Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvek se neobično obradujem svakom pravu na repliku koje dolazi s one strane sale, zato što daje prostor da malo pošire osvetlimo neke teme i neke ljude.
Moram da počnem sa žaljenjem sa svoje strane što se dogodilo ovo što se upravo dogodilo, što se u raspravi po amandmanu čulo sve ono što se čulo. Veliko žaljenje. Nije bilo apsolutno nikakve potrebe za tim. Moglo je i ovo što je predloženo da se obrazloži. Postoji odgovor od strane Vlade, moglo je o tome i da se prodiskutuje, odgovor je koncizan i ministar je bio sada vrlo precizan, ali nažalost ovo je još jedan od onih amandmana koje smo mi dobili da se priča o nečemu što nije amandman, što je nešto što zanima samo onoga ko te stvari predlaže i ko te stvari u ovoj sali radi, pa da se priča i o predsedniku Vlade i o nekim vrlo maštovitim konstrukcijama.
Šteta je što nije imao hrabrosti onaj čovek koji se juče, pardon, prekjuče i možda dan pre toga, obraćao predsedniku Vlade, čitajući sa dramskim momentima, poprilično izražajno, ali vrlo brzopleto, u očigledno paničnom strahu, neki govor sa papira. Nema šta da se doda na scenu koju smo videli svi mi koji smo sedeli u ovoj sali. Skroz ovamo do naših klupa se videlo koliko su mu drhtale ruke dok je držao taj papir. Mislim da je u jednom trenutku i ugasio sam sebe iz sistema. Šteta je što nije imao hrabrosti da ovo malopre kaže lično, nego je morao za to da angažuje koleginice. Nema pravo da se izjašnjava, taj čovek, ni o NDH, ni o Kosovu i Metohiji, ni o bilo čemu drugom na tu temu. Nema pravo da to govori nama, to može da objasni svojim prijateljima koji su, između ostalog, tvrdili da su se Srbi iz Srpske Krajine proterali sami. Na čast i obraz njemu.
Još jedna napomena, da ne zloupotrebljava svoje koleginice više, jer nije muški. Hvala lepo.

Povreda Poslovnika, narodna poslanica Marija Janjušević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Ukazujem na povredu Poslovnika, član 107. – dostojanstvo. Moje lično dostojanstvo se ovde neprestano krši. Ja znam da je nerazumljivo nekom ko je član SNS da poslanik može da razmišlja svojom glavom, ali vas uveravam da ja to činim i ja to mogu. Razmišljam svojom glavom, govorim istinu, bez obzira koliko to vama smeta, i pogotovo vezano za nasilje, kad god govorite da taj koji može sam da se odbrani da je on nasilnik, vi vređate mene, jer sam više puta ponovila da nikada ne bih podržala nekog ko je nasilan. Prema tome, ako vas istina boli, to je samo vaš problem. Zahvaljujem, predsedavajući.

Koleginice Janjušević, molim vas, sada koristite povredu Poslovnika da replicirate kolegi Orliću, što ne mogu da dozvolim, a inače potpuno sam ubeđen da svaki od 250 poslanika u ovoj sali razmišlja svojom glavom.
Molim vas, da li želite da se Narodna skupština Republike Srbije u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne) Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Smatram da je prekršen član 109. – opomena se izriče narodnom poslaniku ako upotrebljava psovke, uvredljive izraze i ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica.
Znate, ovde smo imali jednu situaciju da neko vređa druge poslanike, konkretno i kolegu Orlića, tako što neko nekome inputira da ne razmišlja svojom glavom. To je prilično velika uvreda. Možda neko sebe vidi u celoj toj priči, ali nemojte prema drugima da se ophodite, ako osećate to prema sebi. Mi ne razmišljamo glavom gospođe Jasmine Vujić, sa Berkli univerziteta u SAD. Nama ne mora američka vojska da piše šta moramo da kažemo u Skupštini i ne moramo da čitamo napisane govore. Imamo svoju glavu, možemo da kažemo ono što mislimo apsolutno slobodno, a ovi što drže papire i što imaju napisane govore od strane gospođe Vujić mogli bi, naravno, drugi put da ovakve stvari ne čine. Hvala vam puno.

Zahvaljujem, gospodine Đukanoviću.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)
Nemate osnova za repliku.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Dragan Vesović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Mislim da ste povredili Poslovnik, član 104. Nije mi baš najjasnije na osnovu čega je uvaženi kolega Orlić malopre dobio pravo na repliku. Složiću se da je koleginica možda prekršila Poslovnik. Mislim da ste, kolega Orliću, po tome trebali da… Izvinjavam se, ali nije mi jasno, tako da ne bi ulazili u ovu priču da presečemo, da idemo. Neću tražiti izjašnjavanje po povredi Poslovnika, hajde da radimo dalje.

Kolega Vesoviću, ja se u potpunosti slažem sa vama. Ne možete najpre dobiti repliku na povredu Poslovnika, a drugo nemate ni osnova za repliku, maločas je bila povreda Poslovnika Treća stvar, zašto sam gospodinu Orliću dao reč? Zato što je najmanje dva do tri puta bio pomenut predsednik SNS Aleksandar Vučić. To je osnov da gospodin Orlić, kao zamenik šefa poslaničke grupe, ima mogućnost da dobije repliku.
Slažem se sa vama, gospodine Vesoviću, i ispoštovaću vašu sugestiju.
Nastavljamo dalje.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Jovanović i Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, meni je žao što u ovom trenutnu nije ministar ovde jer ja sam pripremila neka konkretna pitanja za njega.

Amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS odnosi se na zaboravljeno inkorporisanje u budžet za ovu godinu duga koji Vlada Republike Srbije ima u iznosu od deset miliona evra prema Fondu za razvoj za određene građevinske investicije. Međutim, kako je meni Vlada u obrazloženju odgovorila da se amandman ne prihvata iz razloga što je u toku leta ove godine, tačnije 22. jula, izvršena uplata prevremena tog duga, postavljam pitanje, pa verovatno će kasnije mladi kolega da prenese gospodinu ministru da mi odgovori – kako je moguće da to uradite na taj način kada, po Zakonu o javnom dugu, niste u mogućnosti da u toku budžetske godine vršite bilo kakvu amortizaciju?

Ili je ovo možda način da se rešite tih svih repova iz prošlosti koje vam je ostavila vlast Demokratske stranke jer, znate, gospodine Antiću, i vi ste svedok toga i gospodin Nedimović, da su krediti iz Fonda za razvoj u to doba mogli da dobiju samo Zombi i njegovi prijatelji. Vi sad pogađajte ko je taj Zombi bio. Ali, u svakom slučaju, Fond za razvoj je potpuno očerupan i iako je napravljena kategorizacija od manje do najnerazvijenijih područja u Srbiji, retko ko je od običnih ljudi bez političkog uticaja i veze tog perioda mogao da ostvari tako nešto.

Dakle, prvo je pitanje – kako je moguće da se na takav način prekrši Zakon o javnom dugu?

Moje drugo pitanje je bilo, s obzirom da se odnosi na otplatu duga, i time ću završiti obrazlaganje ovog amandmana, nisam čula ni u obraćanju premijera, ni ministra finansija – kakvo je očekivanje vaše da će učešće i koliko u sledećoj godini građevinske industrije biti u bruto domaćem proizvodu, ono je trenutno svega 4%, da bi građevinska industrija, koja treba da bude zamajac srpske privrede, jer mi imamo zaista firme koje su se proslavile svuda u svetu i koje su u pravom smislu reči građevinski neimari, mogla da podstiče, dakle, dalji razvoj? Ako to nije u samo u sklopu saobraćajne infrastrukture, recimo, evo, to je šlagvort za ministra Antića, šta on očekuje u oblasti energetike, dakle, učešće građevinske industrije, kada je u pitanju energetska infrastruktura dalja u Srbiji ili za gospodina Nedimovića, kada je u pitanju Fond za razvoj, kakav će njegov uticaj biti i njegovog ministarstva da se krediti za mlade poljoprivrednike iz Fonda za razvoj, za nove kulture, a vi znate na šta ja mislim, jer ja nemam vremena sada, dobijaju u sledećoj godini jer poljoprivreda, građevina, turizam, to je jedina razvojna šansa u ovom trenutku za popravljanje situacije u srpskoj privredi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.