Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.
Pošto smo završi pretres o amandmanima zaključujem pretres predloga zakona u pojedinostima. Pošto smo obavili pretres predloga zakona u načelu i u pojedinostima Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda.
Primili ste amandmane na Predlog zakona podneli narodni poslanici Saša Radulvić, Milorad Mirčić, Vjerica Radeta, Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović, Zdravko Stanković, Dušan Pavlović, Maja Videnović, Dejan Šulkić, Gorica Gajić, Milan Lapčević, Miroslav Aleksić, dr Sanda Rašković Ivić, Goran Ješić, Vesna Marjanović, Zoran Krasić i mr. Jasmina Nikolić, kao i amandman Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Primili ste izveštaj Odbora za finansije republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Saša Radulović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Poštovani građani, dame i gospodo, ovo je amandman na Zakon o budžetskom sistemu, koji traži da se uvede potpuna transparentnost.
Znači, da se za sve direktne i indirektne korisnike budžeta za sve firme koje su u vlasništvu direktnom ili indirektnom države propiše obaveza da svakog meseca za prethodni mesec objave tačno koliko su novca potrošili, da za svaki dinar koji su potrošili objave tačno kom pravnom i fizičkom licu je taj novac dat, za koju uslugu, da se objave svi ugovori po kojima država troši svaki dinar i to ne samo za republička javna preduzeća, za republička ministarstva, republičke ustanove, nego takođe i za pokrajinske i za sve državne organe u opštinama, gradovima u celoj Srbiji.
Ne vidimo nijedan razlog zašto ovaj amandman ne bi bio prihvaćen, ako je Vlada zaista iskrena u pogledu potpune transparentnosti i transparentnog vođenja javnih finansija, trošenja novca poreskih obveznika.
Naravno, amandman predviđa da ako su neki podaci tajni, a oni mogu biti tajni samo ako su propisani tako Ustavom ili nekim zakonom, onda se oni ne objavljuju, tako da ne stoji bilo kakva primedba Vlade kako tobož bi se objavljivali neki tajni podaci, zato što amandman to predviđa, odnosno sve ono što je pokriveno zakonom i Ustavom, gde su podaci tajni, odnosno ne objavljuju se, ne bi ni bili objavljivani.
Ovo je ključni korak kako bi uradili za Borbu protiv korupcije. Ako Vlada ovo ne usvoji, odnosno većina ne usvoji Pokret „Dosta je bilo“ će pobediti na izborima i ovo će biti jedna od prvih stvari koje ćemo uvesti. Za svaki dinar u državi mora da se zna kako se troši, mora da se objavi ugovor po kome je taj novac potrošen i moramo da znamo tačno koliko novca ide kom korisniku tih sredstava. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Raduloviću.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Gospodine Rističeviću, vreme je preostalo vašem poslaničkom klubu 34 sekunde. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo treba odbiti zbog nepismenosti, elementarne nepismenosti. Ne postoji Zakon o buddžetskom sistemu, ne postoji atonomona pokrajna, kao što je kolega napisao, ne postoji pokrajna, postoji pokrajna. Ja mislim da u nedostatku vremena će to moj kolega ovu nepismenost, moj kolega Orlić najbolje objasniti. Ovo treba odbiti zbog elementarne nepismenosti mog kolege Rodnija. Hvala.

Pravo na repliku narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Ja se zahvaljujem poslaniku koji mi je omogućio repliku sa par uvreda, pa da podvučem ove stvari koje sam rekao.
Znači, jedan problem kod svega ovoga je bio jako kratko vreme, tako da su službe koje su ovo sastavljale napravile par grešaka. Međutim, bez obzira na to, ključna stvar jeste da tražimo uvođenje potpune transparentnosti. Znači, za svaki dinar da se zna kako je potrošen, ne vidim nijedno moguće obrazloženje koje će da kaže da država ne treba ovako da se ponaša, da ne treba jasno i transparentno da objavljuje svojim građanima kako troši taj novac.
Za sve stvari koji su tajni podaci, koji bi mogli da nanesu štetu recimo državi ili nekome, za to moraju da postoje zakonska rešenja koja proglašavaju takve podatke tajnim.
Znači, ovo je jako važna stvar. Država bi morala da se obaveže. Takođe bi bilo dobro da se uvedu i kazne za sve one koji ne poštuju ovaj zakon, da svi koji rukovode državnim organima, a ne objavljuju svakog meseca za prethodni mesec tačno koliko je novca potrošeno i ne objave sami sve ugovore onda kada su potpisani.
To što DRI proverava budžeta, to što daju neke svoje izveštaje ne zamenjuje ovo što tražimo. Traži se potpuna transparentnost. Traži se da se objavi tačan popis imovine, posebno od Direkcije za imovinu pa na dalje da tačno znamo kojom imovinom raspolaže Republika Srbija da bi onda mogli na osnovu toga da pratimo kako se ta imovina koristi, kome je data u zakup, pa da onda ne bi imali recimo pokušaje da kroz Zakon o stanovanju se provlači mogućnost za partijske kadrove da kupe stanove koje su dobili u zakup od države bud zašto na 20 godina u dinarima bez kamate.
Trebao bi taj zakon da dođe u ponedeljak. Videćemo da li da ovaj sramotan član povučemo.

Hvala gospodine Raduloviću.
Pravo na repliku narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, da je moj kolega manje trčkao po sali, da je manje mahao poslovnicima i jelovnicima i transparentima svakako bi shvatio da iskoristi pravo na repliku i otkloni svoju elementarnu nepismenost. Mogao je makar reći – izvinite, ja sam upravljao sa 15 firmi, ja sam u isto vreme dobijao po milion i po evra mesečno, ja sam dobio 49 miliona, ja od imovine nemam ništa. Zamislite kada bi državu vodio onaj ko sa 49 miliona nije napravio ništa. Ako za sebe nije napravio ništa, šta će napraviti za mene, šta će napraviti za građane? Ko za sebe nije napravio ništa ne može ni za druge da napravi nešto.
Ja sam očekivao da on otkloni ovu elementarnu nepismenost i da kaže – dajte ljudi ispravite to, jer nikada nisam čuo za Zakon o buddžetskom sistemu. Nisam ja baš ekonomska gromada. Možda taj u Americi, pa ovi američki poreski begunci to znaju, postoji neki buddžetski sistem. Možda tamo postoji autonomona pokrajna. Ja za takvu atonomonu pokrajnu nisam čuo, niti sam čuo za Zakon o buddžetskom sistemu.
Molim sve kolege poslanike da dobro pogledaju ovaj amandman i da ubuduće iskontrolišu šta radi ovaj bivši stečajni upravnik, čovek koji bi da dobije državu Srbiju sve gurnuo u stečaj, sve radnike ostavio bez posla kao što je ostavio one u šećerani, u novom autoputu, „Delta legalu“. Nije namirio poverioce, već je namirio samo sebe, svoje najbliže prijatelje i svog kuma i kumu. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Saša Radulović.

Ja se još jednom zahvaljujem poslaniku što mi je dao još dva minuta da govorimo o ovim suštinskim stvarima u budžetu.
Naravno, ja sam ponosan što sam štitio interese svih tih poverilaca u stečajevima koji su napisani. Branio sam njihovu imovinu od lupeža koji su preko partijskih veza hteli da pljačkaju tu imovinu i koji su koristili korumpirane države agencije da do njih dođu.
Međutim, što se samog stečaja tiče, ja ću sa zadovoljstvom sprovesti stečaj SNS na narednim izborima. Tako da bi poverioci, građani koji su dali glas i dobili ovo što su dobili mogli da dobiju bar deo zadovoljenja svog potraživanja.
Što se tiče ovog zakona i ovoga što predlažemo, predlažemo potpunu transparentnost i svaki pokušaj vređanja, skretanja sa teme praktično govori o tome da vladajuća većina ne želi da razgovara o tome, a zašto ne želi potpunu transparentnost? Zašto potpisuje tajne ugovore? Zašto se ne zna gde se troši svaki novac pa mi moramo recimo od zaposlenih da dobijamo informacije da EMS gradi na Kopaoniku za rukovodstvo odmaralište? Naravno da čitava ta priča jeste…Hvala koleginice. Zove se „tetreb“, da tu informaciju nemamo, samim tim onda kada se potpisuju ugovori, kada se raspisuje tender.
Koje je to objašnjenje da se novac recimo troši na takve stvari a sa druge strane uzima od penzionera?
Znači, u Srbiji je najveći problem partijski parazitski sistem i rešenje tog problema, odnosno sprečavanje partokratije da pljačka građane, da živi kao parazit na leđima svih je ono što će u stvari spasiti Srbiju.
Jedan od ključnih lekova za to je potpuna transparentnost. Za svaki dinar da se zna kako je potrošen, ko ga je potrošio i po kom ugovoru je potrošen i onda ćemo se time u stvari odbraniti od korupcije koja je pojela celu Srbiju. Hvala.