Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 93 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan 91 narodni poslanik i da imamo uslove za nastavak rada.
Obaveštavam vas da je danas sprečen da sednici prisustvuje poslanik Vladimir Marinković.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o 6. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu.
Na član 8. amandman je podneo poslanik Marko Parezanović.
Da li želite reč?

Zahvaljujem predsednice.
Kada pogledam ove udružene reakcije pojedinih medija i opozicije tokom sinoćne rasprave imam utisak da smo dirnuli u sam osinjak.
Moj amandman se odnosi na platu Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja. Tokom sinoćne rasprave ja sam pokušavao više puta da dobijem reč i kada je u pitanju Zaštitnik građana, pa bih, ako mi dozvolite, sagledao te dve teme sada obzirom da mislim da su jako povezane.
Napraviću samo mali uvod. Pre izvesnog vremena ja sam postavio poslaničko pitanje Zaštitniku građana u kome sam osudio njegovu sramnu zloupotrebu dece u političke svrhe. Dobio sam odgovor na to pitanje u kome on kaže da je on i pre 2012. godine ukazivao na težak položaj dece. Ja to zaista ne sporim. Međutim, on nikada do sada, nije optužio ni jednu Vladu da svojim merama ugrožava decu, kao što je to uradio pre par nedelja.
Moja prva namera jeste bila da podnesem amandman koji se odnosi na Zaštitnik građana, ali kako su to moje kolege već uradile, smatrao sam da Rodoljub Šabić, Poverenik za informaciju od javnog značaja, ne treba nikako da bude zapostavljen i da njih dvojicu nikako ne treba razdvajati.
Šta više, mislim da je jako nekorektno što je čak sto građana Srbije predložilo Sašu Jankovića za predsednika Srbije, a ne i Rodoljuba Šabića. To nije fer, jer se čovek pošteno trudio da se dopadne opoziciji i da se dopadne različitim stranim ambasadama, da svakodnevno izlazi izvan svojih ingerencija i koristi funkciju u političke svrhe.
Ako realno pogledamo, ko je u ovoj zemlji pre 2012. godine znao za njih dvojicu? Bili su gotovo neprimetni. Posle 2012. godine njih dvojica postaju prave medijske ličnosti. Gotovo svaki dan možemo čuti neku i to pre svega političku izjavu od njih dvojice.
Postoji jedna jako važna stvar koju sad hoću da kažem vezano za lečenje bolesne dece. Samo u prvih deset meseci ove godine Republički fond za zdravstveno osiguranje na lečenje dece u inostranstvo poslao je 449 dece, dok je u 2012. godini ta cifra bila 49 dece, skoro deset puta manja.
Ako sagledamo da postoje pomaci u smislu da su obuhvaćene neke nove dijagnoze, da postoje nove klinike u inostranstvu na kojima lečimo decu, da je Vlada 2014. godine osnovala budžet za lečenje teško bolesne dece, potpuno je jasno da iz godine u godinu sve više sredstava odvajamo u tu namenu. I u takvoj atmosferi da Zaštitnik građana kaže da Vlada svojim merama ugrožava bolesnu decu, mislim da je apsolutno sramno ponašanje.
Moj je predlog, ovaj amandman treba, pre svega, da navede Vladu Republike Srbije da razmotri ove visoke plate i ne samo ove dvojice javnih ličnosti. Ima tu još dosta plata, obzirom da se radi o ozbiljnim ciframa. Mislim da tu možemo da napravimo ozbiljne uštede, a isto tako da navedem i Zaštitnika i Poverenika da i sami razmisle, obzirom da im je jako stalo do položaja dece, da budu solidarni, pogotovo kada je u pitanju Zaštitnik građana koji od kako je stupio na dužnost na ime plata, primio je preko 300.000 evra i mislim da on jeste u mogućnosti i da na sopstvenom primeru pokaže brigu o deci. Hvala.

Zahvaljujem.
Goran Ćirić.

Po amandmanu, koristim vreme šefa poslaničke grupe.
Imamo predlagača amandmana koji je predložio amandman u vezi sa Poverenikom za zaštitu informacija, a sve vreme je govorio o Zaštitniku građana. Ovo je treći amandman koji se odnosi od sinoć na ovu temu. Imamo očigledno jedinstven pristup. Imamo jedinstven pristup u kome se pokušava da diskvalifikuju svi oni koji bi moguće predstavljali političke protivnike, ozbiljne političke protivnike aktuelnoj većini.
Apsurdno je da je amandman usmeren na Zaštitnika informacija, a da se sve vreme govori o Zaštitniku građana. Mislim da je odgovor na ovo pitanje, pre svega, taj da pozovete i Zaštitnika građana i Zaštitnika informacija, pozovite u Skupštinu, neka podnesu svoje izveštaje i mislim da je to tema za ovu Skupštinu, a očigledno je da se ponavlja ono što gledamo danima u Skupštini, da se svaki potencijalni politički protivnik napada lično, diskvalifikuje lično i to je ono što gledamo iz dana u dan.
Još jedna apsurdna stvar. Čuli smo predlagače amandmana koji predlažu i obrazlažu ovakve predloge, a sami znaju i već su rekli da njihova većina to neće usvojiti, jer se o tome izjasnio i nosilac liste i predsednik Vlade.

Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović, replika.

Razumem potrebu da kolega Goran Ćirić brani Zaštitnika građana, obzirom da se radi o njihovom kadru. Ja sam govorio i o Zaštitniku i o Povereniku, jer tu primećujem jedan isti model ponašanja.
Ono na šta nismo dobili odgovor u ova dva dana, da li vi smatrate da je u redu da bilo jedan, bilo drugi zloupotrebljavaju svoju funkciju u političku promociju? Da li vi stvarno ne prepoznajete političku promociju u ponašanju pre svega Saše Jankovića?
Postavlja se pitanje – da li njima dvojici ovde bilo ko šta sme da kaže? Ako se dobro sećam, da li 2013. ili 2014. godine kada su bili u ovoj Skupštini na neke oštrije kritike, čini mi se, gospodina Rističevića hteli su da napuste Skupštinu?
Ja mislim da je ovo tema o kojoj može da se govori. Ne vidim šta je sporno u tome. Rekao sam da je cilj amandmana da Vlada razmisli u budućnosti da li može da napravi tu uštede i uštede na mnogim drugim primera, jer sigurno znamo da ima još funkcionera koji imaju izuzetno visoke plate i da možemo u merama štednje da napravimo jednu racionalizaciju. Ali smo hteli da vidimo da li je stvarno moguće da o nekim ljudima može stalno da se govori, da se stalno priča kolike su plate i to pre svega kada su u pitanju funkcioneri vlasti, a da o Povereniku i Zaštitniku nikada ništa ne sme da se kaže, a da pri tom oni objektivno ne rade svoju funkciju kako treba.
Očigledno da postoje ozbiljne zloupotrebe u tom pravcu. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Goran Ćirić.

Očigledna je opsednutost imenom i prezimenom Poverenika i Zaštitnika i mnogih drugih ljudi, ali mislim da je važno reći ono što ponavljamo ovde u Skupštini i u raspravi o budžetu, jer ovde govorimo i o budžetu i amandmanima, da DS insistira na poštovanju zakona.
Pozivali smo i premijera i ministre i čitavu Vladu na poštovanje zakona o rokovima, predlaganja budžeta, o predlaganju mera za saniranje visine javnog duga, onako kako i po ovoj temi insistiramo na poštovanju zakona. Zakon definiše primanja tih pomenutih ljudi u visini primanja predsednika Ustavnog suda. Onog trenutka kada promenimo zakone, o tome možemo da razgovaramo i predložite te zakone koje Skupština treba da usvoji. To je ono na čemu DS insistira. O tome da li ti ljudi rade dobro svoj posao, mislim da rade, to je moje mišljenje, jer imaju dovoljno i hrabrosti i stručnosti da otvaraju sve teme u našoj Republici, i posebno insistiraju na poštovanju ljudskih prava, poštovanju zakonitosti i poštovanju institucija koje ova država treba da gradi.
Još jednom poziv, pozovite te ljude, ionako je naša zakonska obaveza da u Skupštini raspravljamo o njihovim izveštajima i o njihovom radu, i mislim da je ovo mesto na kome na takav način, civilizovano, možemo da razgovaramo o njima kada dobiju priliku da odgovore i vama i svim poslanicima koji imaju pitanja o njihovom radu, primedbe na njihov rad i sve ono što se moglo čuti u ovoj raspravi.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Maja Gojković.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Želim da uzmem diskusiju povodom ovog amandmana poslanika Marka Parezanovića.
Opet pojedini poslanici neće da diskutuju očigledno o suštini ovog amandmana. Suština amandmana, moram da ponovim, je slična onoj o kojoj smo govorili juče kada je bilo pitanje smanjenja plata Zaštitnika građana. I ovog puta se radi u ovom amandmanu o vrlo jasnoj stvari. Poslanik Parezanović je tražio da se plata, dakle, da se mesečna primanja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti umanje. NJegova plata je sada, ovako kako je ovde navedeno, što stoji de fakto i de jure, jer on taj novac mesečno prima, ispravio nas je juče ministar Vulin i on će nam dati tačnu informaciju, ali nešto malo manje od 400.000 dinara. Šta kažete? Izvinjavam se povereniku, u pitanju je 376.000 dinara, a ne 400.000. Ja se duboko izvinjavam zbog greške od 25.000 dinara.
(Narodni poslanici pričaju u glas.)
Molim vas, samo nemojte mene da ometate.
Dakle, šta poslanik Parezanović traži ovim amandmanom? On smatra da Poverenik za informacije od javnog značaja može svoj posao valjano i adekvatno da obavlja za platu koja bi bila primerenija i koja je otprilike u iznosu plate predsednika Republike Srbije, a to je nešto oko 130.000 dinara. Moramo se i možemo se složiti, a možda nećete da se složite, da plata od 130.000 dinara uopšte nije mala u Republici Srbiji, da premijer Vlade Republike…
Ja zaista ne mogu da govorim ako poslanici viču i dobacuju.