Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o akcizama, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 22. novembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, ovo je prvi put da vas upoznajem sa našim predlogom zakona o dopunama Zakona o akcizama. Nešto o tome sam govorio u raspravi o budžetu. Imali smo jedan amandman, koji Vlada nije prihvatila, ali je ministar finansija izrazio razumevanje za našu inicijativu i rekao da se on lično sa tim slaže, ali da postoje određeni lobiji zbog kojih ova inicijativa ranije nije mogla da prođe Vladu, pa želim da vas upoznam o čemu se ovde radi.
Naime, ideja ovog zakona je da se na voćne sokove sa dodatkom šećera i vode sa dodatkom šećera uvede akciza od 10 dinara po litru. Ova ideja proizilazi iz apela Svetske zdravstvene organizacije, koja je povodom proglašene epidemije gojaznosti u svetu, predložila vladama svih zemalja sveta da uvedu određeno poresko opterećenje na voćne sokove sa dodatkom šećera ili vode sa dodatkom šećera koji su jedan od razloga za dramatično povećan broj gojaznih u svetu u poslednjim decenijama.
U Srbiji ti brojevi izgledaju ovako: 21% stanovništva Srbije je gojazno, a 35% je predgojazno. Sedamsto hiljada ljudi boluje od dijabetisa i postoji velika opasnost da se taj broj dramatično poveća, jer u najvećem broju slučajeva kod ljudi koji pate od gojaznosti stvari se kroz komplikacije dolaze i do pojave dijabetisa.
Posebno je opasna gojaznost kod dece. Ona je duplirana sa 2,6 na 4,9%, i do sada po nekim podacima 16 zemalja je uvelo ovaj porez, odnosno u svim tim zemljama u kojima to funkcioniše nekoliko godina unazad, postignuti su dobri rezultati.
Najbolji primer je susedna Mađarska, koja je uvela ovaj porez 2011. godine i rezultati su da je za 20% smanjena potrošnja voćnih sokova sa dodatkom šećera, a da je za toliko otprilike povećana potrošnja i proizvodnja prirodnih voćnih sokova. Pozivam vas da krenemo odmah u raspravu, da ne čekamo ono što je ministar finansija rekao, to je Predlog Vlade o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji, bojim se neće sadržati ova rešenja, i mi ćemo sasvim sigurno i u toj raspravi zalagati kroz amandmane da se ovo rešenje prihvati, posebno ohrabljeni stavom ministra finansija da on lično nema ništa protiv.

Zahvaljujem kolega Đurišiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić na osnovu, člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora, radi utvrđivanja činjenice i okolnosti u vezi sa rušenjem objekata u Beogradu, u delu grada poznat kao Savamala, 25. aprila 2016. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković, 6. juna 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić, želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala.
Moj predlog postoji u skupštinskoj proceduru više od pola godine, i zajedno sa kolegom Božovićem, koji danas nije u mogućnosti da obrazloži svoju inicijativu i svoje razloge, za jedan sličan predlog koji je on predložio takođe u skupštinskoj proceduri, želim još jednom da ponovim, da iako sam nažalost siguran da podršku vladajuće većine nećemo dobiti.
Svi su upoznati i mislim da sada svi građani ovih šest, sedam meseci koliko je prošlo od tog događaja, koji se desio ustvari u izbornoj noći, znaju da je u delu Beograda koji je poznat kao Savamala došlo do rušenja nekoliko objekata od strane nepoznatih lica sa fantomkama na glavama. Prvo ih je nekoliko dana, s obzirom da se to dešavalo u postizbornom periodu, nekako javnost nije obraćala pažnju na to.
Međutim, kako je vreme prolazilo, saznale su se razne činjenice i ono što je posebno zabrinjavajuće to je što se iz izveštaja Zaštitnika građana moglo videti da policija, iako je bila pozvana da interveniše, po nalogu nekog iz vrha policije nije intervenisala. Jedno od pitanja koje bismo želeli i smatramo da mora na Anketnom odboru da dobijemo odgovor je, koje taj iz vrha policije ko je naredio dežurnim policajcima da ne izlaze na poziv građana? Ko je taj ko je suspendovao državu Srbiju na nekoliko sati, na jednom njenom delu? To je posebno važno pitanje za svakoga građanina Srbije, jer ako živimo u Srbiji u kojoj se ne zna red, u kojoj su ovakve stvari moguće, negde drugde, nažalost možemo i treba da se plašimo da će se to možda desiti i nama. Da neko suspenduje prava građana i obaveze državnih organa da reaguju u zaštiti prava, a da se mesecima posle toga ne dobija odgovor ko je i zašto to naredio.
Mogli smo da saznamo od predsednika Vlade koji se uključio u rešavanje i rasvetljavanje ovog slučaja, da su za rušenje u Savamaloj odgovorni kompletni idioti iz vrha gradske vlasti. Sada se pitam da li je tužilac onako ekspresno, kao što saslušava potencijalne predsedničke kandidate, tako isto i saslušao predsednika Vlade da ih on upozna ko su ti kompletni idioti iz vrha gradske vlasti. I uopšte zašto je korišćen taj izraz o kompletnim idiotima, meni to izgleda kao formulisanje odbrane, da kada oni dođu pred sudu pitaju zašto ste to uradili, recimo gospodine Mali, a on kaže zato što sam kompletan idiot, i pokuša na taj način da se izvuče na olakšavajuće okolnosti. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskog podršci porodici sa decom.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala.
Ovaj predlog je naša želja da se dramatična situacija u Srbiji koja govori o tome da je 30% dece u Srbiji ugroženo od siromaštva, da je 25% građana Srbije ugroženo od siromaštva, da je 12% ispod linije siromaštva, da se konačno preduzmu aktivne mere i aktivna politika da se to stanje promeni. Nažalost, kod rasprave o budžetu koji smo vodili prošle nedelje, nismo čuli ni jednu novu meru koju Vlada planira. Iz odgovora iz Vlade na predlog našeg zakona dobili smo odgovor da je u septembru mesecu, ponovo posle izbora nove Vlade, formirana nova Radna grupa koja treba da ovaj zakon pripremi. Nažalost, činjenica tužna je, da je pre više od dve godine bila formirana Radna grupa, koja je godinu dana pripremala Predlog zakona, koja je onda taj zakon uputila Vladi, o kom Vlada se nikada nije izjasnila, a onda su raspisani izbori.
S obzirom da je očigledno da ćemo u aprilu sledeće godine, zajedno sa predsedničkim izborima, imati parlamentarne izbore, opet ćemo imati situaciju da Radna grupa neće imati kome, ako uopšte stigne da završi neki predlog zakona, kome da ga pošalje, da neće do, verovatno, druge polovine 2017. godine biti parlamenta koji bi taj zakon usvojio, da bi neke nove politike mogle da krenu da se sprovode.
Pozivam vas da stavimo na dnevni red do kraja ove godine, do kraja mandata ovog saziva, ovaj naš predlog. Ukoliko Vlada ima neka druga bolja rešenja od onoga što mi predlažemo, mi smo spremni, naravno, da prihvatimo ta rešenja, da otvorimo razgovor, ali činjenica je, a to smo mogli i da čujemo i od ministra zaduženog za ove stvari, ministra Vulina, da je on govorio o potrebi boljeg targetiranja pomoći koju država daje socijalno ugroženim porodicima i posebno porodicama sa decom.
Mere su stare. One nisu menjane skoro 10 godina i situacija u Srbiji se promenila, i zato je potrebno menjati ovaj zakona na način da one socijalne grupe koje su posebno ugrožene, dobiju i najveću pomoć države. U analizi Svetske banke činjenice govore da je na jednu petinu najugroženijih troši se 18% sredstava, a na jednu petinu najbogatijih građana Srbije troši se 28 % sredstava iz celokupnog budžeta za socijalna davanja. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o kulturi, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Zakon o kulturi, kada je bio na dnevnom redu prošlog saziva, na kraju prošlog saziva, doneo je nekoliko izmena za koje smo mi tada smatrali da nisu dobri. Ovaj naš Predlog izmena i dopuna ide u pravcu da se to izmeni.
Prva stvar je da se u Zakon dodaju reči umetnička fotografija. Tada je to jedan deo javnosti tražio da bude deo zakona, kako bi se umetnička fotografija proglasila za umetničko delo. Odgovor Vlade na ovaj naš zakon, koja kaže da je termin vizuelna umetnost širi i da ovaj termin ima u sebi termin umetnička fotografija i smatralo da nije dovoljno dobro i da je rešenje iz prakse drugih zemlja, da se posebno govori o umetničkoj fotografiji, kao jednom posebnom specifičnom delu kulture.
Drugi i ovako verovatno najinteresantniji deo vezan je za pravo na ostvarivanje priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi. Taj deo, ako se sećate rasprave, prvo trebao da bude potpuno izbačen iz zakona, a onda je pritiskom javnosti i ne mogu da kažem debate u parlamentu, jer nismo imali debatu ovde, nego je ministar pre početka same rasprave predložio izmene zakona i ostavio mogućnost dodele posebnih priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, ali u slučajevima koje odredi Vlada svojom uredbom.
Ono što mi smatramo da nije dobro, da se tu ostavi bilo kakva arbitrarnost i da Vlada odlučuje o tome da li je neko zaslužio ili ne posebnu nagradu i smatramo da je potrebno primeniti rešenje, kao u slučaju vrhunskih sportista. Smatramo da je važnost sporta za promociju Srbije podjednako važna, kao i važnost kulture. Jer, ako dajemo nagrade vrhunskim sportistima, sasvim sigurno je potrebno davati nagrade vrhunskim kulturnim radnicima.
U tom smislu, smatramo da nije mesto da se ova materija uređuje uredbom Vlade, jer ta uredba može da se primeni. Ona govori o tome da je nagrade moguće dodeliti, a ne obavezno dodeliti, kao što je to slučaj sa sportistima. Zato smatramo da je potrebno izmeniti zakon, tako da se jasno u zakonu formulišu pod kojim uslovima i u kojom slučajevima kulturni radnici koji daju vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi stiču pravo na ovu nagradu, kako se ta nagrada utvrđuje i u kom iznosu.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 7. oktobra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Pa, mislim da važnost izmene ovog zakona posebno dolazi do značaja, ako pogledamo raspravu prošle nedelje u parlamentu vezanu za budžet gde se dosta govorilo o tome na koji način Vlada tretira zaposlene u javnom sektoru.
Ono što je naša prva zamerka na zakon koji je donet početkom ove godine, ne posredno pred poslednje parlamentarne izbore je definicija javnog sektora. Naime, u javni sektor po ovom zakonu nisu ubačena javna preduzeća, kojima je osnivač republika, lokalna samouprava i AP, kao ni NBS ni javni servis.
Smatramo da je to prva i najveća manjkavost ovog zakona. Mogli smo da vidimo kako Vlada potpuno, bez nekog jasnog kriterijuma za 2017. godinu povećava plate, negde 6%, negde 5%, negde 4%, u nekim slučajevima ne povećava uopšte, pre svega zaposlenima u državnoj upravi, u državnim organima, u ogranima lokalne samouprave i autonomne pokrajine. Dok smo mi ovde vodili raspravu o budžetu, bila je recimo, sazvana Skupština Aerodroma Beograda, koja je na dnevnom redu imala jednu tačku dnevnog reda, a to je usvajanje programa stimulacija zaposlenih. Zaposlenih koji su u preduzeću koje je monopolista, koje jeste ostvarilo dobitak zato što je jedini pružalac usluga u Srbiji. kao aerodrom ne postoji konkurencija, koje je protivzakonito zapošljavalo stotine radnika i to smo imali u izveštajima i DRI i drugih organa. Sada to preduzeće, koje ima očigledno viška para na svom računu, bez ikakvih problema razmatra program stimulacija zaposlenih.
Za to vreme, radnicima u državnoj upravi se već drugu godinu za redom ne povećavaju plate. Svim drugima je povećanje i dalje manje od onoga što im je oduzeto pre dve godine, kada je smanjenja plata za 10% svima koji primaju plate iznad 25.000 dinara.
Smatramo da mora da se uvede red, da ako želimo da u tom javnom sektoru uvedemo konačno red u njega, moramo da uvrstimo javna preduzeća. Ona su i kada smo raspravljali o budžetu mogli smo da čujemo, glavni izvor za deficit koji ćemo imati u ovoj i u narednoj godini. Zato vas pozivam da stavite ovu tačku na dnevni red.