Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o porezu na dodatnu vrednost, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala poštovani predsedavajući.
Prvi put poslanička grupa SDS-NPS predložila je ovaj zakon 15. septembra 2015. godine. Ovo je jedna mala izmena zakona koja predlaže da se hrana za bebe oporezuje nižom stopom poreza na dodatnu vrednost. Znači, umesto 20, koliko je sada, na 10%.
Drago mi je što vidim da se ni neke druge poslaničke grupe uključuju u ovu inicijativu i smatraju da je došlo vreme da država preduzme neke aktivne mere i aktivne politike kako bi se demografsko stanje u Srbiji promenilo.
Tim brojevima, gotovo u svakom zasedanju i po raznim tačkama dnevnog reda se neko od kolega, narodnih poslanika dodirne. Činjenica je danas da i pored ovako loše situacije hrana za bebe, a pre svega oprema za bebe u Srbiji su višestruko skuplji nego u zemljama u okruženju. Mislim da je to poražavajuća činjenica i da je potrebno da Vlada uvede neke aktivne mere. Nije dovoljno to što sada imamo potpredsednicu Vlade zaduženu za demografska pitanja, koja je dobila i neki budžet u narednoj godini, kojima treba da se dođe do nekih mera i politika kojima će se stvari promeniti, s obzirom da, ponavljam, idu na izbori, pitanje je šta će od tog programa i plana biti urađeno i kada će mere koje se predlože doći na dnevni red.
Mi imamo još nekoliko nedelja do kraja ovog zasedanja, bojim se da posle toga više neće biti vremena i rasprave u ovoj parlamentu, ići ćemo na izbore, a onda ćemo čekati novu Vladu, ko zna koliko i pitanje je kada će parlament moći da počne da radi po predlozima Vlade.
Pošto postoji ovaj jedan zakon, ova jedna mala mera, mislim da je to čak i u interesu vladajuće većine da pokaže da shvata da u Srbiji postoji problem i da država ima neke mehanizme kojima može da krene u rešavanje tog problema. Ova mera sasvim sigurno ne može da reši problem.
Ne slažem se sa mišljenjem Vlade koja je dostavila odgovor na predlog ovog zakona, sa predlogom da se ne prihvati. Obrazloženje zašto se ne prihvata, zato što ovo smanjenje stope poreza ne bi obavezno vodilo i do smanjenja cene hrane za bebe.
Mislimo da ako ova Vlada toliko veruje u tržište i tržišnu privredu, sasvim sigurno da bi svaki proizvođač hrane za bebe iskoristio mogućnost da pojeftini svoj proizvod da bude konkurentniji, da ostvari veći promet i da bi sigurno cene pale najmanje za onaj procenat koliko bi smanjili PDV, a verujemo da može tu da se nađe i više prostora.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o predlaganju zakona, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Ovaj zakon smo prvi put predložili takođe 15. septembra prošle godine i mislim da ovo vreme proteklo od tada nam samo daje za pravo da tražimo da se jedan ovakav zakon donese u pravnom sistemu Srbije. Ovo današnje zasedanje je ilustrativan primer, od 22 tačke, koliko je vladajuća većina do sada prihvatila da se nađu na dnevnom redu, 18 je predloženo po hitnom postupku. Zakon o budžetu smo usvojili prošle nedelje, takođe je bio stavljen na dnevni red po hitnom postupku i usvojen je samo posle sedam dana. Znači, usvojen je za sedam dana, a mi smo imali manje od dva dana da se pripremimo. Pet dana diskusije i na kraju smo usvojili budžet koji bi morao po drugim zakonima da bude u skupštinskoj proceduri najmanje 15 dana pre usvajanja, da dođe u Skupštinu 1. novembra svake godine. Međutim, to nije bio slučaj.
Ovakav način rada unosi nesigurnost u pravni sistem Srbije, obeshrabruje ljude koji žele u Srbiju da ulažu novac i da razvijaju biznis, zato što ne znaju da li će i na koji način pravni okvir u kome rade biti promenjen. U razvijenim zemljama, i demokratski i ekonomski razvijenim, ovakve stvari se ne dešavaju. Moraju da postoje razlozi za hitan postupak i mi ovim zakonom definišemo koji su to razlozi. Jednostavno, nije moguće, kao danas kada je predsedavajući otvorio sednicu, da čujemo da zbog razloga hitnosti mi danas raspravljamo zakone po hitnom postupku, bez da je jednom jedinom rečju obrazložio šta je to hitno. Da li je hitno to što danas prestaje mandat, recimo, sudijama Ustavnog suda, a mi tek počinjemo raspravu o kandidatima i nekoliko dana nećemo imati Ustavni sud u Srbiji? Ako je to hitno, a jeste hitno, da vidimo zašto se to desilo, ko je za to odgovoran i kako da se takve stvari više ne dešavaju.
Ovaj zakon ide upravo u tom pravcu, da se definišu koji su to razlozi za hitan postupak, da budu obrazloženi i da budu ispunjeni neki uslovi, a ne da se napiše samo da Vlada smatra da to treba da bude doneto po hitnom postupku i da to bude zakon praktično i razlog za kršenje Ustava i Ustavom propisanog roka i o tome na koji način se zakoni usvajaju u Skupštini i kada zakoni stupaju na snagu. Podsetiću vas, gotovo po pravilu, zakoni umesto osmog dana po objavljivanju stupaju na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku“.

Zahvaljujem, kolega Đurišiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 7. oktobra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

I ovaj zakon u ovom sazivu podnet je, kao što ste rekli, 7. oktobra ove godine, ali prvi put smo ga podneli 15. septembra 2015. godine. Moram jedno da priznam, da ćemo morati da izvršimo ispravku ovog zakona, jer naziv zakona je o privremenom uređivanju načina isplate penzija, a videli smo u raspravi o budžetu i o izmenama i dopunama ovog zakona da ta reč „privremeno“ više ne važi. Vlada je odustala i definitivno od koncepta da ovaj zakon važi tri godine ili manje, kako su najavljivali kada je usvojen, i produžava njegovo važenje u nedogled. Nadam se da će i novi Ustavni sud, kako god bude izabran, sada pošto su promenjene okolnosti i taj zakon više nije privremenog karaktera, uzeti u razmatranje njegovu ustavnost i staviti ga van snage.
Ono što mi je drago, vidim i znam da je poslanik Božović pre nekog vremena ispred DS i sada gospodin Obradović ispred njegove poslaničke grupe predlažem jedan sličan zakon, zakon koji treba da ispravi veliku nepravdu koja je učinjena pre dve godine kada su smanjene penzije sa obrazloženjem da je to način da se ostvari fiskalna konsolidacija. Sada, posle dve godine, vidimo da ta mera niti je bila neophodna, niti je ona dovela do smanjenja troškova u budžetu, a da nažalost postoje ogromna mesta gde se novac građana neracionalno troši i gde je moguće uštedeti 20 milijardi dinara godišnje, koliko je za 750.000 penzionera umanjena penzija 20 ili 25%, a ne 5,8% kako je ovde premijer govorio, jer je to notorna neistina. Zakon govori o umanjenju penzija većih od 25.000 dinara za 20%, odnosno penzija većih od 40.000 dinara za 25%.
Naš Predlog zakona govori o tome da se od trenutka usvajanja ovog zakona nastavi sa isplatom penzija sa nivoa koji je postojao pre umanjenja, a da se razlika ostvarena, odnosno da se razlika penzionerima kojima je umanjena penzija isplati u narednih šest meseci kroz jednokratne isplate iz budžeta. Smatramo da ima dovoljno mesta u budžetu da se pronađe 20 milijardi dinara, koliko je ova mera uštedela budžetu. Tih para ima na stavkama subvencija stranim investitorima koje se vrše transparentno, usluga po ugovorima, u specijalizovanim uslugama i drugim stvarima.

Zahvaljujem, kolega Đurišić.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala.
Ovaj zakon već skoro godinu dana nalazi se u proceduri. Ono što je bila moja velika zabrinutost je šta će se dešavati od početka naredne godine kada je prestajala najavljena jednogodišnja podrška Javnom medijskom servisu iz budžeta Republike Srbije. Nisam, da kažem, bio u pravu i videlo se da će ta podrška biti nastavljena od strane Vlade Republike Srbije i budžeta i naredne godine. Naime, usvojili smo budžet prošle nedelje koji ponovo sa četiri milijarde dinara daje sredstva RTS. Pojavljuju se tu i dodatna sredstva za Javni medijski servis u Vojvodini. Očigledno je da je Vlada rešila da u izbornoj 2017. godini nagradi, pod znacima navoda, Javni medijski servis, kupi njegovu lojalnost i podršku u kampanji koja nas očekuje, time što je zadržala finansiranje iz budžeta. Očekujem i nadam se, odnosno ne očekujem da će doći do promene visine takse koja se plaća od 1. januara ove godine, u iznosu od 150 dinara.
Imao sam strah da će ta taksa biti povećana na maksimalan iznos od 500 dinara. Ako ne prestane finansiranje od strane budžeta, makar građani imaju tu dobru vest da nema razloga za povećanje ove takse. Videćemo do kraja godine da li će se nešto izmeniti, to je u rukama Upravnog odbora Javnog medijskog servisa.
Ono što je suština ovog zakona, to je da on preciznije definiše ko je obveznik plaćanja takse, da to može da bude samo jedan put fizičko lice i pravno lice, da nemamo slučajeve kao danas, da pošto se naplata vrši preko električnog brojila, ponovo kao ona čuvena taksa koju je SNS najavio da će ukinuti, pa je trebalo više od dve godine da je ukine, a onda nepunih godinu i po dana posle ukidanja je ponovo vrati kao teret građanima Republike Srbije, da se ne plaća na električno brojilo koje jedno isto fizičko lice ima na kuću, na garažu, na pomoćni objekat, na druge stvari, nego da se ta taksa može plaćati samo na stambeni objekat u kome fizičko lice živi.
Pozivam vas da glasate i podržite ovaj predlog.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić i dr Dragan Vesović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji su podneli Narodnoj skupštini 14. novembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji prate ovaj direktan prenos, pomaže Bog svima.
Naime, Dveri su, gledajući interese penzionera Srbije, koji su jedna od najugroženijih socijalnih kategorija i, naravno, ispunjavajući svoje predizborno obećanje na osnovu Sporazuma o socijalnom partnerstvu koji smo sklopili sa Udruženjem sindikata penzionera Srbije i Udruženjem sindikata penzionisanih vojnih lica, u skupštinsku proceduru predale dva zakona, tj. izmene i dopune postojećih zakona, kojim bi trebalo da se ispravi nepravda naneta penzionerima pre dve godine, kada je SNS krenula u organizovanu pljačku zakonitih, odnosno stečenih penzija.
U ovom predlogu izmena i dopuna Zakona o penzionom osiguranju, mi smo predvideli pre svega usklađivanje rasta visine penzije sa rastom cena u državi Srbiji. Naime, razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze iz člana 70. Ustava kojim je propisana obaveza Republike Srbije da se stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera. Vlada Republike Srbije ima obavezu redovnog usklađivanja penzija jer bi, u suprotnom, penzioneri bili dovedeni u nepovoljan finansijski i socijalni položaj zbog inflatornog umanjenja stvarne vrednosti njihovih penzija.
Dakle, šta ste vi, gospodo naprednjaci, uradili pre dve godine kada ste izmenili postojeći zakon i način isplate penzija? Vi ste ukinuli i onu odredbu po kojoj penzije moraju da se redovno usklađuju sa visinom troškova života, odnosno sa rastom cena u toku jedne kalendarske godine. Vi ste to vašim zakonskim rešenjem obustavili i time ste naneli veliku štetu penzionerima u Srbiji. Mi ovim našim predlogom izmena i dopuna zakona tražimo vraćanje te odredbe zakona po kojoj će se, naravno, ubuduće penzije usklađivati sa troškovima života, odnosno sa rastom cena.
Druga važna stvar koju predviđaju ove naše zakonske izmene jeste popravljanje još nečega što ste upropastili u ovom zakonu, a to su izmene načina biranja Upravnog odbora PIO fonda. Sa nekadašnjeg 21 člana, vi ste smanjili na sedam članova Upravnog odbora i, naravno, od tih sedam postavili ste da četiri predlaže Vlada Republike Srbije i time preuzeli potpunu kontrolu, odnosno vlast nad PIO fondom. Što to u praksi znači? To u praksi znači da vi sada kada vladate PIO fondom stavljate na dalju rasprodaju naše lekovite banje, naše izvore, dakle, najlekovitijih lečilišta u Srbiji i hoćete i to da prodate i privatizujete. To ne biste mogli kada bi važio zakon koji mi predlažemo, po kome bi se Upravni odbor PIO fonda vratio na 15 članova, gde bi pet članova davali predstavnici penzionera, dakle, onih koji su korisnici PIO fonda, a pet predstavnici zaposlenih, dakle, onih koji pune PIO fond. Vi više ne biste imali većinu i radili šta hoćete sa imovinom PIO fonda.