Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Nisam se javljala do sada, mada sam imala zaista dosta razloga, ali smatram da je sad već onako poprilično i meni i mojim kolegama mrsko da slušamo predavanje od nekih koji čak nisu mogli da napišu obrazloženje na to „briše se“. U redu, ja ako smatram da je nešto loše, da nije valjalo i hoću da se to briše, onda bar znam šta hoću da piše, da bar dam predlog, obrazloženje kako želim, ili je to ovog puta – e, pa sad neću ni kako ja hoću, hoću da ne bude nikako. Ali ono što ja ne želim i što sigurno ne želi niko od mojih kolega kojih zaista ima dosta za razliku od tih praznih redova kojima ste sada vi okruženi jeste da se Srbija vrati u ono vreme kada ste vi odlučivali kako će to biti i kako će to izgledati.
Upropastiti jednu kompaniju kao što je JAT, zaista je to trebao da uradi čarobnjak. Sada nam vi držite pridike po svim amandmanima na način što želite da se briše nešto što smo mi uradili za dve godine, a vi upropastili nešto što se godinama stvaralo. Zaista, loši su vam amandmani, loše vam je obrazloženje. Mrsko nam je da slušamo vaše pridike i zaista nećemo, odbićemo vaše amandmane, a dobre zakone ćemo prihvatiti.

Pravo na repliku, ovlašćeni predstavnik DS, narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Meni nije mrsko. Dok ne budemo naučili da ne može da nam bude mrsko da slušamo nekog kada govori ono što se razlikuje kao mišljenje od našeg, onda će početi razvoj. Dok budemo sedeli ovde rešeni da nam jezik uvrede i omalovažavanja bude jedini način komunikacije, dajemo pravo da govorimo o smrti dijaloga i smrti razvoja u društvu.
Meni nije mrsko da slušam bilo koga. Posao narodnog poslanika je obaveza da slušate svačije mišljenje. Ako samo malo uložimo napora u to da zaista slušamo one druge i da nam ne bude mrsko, da nam niko ne bude mrzak, ko zna šta sve dobro može da se dogodi u ovoj sali. Jedna stvar sigurno može. Može da se dogodi zaista početak dijaloga o raznim temama, početak razmene stvarno argumenata, početak razgovora o tome šta je ono što se govori, a ne ko govori, jer je to razlog zašto skupštine postoje.
Imam puno razumevanje i za jak jezik i za politički folklor. Imam čak i razumevanje za prostakluke, oni uvek pokušaju da zasene strah od argumenata, od činjenica i od onoga što je realnost. Mrsko slušati nekoga nije lepo da se kaže u sali. Zato što poriče suštinu sadržaja posla narodnog poslanika. Naš je posao da se slušamo i da čujemo. Zašto? Zato što kada u ovoj sali počne proces da mi, bez toga da nam je mrsko, slušamo i čujemo jedni druge, onda oni koji nas gledaju s pravom kažu – evo, ovi se razgovaraju iz mojih interesa.

Zahvaljujem, gospođo Čomić.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, naravno da ću predložiti da amandman bude odbijen, pre svega zbog besmisla njegovog samog obrazloženja, pazite, dve reči – briše se.
Nama naravno nije mrsko da slušamo bilo koji predlog koji dolazi ili iz pozicije ili iz opozicije. Mi smo to pokazali. Međutim, ako već govorimo o građanima koji ovo gledaju, veoma je jasno kome je mrsko da uopšte sluša bilo kakav predlog koji dolazi sa ove strane. Meni je drago da su predstavnici opozicije konačno počeli da nas slušaju. Građani su imali priliku da se u poslednjim mesecima uvere u to da su nam okretali leđa i izlazili iz sale kada predstavnici građana iznose svoje stavove, predloge, kada iznose ono za šta su ih građani birali. Konačno bar jedan napredak u opoziciji, slušaju nas i sede u sali. Hvala.

Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Nogo, Boško Obradović, mr Ivan Kostić, Marija Janjušević, Zoran Radojičić, dr Dragan Vesović i prof. dr Miladin Ševarlić.
Reč ima narodna poslanica Marija Janjušević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Ovde se u stvari radi o jednom nizu članova ovog predloga zakona koji pominju eksproprijaciju. Naši amandmani na tih nekoliko članova imali su gotovo identično obrazloženje, priznajem, a isto takvo bilo je obrazloženje predlagača zbog čega oni nisu prihvatljivi.
Kada je eksproprijacija u pitanju, to je izuzetno osetljivo pitanje, čak i kada nema ni jedna sporna tačka, velika je opasnost da dođe do zloupotrebe i da se sve ne reši na najpravičniji mogući način.
Zašto podozrenje? Na primer, mi smo mogli da imamo predlog o izmenama Zakona o vazdušnom saobraćaju i time bismo imali jednu zakonski i logično zaokruženu celinu, a ne da se sada pravi konfuzija sa mnogo zakona koji će se primenjivati u slučaju koncesije, pa se tako u samom članu 13. prvo govori o tome da će organi uprave i jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalaze nepokretnosti, koje su predmet eksproprijacije, odlučivati o tome, a onda se vraćamo po podnošenju predloga iz stava 1. ovog člana – dalji postupak se sprovodi u skladu sa zakonom kojim se uređuje eksproprijacija. U samom obrazloženju, takođe, predlagač se poziva na zakon kojim se uređuje planiranje i izgradnja. Dakle, imamo ponovo leks specijalis u pokušaju.
Dobro sam čula ministarku kada je rekla da radi bez emocija, i to verujem, pogotovo to pamtim iz slučajeva kada smo imali zatrpavanje bazilike, sečenje hrasta, južnog toka, potapanje manastira Gračanica itd. Zahvaljujem.

Na naziv iznad člana i član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Gordana Čomić, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Nogo, Boško Obradović, mr Ivan Kostić, Marija Janjušević, Zoran Radojičić, dr Dragan Vesović i prof. dr Miladin Ševarlić.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo ministarka, još jedan od male serije amandmana koji predlažu da se sva ova pitanja vezana za eksproprijaciju obrišu i regulišu na način što će se brisati članovi.
U obrazloženju ste dali da je to transparetno, javno. To možda vama izgleda, a mi imamo pravo da nama izgleda da tako nije. Da tako jeste, postavljamo pitanje – zašto se to radi podhitno, jer se zakon donosi po hitnom postupku? Često je u srpskom narodu – ono što je brzo, ponekad je kuso. Možda nismo morali da radimo na taj način podhitnosti, ali bi možda mi shvatili ovo što nam kažete da je transparentno, a za nas nije.
Uvažene kolege ne moraju da se ljute kada mi podnesemo amandman da se neki član zakona obriše, jer ako ne vidimo da možemo da izbelimo zid koji je načinjen od blata i ne znamo da ne možemo da pravimo rezbariju od drveta koje je trulo, moramo da predložimo da se to briše.
Imamo jedan konstruktivan savet. Malopre ste, gospođo ministarka, spominjali ulaganje u aerodrom u Nišu. Da li znate da, kada idete od Beograda ka Nišu, od naplatne rampe „Nais“ nigde nema table za aerodrom Niš? Proverite, stavite. Lično sam imao problema. Moji prijatelji su imali problema. To je konstruktivan savet.
Drugo pitanje, malopre ste opet spomenuli aerodrom Lađevci, plašim se da ono što rekli da će biti za par meseci otvoren neće biti tačno, jer sam drugačija objašnjavanja dobijao od gospodina Ilića na odboru. Neko od vas mi nije pričao identično, ali da ne pokrećemo tu temu. Hvala.

Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.