Gospodine Nogo, vi izgleda volite to da tumačite, kako vama odgovara. Koliko ja znam, kolega Đukanović je prozvan imenom i prezimenom i optužen da je u svađi sa ministrom. To nije razlog za repliku?
(Srđan Nogo, s mesta: Ako je tako, onda dobro.)
Pravo na repliku, ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Pa, opet, prvo neistine, opet ne znate i opet kažem, nije greh da ne znate. Tu smo opet da objasnimo, da kažemo. To je jedno.
Drugo, ni jednog trenutka niste jasno objasnili član i amandman koji želite da objašnjavate i zato ja uzimam sebi za pravo da vam kažem nešto o profesionalnim upravnicima. Pre toga, samo za vašu informaciju, dakle aerodrom Srbije, u kojem sam radila, ne postoji, postoji aerodrom „Nikola Tesla“. Zamenik direktora na aerodromu, ne, savetnik za energetsku efikasnost.
Zatim, Demokratska stranka. Dakle, da kažem da su me 2006, 2007. i 2008. godine su me zvali u Demokratsku stranku. Ja tada nisam bila ni u jednoj jedinoj političkoj partiji. Ja to nisam prihvatila, jer u takvoj Demokratskoj stranci nisam želela da budem, kao što ni danas nikada ne bih bila u DS u kojoj imate Šutanovca za predsednika, u kojoj imate čoveka koji na pašnjacima pravi svoje zgrade, ili imate, ne znam, Pajtića koji zaista ugrozi dom za decu itd.
Prema tome, pokušaj da zato što niste čitali zakon i nemate šta da kažete, da pokušate da napravite neki problem sa SNS, ne možete to da uradite. Evo, to vam kaže jedna Zorana Mihajlović, koja je trenutno u SNS i tu će ostati. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Gordana Čović.

Zahvaljujem. Kao ovlašćena predstavnica DS.
Na nivou folklora je ovo bavljenje Demokratskom strankom. I ako se meri privrženost i lojalnost svojoj stranci time što ćete ružiti drugu stranku, ja onda imam jedno lepih sat i 45 minuta da objašnjavam zašto nikada ne bih bila u SNS.
Evo, dobacuju narodni poslanici – nemojte molim vas. Neću, naravno, pošto to mislim da je stil koji ova Skupština ne zaslužuje. A, da je zanimljivo da se bavite DS, to razumem, apsolutno, da u replikama pomešate da je narodni poslanik Dragoljub Mićunović živ, a da je pisac Borislav Pekić pokojni, to isto razumem, ponese čoveka. Kaže – to je stranka u kojoj su bili Mićunović i Pekić. Dragoljub Mićunović je u stranci, živ i zdrav, ja mu od srca želim da tako i nastavi.
Sa potpunim razumevanjem da je neophodno da se diskvalifikuje neko drugi zato što pripada stranci, ja vas ipak molim da to ne činimo zbog toga što ako takva pravila budu važila, izgubićemo jedan dobar ritam rasprave koji smo imali s vremena na vreme i nerviraćemo ljude koji gledaju ovo. Nećemo naše navijače, oni to vole, pa onda šalju SMS, pa udri ga, udri ga, udri ga, ali nismo mi ovde zbog naših navijača. Mi smo ovde zato da ljudima u Srbiji objasnimo šta treba i šta umemo o Zakonu o stanovanju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić, kasnije Vladimir Đukanović, pravo na repliku.

Kaže gospodin Đukanović, citiram – gospođa Zorana Mihajlović ništa nije uradila, željna je fotelje, ulepšava je fotošop i tu je samo s jednim razlogom, da zavadi Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, njoj ta svađa ide najviše u prilog. To je rekao gospodin Vladimir Đukanović. Ako vi, gospođo Mihajlović, to niste videli, evo, ja mogu da vam dostavim tu izjavu gospodina Đukanovića. Izvinjavam se što se mešam u vaše unutarstranačke odnose, ali ako to o vama misle vaši partijski drugari, vaše partijske kolege, žao nam je. Mi ćemo pokušati da vas odbranimo kao ženu, kao majku, kao ministarku. Mi ne pristajemo na ovakve uvrede bilo kome, u bilo kojoj stranci da se nalazi.
(Aleksandar Marković, s mesta: Samo nemoj ti.)
Molim gospodina Markovića da ne dobacuje. Ako ima nešto pametno da kaže, neka se javi za reč, a ne da dobacuje.

Gospodine Milojičiću, nemojte vi da radite moj posao, molim vas.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, pravo na repliku.

Gle čuda, kažu nam da se ne bavimo DS, a onda se oni bave sve vreme nama.
Ja opet ponavljam, da, ja jesam to rekao. Rekao sam još 20 sličnih izjava. Ja ne znam da li vi razumete nešto. Mi nismo Savez komunista. Mi razmišljamo različito, ali smo jedan veliki narodni pokret koji je okupio, između ostalog, i ljude koji su sa leve strane i sa desne i iz centra, zato što to jeste Srbija.
A vaš problem je, i to je ono što vas diskvalifikuje u svemu, upravo to što ko god je neistomišljenik, vi ga izbacite iz stranke. Sveli ste se na Šutanovca i na vas.
Inače, skandalozno je što ste mi stavili u usta da sam rekao da je gospodin Mićunović umro. Daleko bilo. Ja sam samo rekao da je ta stranka imala jednog Mićunovića, u tom smislu što ste ga oterali čak i da više nije predsednik političkog saveta. Kako vas nije sramota, prema čoveku ste se tako poneli i sad vi meni pričate kako sam ja navodno rekao da je čovek umro? Ja tvrdim da je to najveći živi filozof trenutno naš. Evo, ako hoćete baš da imam toliko poštovanja prema njemu, ali je skandalozno šta ste vi sada uradili i pokušali na jedan vrlo ružan način da nešto meni imputirate. Bolje gledajte sebe zašto ste jednog takvog čoveka sklonili, a recimo doveli da vam Kena bude u vrhu partije. Hvala.

U skladu sa članom 112. Poslovnika određujem pauzu u trajanju od pet minuta.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, prof. dr Miladin Ševarlić, Marija Janjušević, Zoran Radojičić i dr Dragan Vesović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.