Smešno je.

Jeste smešno, ali ne mogu da vam dam reč bez prijave.

Smešno je, zato što sam imala reč pa ste mi oduzeli i govorite mi da se prijavim.
Naime, koleginica Gordana Čomić je ovim amandmanom predložila da se milijardu dinara više uloži u Fond za mlade talente. Mi imamo nekoliko načina gde predlažemo da se te pare pronađu u budžetu. Ona je ovde konkretno predložila da se oduzme od „Železnica“ međutim, jedna od stvari gde se isto tako tih milijardu dinara može naći jeste i onaj fond za koji vas kritikuje Fiskalni savet, to je upravo Fond za privatne firme vaših poslovnih partnera, kojima vi bez reda, bez kriterijuma, bez procene i bez pravila dajete 11 milijardi dinara, da biste kupovali investicije na kojima rađani Srbije rade za 200 evra, stoje 15 sati za trakom i nose pelene.
To je zapravo vrednosno opredeljenje kakvo mi društvo želimo da imamo. O tome je govorio naš zamenik šefa Balša Božović, pa ste hteli da ga linčujete ovde, to je bilo pre nego što ste ga izbacili iz Skupštine kada je zatražio da se ogradite o ponašanje Marijana Rističevića, to je pitanje da li mi želimo da gradimo društvo znanja ili želimo da gradimo društvo u kom naši građani poput robova 15 sati stoje za trakom, nose pelene, klanjaju se poslodavcima. Vi sve to predstavljate kao investiciju, iako su građani Republike Srbije ta njihova radna mesta kupili kroz budžet.
Mi predlažemo da se uloži milijardu dinara za one ljude koji su najbolji učenici u Srbiji, za one koji su najbolji studenti u Srbiji, za one koji su najbolji postdiplomci u Srbiji, a vaša ideja da se milijardu dinara uloži u kupovinu radnih mesta na kojima ljudi rade za 180 evra i 15 sati stoje za trakom.
Vi kažete, gospodine Vujoviću, da ovaj amandman nije tehnički moguć, da nije ispravan. Ako nije ispravan, mi ćemo uraditi ispravku, vi znate da je moguće da narodni poslanici naprave ispravku amandmana sve do momenta dok se o tom amandmanu ne bude glasalo. Dajte da stvorimo društvo znanja, dajte da ulažemo u mlade talente, nemojte da ulažemo u firme koje zapošljavaju ljude za 180 evra, jer to nisu investicije, to su kupljena radna mesta, a kupljena su novcem građana Srbije. Fiskalni savet kaže da se ne zna na šta se te pare troše. Vi ste samo zbirno dali spisak firmi koje će dobiti 11 milijardi dinara.
Predlažemo da se umesto toga uloži u mlade talente. Dajte da stvaramo misleće građane, a da ne stvaramo one koji će primorani prihvatati poslove od 180 evra, nositi pelene i stajati za trakom 15 sati dnevno, i to sve zbog toga da bi se predstavilo kako imamo nekakve investicije. Vi se ljutite kada mi kažemo da je to društvo robova. Hajde, vi recite, kako se zove to kada neko 15 sati stoji za trakom i nosi pelene, nema nikakva prava i dobije za to 20.000 dinara? Vi recite kako se to zove, i vi recite da li je to Srbija koju želite da napravite?

Samo mi predajte, jer je ta tačka dnevnog reda u toku, a koliko vidim, Goran Ćirić, živ i zdrav sedi u sali. Tako da, ne znam zašto, to je vaš neki problem zašto ga menjate u sred rasprave. Da, to jeste stvarno vaš problem.
(Goran Ćirić, s mesta: Replika.)
Ne, ne možete, pa ne, nemate kome da replicirate.
(Goran Ćirić, s mesta: Pomenut sam.)
Hvala vam poslaniče, ja hoću da vam ponovim samo, kad sam rekla. Ne, mora sve da uđe u zapisnik. Ja više neću izvrtanje istine na konferencijama za štampu.
Kada sam izgovorila – nemate kome da replicirate, poslanik Ješić je rekao – i tu ste u pravu. I ja želim da to uđe u zapisnik, da se zna sve u javnosti kako izgleda vođenje sednice u ovom parlamentu, gde ja sedim, pokušavam da vodim sednicu, a onda poslanici idu na konferenciju za štampu i tvrde da ne omalovažavaju i ne vređaju predsednika.
Izvolite ministre, izvinjavam se.

Hvala lepo.
Govorim o amandmanu br. 8, koji je podnela poslanica Gordana Čomić. Sa vašom diskusijom mogu da se složim, svi smo za društvo znanja, tu se potpuno slažemo. Svi smo za to da se podržavaju mladi talenti.
U budžet je stavljeno ono što je odgovarajuće ministarstvo smatralo da je potrebno i da može da se realizuje u okvirima i kapacitetima koje imamo. Imamo paralelno nekoliko inicijativa koje se time bave. Spremni smo, evo ja tvrdim odgovorno, da ako oni, po kriterijumima koje imaju, mogu da lociraju više sredstava, da tu sredstva neće biti problem.
Ono u čemu se ne slažemo, to je da to moramo da radimo po pravilima i da moramo da diskutujemo o članu amandmana koji se predlaže.
Vaša koleginica Čomić je predložila izmenu subvencija ne govoreći o subvencijama u privredi, nego samo predlažući da se smanje subvencije za Železnicu, za jednu milijardu i povećaju subvencije, odnosno linija za podršku mladim talentima.
To ima dve manjkavosti. Jedno je što nema obrazloženja kako to da se uradi u posebnom delu budžeta, znači, ovde je napisano, u sumarnom delu, ovo je generalna primedba na sve amandmane, da ako u sumarnom delu nešto menjate, morate da predložite gde da se menja i u osnovnom delu, znači u članu 8.
Drugo, moj odgovor na član 8. je bio da tamo ministarstvo određuje koji kapacitet imamo da nešto realizujemo, nije pitanje samo bacanje para.
I treće, jako važno, ovde kod Železnica smo, i to je gospodin Živković već rekao, da bi želeo da se smanje subvencije i mi smo subvencije u Železnicama koje je imao jedan deo koji je kapitalni, znači, naše subvencije su heterogenog karaktera. Tu je 11 milijardi predviđeno za subvencije i to su subvencije za plate i za infrastrukturu, nema subvencija za kargo i tu se ponašamo u skladu sa višegodišnjim programom restrukturiranja i modernizacija železnica, ali imamo subvencije predviđene za putnički saobraćaj, kvotni deo plata koji se na to odnose.
To rade sve zemlje u Evropi. Da li se to radi efikasno ili ne, to treba da procenjuju ljudi koji rade konkretne projekte. Imamo dva projekta kod železnica, jedan je strukturni projekat, drugi je onaj koji se odnosi na konkretne tehničke stvari i u okviru tih projekata možemo da razgovaramo o detaljima.
Onaj deo ovde koji bi bio, koji je kapitalni, to je deo učešća u korišćenju tzv. ruskog kredita, koji se sada produžava i koji omogućava železnicama da nastave modernizaciju. Tu je 4,8; 4,9 milijardi predviđeno. Ako bismo to smanjili onda ne bismo mogli da ispoštujemo svoj deo, ne bismo mogli da koristimo kredit gde je oko 600 miliona ostalo neupotrebljenih sredstava koje možemo da iskoristimo za nedostajuće delove pruge Beograd-Novi Sad, za nedostajuće delove mostove, infrastrukture kroz Frušku Goru i tunel kroz Frušku Goru, itd.
To je sve što sam hteo da kažem na ovu temu. Hvala lepo.
(Zoran Krasić, s mesta: Preterao je minut, odbijte mu vreme.)

Hoću, hoću, od ukupnog vremena, ne brinite ništa. To ne radim ja, to rade službe, ja samo imam ekran ispred sebe, ništa više.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Goran Ćirić. Izvolite poslaniče.

Poštovana predsednice, nadam se da ste se uverili da sam vam juče poslao dopis sa ovlašćenjem gospođice Jerkov i ona je zaista govorila istinu. Ne znam kako to do vas nije došlo, ali adekvatno onome što je svojevremeno i šef poslaničke grupe većine, vama poslao i vi prihvatili takvo ovlašćenje. Nadam se da ćete imati istovetan stav.

Član 39. bi vas molila da uzmete u obzir, do otvaranja pretresa o toj tački dnevnog reda.

Dobro. koristiću dva minuta, kao predlagač amandmana i ostalo vreme ću koristiti kao šef Poslaničkog kluba DS.
Suština ovog amandmana koji sam podneo je nešto o čemu smo razgovarali i u raspravi kada je bila prisutna čitava Vlada i predsednik Vlade. Radi se o besplatnim obrocima za đake osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Mislim da smo sposobni ovde, u ovoj sali, a nadam se da je i Vlada sposobna, uz pomoć lokalnih samouprava da ostvarimo jedan jednostavan cilj. Nije preveliki. Ja zaista mislim da nije preveliki da bismo ostvarili nešto u šta, siguran sam, svi verujemo ovde. A to je pokušaj da budemo pravedni u redistribuciji nekog bogatstva koje se stvara u Srbiji.
Suština ovog amandmana konkretno je da se skine šest milijardi sa razdela subvencija i predlog je bio da se skine šest milijardi sa razdela subvencija javnim preduzećima i da se tih šest milijardi pripiše učeničkom standardu, razdelu učeničkog standarda koji će kasnije razraditi i Ministarstvo prosvete u sve stručne službe koje bi trebalo da streme tom cilju.
Zbog čega govorim o tome? Mi ovde imamo zaista test i pozivam koleginice i kolege poslanike da podrže ovaj amandman, očigledno da nismo dobili podršku Vlade, premijer dao nalog svojim ministrima i svojim stručnim službama da nađu načina, jer rekao sam, ukoliko je problem samo deo uzimanja iz subvencija, dajte nađite neki način. Siguran sam da u budžetu od hiljada milijardi ima prostora za šest milijardi, za tako važan cilj.
Ovog jutra je neko dete gladno otišlo u školu.
(Biljana Malušić, s mesta: Uvek je bilo.)
Uvek je bilo, tako je. Uvek je bilo, ali zar nemamo priliku da to ispravljamo? Zar to ne bi bio veliki uspeh svih nas, ove Skupštine da sledeće godine, vaš uspeh ministre, uspeh predsednika Vlade, svih nas, da ispravimo to što je uvek bilo?
Neki od nas starijih pamte da su u školama dobijali užinu. Mislim da je izuzetno važno da krenemo u rešenje tog problema. Oko cilja možemo da se složimo i možemo da govorimo o tehničkim detaljima.
Odgovor ovde je da nisu navedeni detalji i način na koji će se sprovoditi u pojedinostima ovakav cilj, ali mi smo rekli – izvolite, dajte odvojite tih šest milijardi subvencija ka javnim preduzećima i redistribuirajte tamo gde je najpotrebnije. Tu ostvarujemo i etičke principe. Ima ovde mnogih socijaldemokrata i levičara, ima onih koji su liberali, ali šta su principi?
Principi su da pomognemo najslabije, a najslabija su upravo ta deca sebi ne mogu da pomognu sa šest ili sedam godina, do godina odrastanja i svog punoletstva. Zar je mnogo šest milijardi odvojiti, a sa druge strane izdvajamo 11 milijardi dinara nekim preduzećima u kojima imate i privatan kapital. Imate i 50% učešća privatnog kapitala i spremni smo da pomažemo sa dvostruko više para onima koji su najjači, onima koji su moćni i javnim preduzećima koja mogu da budu efikasnija, ali nismo spremni da šest milijardi izdvojimo za one koji su najslabiji. Jednostavna je logika.
Pozivam vas, neka to bude vaš amandman i rekao sam – nije važno, DS ga je podnela, ja sam ga potpisao, radili smo na tome, odustaćemo od tog svog potpisa, ali nađite rešenje.
Šta je dalje predlog oko efekata ove odluke, pored tog velikog humanog cilja? Da decu makar u tom periodu učinimo jednakim, da imaju podjednaku motivaciju za učenje, da ne ponesu sa sobom gorčinu tih razlika, čak do tog nivoa da neko ima, a neko nema za doručak.
Deluje kao demagoška priča, ali nije, verujte. I sami to znate. Mislim da možemo da uradimo to, zbog toga vas pozivam.
Šta to znači i dalje u efektima? Evo, ja sam razgovarao sa ljudima koji, tu je i ministar poljoprivrede, analiziraju recimo strukturu hrane koja se potroši sada u Nišu. Imam podatke da je 70% hrane koju koristimo uvezena, da se 30% hrane proizvodi tu u krugu od 50 kilometara. Da li je to održivost ovog društva? Mi govorimo o budžetu ne samo u brojkama, nego i o njegovoj održivosti i o onome šta ostavljamo od ove zemlje, da bismo time podstakli tu lokalnu proizvodnju, da bismo time lance distribucija i visokog cilja, koje su neke ozbiljne zemlje sprovodile kroz edukaciju i proizvodnju zdrave hrane, uvođenja novih zdravih navika, veliki cilj za sve nas, ali hajdemo da otvorimo tu temu. Cilj ovog amandmana je bio da otvorimo tu temu i zbog toga ministra, kao i sve ostale ministre, i ministra finansija, i prisutnog ministra poljoprivrede, pozivam da radimo zajedno na tome.
(Zoran Krasić, s mesta: Ne da Svetska banka.)
Pa, nedovoljno je. Šest milijardi nije puno, zaista nije puno za jedan takav cilj. Evo, imamo primera. Pošto govorimo o javnim preduzećima i govorilo se i u delu odgovora ovde - ukoliko se skida sa subvencija Železnicama, ugroziće se bezbednost železničkog saobraćaja. U redu je, mogli ste da date predlog - ne mora da se skine šest milijardi sa 16, pa dođe na deset. Moglo je da se skine tu dve sa onih 11, neke dve milijarde, i da se skupi dovoljno sredstava da se uradi ovaj posao. Znam da ga nije jednostavno uraditi, ali sa našom odlukom ovde u budžetu, sa razdelom koji ćemo imati u učeničkom standardu, sa organizacijom svih lokalnih samouprava koje moraju da se uključe u to, jer različita ministarstva moraju da se uključe u to, sa ovo analizom, sa Ministarstvom poljoprivrede, sa podsticajem, sa Ministarstvom zdravlja, radimo jednu veliku u važnu priču. Mislim da bismo svi bili ponosi, svi koji sede u ovoj sali, kada bi sutra videli da se to ostvaruje i biće iz godine u godinu kvalitetnije.
Govorili smo o tome i vi ste ministre pozivali sve nas na konsenzus oko nekih ključnih tema, a oko ovoga zaista ne vidim da ima razloga da bismo različito razmišljali. Hajde da stanemo zajedno oko te jedne teme i kažemo – nije previše izazovno u finansijskom smislu, jer zaista nije, u odnosu na hiljade milijardi iz ovog budžeta, i da razvijemo nesporan cilj u čitavom društvu koji će angažovati na više načina sve segmente društva. Makar oko neke tačke da se uhvatimo. Mislim da oko toga možemo da se složimo i ja vas zaista pozivam na to.
Imamo primer. Evo, nismo govorili o tome, javna preduzeća i dobit javnih preduzeća. Pre dve godine smo imali budžet u kome je Narodna banka učestvovala sa četiri milijarde dinara u budžetu iz dobiti. Je li tako? Onda je 2013. godine radila sa gubitkom od četrdesetak milijardi i, evo, sada poslednje dve godine, srećom, iskazuje neku dobit, ali ja ne vidim učešće u toj dobiti. Eto, samo te četiri milijarde koje smo imali prisutne u budžetu pre tri godine bi bile verovatno dovoljne za početak realizacije ovog projekta, pa makar od septembra naredne godine, ako institucije nisu spremne da to sprovedu od 1. januara, i verovatno ne bi ni bile.
Ja vas molim da razmišljamo o tome i da ne propuštamo narednu godinu, da krenemo u takav projekat jer je zahtevan, jer mislim da ima i dovoljno energije i dovoljno znanja. Mislim da bismo tu integrisali čitavo društvo i da bismo probudili mnoge ljude iz lokalnih administracija u jednom ovako važnom izazovu. Još jednom vas pozivam, nije važno ko potpisuje amandman, nije važno da li je to DS ili neki poslanik DS, izvolite, uzmite amandman na sebe, predložite to i mislim da bismo zaista bili ponosni na ovakvo rešenje u Skupštini Srbiji.

Zahvaljujem, gospodine Ćiriću.
Reč ima ministar Branislav Nedmović. Izvolite.