Kao i u prethodnim amandmanima, mi smo analogno postupajući, podneli i na ovaj član da se st. 3. i 4. brišu zato što oni omogućavaju da se aerodrom kao javno dobro daje na koncesiju i smatramo da to ekonomski nema za to opravdanje, da nema nikakve logike i uporno postavljamo pitanje ministarki i njenim saradnicima da nam bliže objasne zašto se ovakva mogućnost sada naprasno stavlja u izmenu zakona i šta ćemo mi to dobiti ako Aerodrom „Nikola Tesla“ damo na koncesiju, šta ćemo više od toga imati i na osnovu čega izvodite zaključak?
Malopre sam čuo, prvo, da to neće biti na koncesiju, već se samo daje mogućnost. Mi bi bili skloni da poverujemo tome da nismo, pre nego što je zakon došao u Skupštinu, čuli od premijera koji kaže, iako ga niko za to nije pitao, niti je aerodrom bila tema, u smislu da aerodrom pravi gubitke, da loše funkcioniše, gde kaže – najbliži smo odluci o davanju koncesije za beogradski aerodrom 9. decembra na 25 do 30 godina, gde on objašnjava koliko će se tu para dobiti itd.
Može li neko da nam kaže na osnovu čega su ovi zaključci izvedeni, zašto dobijamo tumačenje od premijera, odnosno najavu da će biti dat na koncesiju, a onda posle toga dobijamo zakon po kojima se omogućava da se ovo javno dobro daje na koncesiju? Jel to znači da sutra možemo da očekujemo da ćemo dobiti predlog zakona o davanju izvora vode na koncesiju, upravljanje autoputem na koncesiju, nekog rudnika, ili šta god već?

Zahvaljujem gospodine Lapčeviću.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
Upravo ovaj stav 4. o kome se dosta govorilo smo mi predložili da se drugačije definiše. Treba da glasi da u slučaju poremećaja u obavljanju delatnosti upravljanja aerodrom na način iz člana 7. ovog zakona kada je delatnost upravljanja predmet koncesije, davalac koncesije preuzima mere u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije i ugovorom o koncesiji.
Mislimo da je bitno da se jasno definiše stav šta se dešava u svim onim slučajevima kada se dešavaju problemi kako je to definisano u članu 7. ovog zakona, jer prethodni stav ovog zakona praktično oslobađa koncesionara bilo kakve obaveze delovanja. Dok to postoji kao obaveza i ovlašćenja osnivača i navode se slučajevi u kojima se preduzimaju mere i kakve se mere preduzimaju, i onda samo stav 3. kaže da se, ako je upravljanje aerodromima predmet ugovora o koncesiji, to se ne odnosi na koncesionare.
Mislimo da je to loše. Očigledno je namera Vlade da koncesionara za koga, ponavljam, sigurno zna već o kome se radi, oslobodi nekih obaveza koje tu govore i o zaštiti životne sredine i o drugim stvarima. Mislimo da je to loše i da zakon treba da tretira koncesionara, odnosno korišćenja koncesije na isti način u pravima i obavezama kao i osnivači u ovom zakonu. Mislim da je važno da i u ovoj raspravi, pošto smo ponovo čuli od ministarke o nekim navodnim gubicima, aerodrom u prošlosti, ja bih voleo da čujem tačno godine i iznose kad su bili gubici.
Ja sam sada proverio na sajtu Aerodroma Beograd „Nikola Tesla“ podatke, finansijski izveštaj može svako da proveri, da vidi kakvi su finansijski izveštaji. Za 2008. godinu, dobit 1,350 milijardi dinara, 2009. godina 1,7 milijardi dinara, 2010. godine 2,24 milijarde dinara, 2011. godine 1,58 milijardi dinara. To su iznosi koji su manje više isti u odnosu na dobit koji je Aerodrom Beograd ostvario 2014. i 2015. godine. Nisu ti iznosi nešto dramatično povećani, kao što je i rast broja putnika, što takođe može da se vidi, ja ću da pročitam, pošto, ako neko nema mogućnost da sada ode na internet, a može da pogleda, 2007. porast broja putnika za 13%, 2008. godine za 5%, 2009. godine pad za 10%, 2010. godine porast za 13%, 2011. godine porast za 16% putnika više, 2012. porast za 8% putnika više, i onda jeste, najveći porast 2014. godine 31%. Da, ja neću sada da prećutim to. Ali, u poslednje dve godine, taj porast je samo 3%. Samo 3%, jer je Aerodrom Beograd potpuno okrenut samo jednoj avio-kompaniji, „Er Srbija“. Druge avio kompanije nisu poželjni partneri Aerodroma Beograd, oni se sada preusmeravaju na druge aerodrome, što ne mora da bude loše.
Ja se nadam da će recimo, Aerodrom u Nišu dostići onaj nivo putnika koji ima Aerodrom u Temišvaru. Aerodrom u Temišvaru ove godine ima milion putnika. Temišvar je 320.000 stanovnika, gotovo isto kao Niš, a odatle leti milion ljudi.
Ja bi voleo da vidim plan Vlade da i u Nišu za dve, tri godine imamo milion putnika. Ja bi to pozdravio i glasao za to u svakom slučaju, ali problem sa ovim zakonom i ovom koncesijom je problem cele politike Vlade.
Znači mi smo slušali u raspravi o budžetu kako ta koncesira vredi nekolik stotina miliona evra, koji će doći u budžet Republike Srbije. Ja onda postavljam pitanje gde će te pare biti potrošene? Da li će biti potrošeno na opraštanje duga „Petrohemiji“, recimo, 105 miliona evra koje treba da otpišemo do kraja godine?
Evo ga, zakon je stigao i treba da ga otpišemo, jeste 105 miliona evra, kako pokazuje kolega, nema veze, kako došlo tako i otišlo, 105 miliona evra poslovanja, rukovodstva „Petrohemije“ koje je postavila ova Vlada. NJihov rad ili nerad ili neodgovoran rad mi sada treba amnestiramo tako što će građani Srbije preuzeti taj dug na svoja leđa, bez da utvrdimo nečiju odgovornost u tom procesu.
Mi smo protiv toga i dok se ne bude radilo transparentno mi nećemo podržavati ovakve zakone. Ja sam sada izneo ministarki podatke tačne koje sam našao na sajtu Aerodroma „Nikola Tesla“, pa bih voleo da mi opovrgne to. Nisam imao mnogo vremena i načina da istražim bolje od toga, nego što sam otišao i pogledao finansijski izveštaj Aerodroma „Nikola Tesla“ od 2008. godine do danas. Hvala.

Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.

Prvo i najvažnije što ću uvek ponoviti kada god budemo razgovarali o ovom Zakonu o upravljanju aerodromima. Prvo, svaku odluku koju Vlada bude donela, ta odluka će da bude javna i transparentna. Vlada nije razgovarala niti je uopšte imala jednu jedinu tačku dnevnog reda na svojim sednicama, vezano za odluku o tome da li će se ići u koncesiju ili se neće ići u koncesiju itd.
Trenutno, mi jesmo izabrali kao što znate, privatizacionog savetnika, koji treba da nam da predloge šta bi bilo najbolje na osnovu mnogih analiza, ne samo „Nikole Tesle“, nego na osnovu mnogih projekcija, na osnovu svega onog što se dešava u regionu, šta bi bilo dobro uraditi da „Nikola Tesla“ se i dalje razvija.
Kada neko pita što to sada radite, kada je „Nikola Tesla“ u odličnom stanju, pa zato što da bi ste ostali na vrhu mora da se izvrši ogromno ulaganje u „Nikolu Teslu“ koje aerodrom u ovoj situaciji nema.
Znači, svaka odluka će biti pregledna, javna i transparentna. Proces, ukoliko se odlučimo na možda koncesiju ili bilo šta drugo će takođe biti javan i transparentan. Cela procedura će biti takva. Mi smo svedoci raznoraznih procedura koje su se činile od 2000. godine, koje su daleko od toga da su bile transparentne. Ova će da bude pregledna i o tome će se razgovarati. To je za mene najvažniji deo ove priče koji ste vi sada pominjali, zato što se stalno provlači kako smo dali koncesiju, odlučili kako neko postoji. Ne, ne postoji, odluka nije doneta. O tome se još uvek nije razgovaralo. Znaćete je, svi ćemo je znati, o tome ćemo moći da pričamo.
Što se tiče pada poslovanja „Nikole Tesle“, pad je zaista bio u kvalitetu poslovanja i to svi znamo. Niti je bilo velikog broja destinacija, sada ih ima 57 ili 58, niti je bilo nekih vrlo važnih direktnih letova koji su bili neophodni da postoje da bi uopšte mogli da pričamo o aerodromu.
U trenutku kada je privatizovan JAT, tog trenutka je bilo 3,2 miliona putnika, a danas idemo ka pet miliona putnika. To su dve godine.

Hvala.
Na glavu III iznad člana i član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici DS.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Predlažemo brisanje ovog člana, kao i brisanje svih članova zato što u Srbiji, poznato je svima, ne vladaju institucije. U Srbiji ne postoji pravna država, već postoji donošenje zakona po sistemu „rekao je Vučić“.
Nama je upravo ovde Vučić rekao da će se ići u koncesiju aerodroma u sledećoj godini i da ćemo od toga imati prihod u budžetskoj kasi. Zašto nama treba prihod u budžetskoj kasi kada je ta kasa, kako kažete vi iz SNS puna, da imamo suficit? Onda je ovaj zakon sled događaja gde je rekao Vučić.
Na osnovu toga „rekao je Vučić“ ministar, ministarstvo i Skupština donose zakon koji je loš. Pitam još jednom, zašto niste stavili broj lične karte tajkuna SNS koji je predviđen za koncesiju aerodroma, kada sve radite tako očigledno.
(Zoran Krasić, s mesta: Kako se zove taj?)
Pa verovatno neki Zvonko Veselinović, verovatno. Ili neki drugi, pošto su svi tajkuni u SNS.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Biće ovo kratko, nema potrebe da bude drugačije.
Za slučaj da je ko propustio da primeti, autoprojekcija izgleda funkcioniše i utorkom prepodne i tokom dana. Dakle, kako to izgleda kada neko, na primer, konstantno ima potrebu da ustane, nešto kaže na temu SNS ili nama prebaci da bi se malo osećao važno, videli smo već u ovoj sali nebrojano puta. Obično je to tragično, isprazno, kičasto, napadno, obično je vrlo glasno. A kako to izgleda kada mu papir zakasni, pa ne zna da kaže ama baš ništa, videli smo malopre. Hvala lepo.

Reč ima ministarka, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.