Dame i gospodo, kada je „Istinomer“ mera ekonomske teorije, ekonomske prakse onda je to velika razlika između nas iz SNS i vas – gde god da ste.
Ja ne želim uopšte da potcenjujem nijednog narodnog poslanika Narodne skupštine zato što ne moraju svi da znaju dobro ekonomiju, ali oni koji aludiraju na to da su ekonomski eksperti, ja bih vas malo podsetio.
Problem subvencija je suštinsko pitanje koje deli ekonomsku teoriju od 1900. godine. Do 1900. godine nije postojao taj problem. Svi su smatrali da je klasična ekonomska teorija suština Isejov zakon, onda je pod pritiskom ekonomskih problema krenulo investiranje, odnosno subvencije različitih država i to se teoretski zaokružilo negde donošenjem Kejnsove opšte teorije kamate i novca.
Kejns je prvi koji je u ekonomskoj teoriji potvrdio da postoji mogućnost investiranja, odnosno intervencije u državi.
Posle toga Milton Fridman, pretpostavljam da ste čitali, je uradio analizu investiranja države u privredu na čuvenom multiplikovanom modelu gde je utvrdio, koji je bio potpuno protiv Kejnsa, da vas podučim malo, da na 100 dolara koja država investira ne postoji nijedan dokaz koji pokazuje da se iz privrede neće vratiti najmanje 100 dolara. Znači, nema šanse da su subvencije države koje se investiraju u privredu gubitak, kaže Milton Fridman, Nobelovac. Možda vi znate više.
Dakle, ako država može da investira, u multiplikativnoj varijanti joj se vraća 100 dolara minimum, Milton Fridman kaže da je verovatno efekat povraćaja sredstava koja država investira kroz različite oblasti veći.
Šta je ovde problem? ovde je problem što danas možemo da prihvatamo različite ekonomske teorije. Ako mene lično pitate i ja više naginjem Miltonu Fridmanu i Hejku, ali je suština da danas svet ne funkcioniše na liberalnim principima.
Kada ova desna strana pljuje po neoliberalizmu, glavni zastupnici u suštini ideja neoliberalizma u Srbiji je desna strana. Možda ona to radi nesvesno…
(Zoran Živković, s mesta: Priznajem.)
Ne kažem za vas. Nije ništa sporno.
Za pojedince koji su glavni zastupnici kritikujući SNS potpuno besmisleno.
U uslovima kada danas sve evropske zemlje da li su razvijene ili ne razvijene, sve balkanske zemlje da li su razvijene ili nerazvijene, gotovo sve zemlje u svetu prelaze na ekonomsku politiku koja više odgovara Kejnsu, odnosno direktnim investicijama, koji je potpuno različit od onoga što smo imali pre desetak godina, 20 godina, nema mehanizma koji ostavlja Vladi Republike Srbije da može da privuče stranog investitora u trenutku kada imate valutne sukobe, ogromnu količinu kapitala koji se investira na globalnom tržištu, sem da ponudite jedan oblik kakvog god intervencionizma da bi privukli strane investitore.
Možete da se složite i ne složite. Možete da ukinete subvencije, ali u tom trenutku nećete imati rast BDP, nećete imati novi nivo zapošljavanja u stranim i domaćim velikim kompanijama pri čemu je nesporno da su mala i srednja preduzeća suština rasta i razvoja jedne nacije. Ali, u ovom trenutku na ovom nivou koji smo dostigli Srbija mora prosto da investira i da ovo ne radi, da ovo nije dobro za Srbiju rezultati u prethodne dve godine ne bi bili ovakvi. Ne bi došlo do rasta BDP, jer najveći rast BDP upravo dolazi i najveći izvoz iz kompanija koje su strane i kojima je Srbija na neki način pomogla da dođe ovde. Ne bi dolazilo do rasta nivoa zaposlenosti, a on je svakako veći.
Menjati politiku koja daje rezultate u uslovima u kojima je globalno prihvatljivo takvo ponašanje zato što želite da nanesete političku štetu svojim političkim protivnicima je potpuno besmisleno.
Možemo da govorimo o čemu god, ali subvencije u uslovima normalnog funkcionisanja ekonomije danas su primerena stvar i one dovode do rasta BDP bez obzira šta mi o tome mislili.