Stavljam na glasanje ovaj predlog.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Ne znam da li možete da mi date dve sekunde da završim rečenicu.)
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Milan Lapčević i Dejan Šulkić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji su podneli Narodnoj skupštini 2. novembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Milan Lapčević želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Radoslav Milojičić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, koji je podneo Narodnoj skupštini 30. septembra 2016. godine.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Demokratska stranka, izmene i dopune Zakona o policiji ne predlaže zbog sebe, već DS to predlaže zbog svih ljudi koji su zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova i zato što nam je život na prvom mestu. Tako ste se smejali pre dva meseca kada smo razgovarali ovde o učešću naše vojske u multinacionalnim operacijama, kada je DS govorila kako je loše stanje materijalno i u policiji u vojsci, bilo je smeha kao i sada, ali vidimo da danas nažalost u Srbiji u 2016. godini protestuju na ulicama i policajci protestuju na ulicama i vojnici, a to je ne iz nekog tamo razloga skrivenog, kako vi govorite, već zato što izuzetno teško žive i prosto ne mogu da prehrane sebe i svoju porodicu.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona o policiji sadržan je u odredbi člana 97. tačka 4) Ustava Republike Srbije i predložene izmene i dopune Zakona o policiji su izuzetno potrebne, s obzirom na to u kakvom se stanju, materijalnom pre svega, nalaze pripadnici MUP-a. Stanje je tako loše da ste im vi iz SNS, svim pripadnicima MUP-a, prvo smanjili platu jednom, pa ste im onda smanjili platu drugi put, pa ste ih onda častili smanjenjem dnevnica, dnevnica za sve one ljude koji rizikujući svoj život obezbeđuju nas i našu državu iznosi sramnih 150 dinara. Za tih 150 dinara pripadnik policije može da kupi kiflu, i to praznu, i čašu jogurta.
Dve su ključne tačke u izmenama i dopunama Zakona o policiji. Prva tačka je da Ministarstvo mora da odredi potrebe sistema koje su potrebne za prijem u stalni radni odnos u MUP-u i da u skladu sa tim potrebama prima studente na Policijskoj akademiji. Moramo imati kompatibilnost između onog broja učenika koji se prima na Policijsku akademiju i onog broja koji će biti potreban za prijem u stalni radni odnos. Tražimo, naravno, da se svi učenici koji su sposobni, kadri i obrazovani, koji završe Policijsku akademiju, automatski po završetku prime u radni odnos, a ne da danas u policiji imamo takvu situaciju da nekakva Dijana Hrkalović postrojava specijalne antiterorističke jedinice i našu policiju, a ta gospođa, uz svo uvažavanje, nije prošla pored policijske stanice, sem što je prijateljica sa Nebojšom Stefanovićem i član SNS nema nikakve druge kvalifikacije.
Druga izmena je da se odredbom člana 172. tačka 2) Zakona o policiji ruši prezumpcija nevinosti, te predlažemo njeno brisanje. To se kosi sa našim Ustavom. Danas i neki Martinović može da napiše krivičnu prijavu protiv nekog policajca i taj policajac automatski biva udaljen sa posla, znači, ruši se prezumpcija nevinosti. Predlažemo brisanje člana 172. tačka 2) Zakona o policiji. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika, koji je podnela Narodnoj skupštini 12. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem, potpredsedniče.
Ušli smo u treću godinu kako je istekao rok da Vlada Republike Srbije i da Srbija usvoji zakon kojim će se rešiti problem nestalih beba. Taj rok proističe iz presude iz 2013. godine koju je naša sugrađanka dobila na Evropskom sudu za ljudska prava, kada je taj sud utvrdio da je Republika Srbija povredila njeno pravo na privatnost, porodični život i 2013. godine Republika Srbija je obavezana da usvoji ovaj zakon do kraja 2014. godine.
Nije me sramota, htela sam da kažem da me je sramota što vas tri godine molim da usvojite ovaj zakon koji predlažem, koji se sastoji samo iz jedne jedine izmene u Krivičnom zakoniku, ali zapravo treba da bude sramota vas koji tri godine bez ijedne reči objašnjenja odbijate da on bude usvojen.
Oni koji su zainteresovani za to da komuniciraju sa građanima, mogli su da vide, da su se prošle nedelje, u nekoliko navrata, svim narodnim poslanicima obratili roditelji iz Udruženja za istinu o nestalim bebama koji su nas molili, preklinjali i razgovarali sa nama o tome da zakon koji je predložila Vlada RS nikako ne sme da bude usvojen. Oni su ceo dan bili u Skupštini, pre nekoliko dana, rekli su da će doći ponovo. Svi narodni poslanici koji su zainteresovani, mogu da se obrate šefovima svojih poslaničkih grupa koji su dobili njihove dopise, a ja za vas imam samo jednu molbu, nemojte da tim ljudima koji su propatili i koji su prošli kroz nešto što mi ne možemo ni da zamislimo, još dodatno otežavamo situaciju, usvajajući zakon koji Vlada Republike Srbije predlaže, za koji oni smatraju da će uništiti svaku mogućnost da ikada saznaju istinu o svojoj deci i koji ne nudi rešenje ni na jedno od problema sa kojima se oni suočavaju i koji ne implementira uopšte presudu koju Republika Srbija mora da implementira da bi ispunila obavezu koju je nametnuo Savet Evrope.
Molim vas, da usvojite ovaj predlog zakona koji sada ja dajem, a to je jednostavno da to krivično delo postane krivično delo koje ne zastareva. Molim vas, da ne prihvatimo da se ikada stavi na dnevni red ovo što Vlada Republike Srbije predlaže i molim vas, da svako za sebe da odgovor koji su oni postavili na kraju pisma koje su nam uputili, a to je da li bi bilo ko od vas danas svoje dete dao u zamenu za 10 ili 15.000 evra, jer to je upravo što njima Vlada Republike Srbije nudi.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje.
Za je glasalo 12 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Malo vas teško razumemo, gospodine Arsiću. Ili tiho govorite ili je buka u sali, visoko obrazovanje, to ste rekli?

Jesam.

Zahvaljujem.
Zakon o visokom obrazovanju je jedan od niza zakona kojih sam predložila izmenu u cilju da se katastrofalan obrazovni sistem koji imamo, koji ne odgovara ni potrebama vremena u kome živimo, ni potrebama naše privrede, ni potrebama onoga što mi valjda, nadam se, želimo da budemo i on je samo jedan od tri zakona, ostala dva su Zakona o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, i Zakon o udžbenicima.
Ni jedan od ta tri zakona nije dobar. Ni o jednom od ta tri zakona vi ne želite da razgovarate. Mi opet ko zna koji put i već koju godinu za redom slušamo kako nema potrebe da on sada bude usvojen zato što će biti novog zakona o visokom obrazovanju. Ovo je četvrti ministar iz SNS koji obećava da će biti novi zakon o visokom obrazovanju, evo samo što nije, a sve dosadašnje izmene Zakona o visokom obrazovanju koje imamo, nisu rešile ni jedan jedini problem koji postoji u našem visokom obrazovanju, a to je da je naše visoko obrazovanje zastarelo, inertno, ne želi da se menja, ne odgovara našim potrebama i davno, davno, prevaziđeno.
Naši univerziteti, naši fakulteti se ne nalaze ni na kakvim listama najboljih fakulteta u Evropi. Retki su izuzeci koji to uspeju, da ne pričam o onim svetskim listama. Sa naših fakulteta izlaze profesori srpskog jezika, kao što je moje osnovno obrazovanje, koji ne znaju kako da organizuju čas, kako da razgovaraju sa decom, kako da zainteresuju decu za ono što imaju da im kažu, kako da im prenesu znanje, kako da ih nauče. Sa naših fakulteta izlaze pravnici koji nisu videli ugovore sve vreme studiranja, koji nisu obučeni za ono što će im biti posao. Sa naših fakulteta izlaze ljudi koji ne znaju ono za šta su se školovali.
Razloga za to ima više. Između ostalo, profesori na visokoškolskim ustanovama nisu u stanju da im prenesu znanje. Deca na našim fakultetima plaćaju ogromne školarine zbog kojih njihovi roditelji dižu preskupe kredite, a da oni ni dan danas ne znaju na šta te njihove silne pare idu i šta to u toku godinu dana košta 100, 200 ili 300.000 dinara, koliko školarina na pojedinim fakultetima iznosi.
Mislim, da mi moramo da pričamo o tome. Vi ako mislite da ne treba, ako čekate zvonce, vi se zapitajte zašto sedite ovde.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje.
Za je glasalo 14 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, koji je podnela Narodnoj skupštini 26. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Na kraju osnovne škole, deca dobijaju onu čuvenu svesku sa zadacima, sa pripremama za ranije prijemni, a sada maturu koju treba da polažu i tu je za slučaj srpskog jezika obrađeno celokupno gradivo od petog do osmog razreda. Deca odgovaraju na pitanja iz gramatike i iz književnosti.
Između ostalog, u toj vežbanci, u toj svesci za pripremu za malu maturu, je obrađena i pripovetka „Nemušti jezik“. Ima tri pitanja iz te pripovetke. Ne znam koliko se sećate, to je ona pripovetka u kojoj junak dobije dar da razgovara sa životinjama, pa mu se razne neke avanture dešavaju, između ostalog, kobila mu kaže da mu je žena trudna. On dođe kući, žena se smeje, e sad, žena ga pita zbog čega se smeje, on neće da joj odgovori. On izlazi napolje i na nagovor petla, vraća se u kuću, uzima toljagu i isprebija tu svoju trudnu ženu. Priča se završava rečima – i žena ga nikada više nije pitala zašto se smeje.
To je naša narodna književnost, niko nema problem sa time. Međutim, ono sa čime bismo svi morali da imamo problem jeste način na koji je ta pripovetka obrađena u vežbanci koju svaki osmak godinama gleda, i to na način koji je 10 godina stajao u toj vežbanci. Ima tri pitanja iz ove pripovetke. Prvo pitanje – zbog čega je žena glavnog junaka pripovetke „Nemušti jezik“ zaslužila da dobije batine? Dakle, pitanje se postavlja tako da je žena nekako zaslužila da dobije batine. Tačan odgovor je pod b) – zato što je radoznala.
Drugo pitanje – koje vrline krase junaka pripovetke „Nemušti jezik“? Tačan odgovor je opet pod b) – hrabrost i radoznalost. Dakle, žena je zaslužila da dobije batine zato što je radoznala, a muškarca krasi vrlina radoznalost.
To pitanje je stajalo 10 godina u vežbanci za osnovne škole iz Srpskog jezika i književnosti. Profesor Obradović zna koliko smo se mučili da to bude izbačeno odatle, na kraju jeste izbačeno. To je evo, jedna od stvari koju niko ni od
profesora, ni od nastavnika, ni od dece, ni od roditelja nije primetio da nešto sa tim pitanjem i sa tim odgovorima nije u redu. E, to su naši udžbenici. To je i dalje sistem po kom ih mi odobravamo i to je nešto što mi moramo da promenimo.
Ja vidim, na žalost, da ovde ne postoji volja za to, ali možda će jednoga dana biti. Ja ću i dalje predlagati dok se ne složite sa mnom.