Hvala lepo.
Uz podršku argumentima koje je gospođica Jerkov već izrekla, ovde imamo još jednu neobičnu stvar vezano za odgovor Vlade, ili reakciju Vlade na ove amandmane. Kao što je već rečeno, u istom tekstu su i ove amandmane koje su podnele kolege iz DS i ja, posebno u članu 14. stav 5. – briše se.
U odgovoru kolegama iz DS je sedam rečenica, to se vidi ovde, ovde su četiri, ovde su tri. U odgovoru na potpuno isti amandman u istovetnom tekstu, ja sam dobio odgovor na jedno 16-ak rečenica. To je vrlo neobična stvar, to se nikad nije desilo. Kada se odbije amandman, onda se kaže ovaj drugi, koji je istovetni, se odbije iz razloga zbog kojih je odbijen i ovaj prethodni.
Tako da, ovde imao situaciju da Vlada, odnosno ko je pisao te razloge za odbijanje, ima oko iste stvari dva stava, jedan stav u sedam rečenica, drugi stav u 16 rečenica. Kada se uđe u suštinu, vidi se da se, i suštinski razlikuju ova dva stava, pa bi voleo da mi ministar stvarno kaže šta znači –može, jer ima tu puno pravnika koji znaju da kada stavite tako neku reč u neku zakonsku normu to – može, ispade sve i svašta, može, ne mora, ne zna se kada, ne zna se zašto. Znači, daje taj visok nivo odokativnog ocenjivanja, koji ne treba da postoji u ozbiljnoj državi. Treba da se napravi jedan jasan pravilnik ili podzakonski akt druge vrste koji kaže - u slučaju da, to, to, to, onda ministar ili ministarstvo prekidaju transfer, a ne ovako da to ostane na slobodno uverenje ministra.
