Znači, prethodni govornik sam ja, tu nema nikakve sumnje, a to je osnov za repliku.
Slažem se sa tim da je važno da dolaze investicije. Recimo, 2003. godina, kada je Srbija imala jednu pametnu, prosperitetnu vladu, koju sam i ja vodio jedno vreme, direktne strane investicije su bile blizu tri milijarde evra, nula subvencija za bilo šta. Znači, apsolutno, čiste strane direktne, plus nešto domaće.
Prema tome može se i tako. Može se i na taj način. To je trebao da bude model. Ja ne kažem da ova Vlada od pre dve ili od pre četiri, pet godina, promenila sistem. Promenjen je nešto ranije greškom, nekih ranijih vlasti, ali trebalo je da popravite to. Trebalo je da odustanete od tog modela i da se vratite na temeljni model, a to je da se, i tu se slažem sa ministrom poljoprivrede, investicije dovode tako što je to pravna država, da imate pravnu sigurnost, sigurnost investicija, predvidivosti svih investicija.
Nije zemlja gde dolaze investicije ako vam u pola noći neko sa fantomkama ruši po centru Beograda. To naravno nije. Nije ako sudski sporovi traju decenijama. Nije ako se na mnoge druge načine pokazuje da je Srbija, nažalost, još uvek zemlja u tranziciji koja ne ide ni dinamikom, ni u dobrom smeru na valjan način.
Prema tome, slažem se, i hvala na citatu prethodnom govorniku - izvezi ili umri u privrednom smislu. Znači, izvoz je nešto gde mi treba da se okrenemo, a ne da krpimo rupe tamo gde su te rupe ogromne već decenijama. Petrohemija Pančevo je zastarela…

Hvala, poslaniče.
Nije baš bilo u replici, ali hajde.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Poštovani ministri, kolege poslanici, htela sam da kažem da do 2006. godine nije potrebe za subvencijama, jer je uplaćeno u budžet 4,2 milijarde evra. Prema tome, subvencije nisu bile potrebne tada.
Sa druge strane, danas subvencije i poslednjih godina su potrebne da bi se povećala konkurentna prednost Srbije za priliv stranih direktnih investicija, da bi Srbija ostvarila rast i razvoj.
Na Odboru za finansije smo čuli gospodina ministra finansija da treba da pričamo o heterogenosti subvencija, da su mnoge, po svoj prilici, zastarele po principu davanja, ali da zbog toga mnoge koje idu u cilju razvoja preduzetništva i razvoja prerađivačke industrije, kao što je primer poljoprivrede, treba da budu, možda treba da budu i veće. Stoga je nama u parlamentu potrebno da razgovaramo o načinu na koje subvencije treba da budu davane u budućnosti.
Ovaj amandman u ovom trenutku ne treba prihvatiti, ali treba razgovarati na jedan nov, potpuno nov način o njima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Slažem se naravno i dobro je kada jedna zemlja može da privuče puno investicija bez subvencija, ali ću samo podsetiti da je to bilo jedno drugo vreme. U tom vremenu, u samo nekoliko godina, samo bespovratnih sredstava i bespovratne pomoći ušlo u Republiku Srbiju u vrednosti od nekoliko milijardi evra za koje krajnji rezultat, dok su funkcionisale te vlade… Ne znamo šta je bio krajnji proizvod i sa velikim subvencijama i sa Srbijom koja je tada imala jedan veliki rejting i bila jedna nada u regionu da će na jedan brz i dinamičan način moći da se transformiše, završi tranziciju i postane jedna moderna zemlja.
Naravno, to našoj Srbiji pripada, ali ćete se složiti sa mnom da u tome nismo uspeli, nažalost, da se vreme promenilo, da je prošlo 10 godina, da još uvek u nekim zemljama EU ima recesije. Hvala Bogu, Srbija nije u recesiji. Mi se borimo na jedan svoj način i mislim da bez ovih subvencija ne bi mogli da budemo konkurentni na tržištu i da ne možemo da pravimo poređenje između vremena 2001, 2002. godine i sada 2015. godine, a o tome na kakvom je Srbija putu kada je u pitanju ekonomija, kada je u pitanju demokratija, kada je u pitanju njena politika, javne politike, govori o tome da mi u ovom mesecu, uz punu podršku Nemačke, uz punu podršku Austrije, EU otvaramo još tri poglavlja. Idemo jasno ka cilju, ka punopravnom članstvu u EU i postajemo zasigurno jedna od najjačih ekonomskih zemalja u ovom regionu. Mislim da će ovaj budžet doprineti tome.

Hvala, potrošili ste vreme.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Nema replike.
(Zoran Živković, s mesta: Surovi ste.)
Da, strašno sam surova, naročito prema vama.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić, po amandmanu.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice, mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti, baš iz razloga što moramo imati mogućnost da pomognemo zapošljavanje ljudi u svim delovima naša zemlja Srbije, sa akcentom, normalno, na ovaj deo jugoistočne Srbije gde su potrebne i veće subvencije za izdvajanje, da uposlimo ljude i da obezbedimo radna mesta.
Što se tiče poljoprivrede, u poljoprivredi moramo više izdvajati ovih subvencija, ali podržavam naš budžet, koji je predložila naša Vlada, jer mislim da je budžet domaćinski, odgovorni budžet. Kroz ovaj budžet pomažemo. Ovaj budžet jeste kao jedno domaćinstvo.
Naš domaćin jeste premijer Vlade. Ovo je budžet domaćinski i mislim da svi mi koji smo tu treba da podržimo budžet i ovaj amandman da odbacimo iz razloga što prethodni period koji je bio kada su se prodavale firme koje su gradili naši očevi, naši dedovi, te firme su prodate u vreme privatizacije koja je bila katastrofalna. Kada je punjen budžet taj novac nije trošen namenski i tada nije bilo ni potrebe za subvencije.
Prema tome, sada ovaj budžet jeste domaćinski i razvojni, i investicioni, i razmišlja za sve, kažem, kao jedno domaćinstvo, gde se misli za porodicu, gde se misli za zdravlje dece, gde se misli da deca mogu da uče ili moraju da uče, gde se misli za dobre komšije i normalno, ja ću glasati protiv ovog amandmana, ali glasao je za budžet svim srcem i zato što vam je budžet odličan, zato što je investicioni, zato što se više izdvaja za poljoprivredu i voleo bih da čak bude u jednom delu, a onaj deo što je konkretno za demografiju.
Ja dolazim opštine koja jeste najlepša opština u Srbiji, ali je treća opština po starosti. Prema tome, ministarstvo bez portfelja koja vodi gospođa Slavica Đukić Dejanović, jeste nešto novo što je naša Vlada i naš premijer odvojio u budžetu i mislim da je to potrebno da na najbolji način rešimo probleme i demografije, da ulažemo u mladost, da ulažemo u privredu, da ulažemo u poljoprivredu. Bez jake privrede i poljoprivrede nema nam ni razvoja naše zemlje Srbije. Još jednom pozivam sve da ne glasamo za ovaj amandman.

Hvala.
Saša Radulović, izvolite.

Subvencije su jedan izuzetno loš način da se podstiče privreda. Ne postoje nikakve analize koje su kod nas urađene, koje govore o tome koliko i da li je uopšte bilo koja subvencija koja je davana podstakla privredni rast. Subvencije je poklon. Kada ne uradite ništa u društvo onda pokušavate da objasnite građanima kako morate da plaćate nekoga da dođe u Srbiju i otvara radna mesta, pa na primer kineski investitor u Obrenovcu treba da dobije preko 27.000 evra po radnom mestu koje treba građanima da plaća 200 evra.
To je nešto potpuno neshvatljivo. „Istinomer“ je radio priču o ovome i radio analizu.
Znači, mi se pretvaramo u zemlju jeftine radne snage. Građani to očigledno ne razumeju i ove priče o tome kako mi trebamo radna mesta, kako hoćemo da podstičemo su prazne priče dok se ne pokaže da zaista postoji neka veza između poklanjanja novca i nekog privrednog rasta sa druge strane.
U stvari, najveći investitor i podrška privredi je došla iz inostranstva u vidu pada cene nafte koje su recimo samo u 2014. godini pomogle domaćoj privredi sa preko 300 miliona evra. Izgleda da će i naredne 2015. i 2016. godine imati takođe ovakav efekat.
I drugi je naravno je pad kamatnih stopa na svetskom tržištu koje su korisne za Srbiju. To jeste doprinelo i pomoglo malo. Međutim, mere kao što su subvencije su jedna katastrofalno pogrešna politika. Vođena je 2008. i 2009. godine. Već znamo za lik i delo bivšeg ministra Mlađana Dinkića. Aleksandar Vučić je preuzeo tu politiku i ona se i dalje nastavlja.
Ovo treba zaustaviti jer situacija u kojoj domaći proizvođač bojlera plaća poreze, a te poreze onda uzme Vlada pa daje nekom stranom investitoru, njegovom konkurentu da pored njega otvori fabriku i njegovu ugasi, pa to je zaista gubitnička „perpentum mobile“, ekonomska politika.
Subvencije valja ukinuti. One ništa ne doprinose. U stvari, samo nas koštaju i još gore, vezane su za korupciju. Kada sam bio ministar privrede, otkrili smo u to vreme da su davane subvencije išle uz partijski reket od 30%. Ovo su nam sami privrednici govorili, kojima su partijski kadrovi i parazitski sistem, koji nas u stvari najviše košta, dolazili sa predlozima – daćemo vam subvenciju ako nam na drugi način vratite taj novac. Krivični postupci se vode oko ovoga.
Subvencije su do sada uvek bile pokriće za korupciju. NJima postajemo zemlja jeftine radne snage i ovo treba konačno prekinuti. Hvala.

Reč ima Goran Kovačević.