endave“ pitanje je bilo zašto se „Endava“ nalazi na ovom spisku. Znači, odluku o dodeli državnih podsticaja donosi Vlada Republike Srbije na predlog Saveta za ekonomski razvoj. Kao što je rekao ministar Vujović, u Savetu za ekonomski razvoj sede tri ministra, direktor RASA i predsednik Privredne komore. U jednoj poznatoj i vrlo transparentnoj proceduri donose te odluke.
Pripremajući se za budžet i za budžetska sredstva za 2017. godinu mi smo stavili na spisak sve one firme koje su prošle proceduru Saveta za ekonomski razvoj. Znači, očekujemo da Vlada na narednim sednicama razmatra o tim odlukama i da o tim predlozima i da donese odluke o investiranju za određene investitore. Dakle, „Endava“ nije dobila ni dinar iz budžeta jer još nije potpisan ugovor sa njom i Vlada nije donela konačnu odluku.

Zahvaljuje.
Narodni poslanik Vladimir Đurić, osnov javljanja replika. Izvolite.

Zahvaljujem ministrima na odgovorima.
U pogledu kapeksa, ako poredimo 50-ak milijardi sa 40-ak iz prethodnog budžeta, realizacija sa oktobrom zaključeno sa 2016. godine je bila 20-ak. Dakle, onda poredimo 50-ak i 20-ak, opet mislim da je stopa dva i po rasta nerealno planirana.
Slažem se da ako na kapitalne investicije novac ne ode, to će doprineti kešu, znači, tokovima gotovine pozitivno, ali će štetu naneti u pogledu kvaliteta i dostupnosti, recimo komunalnih usluga građanima, i recimo taj famozni gubitak iz Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod“ u Rumi od 40% proizvodnje koja se ne fakturiše, neće biti rešeno. Tako da, novac nećemo potrošiti, ali će ostati problem.
Što se tiče subvencija, verujem da postoji procedura, ali ipak mislim da tri ministra, predsednik Privredne komore i direktor Razvojne agencije Srbije, predstavljaju suviše uzak krug od pet ljudi koji donose odluku o trošenju novca. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vučić je bio u pravu kada je rekao da se o ovom Predlogu zakona o budžetu ne može raspravljati, ali ne zato što je toliko dobar, već zato što smo imali svega 48 sati da pokušamo bar da prelistamo, jer ozbiljno da pročitamo svakako nije bilo moguće ceo ovaj materijal koji je vezan za ovaj zakon i za sve prateće zakone.
Na te primedbe danas je predsednik Vlade odgovarao pravdajući se da nikada otprilike nijedna Vlada nije predlog budžeta narodnim poslanicima dostavila u roku koji je predviđen Poslovnikom. Ali, s obzirom da je on, da su on i njegova Vlada poznati po tome što sve rade prvi put u istoriji, ne bi bilo loše da ste prvi put u istoriji ovaj Predlog zakona o budžetu narodnim poslanicima dostavili u skladu sa Poslovnikom, pa da onda lepo možemo da raspravljamo po svakom razdelu, po svakoj aproprijaciji. Ovako moramo da pričamo uopšteno, principijelno, ali što se tiče nas iz SRS, bar sa namerom da svim građanima, koliko god je to moguće u ovom kratkom roku, predstavimo neke opšte stvari o Predlogu zakona o budžetu.
Kažem svim građanima, ne koristim izraz koji vi volite da koristite kada kažete - običnom čoveku, jer ja mislim da smo svi mi pre svega ljudi, onda ima nas manje ili više obrazovanih, ima nekih koji su na funkcijama, ima nekih mnogo više koji su na birou za zapošljavanje, ima veliki broj onih koji žive sa penzijama manjim od 15.000 dinara, ima otprilike toliko, a to je oko pola miliona onih koji žive od minimalca, koji im je, blago njima povećan za 7,5% i na sve njih, i ne samo na njih, se odnosi ovaj Predlog zakona o budžetu.
Juče je, da li to beše juče, ministar Vujović, kada je predstavljao ovaj zakon, rekao da je realan prosečan rast zarada u javnom sektoru, nisam dobro zabeležila, 0,9%, a u privatnom sektoru 3,8%.
E, sad ono što bi trebalo da razgovaramo i da vidimo šta je ovde zaista realno. U javnom sektoru ta realna prosečna zarada je zapravo u suštini nešto što je daleko od ovog što ste vi rekli i napisali, zato što u javnom sektoru radi najveći broj zaposlenih koji imaju platu oko minimalca i verovatno je zbog ovog povećanja minimalca došlo i do ovog povećanja u javnom sektoru. To su tzv. nameštenici i oni su ti koji čekaju otkaze u ovoj metli MMF-a kojom pretite.
Kada je u pitanju privatni sektor, razumemo mi da ni vi pojedinačno, ni Aleksandar Vučić ne možete da znate sve šta se dešava u državi, u sistemu, u društvu, svaki detalj, ali kada je Vučić predstavljao ekspoze, prošlo je više od pola godine od toga. Tada smo ga upozorili da postoji popriličan broj kompanija kod kojih zaposlenih primaju minimalnu zaradu i na tu zaradu im se uplaćuju porezi i doprinosi.
Pored toga, potpisuju svakog meseca nekakve izjave, gde kažu da su primili još 20.000 dinara na ruke. Od tih 20.000 dinara oni dobiju samo deset, a onih drugih deset koje su potpisali da su primili, ne zna se gde su. I proverila sam na nekoliko mesta, da vidim da li je Vlada Republike Srbije za ovih pola godine, od kad sam na ovaj ozbiljan problem upozorila, nešto radila i verovali ili ne, ništa nije rađeno. I dalje se na isti način funkcioniše, i dalje je problem sa uplatama u Penzioni fond na taj ukupan iznos i to ključno pitanje kako taj neko izvlači taj keš i kako i gde ostaje 10.000 dinara, a 10.000 dinara daje zaposlenom.
Rekao je danas Vučić da takve i slične stvari, nije o ovome konkretno govorio, da je problem da se to detaljno ispita zbog malog broja inspektora, i naveo je primer Mađarske i Orbana, koji ima ne znam koliko hiljada inspektora više nego što ih ima Srbija. Naravno, Orban ne sluša MMF, nego radi u interesu svoje države i svojih građana.
Mi vama toplo preporučujemo da i vi zaposlite dovoljan broj inspektora, bez obzira na ta ograničenja MMF-a. Možete da ih zaposlite na određeno vreme, taman da svi oni visokoobrazovani mladi ljudi koji su prijavljeni na birou i po nekoliko godina čekaju posao, u međuvremenu rade na nekoj pijaci ili u nekom kafiću, da mogu da rade i da mogu da završe pripravnički staž, a da se zaista uradi taj posao da bi se na taj način i njima realno otvorila nova radna mesta.
Zorana Mihajlović je rekla pre neki dan da joj treba više od 1.000 ljudi koje će zaposliti vezano za legalizaciju objekata bez građevinske dozvole. Naravno, niko nema ništa protiv toga, prvo, iz razloga što će se zaposliti ti ljudi, drugo, zato što će se valjda konačno rešiti taj problem legalizacije i doneti odgovarajuća rešenja, s obzirom da je rezultat koji je do sada zabeležen više nego skroman. Ali, preporučujem gospođi Mihajlović i vama da pored ovih 1.000 ljudi zaposlite i određeni broj ljudi iz urbanističke struke, da se urade urbanistički planovi, detaljni urbanistički planovi po svim lokalnim samoupravama i da posle toga niko više ne može da gradi bez građevinske dozvole. Dokle god nemate urađene detaljne urbanističke planove, ljudi će biti prinuđeni da na ovaj način krše zakon.
Pitanje koje smo takođe postavili kada je Vučić govorio o ekspozeu, predstavljao ekspoze, i to ništa niste uradili, ni reagovali. Pitali smo, da li ste znali, a sada morate da znate, šta se dešava sa doprinosima i porezima na zarade zaposlenih u „Zastavi“, na osnovu onog štetnog ugovora za koji niste vi odgovorni, ali ste odgovorni zašto ništa niste preduzimali, jer se zna šta se radi sa štetnim ugovorima. Postoji Zakon o obligacionim odnosima, postoje međunarodni propisi međunarodnog javnog prava.
Ni jedan dinar na ime doprinosa i poreza na zarade iz „Zastave“, ni od jednog radnika, ne stiže u budžet Srbije. Zašto? Zato što po tom ugovoru iz republičkog budžeta se uplaćuje svakog 1 ili 5, kad već primaju plate, uplaćuje se ta količina novca „Zastavi“ i oni samo te iste pare obračunaju kao doprinos i vrate u budžet. Iste naše pare se vrte svakog meseca, a mi od toga nemamo ni jedan jedini dinar.
Pitanje, ono što je takođe vezano za ovo jeste, zapravo, iz ovog što sam do sad rekla i ovo što želim da kažem, govori o lošem ili bar nedovoljnom radu institucija koje imaju obavezu da pune budžet i, što je još gore, postoji nesklad i loša koordinacija između tih institucija, a ponekad čak i između ministarstava u okviru te vaše jedne jedinstvene vlade.
Ovih dana građani Srbije su prosto preplašeni kad vide poštara u blizini, jer svakodnevno dobijaju ili neke nenormalne račune za nekakav rastur vode ili za neko odvodnjavanje koje jeste u skladu sa Zakonom o vodama, ali su iznosi neprimereni. Ono što ne želite da sagledate jeste problem građana i opet ta koordinacija.
Gospodin Nedimović bi to trebao da zna. Kažu građani iz sela Brzan kod Batočine da su pisali Ministarstvu i da su dobili odgovor da je nemoguće rešiti njihov problem zbog nemogućnosti u Ministarstvu koje vodi Zorana Mihajlović, mislim da je to njena sad nadležnost.
Radi se o tome da vi tražite od građana koji žive ne samo u tom selu Brzan, nego celim tokom Velike Morave, da plaćaju porez na imovinu i da plaćaju porez na odvodnjavanje ili doprinos, kako se to zove, za zemljište koje je njima ukrala Morava. Dakle, to zemljište oni ne mogu da koriste. To su velike količine zemlje. Kako je moguće da dva ministarstva taj problem ne mogu da reše? Vrlo prosto može da se reši i taj problem zaista morate da rešavate.
Naravno, taj problem o kojem smo mi govorili, koji se odnosi na to da je teško govoriti uopšte o nekom predlogu budžeta ako nemamo završni račun za prethodnu godinu. Gospodin Vujović je juče rekao da je urađen presek za ovu godinu i da taj presek pokazuje suficit, ali naravno, to je neformalno, to je nešto što ste vi radili za internu upotrebu, ali to nije dokument koji je dostavljen narodnim poslanicima. Naravno, niste ni mogli da radite za 2016, nego za 2015 ste bili obavezni već da uradite taj izveštaj o završnom računu.
Aleksandar Vučić se hvalio na jednoj od svakodnevnih konferencija da će BDP u ovoj godini biti 4%. Danas kaže da je 3%. Ali, suština je nešto drugo. Kažu ekonomisti, dobri stručnjaci, da i sa tim BDP od 4% da bismo došli na nivo od 1970. godine, da bi nam trebalo 48 godina. Čisto da građani znaju da ta priča BDP je svuda tri, kod nas četiri itd, da znaju da to nije baš tako sjajno kako želi da nam se predstavi. Taj BDP je i ovoliki koliki je zahvaljujući „Železari“, inače bi bio između 2% i 2,5% gospodine Vujoviću.
Samo da bi se ozbiljno govorilo o budžetu, evo završavam, potrebno je da Vlada, da Ministarstvo finansija odgovori na nekoliko pitanja. Da li je Vlada planirala, i ako jeste, koliki je planirani BDP po godinama u sledećih pet godina? Vi ste već pet godina skoro na vlasti, treba već da imate neku percepciju za budućnost. Koji investicioni projekti će dovesti do tog rasta? Koji su izvori finansiranja za ostvarljivi planirani rast? Gospodine Milićeviću, samo ova tri pitanja još. Kolika će biti prosečna zarada po godinama u sledećih pet godina? Kolika će biti prosečna penzija u sledećih pet godina? Da li ćete i dalje otimati penzionerima, pa vraćati kako vam padne na pamet? I koliki će biti javni dug po godinama u tom planiranom periodu? Hvala. Ostalo ćemo po amandmanima.