Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Nije prisutan.
Da li želite da govorite, gospodine Jovanoviću?
Izvinjavam se, shvatio sam da ste odustali.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo ministri, koleginice i kolege, pred nama je budžet, kao najvažniji zakon, koji ovaj parlament donosi i on je dobar i ja ću ga svesrdno podržati, kao i moja poslanička grupa.
Shodno vremenu koje imam na raspolaganju hoću da postavim par pitanja uvaženim ministrima. Prvo se odnosi na lokalnu samoupravu. Juče i danas smo već čuli da se lokalne samouprave stalno ovde pominju kao generator određenog deficita. Sa jedne strane, ministar Stefanović je u pravu kada kaže – nije ni čudo ko je sve vodio lokalne samouprave, ali sa druge strane, ja sam neko ko 10 godina vodi lokalnu samoupravu u Topoli i nisam imao ni jedan jedini dinar deficita, niti ta opština duguje bilo kome, pa zbog toga pitam uvaženu ministarku Brnabić – zašto Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ne objavi jasno na sajtu ministarstva spisak svih opština, da se vidi kolika su dugovanja i koliko je koja opština prekršila naredbu Vlade o maksimalnom broju zaposlenih?
Nigde nemamo jasnu evidenciju koji je to broj opština i koji je to broj ljudi i kada ćemo to već jednom imati i da se više stalno u parlamentu to pitanje ne poteže.
Jedan od mojih prethodnika je govorio o transfernim sredstvima koje lokalne samouprave dobijaju iz republičkog budžeta, ali sam već više puta pokretao pitanje u ovom parlamentu na koji način i po kojim kriterijumima se određuju ta transferna sredstva. Imamo u zadnjih šest ili sedam godina identične podatke i pojedine opštine koje su bile miljenice bivšeg režima i dan danas dobijaju veća transferna sredstva od drugih opština koje su u tom trenutku bile opozicione opštine u odnosu, pre svega, na Mlađana Dinkića i G17 plus.
Ovde sam sto puta pominjao primer Loznice i Rače, a pominjao sam i primer, da ne pominjem svoju opštinu, već pre svega opštinu Kosjerić koja je potpuno nepravedno zapostavljena, dobija četiri ili pet puta manja transferna sredstva, nego što bi trebala da dobije. Nažalost, to se zadržalo i do dana današnjeg, pa bi molio i gospođu ministra i gospodina Kneževića i Ministarstvo finansija da se već jednom uradi jasno i transparentno na koji način i po kojim kriterijumima pojedine opštine dobijaju, iste ili približne veličine broja stanovnika, veća ili manja sredstva.
Drugo pitanje bih postavio ministru poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, ali najpre da pohvalim da, nakon dugo godina stagnacije i pada ulaganja države u poljoprivredu, a svi se kunemo da nam je poljoprivreda razvojna šansa, to kreće napred.
Ono što bih molio kao pojašnjenje meni i građanima Srbije jeste – šta se dešava sa protivgradnom zaštitom? Svi smo svedoci, nažalost, u prethodnih par godina da konstantno imamo štete, i to građani Republike Srbije trpe. Doneli smo jedan dobar zakon u parlamentu u toku prethodne godine, ali smo svedoci da se taj zakon ne primenjuje i da, nažalost, iako sam, kada je bila raspravu budžetu za 2016. godinu, sam upitao ministarstvo da li su obezbeđena sredstva za nabavku protivgradnih raketa. Rečeno mi je da, ali se to u praksi pokazalo kao ne. Zbog toga vas molim, ne samo da mi se kaže šta je sa novcem za rakete, nego i novcem za nadoknadu strelcima koji treba da funkcionišu na tim raketama i da li će i koliko će Vlada to moći da uredi u 2017. godini?
Moje treće pitanje izuzetno važno, ministar Vulin je vrlo argumentovano govorio, u prethodnom delu rasprave ,oko socijalnih davanja, ali imam jedno specifično pitanje vezano za bivše radnike, a takvih, smatraju, da ima negde oko 100.000 u Srbiji koji su radili u firmama koje su bile žrtve sve ove pljačkaške privatizacije, i te tranzicije, i ti radnici imaju izvršne sudske presude, ali su firme u međuvremenu ili otišle u stečaj, ili su propale, neki još uvek postoje kao pravna lica, ali jednostavno su potpuno očerupane i od njih ništa nema. Imamo, koliko sam obavešten i prve presude u Strazburu, da se tim radnicima iz budžeta Republike Srbije i onima koji imaju izvršne sudske presude, za zaostale zarade, različite vidove nadoknada, da se to njima isplati i da li će se pronaći sredstva u budžetu da se ovim ljudima, moram da kažem, pomogne, jer su ti ljudi pravi gubitnici ove privatizacije, i ove tranzicije, a to su sve ljudi koji su u ozbiljnoj starosnoj dobi i njima je apsolutno potrebna pomoć. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović. Izvolite.

Dozvolite mi samo nekoliko kratkih komentara.
Prvo, da se zahvalim na diskusijama i na sugestijama. Drugo, da kažem da je, za mene, vrlo interesantno da predlog da se podigne broj inspektora koincidira sa predlogom MMF-a i Svetske banke, tako da je to vrlo interesantno da Radikalna stranka predlaže istu stvar kao MMF i Svetska banka, i mi se sa tim slažemo. Znači, to je dobra potvrda da nepristrasno razmišljanje sa različitih uglova može da dođe do istog rešenja.
Problem je u tome što za sada mi se još uvek nalazimo u režimu zamrzavanja zapošljavanja u javnom sektoru iz decembra 2013. godine i samo izuzetno, na osnovu rešenja komisije, možemo da zapošljavamo dopunske ljude. Za sada možemo da tražimo mesta samo unutar ministarstava, znači konkretno moje ministarstvo odgovara za budžetsku inspekciju i može da poveća broj ljudi samo na račun ostalih delova ministarstava. Mi nemamo drugi prostor.
Tražili smo produženje ovog režima, je li tako Ana? Do kraja ove godine, tog istog režima i preći ćemo tek u sledećoj godini na jedan savremeniji način određivanja maksimalnog broja zaposlenih, koji će uzeti u obzir sve ove elemente. Znači, broj ljudi, koje su potrebe i sve ostalo i onda ćemo verovatno imati mogućnost da to odrazimo, već u strukturi zaposlenih. Za sada smo ovde gde jesmo.
Što se tiče ovog primera, koji je vrlo interesantan. Mi znamo da postoji veliki broj ljudi u Srbiji koji ne plaća poreze i doprinose na ukupna lična primanja koja nose kući. Znači, jednostavno ne plaćaju. U podacima koje imamo preko 750.000 ljudi je prijavljeno da prima minimalac. Naše analize pokazuju da, možda, trećina tih ljudi stvarno prima samo minimalac, a dve trećine, u stvari, primaju minimalac kao deo tih primanja, na osnovu toga ostvaruju svoja prava u socijalnom osiguranju i zdravstvenom, pre svega, ali ostvaruju umanjena prava na penziju. Oni pristaju da budu zakinuti u penzijama i preostali deo primaju u kešu, na neki način. Nisam primer baš razumeo do kraja, kako se to pojavljuje višak, ali inače model je vrlo jednostavan. NJihovi poslodavci, pogotovu u malim firmama, deo novca, u formi dobiti, izvlače iz firme i plaćaju. Tamo su porezi, da bi izvukli keš mnogo manji nego što su porezi i doprinosi na plate. Prema tome, reč je o problemu kog smo svi svesni i koji ćemo pokušavati da rešimo. Rešenje nije jednostavno.
Što se tiče podataka, vi ćete vrlo skoro dobiti fiskalnu strategiju u kojoj smo mi definisali šta mi očekujemo na srednji rok. Znači, u 2017, 2018. i 2019. godini u nekim stvarima imamo projekcije i na duži rok. Mislim da je vreme da se pozabavimo malo i vizijom razvoja Srbije na desetak godina, ali će to zahtevati dopunski napor.
Samo informacije radi, očekujemo realni rast u 2017. godini od 3% i rast lične potrošnje od 1,4%, rast državne potrošnje od 1,6%, rast investicija 5,7%, rast izvoza robe i usluga 7,7% a uvoza 5,3% itd. Vrlo slične stope po godinama u narednim periodima.
U 2018. godini očekujemo da će BDP biti 4.680, po stopi rasta, realnoj stopi rasta 3,5%, očekujemo da lična potrošnja poraste 2,2%, a u 2019. godini 2,9%. Adekvatno očekujemo da će se BDP povećati na skoro 5.000 milijardi dinara tokom 2019. godine. Znači, to su naše srednjoročne projekcije – stabilizacija rasta na nivou 3,5% realno, stabilizacija inflacije na jednom niskom stabilnom nivou, vi znate da smo koridor inflacije cena na malo prilagodili da bude tri plus-minus jedan i po posto. Očekujemo da će BDP deflator koji je mera inflacije u BDP se kretati zavisno od razlika u agregatima koje meri BDP u odnosu na potrošnju. Znači, drugim rečima ovde se pojavljuju investiciona dobra, pojavljuje se državna potrošnja, pojavljuje se izvoz i uvoz koji u manjoj meri utiču na maloprodajne cene. To je suština.
Znači, naš per kapita dohodak je oko 5.000 evra. To je neuporedivo više nego dohodak 1970. godine. Prema tome, kako su ljudi zapamtili tu 70-u godinu, kako je to u njihovim glavama zabeleženo je druga stvar. Sa stanovišta statistike naš dohodak per kapita je mnogo bolji, u ovoj planiranoj 2017. godini nego u 70-oj godini. Možemo da vam pokažemo i podatke, za tzv. korigovani prema kupovnoj moći, ali mi smo u svemu tome značajno iznad. Ono u čemu smo ispod to je nivo industrijske aktivnosti u odnosu na taj period, ali pošto se tu sve promenilo mi ne možemo da očekujemo da ćemo industriju na takav način da vratimo ono što smo mi imali.
Mi moramo da se pozicioniramo, da vratimo svoje mesto u značaju industrijske proizvodnje, a ne nužno njeno učešće u BDP-u i ne nužno u strukturi koja je onda bila. U svetu se sve promenilo, prema tome, ni to se ne menja. Danas najrazvijenije zemlje imaju, koje su industrijske sile, učešće industrije u BDP-u od 20-ak procenata. Mi ne možemo da očekujemo na duži rok da ćemo biti bitno različiti od njih. Hvala lepo.

Zahvaljujem ministre Vujoviću.
Reč ima ministar Branislav Nedimović.

Zahvaljujem.
Samo kratko, vezano je za protivgradnu zaštitu, što je kolega Jovanović postavio pitanje. Jako važna stvar, naročito tamo gde je razvijen sektor voćarstva i vinogradarstva, kako ne bismo imali velike štete, kao što je npr. ove godine bio na prostoru Udovičkog platoa i tamo kompletno oko Smedereva, gde smo imali ogromne štete i gde su nastali veliki finansijski izdaci od strane lokalne samouprave koja je imala, da bi kompenzovala tu štetu koja se pojavljuje.
Nama je dovoljno da javnost zna na 14.000 protivgradnih raketa na nivou godine i mi smo obezbedili 415.000.000 dinara na razdelu Republičkog hidrometeorološkog zavoda koji je po svojoj osnovnoj nameni zadužen za te poslove. Ono što je Ministarstvo finansija poslalo mišljenje lokalnim samoupravama, i sam dok sam bio gradonačelnik, bio sam u istim mukama, jeste što lokalne samouprave koje imaju interes za poboljšanjem ove aktivnosti mogu slobodno da angažuju sredstva za nabavku protivgradnih raketa, a isto tako i kompletna struktura protivgradnih strelaca može na ovaj način da se poboljša. Ono što je neophodno da mi razvijemo u narednim godinama jeste i stvar koja se tiče, pored ove fizičke zaštite naših voćnjaka, vinograda i svega ostalog, jeste i priča oko razvijanja finansijskih alata koji mogu stajati na raspolaganju i lokalnim samoupravama i poljoprivrednicima, kako mogu na adekvatniji način da se zaštite. Ne samo na osnovu ovih opštih osiguranja koja postoje danas, nego i da koristimo iskustvo Mađarske, sa njima smo intenzivno razgovarali tokom zajedničkih sednica Vlade u Nišu, da preuzmemo njihova iskustva kako da u ovim prostorima na adekvatan način se zaštitimo i ne budemo samo zavisnici od protivgradnih raketa, nego da nam to bude jedno od sredstava za uspešnu borbu.
Još jednom podvlačim, sredstva su obezbeđena, Ministarstvo poljoprivrede aktivno se već uključilo, u prethodnim mesecima kako bi se ova materija koja je disperzovana, nekoliko lokalnih samouprava, i Ministarstvo lokalne samouprave, Ministarstvo finansija, Ministarstvo unutrašnjih poslova preko vanredne situacije i našeg Ministarstva, kako bismo objedinili i što kvalitetnije dočekali mesece kada je intenzivno prisustvo grada u 2017. godini. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala vam.
Mislim da svi znate ovde i kao što su kolege rekle, imamo među narodnim poslanicima dosta ljudi iz lokalnih samouprava, koliko su ozbiljni i kompleksni problemi lokalnih samouprava, i premijer je i rekao i danas i juče da je to jedan od najtežih problema sa kojima se suočavamo u Vladi, tu dolaze deficiti i pokušavamo da rešimo nešto što nije rešavano godinama i godinama. Bukvalno krpimo rupe i gledamo kako da zaustavimo vodu koja otiče kad smo već kod rastora.
Ono što je jako važno za nas, da vam kažem samo sistemski na čemu radimo, to su izmene i dopune Zakona o lokalnim samoupravama. Taj nacrt zakona je završen i javna rasprava je počela. Ja se nadam, u zavisnosti od raspoloživosti Skupštine, da ću uspeti da ga branim pred vama, da ga obrazložim, do kraja godine. Dakle, idemo na izmene i dopune Zakona o lokalnim samoupravama, koji opet, na žalost, ne rešavaju sve probleme zato što ćemo morati da sačekamo ustavne izmene da bi rešili neke ozbiljne probleme, kao što je – kakav je u stvari status gradskih opština, kakav je status okruga itd, ali će rešavati neke važne probleme koje će, nadam se, i namera nam je da uvedu neku veću efikasnost u radu lokalnih samouprava.
Drugi ozbiljan zakon koji smo upravo završili je zakon o platama na lokalu, jedinicama lokalne samouprave i AP Vojvodine, koji ću takođe, nadam se, uspeti da branim, obrazlažem, pred vama, do kraja ove godine, ako ne, onda svakako u prvoj sledećoj prilici 2017. godine. To su dva zakona koja smo u ova četiri meseca završili i koja treba da usvojimo i koji će uvesti još malo transparentnosti u radu i nadam se, u smislu zakona o platama na lokalu, to je onaj deo u koji ulazimo i u platne razrede, iako za njim idu neke drugi sistemski zakoni, ali to je ono što se trudimo da uspostavimo princip jednaka plata za jednak rad.
Onda imamo strategiju o decentralizaciji. Tu ćemo uvesti jedan drugačiji način rada, pošto je ovo ozbiljan dokument za celu Srbiju. Pre nego što uđemo u rad na strategiji, uradićemo samo koncept decentralizacije koji ćemo onda predstaviti javnosti, imati široku javnu raspravu da se dogovorimo oko koncepta decentralizacije, pa da onda idemo u strategiju.
Paralelno sa tim što su sistemske promene, mi u ovom trenutku moramo da krpimo rupe koje su prvenstveno dalje racionalizaciji, dalje smanjivanje broja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, kao što ste i rekli.
Vidite, kada se krenulo u racionalizaciju, smanjivanje broja zaposlenih na lokalu, išlo se postepeno da ne bi negde davali instrukciju da se otpušta više od pola trenutno zaposlenih na lokalu, što bi bila socijalna katastrofa. Dakle, imamo neke lokalne samouprave kojima je bilo posebno teško u smislu broja zaposlenih. Svakako je tu u najgoroj situaciji bila lokalna samouprava Prokuplje, koja je 2014. godinu završila sa 856 zaposlenih, sa 45.000 stanovnika, a realno je da imaju oko 400. Dakle, mi smo išli na odluku o maksimalnom broju zaposlenih koji će do 2020. godine sve lokalne samouprave dovesti u taj plan racionalizacije.
Tako da je i u ovom trenutku dosta teško reći ko je iznad, ko je ispod, zato što, ali ćemo sa Ministarstvom finansija u martu 2017. kada donosimo novu odluku o maksimalnom broju zaposlenih za 2017. godinu, videti, u stvari da podelimo lokalne samouprave u šest grupa, od -3, koje najviše moraju radikalno da se racionalizuju, do +3, koje su se već racionalizovale da ne bi trpeli nivo usluga za građane. Tu ćete imati vrlo transparentnu tabelu tih lokalnih samouprava u tih šest grupa. To je ta racionalizacija jedan, rekla bih, onako krizni plan.
Drugi krizni plan je svakako, ove lokalne samouprave koje se nalaze u užasnim finansijskim poteškoćama sa kojima mi stvarno moramo da se napregnemo i napravili smo u okviru Ministarstva državnu upravu i lokalnu samoupravu, tim koji zajedno sa jedinicama lokalnih samouprava, u ovom trenutku radi na kriznom planu ekonomskog oporavka, zato što ne znate šta da radite. Ne znate ni da li idete levo, ni da li idete desno. Ako imate u lokalnoj samoupravi koja ima 50.000 stanovnika, dug od tri milijarde dinara, tri i po budžeta te lokalne samouprave, vi stvarno ne znate gde da krenete. Imate nasleđene probleme, upravo one koji najviše ugrožavaju ljude gde oni nemaju osnovne uslove za život. Nemaju vodu. Imaju vodovodne sisteme gde imaju 57% gubitaka.
Batočina, oko 60% gubitaka, 32% ljudi i to je skrenuta pažnja na prethodnoj raspravi kada sam bila u parlamentu, 32% ljudi uopšte nije priključeno na vodovodni sistem, imaju bunare, nemaju kvalitetnu vodu.
Dakle, moramo stvarno ozbiljno da sednemo i u ovom trenutku ovaj tim radi sa tri lokalne samouprave, to je Smederevska Palanka, Prokuplje i Kragujevac, na tom kriznom planu ekonomskog oporavka, da bi uopšte postavili neke standarde kako da idu dalje. Dakle, da uradimo što je uradio ministar Vujović sa ekonomskim planom zemlje.
Na kraju i konačno, samo da vam nekako pojasnim u kakvoj situaciji se nalazimo i šta radimo. Te famozne matične knjige koje moraju da se prenesu u elektronski oblik da bi mi mogli da omogućimo građanima punu primenu Zakona o opštem upravnom postupku koji je osnovni zakon za kvalitet života građana, za elektronsku upravu, da kada dođu na taj šalter dobiju sve svoje dokumente odmah u tom trenutku na istom mestu ili nadamo se od kuće.
Lokalne samouprave su imale rok od sedam godina da prenesu matične knjige u elektronski oblik. Svako ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je ovaj rok dodatno produžavalo i dodatno produžavalo i dodatno produžavalo dok nismo rekli sada da se neće više produžavati. To su smešni problemi lokalnih samouprava za koje vi ne možete da verujete da ministarstvo mora uopšte njima da se bavi.
U ovom trenutku 23 lokalne samouprave, a 6. decembar je, postoje koje su ispod 50% u smislu prenosa matičnih knjiga u elektronski oblik. Postoji ceo sektor ministarstva koji na ovom radi da bi građanima i privredi od 1. juna sledeće godine omogućili kvalitetniju i efikasniju državnu upravu. Radi da bi završili taj posao, a od 1. januara da krenemo da šaljemo upravne inspekcije.
Dakle, to je ono što možete očekivati u smislu rada sa lokalnim samoupravama u 2017. godini. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine Lapčeviću, obzirom da je došlo do određenih promena u redosledu prijavljenih narodnih poslanika, uvažavam vašu molbu i dozvoliću vam da govorite. Izvolite.

Hvala.
Da krenemo od toga kako je sazvana ova sednica i kako je došlo do usvajanja budžeta. Dakle, prema zakonu i budžetskom kalendaru 15. oktobra ministar nadležan za poslove finansija dostavlja Vladi nacrt zakona o budžetu, a do 1. novembra Vlada usvaja zakon o budžetu i dostavlja ga Narodnoj skupštini. Do 15. decembra treba da bude usvojen budžet Republike Srbije, taj rok još uvek nismo probili, ali imamo jednu nelogičnost, odnosno sazvanu sednicu.
U subotu smo dobili materijal, sednica je sazvana u nedelju, a član 172. Poslovnika kaže da pretres Predloga budžeta na sednici Narodne skupštine može da počne najranije 15 dana od dana prijema Predloga budžeta u Narodnoj skupštini.
Mislim da sam bio potpuno jasan i da su ovo neregularnosti koje su toliko očigledne da ne znam kako će ministar finansija moći da ubedi, da traži od poreskih obveznika da poštuju zakone i da plaćaju ono što su dužni državi Srbiji, kada sama Vlada i ministarstva ne poštuju sopstvene zakone. To je prosto nelogično.
Dakle, glavna odlika budžeta prema ocenama premijera i vašoj jeste da ćemo ove godine imati istorijski deficit, odnosno deficit koji je najmanji u istoriji Srbije. Da li je to sada tačno? Jeste tačno? Dobro.
Na sajtu Narodne banke Srbije, dakle to je institucija državna, je li tako ministre, stoji ovaj papir koji kaže – republički budžetski deficit od 2005. do 2015. godine, čitaću sukcesivno, 2005. godine je bio plus 0,5, odnosno suficit, minus 1,7 - 2006. godine, minus 1,6 - 2007. godine, itd, minus 3,2 - 2009. godine, 3,4, 4.0, 5,4, 5,2, 6,3, 2015. godine dolazi do smanjenja to poštujem i ove godine je opet niži, ali u svakom slučaju daleko od istorijski najmanje. Dakle, imali smo i suficit pre samo deset godina, odnosno 11 godina. Toliko o tome da li je to istina ili nije.
Sa druge strane, hajde malo da proanaliziramo kako je došlo do tog, po vama, istorijski najmanjeg deficita. Tako što su smanjeni porezi, odnosno smanjene plate i penzije prosvetnim radnicima, zdravstvenim radnicima, itd,. tako što su uvedene akcize na struju i tako što su povećane poreske stope.
Ja razumem, kada imamo veliki deficit, logično je da ćete negde smanjiti izdatke i troškove i logično je da to preraspodelite na sve budžetske korisnike. Ali, prvi u tome moraju da budu oni koji donose zakon. Da li je Vlada, ministarstva, da li su oni na sebi poradili, da li su oni smanjili svoje sopstvene troškove? Nisam primetio.
Ako ima, voleo bih da čujem te svetle primere, ali nisam primetio ni u ovom, ni u prethodnim budžetima da su razna ministarstva drastično smanjila sebi izdatke za specijalizovane usluge, usluge po ugovoru, putne troškove, ne znam, ovakvih onakvih, ja to nisam primetio.
Nije onda moralno da tražite da se penzioneri odreknu dela svoji penzija koje su zarađene i koje su ustavna kategorija i protivustavno su im smanjene, da se odreknu učiteljice, profesori, nastavnici od svojih plata, a da sama Vlada to nije uradila. To nema nikakve logike.
S treće strane, ono što hoću da kažem, što je pozitivno u ovom budžetu, jeste nekoliko stvari. Prvo je da je vrlo detaljan i to moram da pohvalim, svaka čast, detaljan budžet, može dosta toga da se u njemu vidi, ali nisam siguran da to može za 24 sata koliko smo vremena imali.
Druga pozitivna stvar, jesu veća izdvajanja za subvencije u poljoprivredi, svaka čast. Za to smo se zalagali, podržavam.
Treća stvar, koja je dobra, jesu veća ulaganja za kapitalne investicije i to je dobra stvar pod uslovom da se realizuju. Ali, ono što nama smeta jeste to što se smanjuje Tranzicioni fond sa šest na tri milijarde, znači za čitave tri milijarde će smanjiti Tranzicioni fond. Što znači da neće biti para za one ljude koji su žrtve tranzicije.
Odlično ako će biti, baš bih voleo da čujemo ministra Vulina – kada će biti isplaćene zaostale zarade za četiri i po hiljade radnika bivših fabrika elektronske industrije, mašinske industrije „Niteksa“, „Jastrebca“, jer to je priča koja traje više od šest, sedam godina…