Pošto ste postavili meni pitanje, odgovoriću vam onog trenutka kada budem predstavnik predlagača. Pošto u ovom trenutku predsedavam sednicom, to pravo ću ustupiti predstavniku predlagača.
Gospođa Mira Petrović, osnov javljanja – pravo na repliku. Izvolite.
Molim vas još jednom da se prijavite.
Gospođo Petrović, vi se prijavite još jednom i samo sačekajte sekund. Izvolite.
Osnov javljanja je više puta pomenut PUPS.

Pa, jer ste prozvali više puta PUPS, valjda moram da vam kažem. Ono što je zaista ovde lepo slušati, to je vas koji ste se setili sada penzionera. Gde ste bili svih ovih godina? Gde ste poslednjih 10 godina, koliko se mi bavimo penzionerima? To da li su penzioneri ostali verni nama ili smo ih mi izdali, to ćemo proveriti na sledećim izborima. Za to nemojte da se brinete. Vi brinite svoju brigu, vi gledajte kako ćete vi da pređete cenzus i s kim ćete da pređete cenzus. To s kim smo mi bili, šta smo mi dobili u nasleđe da vodimo su gluposti koje vi ovde iznosite.
Poštu Srbije je gospodin Krkobabić vodio četiri prethodne godine, sjajno vodio. Imao je nezabeležene rezultate do sada u istoriji Pošte. Može to vama da se dopada ili ne dopada. Pokazao je kako se vode javna preduzeća i to je lekcija mnogima. Ne sviđa vam se, žao mi je.
Penzioneri Srbije znaju ko je brinuo svih ovih godina kada je bilo loše. Mi smo brinuli o njima. Vi niste. Vi ste ih se setili sada svi, kada su na vidiku novi izbori. Tako ste o njima i pričali u prethodnim, jer nemate temu. Nemate drugo ništa. Vi nemate šta da ponudite. Šta to kome vi nudite? Mi smo naš program napravili. Mi smo naš program ostvarili. Mi iskreno brinemo o tim ljudima podržavajući program premijera Vučića, jer bi zemlja propala zahvaljujući vama.

Najpre pravo na repliku, narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Pre neki dan, kada smo utvrđivali dnevni red za ovo skupštinsko zasedanje, kao predlog za izmene i dopune dnevnog reda našla su se dva zakona koja je predložila poslanička grupa Dveri. Jedan je da se penzionerima nadoknadi sve što je opljačkano kroz Zakon o privremenom načinu uređivanja isplate penzija i naravno da se ukine taj Zakon o privremenom načinu isplate penzija, i drugi da se penzionerima vrati ona odredba da se isplate penzija usklađuju sa visinama troškova života, odnosno sa rastom cena, takođe, da se Upravnom odboru PIO fonda vrati značajniji uticaj zaposlenih i penzionerskih udruženja.
Znate li kako je PUPS glasao? Pa, naravno, da se odbije da se ovakva tačka dnevnog reda stavi na dnevni red. Da se penzionerima nikada ne vrati ono što im je opljačkano, a da oni nastave da gazduju Poštom, da oni raspolažu sa 200.000.000 dinara Ministarstva bez portfelja, izmišljenog, da bi bio namiren PUPS, kao koalicioni partner SNS.
Dakle, jasno je da penzioneri više ne podržavaju PUPS. Penzioneri danas podržavaju Udruženje sindikata penzionera Srbije, Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica, koje je izvelo više hiljada ljudi na ulice Beograda u protestu protiv SNS, ove vlasti i takvog PUPS-a koji izneverava penzionere u Srbiji.
Dakle, ovde je ključno pitanje da penzionersko pitanje sada ima ko da zastupa od kad ih je PUPS izdao, a PUPS ih je izdao i to znaju svi penzioneri u Srbiji i vide u Dverima svog zastupnika. Zato je Udruženje sindikata penzionera Srbije sklopilo Sporazum o socijalnom partnerstvu upravo sa Dverima i Dveri su ispunile predizborno obećanje i predale zakone u skupštinsku proceduru kojima se vraća ono što je opljačkano penzionerima. PUPS je, naravno, odbio da se penzionerima vrati ono što im je opljačkano.

Zahvaljujem.
Gospodine Orliću, pravo na repliku imate i vi i koleginica Mira Petrović.
Dozvolite da najpre dam reč narodnoj poslanici Miri Petrović. Izvolite.

Znate, jako je zanimljivo slušati vas, za koga sam ja čula da ste vi siledžija iz Čačka. Da li je to tačno ili ne, ne znam, ali sam to čula. Vaša briga o penzionerima Srbije je stvarno zanimljiva. To što ste vi sada rekli, predloge zakona koje ste dali, pa to je utopija, kao kad bih ja rekla, a volela bih, da svi u Srbiji imaju minimalnu platu od 1.000 evra. Nažalost, nemoguće je. Nemoguće je, prosto, ekonomija je takva kakva jeste i to je neizvodljivo. Baš zbog toga što smo mi svesni, savesni i odgovorni, vrlo odgovorni prema ovoj državi, mi podržavamo sve mere štednje koje su bile neophodne da se zemlja izvuče.
To što vi pričate, sindikat koji ste spomenuli, taj sindikat je potpisao protokole sa svim mogućim partijama, vi ste samo jedna u nizu. Oni su potpuno nebitni. To su ljudi koji su istrošeni i koji su sada pokušali da se nađu u nečemu drugom, da eto probaju da na neki način ponovo zarade neke novce. Tako da apsolutno vaši argumenti ne stoje, a mislim teška bi bila sudbina, zaista, penzionera ako bi se opredelili da prate vas.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)

Povreda Poslovnika. Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram član 107. koji se odnosi na direktno obraćanje poslanika poslaniku. Dakle, gospođa šefica iz PUPS-a sve vreme, u toku dva svoja obraćanja, se direktno obraća poslaniku, pri tome iznosi salve uvreda, braneći lik i delo Krkobabića, PUPS-a i prikazujući navodnu brigu za penzionere koji su zapravo za vreme njihove brige najviše izgubili. Jedino tada su njima oduzeta stečena prava, a oni su brinuli sve vreme za penzionere. Nemoj da oni više brinu o penzionerima, a vas molim da povedete računa…

Gospodine Aleksiću, javili ste se i ukazali na povredu Poslovnika. Koliko sam shvatio, suština je u tome da se ne dozvoli direktno obraćanje, ali dozvolićete da se i kolega Obradović direktno gospođi Petrović. Da smo sprečili raspravu, onda bi bilo da sprečavamo demokratsko sučeljavanje mišljenja.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Da) Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, replika. Izvolite.

Hvala vama, gospodine predsedavajući.
Da, to je onaj osnov pominjanja stranke, nekoliko puta za redom, nije sporno. Sačekamo mi uvek strpljivo, i ovako je ovo bila jedna rasprava inicirana sa željom da neko potpuno politički irelevantan dobije malo pažnje. Pa i nije loše u tom smislu što ste proredili osnove za repliciranje takvima. Takvima pažnju pridavati zaista ne treba.
Postavilo se pitanje – šta misle penzioneri? Ne znam da li je to kome poznato, ali bili su neki izbori na kojima su pravo glasa imali i ti penzioneri. Zaista, pokazalo se šta misle penzioneri. Umeli su da pokažu vrlo jasno, a pokazali su upravo podrškom za listu na čijem se čelu nalazio Aleksandar Vučić, za slučaj da je to ko propustio da primeti. I za njega i za tu listu su svakako čuli. A za ona neka udruženja koja je ovde neko pominjao, nisu sigurno.
Kada pominjemo pljačku, opet nije loše da se zapitamo za koga su to naši penzioneri sigurno čuli. Dakle, za ta neka udruženja ne, pa čak ni za stranku, pokret, šta god to bilo, onog čoveka koji ovde pokušava sebi da da na značaju, ali su čuli i te kako dobro za DOS i sve njegove varijante i podvarijante, ko ima takođe i taj glasni, ali čovek bez sadržaja pripada i sam i koji uporno reklamira ovde.
Danas smo, čini mi se započeli temu, a gde samog sebe u svemu tome vidi, šta bi on tamo pa mogao da bude? Predsednički kandidat, zaključili smo već odavno, apsolvirali to ne može, iako se servilno nudi svima, niko ga ne zarezuje ni 2%. Šta onda još preostaje? Šta bi on to mogao biti? Ni šef izbornog štaba definitivno ne, jer kako očekivati da organizuje druge neko ko ne može da kontroliše ni sebe samog. Ne može, znamo to pouzdano na osnovu ponašanja u ovoj sali ovde. Jer, iako uporno inicira replike i uporno polazi u njima ko bos po trnju, on se vraća po još. Možda, eventualno, ulogu običnog piJuna, e u njoj bi bio veoma dobar. Hvala lepo.