Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje.
Za je glasalo 12 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je podnela Narodnoj skupštini 12. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Kada ste usvajali Zakon o poljoprivrednom zemljištu, pre više meseci, molili smo vas da iz njega izbacite odredbu prema kojoj u svakoj opštini u Srbiji trećina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini može da se da izabranom privredniku, naravno, po slobodnom izboru Vlade Republike Srbije i predsednika opštine, na period od 99 godina.
Mi smo umesto toga predlagali da se napravi nekakvo javno nadmetanje, da se napravi konkurs, da se naprave uslovi, ko mogu biti ti privrednici, privatnici koji uzimaju to zemljište u zakup, da se vidi koje zemljište to može biti, da se ne bi desilo da oni uzmu najbolje zemljište u svakoj opštini, a da onda samostalnim poljoprivrednim proizvođačima ostane zemljište koje je ili neobradivo ili zaparloženo ili lošeg kvaliteta.
Molili smo vas da napravite bilo kakve uslove i bilo kakve kriterijume po kojima možete da cenite kome se to poljoprivredno zemljište daje na period od 99 godina, s obzirom na to da je to period u kom generacije u porodicama koje se bave poljoprivredom neće moći da obrađuju to zemljište i umesto toga će raditi kao nadničari na nekakvim velikim poljoprivrednim posedima vaših poslovnih partnera, koji su ta poljoprivredna zemljišta dobili isključivo zbog toga što su blisko sa nekima iz vrha SNS.
Više od deset hiljada porodica u Srbiji živi isključivo od toga što uzima u zakup poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i obrađuje ga. Vi ste ih ovom svojom odlukom ostavili bez ikakvih izvora prihoda i naterali ste ih da rade na zemljištu koje ste bez ikakvih kriterijuma, bez ikakvih uslova, bez ikakvih pravila dali svojim poljoprivrednim parterima na period koji je izuzetno dug.
Sada kada vidimo Zakon o vodama, vidimo da nešto slično planirate da uradite i sa vodnim zemljištem. Očigledno je da je čitav ovaj zakon usmeren ka tome da opet odabrani partneri SNS ili nekoga iz vrha vaše stranke dođu i do vodnog zemljišta, da mogu i tamo da grade, da dobijaju direktnom pogodbom zakup nad vodinim zemljištem u slučaju da su izgradili neki nelegalan objekat tamo. Opet se stalno ponavlja ta matrica u kojoj profitiraju, dominiraju i imaju koristi oni koji su kršili zakon, oni koji su obilazili pravila i to samo na osnovu toga što su bliski sa vama. Mislim da to treba da prekinemo. Hajde da počnemo sa poljoprivrednim zemljištem.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik magistar Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine je usvojena 2012. godine. Usvojila ju je prva Vlada Aleksandra Vučića, iako je ona pripremana godinama pre toga. U njenoj izradi su učestvovali svi relevantni stručnjaci koji se bave obrazovanjem. Svako ko se u Srbiji bavi obrazovanjem, razmišlja o obrazovanju, piše o obrazovanju, je učestvovao u izradi te strategije.
Vi ste je usvojili 2012. godine, iz čega se moglo pomisliti da je to nešto sa čime se vi slažete i da je to nešto što ćete vi podržati. U toj strategiji su navedena rešenja za sve probleme koje mi imamo u našem obrazovnom sistemu, u našim osnovnim školama, u našim srednjim školama, a to su problemi koji se odnose na zastareli način nastave, na loše udžbenike, na činjenicu da deca nemaju nikakav osećaj pripadnosti prema školi, da se njihova škola svodi na to da sede tamo i uče napamet šta im je rečeno na času, pa onda posle odgovaraju, pa za mesec dana nemaju pojma ni šta su radili, ni šta su naučili, ni o čemu su pričali. I u toj Strategiji obrazovanja, su ljudi koji se bave obrazovanjem, koji razmišljaju o obrazovanju, koji pišu o obrazovanju, dali način na koji oni smatraju da do 2020. godine naš ogroman problem može da se reši.
Vi ste to prihvatili, neko bi rekao sa željom da se to zaista i reši, da se implementira. Međutim, s obzirom na to da su mogućnosti da se implementiraju ta rešenja ostale samo dve školske godine, ja ne znam na koji način mi mislimo da merimo šta smo uradili u obrazovanju od 2012. do 2020. godine.
Umesto toga, mi imamo premijera koji je otišao u Nemačku, pa je tamo video da ima dualno obrazovanje i u budžetu koji je usvojen u subotu mi već imamo nešto što se zove Fond za promociju dualnog obrazovanja. Svi ljudi koji se bave obrazovanjem u Srbiji su protiv toga da se u Srbiju uvede dualno obrazovanje. U strategiji apsolutno piše da se svi stručnjaci iz obrazovanja u Srbiji protive dualnom obrazovanju, ali nama ne treba strategija, nama samo treba šta je Vučić u Nemačkoj video i onda ćemo mi to da implementiramo.
Ja vas molim da to ne radite sa obrazovnim sistemom, jer ne možemo praviti strategiju na osnovu toga šta je Vučić video u Nemačkoj, pa mu se dopalo. Ako imamo strategiju, ako ste je vi usvojili, ja mislim da treba da je sprovedemo. Način da to uradimo jeste da usvojimo izmene zakona koje implementiraju makar deo onoga što u strategiji piše.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Milan Lapčević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je podneo Narodnoj skupštini 20. oktobra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovani predsedavajući, predložio sam da se u dnevni red ove sednice uvrsti predlog izmena Zakona o porezu na dodatu vrednost, kojim se predviđa da se ukine PDV za hranu i opremu za bebe.
Koji su razlozi za tako nešto? Verovatno ova tri minuta ne bi bilo dovoljno da se pobroje svi razlozi, ali ja ću pokušati da neke od njih iznesem. Naime, poznato je da je Srbija zemlja sa skoro najvećom prosečnom starošću u Evropi, koja iznosi u ovom trenutku preko 43 godine, da se svake godine u Srbiji rodi za oko 35.000 do 40.000 manje dece nego što ljudi umre, da nam po tom osnovu svake godine nestane po jedan grad veličine Negotina ili Prijepolja. Samo u toku prošle godine 38.150 ljudi je više umrlo nego što je rođeno dece.
Kada razgovarate sa roditeljima zašto imaju jedno dete, a takvih je nažalost 43% porodica u Srbiji ima samo jedno dete, da je jedva 30% porodica sa dvoje dece, a onih sa troje i četvoro je zanemarljiv procenat, jedva nekih 15-ak posto ima troje ili više dece, a broj onih koji imaju problema da dobiju dete se bliži procentu od 30%.
Kada razgovarate sa ljudima zašto nemaju više dece, jedan od glavnih razloga i kriterijuma koje iznose roditelji je da je loš materijalni položaj, da se nema posla i da odgajanje dece nije tako jeftino, da je sve skupo, da je oprema za bebe skupa, da je hrana za decu skupa.
Mislim da u trenutku u kom se Srbija nalazi, kao jedna od najstarijih stanovništava u Evropi, u trenutku kada nam se svake godine po 40.000 ljudi manje rodi nego što umre, jedan od simboličnih načina kako možemo da pomognemo onima koji žele da imaju više dece, a zbog svojih materijalnih uslova to ne mogu, da se ukine porez na dodatu vrednost za opremu i za hranu za bebe.
Mislim da bi to bio simbolički čin, bez obzira što smo dobili i ministra bez portfelja koji će se baviti demografijom. Mislim da bi i ovo bio način kako možemo da pomognemo da se Srbija obnovi.

Zahvaljujem, kolega Lapčeviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 24. oktobra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Kolege narodni poslanici, Skupština Srbije je na početku ovog jesenjeg zasedanja ove godine usvojila izmene i dopune Zakona o finansiranju lokalne samouprave tako što je smanjila deo prihoda poreza na promet koji ostaje lokalnim samoupravama sa 80% na 76%. Mi našim predlogom predlažem da se taj procenat vrati na staro.
Ovaj naš predlog je u paketu sa jednim drugim zakonom, Zakonom o izmenama i dopunama poreza na dohodak građana, kojim predlažemo da se ovaj porez koji je 80, odnosno 76%, kako je sada, ostaje lokalnim samoupravama, smanji sa 10 na 9%. Želim da obrazložim u ovih nekoliko minuta suštinu zbog kojih smo podneli ova dva zakona.
Pre svega, kada je usvajana ova izmena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, mogli smo da čujemo da su se lokalne samouprave složile sa ovim predlogom Vlade i da one nemaju ništa protiv da u 2017. godini malo preko pet milijardi dinara manje prihoda po ovom osnovu ostvare.
Kako će kompenzovati? Slušali smo razne načine. Uglavnom je ideja da se to kompenzuje tako što će gledati da budu što bliži predsedniku Vlade i da od njegove milosti nadoknade ovaj gubitak. Tamo gde te milosti neće biti, one su spremne, lokalne samouprave, da se zaduže, da uzmu kredite i na neki drugi način da pokriju manjak koji će imati u kasi, odnosno da odustanu od nekih važnih investicija ili socijalnih projekata kako bi uspele da isplate, pošto najveći deo, nažalost, tih budžeta lokalnih samouprava odlazi na plate zaposlenih, koji se dramatično povećao u ove četiri godine, koliko je na vlasti Srpska napredna stranka.
Ako su se već složile, onda smatramo da je ovih pet milijardi dinara, koliko treba da ostane u budžetu, više. Sada ako je već tako dobro stanje u budžetu, a o tome smo slušali cele prošle nedelje, da je divno, da je sjajno, da imamo privredni suficit i da je jedini problem u stvari u javnim preduzećima i dugovima koje država mora da preuzme na osnovu garancija datih tim javnim preduzećima, da tih pet milijardi iskoristimo tako što ćemo pokrenuti proces rasterećenja privrede, onih koji stvaraju dodatu vrednost u Srbiji, oni koji podižu taj famozni BDP, od koga i od njegovog rasta svi u državi Srbiji zavisimo. S obzirom da je glavna zamerka visok nivo poreza i doprinosa…

Zahvaljujem, kolega Đurišiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 13. oktobra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala.
Znači, porez na dohodak građana, naš predlog je da se ta poreska stopa smanji sa 10 na 9%. Ukupno izdvajanje na bruto plate u Republici Srbiji, procenat se nije menjao više od 12 godina i taj procenat spada u jedan od najviših u svetu, a sasvim sigurno jedan od najviših u regionu i sa mnogo mesta možemo da čujemo da je to jedan od razloga zašto u Srbiji danas nema dovoljno stranih i drugih investicija, domaćih investicija, zašto nam BDP raste najsporije u regionu, iako stalno slušamo da je to najveći rast. Jednostavno, to nije istina, podaci govore nešto drugačije. Ukoliko se stvari ne promene, a to je nešto što privreda traži godinama unazad, neće se promeniti ni investiciona klima, ni broj investicija u Srbiji.
Mislimo da je vrlo važno da se sa tim krene. Ovo jeste suštinski jedno simbolično smanjenje i mislim da zacrtani cilj treba da bude da pola plate, koja se isplaćuje radnicima, da se 50% te vrednosti isplaćuje za socijalno, zdravstveno i druga osiguranja i za porez na plate.
Vlada očigledno nema nameru da krene u ovaj proces. Slušali smo prošle nedelje, nikakvih promena u ovom smislu nije bilo, nije bilo ni najava, čak eksplicitno je ministar finansija rekao da on ne vidi mogućnost, Fiskalni savet je rekao da bi mera da se krene sa ozbiljnijim smanjivanjem poreza i doprinosa na plate morala da se kompenzuje u budžetu podizanjem PDV-a. Da bi došli do tih 50%, morale bi da se kombinuju razne mere, ali mi mislimo da ovo smanjenje od poreza na dohodak građana, koje je do sada išlo lokalnim samoupravama, sada ostaje u budžetu bez jasnog plana na šta će se trošiti. Može da se iskoristi da se pokrene ovaj proces. Znači, smanjenje poreza na dohodak građana sa 10 na 9%, da se krene u tom smeru, da vidimo na koji način možemo da napravimo funkcionalnije i bolje poslovanje fondova i Penzionog i zdravstvenog fonda i da se tu stvori dodatni prostor za određena smanjenja, kako bi poboljšali investicionu klimu, kako bi se izborili i protiv sive ekonomije, jer mnogo firmi danas značajan deo plate isplaćuje na crno, radnicima na ruke da se ne bi plaćao visok procenat poreza i doprinosa.