Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni predstavnici predlagača, moje izlaganje biće usmereno prema kandidatima Ustavnog suda koji se biraju na devet godina.
Ovaj pravosudni organ sa izuzetno velikim oblastima u pogledu očuvanja Ustava i zakona, te u slučajevima odlučivanja po žalbama na odluke državnih organa, jedna je od najvažnijih instanci u kojima građani mogu potražiti prava koja im garantira Ustav ove države. Zato izbor sudija ovog suda veoma je važan za naše društvo u celini.
Moja sugestija donekle koegzistira sa pitanjima koja su postavili prethodni govornici, kazavši da je velika većina kandidata koncentrirana u Beogradu, zanemarujući ostatak Republike. Ono što je veći problem od toga jeste da su skoro svi kandidati pripadnici većinskog naroda, da predlog ne održava sliku realnosti srbijanskog društva u kome i prema Ustavu žive i pripadnici drugih naroda – Bošnjaci, Albanci, Mađari, Slovaci i drugi. Kao poslanik biran većinom glasova Bošnjaka, obaveza mi je da iskažem nezadovoljstvo zbog toga što među predloženim kandidatima nema pripadnika mog naroda.
To nije najbolja poruka prema Bošnjacima koji jako često svoja prava potražuju upravo pred ovom instancom, naročito iz oblasti zaštite kolektivnih i individualnih nacionalnih prava. Da je među kandidatima makar jedan predstavnik bošnjačkog naroda, to bi bio važan pomak i dobar korak u povraćanje poverenja Bošnjaka u pravosudne organe ove države. Povraćaj poverenja Bošnjaka u institucije države važan je preduvjet politike pomirenja za koju se zalažemo. Takvim predlogom izbio bi se i argument onima koji, i kada imaju i kada nemaju pravo, osuđuju pravosudne organe za pristrasnost i nacionalnu diskriminaciju, kako se danas može čuti od pojedinih predstavnika Bošnjaka, koji to čine najčešće sa ciljem vođenja kampanje za predstojeće izbore i isključivo kada nisu deo vladajuće većine.
Dakle, reč je o vrlo delikatnom pitanju i zato Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka insistira na ravnomernoj zastupljenosti Bošnjaka i drugih manjinskih naroda u svim državnim institucijama, a posebno sudstvu, tužilaštvu, policiji, vojsci i državnoj upravi. Bošnjaci, nažalost, nisu zastupljeni u svim ovim institucijama u onoj meri u kojim im to Ustav garantira. Zato bi bilo važno otpočeti proces izbora i postavljenja istih na one pozicije za koje poseduju realne kompetencije, neophodne reference. Siguran sam da među bošnjačkim narodom, kao i među ostalim manjinskim narodima, ima takvih kandidata.
Sa druge strane, za sudiju Ustavnog suda predložen je zamenik višeg javnog tužioca u Novom Pazaru, Radisav Filimonović. Gospodin Filimonović je u Novom Pazaru poznat kao prilično pravičan i korektan čovek, a naročito se takvim pokazao u periodu 90-ih godina kada je ova multietnička sredina bila pod terorom policije, sudstva i tužilaštva. Zato u situaciji, kada već nije predložen nijedan Bošnjak, dobro što je makar gospodin Filimonović, koji poznaje senzibilitet multietničke sredine, kandidat za sudiju Ustavnog suda.
Verujemo da će, ukoliko bude izabran, na ovoj poziciji imati sluha da potrebe svojih sugrađana bošnjačke nacionalnosti.
Na kraju, narodni poslanici Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka, će u danu za glasanje podržati one kandidate za koje se budu uverili da imaju najbolje reference, kompetencije i moralni kredibilitet, nadajući se da će prilikom novih izbora sudija i drugih kadrova u sudstvu biti pripadnika bošnjačkog naroda. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Kolega Miletiću, vi imate tačno 39 sekundi.

Zahvaljujem se.
Predsedavajući, uvažene kolege poslanici i građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji. To je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Podržaću sve ove predloge. Mislim da je ovo rađeno kako treba. Predlagači su dali svoja mišljenja i predsednik Srbije i Skupština i mislim da ćemo izabrati najbolje.
Voleo bih da bude neki od tih predlagača iz Niša i siguran sam da ćemo u narednom periodu imati mnogo bolje pravosuđe, mnogo bolje sudije, nego što je to bilo 2009. godine i u tom periodu pamtimo ono što je najgore.Još jednom, podržaću predloge koje su predložili naši predlagači.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Nije prisutan.
Reč ima narodna poslanica Nataša Vučković.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Vrlo je važna tema o kojoj danas razgovaramo. Ono što naravno nije dobro i pridružujem se svim onim kolegama koji su o tome već govorili, nije dobro što o tome govorimo u minut do 12 i što danas, ukoliko ne donesemo ovu odluku, Ustavni sud može biti u blokadi.
Govorili su mnogi o proceduri, govorili su i o tome da je opozicija imala priliku da predloži svoje kandidate koje vidi kao dobre kandidate za sudije Ustavnog suda. U našoj poslaničkoj grupi mi to nismo učinili, ne zbog toga što nam nije stalo do toga ko će biti sudija Ustavnog suda, nego iz jednog razloga za koji mislim da je svim građanima, koji prate sednicu ove Skupštine, vrlo jasan i razumljiv, a to je da je vrlo očigledno da postoji jedan vrlo negativan odnos prema svim predlozima koji dolaze iz opozicije, naročito sa ove strane sale u našem parlamentu. Smatrali smo da bi svaki onaj kandidat, koga bismo mi predložili, bio verovatno izložen jednom vrlo negativnom, ne argumentovanom napadu i tretmanu u ovoj Skupštini i zato to nismo učinili. Sa velikom pažnjom smo razmatrali predloge, kako predsednika Republike, tako i sve kandidate koji su došli iz Narodne skupštine.
Vidite, ovde govorimo danas jako mnogo o tome da li su ovi predlozi sudija, kandidata za sudije Ustavnom suda politički, da li je tu politički uticaj. Vrlo je teško pomisliti da nema zapravo suštine političkog uticaja u izboru ovih kandidata i da će biti glavni upravo politički argument u onoj finalnoj odluci koja se bude donosila.
Ako pogledamo godišnji izveštaj o napretku koji je Evropska komisija objavila pre nepunih mesec dana, upravo je politički uticaj, dakle uticaj političkih organa vlasti, izvršne vlasti, Vlade, itd, ono što se najviše kritikuje kada se analizira situacija u našem pravosuđu i mogućnost da građani imaju zapravo poverenje u ono što pravosuđe radi. Upravo to kaže Evropska komisija. Ono što nama treba u narednom periodu da bude prioritet to je da sudska nezavisnost postane ostvarena, da bude ostvarena u praksi.
Ustavni sud je mnogo važan za građane Srbije, za sve nas kao građane ove zemlje. Ustavna žalba daje jedno pravo upravo da svoja prava ostvaruju na jedan specifičan način, uvek kad smatraju da im neko pravo nije ostvareno. Međutim, Ustavni sud je nekom svojom praksom, nekim svojim odlukama jako mnogo opovrgao poverenje koje građani treba da imaju u Ustavni sud i ustavnu žalbu.
Jedan od primera koji su spominjali neki moji prethodnici u današnjoj raspravi… To jeste odluka Ustavnog suda da ne razmatra ustavnost Zakona o smanjenju penzija. Pri tom se tu Ustavni sud čak pozvao i na to da je Zakon o smanjenju penzija privremena mera, a znamo da nije privremena mera i da je konačnim odredbama Zakona o smanjenju penzija rečeno da se penzije neće vraćati na prethodni nivo.
Veliku buru nezadovoljstva i negodovanja izazvala je ta odluka Ustavnog suda. Da li je tu, takođe, bio politički uticaj, s obzirom da mnogi vrsni stručnjaci naše pravne nauke i prakse jesu rekli da nije postojao osnov za ovakvu odluku Ustavnog suda.
Kada govorimo o kriterijumima koji su važni za izbor sudija uopšte, pa i za izbor sudija Ustavnog suda, jako je važno da napravimo neku ravnotežu između različitih zahteva koji se pred sudiju postavljaju. Sigurno je da, naravno, mora da bude visokoobrazovani stručnjak čovek ili žena, ali ne manje važna stvar je, pored toga da bude negde utemeljen u nauci, što je dobro, ali nije dovoljno…
Ako mogu sa vama da podelim, upravo jedno, iskustvo iz prakse rada u Komitetu za izbor sudija za međunarodni Evropski sud za ljudska prava, kad god je neko mnogo jak u nauci, postavlja se pitanje da li zapravo ume da donosi odluke. Sposobnost donošenja odluka je, takođe, jedan vrlo važan kriterijum, kad govorimo o tome kakve sudije treba da biramo.
Ono što je naravno, jako važno, da se ne zavedemo, vrlo često postoji zabluda da su dva pravnika uvek isti po svom znanju. Pa i da je, 15 godina iskustva u struci, da je to identično. Svakih 15 godina u pravnoj struci su isti. Nisu. Jako mnogo zavisi od toga šta je ko stvarno radio u struci, na kojim poslovima, koji stepen slobode, samostalnosti, imao, itd.
Dolazimo na kraju do integriteta. I kada govorimo o integritetu, mi to nekako doživljavamo kao neku formulu, kao neku uzrečicu. Kaže, on ima integritet moralni, stručni, itd. Šta je suštinski integritet? Integritet je sposobnost da se odupreš pritisku. E, iz te tačke mi treba da gledamo ovu listu kandidata koji su nam predloženi. Koliko svaki ovaj kandidat sa sobom nosi težinu da može da se odupre pritisku predsednika Vlade, Vlade, predsednika države, parlamenta ili bilo kog drugog pojedinca ili grupe u ovoj zemlji, i da donese samostalnu odluku zasnovanu na znanju i na razumevanju pravnog poretka. Zato je vrlo važna, naravno, opšta kultura, ali i opšta snaga, zato je strašno važno da to budu ljudi od velikog ugleda koji će pri tom kod građana razviti osećanje da mogu imati poverenje u ovo pravosuđe i da je naravno, pravda dostižna.
Ustavni sud je mnogo važan zbog toga što on ispravlja i naše greške. Htela bih da napomenem upravo jednu od poslednjih odluka Ustavnog suda, iz novembra meseca ove godine, kada je Ustavni sud ocenjivao ustavnost Zakona o radu. Upravo je oglasio neustavnom jednu odredbu Zakona o radu, koju je ova većina, ili slična većina donela, a to je član 179. stav 3. tačka 5. kojom je predviđeno da poslodavac može da da otkaz svom zaposlenom uvek ako smatra poslodavac da njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo.
Ovo je jedno takvo flagrantno kršenje Ustava, na koje su ukazivali na postupku izrade Predloga izmena i dopuna Zakona o radu i sindikati, čak i poslodavci, i civilno društvo i mnogi stručnjaci, ali ova većina nije htela to da čuje. Ovde pokazujem, na ovom primeru upravo to, koliko može biti značajna uloga Ustavnog suda i da je jako važno da ima samostalnost i nezavisnost.
Ovde kada govorimo o ovim kandidatima, moja prethodnica je rekla da ima tri do četiri kandidata, ili jedan od prethodnika, koji zaista ispunjavaju uslove. Vrlo je možda teško, sada govoriti ad persona, ali ono što je strašno važno, to je da razmatramo uvek kako ćemo smanjiti politički uticaj, kako ćemo izabrati ljude koji su u stanju da se odupru političkom pritisku na donošenje određene sudske odluke, i kako će zaista doprineti da se utemelji i ukoreni razumevanje pravne države i poštovanje ljudskih prava. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Nije prisutan.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Ustavni sud je najznačajniji, trebalo bi da je jedan od najznačajnijih organa u svakoj državi, pa i u Srbiji. Trebalo bi da je samostalan i nezavistan u svom radu, ali nažalost, u Srbiji je Ustavni sud, najmanje tri puta, pokazao da je instrument u rukama vladajućih koalicija, što svakako nije dobro, i što nije u skladu sa Ustavom RS, koji nas obavezuje da svi poštujemo odluke Ustavnog suda, što u nekim slučajevima nije moguće.
Koja su to tri, onako najeklatantnija, slučaja kada Ustavni sud nije bio ni samostalan, ni nezavistan.
Prvi slučaj se desio 2010. godine, kada je Ustavni sud raspravljao o blanko ostavkama, koje su moguće na osnovu člana 102. Ustava RS, i koje su do tada bile primenjivane. Tada je, tadašnja vladajuća koalicija, Boris Tadić i njegovi, su predložili izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i dok smo imali tzv. javno slušanje u onoj maloj sali, desilo se čudo neviđeno, u sred te rasprave, utrčala je Gordana Čomić i ovako nam pokazala – evo je odluka Ustavnog suda. Pre nego što je objavljena u „Službenom glasniku“, ona je donela tu odluku, gde je Ustavni sud proglasio neustavnim odredbu Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je bio u skladu sa članom 102. Ustava i koji je narodnim poslanicima omogućavao da mandate povere stranci sa čije liste su izabrani.
To je bilo ono vreme, da podsetimo kada su Boris Tadić i Miki Rakić pravili Naprednu stranku, i kada su svi državni organi bili u službi tog posla.
Drugi slučaj kada je Ustavni sud pokazao da nije ni samostalan, ni nezavistan, odnosio se na odluku Ustavnog suda o Briselskim sporazumima. Briselskim sporazumima je ugrožen teritorijalni integritet države Srbije i Ustavni sud nikako nije smeo da te sporazume proglasi političkim aktima, već je morao da ih proglasi, odnosno prihvati kao pravne i da ih poništi.
Podsećamo, da smo mi, srpski radikali, posle prvog Briselskog sporazuma podneli krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal, protiv svih onih koji su doprineli raznim odlukama pre Briselskog sporazuma i kasnije ovih koji su usvojili, potpisali Briselski sporazum da na Kosovu i Metohiju, faktički, više i nema državnih organa države Srbije. Ta krivična prijava stoji, verovatno, kod Zagorke Dolovac, zato je ona tužilac za sve sisteme. To je krivična prijava protiv Borisa Tadića, Borka Stefanovića, Mirka Cvetkovića, i ostalih koji su donosili odluke na osnovu kojih je lažna država Kosovo dobila i Ustavni sud, i Vrhovni sud, i registarske tablice, i lične karte, i granični prelaz, a i protiv Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića, Ivice Dačića, koji su sve to, i još nešto više od toga, potpisali ovim Briselskim sporazumima.
Treći slučaj kada je Ustavni sud Republike Srbije pokazao da se ne ponaša u skladu sa Ustavom, jeste kada su odlučivali o Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Mislim da je odluka, koju je tada doneo Ustavni sud, nešto što, valjda, nikada nije viđeno, iskreno se nadamo da neće ni biti. Ustavni sud je tada rekao da nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti ovog Zakona, odnosno određenih njegovih odredbi, zato što su tim zakonom uvedene interventne mere, zbog ekonomske krize. Ustavni sud, valjda, ne vodi računa o ekonomskoj krizi, već o ustavnom poretku. Ustavni sud je takođe tada rekao da neće odlučivati o inicijativi za utvrđivanje ustavnosti ovog zakona, zato što je to zakon privremenog karaktera. Zamislite, da nekome padne napamet da donese zakon i da ga oroči na dva meseca i da kaže da dozvoljeno ubijati ljude.
I onda će Ustavni sud da kaže pošto je ovo zakon privremenog karaktera, nećemo odlučivati o njemu. Što je najgore, taj zakon o otimanju penzija, produžen je pre neki dan Zakonom o budžetu i za 2017. godinu.
U ovim lošim odlukama, neustavnim odlukama, učestvovale su sudije Ustavnog suda koje su uglavnom i predložene da ovu funkciju vrše i u budućnosti. Jedna od njih je sadašnji predsednik suda, Vesna Ilić Prelić, koja je između ostalog poznata i po tome da ni za 2014, ni za 2015. godinu nije podnela izveštaj o radu Ustavnog suda. To je apsolutno nedopustivo i nije u skladu sa Zakonom o ustavnom sudu, nedopustivo za nekoga ko je predsednik Ustavnog suda.
O tome, da li je kao savetnik Jokićev, dobila još jedan stan, pored onoga koji je imala, kako ih je otkupila, itd, to će valjda neki drugi organi i nećemo se u ovako politički ozbiljnoj situaciji baviti time. Ali, nismo razumeli zašto ni jedan od predlagača nije predložio profesora Oliveru Vučić i Dragana Stojanovića da ponovo budu sudije Ustavnog suda, a oni su se pored Bose Nenadić koja nije mogla biti predložena zato što je stekla uslov za penziju, a po Ustavu to nije moguće, su se veoma zalagali da se briselski sporazumi proglase neustavnim. Ali, eto, nažalost nisu uspeli u tome.
U ovim predlozima koje smo dobili od ova dva predlagača, od Narodne skupštine i od predsednika Republike, zaista ima nekoliko imena koja zaslužuju svako poštovanje i mi srpski radikali se nadamo da će upravo zahvaljujući, nadamo se da će biti izabrani, profesoru Milanu Škuliću, profesoru Pravnog fakulteta u Beogradu i direktoru Instituta za uporedno pravo doktora Jovanu Ćiriću, da Ustavni sud više neće praviti brljotine kakve je do sada pravio, jer su oni ljudi koji niti ih neko može stranački svojatati, niti su se kada na bilo koji način ogrešili u svojim javnim istupima i u svojim delima, naučnim delima koja imaju iza sebe. Nisu se ni na koji način ogrešili ni o Ustav Republike Srbije, niti o bilo koji patriotski standard koji bi trebalo da krasi sve sudije Ustavnog suda, što sa mnogima nažalost, koji će i dalje biti, a i ovi koje ste vi predložili, neće biti moguće.
Jedan od glavnih problema jeste i taj o kom smo već govorili, da nijedan od predlagača nije predložio člana, sudiju, za sudiju Ustavnog suda, člana sa Kosova i Metohije. To je zaista nešto što je nedopustivo i nekako ide uz ove briselske sporazume. Ako ste dozvolili, gospodo, da na Kosovu i Metohiji samoproklamovana država Kosovo, ima nekakav svoj ustavni sud, morali ste bar eminentne pravnike sa Kosova i Metohije da predložite u Ustavni sud Republike Srbije.
Mi, srpski radikali, ćemo u danu za glasanje glasati za one kandidate za koje smo uvereni da zaslužuju naš glas i za koje smo uvereni da će se ponašati u skladu sa Ustavom Republike Srbije, a naravno, oni koji to ne zaslužuju neće dobiti naš glas. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Biljana Pantić Pilja. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, danas su pred nama predlozi kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, kao i predlog kandidata za izbor za sudije Ustavnog suda.
Moram se složiti sa koleginicom Vjericom Radetom, koja je rekla da je Ustavni sud najbitniji, najznačajniji sud u našoj zemlji, za razliku od nekih poslanika koji su danas rekli da Ustavni sud treba ukinuti. Ja sam prosto ostala zapanjena, pa sam komentarisala sa kolegama na koji način bi oni to uradili i ukinuli jedan Ustavni sud čije je postojanje propisano Ustavom Republike Srbije.
Što se tiče stručnih referenci. Jasno je svima da svi predloženi kandidati ispunjavaju predviđene uslove za izbor sudije, kako osnovnih tako i Ustavnog suda. Što je rekao kolega Neđa - diskreditovanje pojedinih kandidata, po meni je stvarno sramotno, posebno od onih koji nisu ni prošli pored Pravnog fakulteta, niti ne znaju ni šta je ustavno pravo, ni krivično, ni upravno, nijedna druga grana prava.
Takođe smo čuli i komentare koji se odnose na to da će Ustavni sud od danas biti u blokadi, a nije spomenuta blokada 2008. godine kada, tada vladajuća većina 2008. godine, nije mogla godinu dana da donese Zakon o Ustavnom sudu ili blokada iz 2002. godine kada kandidati DOS-a, odnosno poslanici DOS-a nisu mogli da se dogovore o kandidatima.
Takođe, strašno je da neki poslanici, posebno bivši ministri koji danas sede u klupama, primenjuju politiku dvostrukih aršina. Smatram da je u pitanju čist politički diletatizam. Kada govorimo o kadrovskim rešenjima, uvek nam ostane onaj gorak ukus, ako se setimo reforme pravosuđa iz 2010. godine. Tadašnju reformu su pojedini čak nazvali i „operacija 700“ i rekli su kada je skoro 700 sudija i tužilaca skandaloznim procesom čistke u pravosuđu ostalo bez stalne funkcije, a koje je posle taj isti Ustavni sud vratio na posao.
Onda ti isti poslanici, bivši ministri dođu, pričaju kakvo je stanje u srpskom pravosuđu. Treba da ih je sramota. U najmanju ruku da ih je sramota. Ni morala, ni znanja. Sedamsto sudija i tužilaca ostalo je bez posla, bez stalne sudijske funkcije, a zalažemo se za samostalan i nezavisan sud. Ostali su zato što nisu imali partijske knjižice. Zato što su bivši ministri, sadašnji poslanici sedeli po kafanama i određivali ko je podoban, ko nije podoban. Nije bilo nikakvih kriterijuma i sada država Srbija treba da plati tu naknadu štete. Onda pričamo o usporenosti rada pravosuđa, koliko imamo sudija, koliko nerešenih predmeta. Hajde da se podsetimo malo kako se tada radilo i šta ste uradili, kako ste bukvalno ugrobarili srpsko pravosuđe.
Takođe, čuli smo kritike pojedinih odluka Ustavnog suda. One nama mogu da se svide ili ne, možda se ni meni kao advokatu i pravniku neke ne sviđaju, ali sami se pozivate na nezavisno i samostalno sudstvo. Ustavni sud je samostalan i nezavistan. Način na koji se biraju sudije Ustavnog suda propisan je članom 172. Ustava Republike Srbije na koji ste se svi zakleli kada ste potpisivali zakletvu kao narodni poslanici.
Takođe odluke Ustavnog suda su konačne, izvršen i obavezujuće, svidele se one nama ili ne. Ovo je svojevrstan pritisak što sam ja danas čula, kritike na pojedine odluke Ustavnog suda. Možda se ni meni neka ne sviđa, ali je to direktan uticaj na sudije i to ne zaboravimo, na sudije koje ste vi 2007. godine birali na predlog tadašnjeg predsednika države. Tada se nije pričalo izgleda o političkoj podobnosti ili nepodobnosti.
Smatram da su svi predloženi kandidati stručni, nadam se da će biti izabrani najstručniji zato što su svi diplomirani pravnici, svi imaju široko svoje radno iskustvo u praksi što se tiče pravosuđa. Da li je neko profesor ustavnog ili krivičnog prava, mislim da o tome ne vredi ni raspravljati. Same odredbe Ustava imaju odredbe o ljudskim i manjinskim pravima koja podrazumevaju one odredbe koje se primenjuju u krivičnom pravu, ali to neki poslanici ne mogu da znaju zato što nikada nisu ni pročitali izgleda ni Ustav, a ne ustavno ili krivično pravo.
Tako da, molim neke poslanike da se edukuju kada budu pričali o ovoj temi. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati kandidate koji su
predloženi, posebno ove kandidate koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i smatram da treba što više takvih kandidata da nam predlažete i da treba što više sudija da imamo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.