Hvala, gospodine predsedavajuće.
Opet prilika, dame i gospodo, da se koječega podsetimo. Samo šteta što onaj koji je izazvao ovu repliku, namerno izazvao, verovatno mu je neko sugerisao da će to tako da deluje, nešto interesantnije, pametnije, šta li već, upravo izađe. Šteta velika, jer ne bi bilo loše da se nekih stvari podseti, pre svega on.
Nema nikakvog smisla, čak je poprilično neprikladno, da ne kažem degutantno, da sebi daje pravo ovde čovek da bude glasan na temu poplavu i reakcija države u vreme poplave. Dakle, državi koja je učinila sve, i izvan granice moguće, svakako, u zajedničkom radu sa svim građanima ove zemlje, da se ta katastrofa koliko god je moguće zaustavi, da se njene posledice otklone, mi smo učinili i više nego nadljudske napore, dok je gospodin koji sebi daje za pravo da bude ovde glasan i da druge kritikuje po tom pitanju, uživao u nekom ugostiteljskom objektu praveći ogromne troškove svojoj lokalnoj samoupravi. Prstom nije mrdnuo dok se Ministarstvo odbrane bavilo tim problemom u njegovom kraju. U najmanju ruku, to je degutantno.
Drugo, pominjao je ovde predsednika Republike. Velika je šteta što u konstantnom golemom neznanju koje nam ovde demonstrira nije poželeo da bar baci ovlaš pogled na to kako su izgledale skupštinske sednice kada je u ovim klupama ovde sedeo Tomislav Nikolić. Da je to gledao, mogao bi da vidi jednu interesantnu sednicu na kojoj je upravo čovek iz njegovih redova demonstrirao i tu bahatost i to neznanje i taj bezobrazluk što on dozvoljava sebi sada. I mogao je da čuje da ga je tom prilikom pre svega Tomislav Nikolić podučio i taj zaključak bi mogao i ovaj čovek takođe da izvede. Nije to način da se postane veliki i dobar narodni poslanik. Oni koji ga na to ohrabruju, aplaudiraju mu ovde. Čim se okrene, reći će – Šta napravi onaj naš od sebe? Hvala lepo.