Dame i gospodo narodni poslanici, pravo na repliku sam ostvario na isti način kao što je prethodni govornik ostvario pravo na svoju.
Ja njemu nisam okrenuo leđa, pažljivo sam slušao, ako sam imao šta da čujem, a čuo sam da on negira da je upotrebio moje lične podatke, JMBG, i da je kod tužilaštva tražio podatke o meni. To je za mene novina. Ja ću taj dokument svakako pribaviti, kopiju tog dokumenta, i doneti ga u Narodnu skupštinu, sve sa njegovim potpisom.
Ja se pitam da li će onaj koji je sada negirao da je počinio ono što jeste počinio, da li će u tom slučaju podneti ostavku? Ja verujem da neće. Ako je potrebno, on će reći da nikada nije čuo za firmu za e-biznis, e-market, e-kapital. On će reći da nikada nije bio stečajni upravnik u 15 firmi u isto vreme, na 15 različitih destinacija, jedan čovek upravlja sa 15 firmi. Ako bude potrebno, on će reći da je i registrovao političku stranku, iako nije, iako radi kao udruženje građana. On je spreman da uradi bukvalno sve da bi se ponovo domogao vlasti i fotelje u kojoj ja, za razliku od njega, nikada nisam bio.
Ja sam pomenutom gospodinu ponudio TV duel da objasnimo razliku između njegove virtuelne ekonomije i moje realne i da gledaocima pokušamo u TV duelu da predočimo razliku između onoga što može biti i onoga što nikada ne može biti, što je virtuelno.
Za razliku od njega, ja se bavim realnom ekonomijom i ne bavim se ekonomijom tipa ubacim u proleće čvarke, pa onda u maju krenem da naberem prasića, a negde u jesen idem da naberem šunki. Takvu vrstu ekonomije ja ne vodim, niti ću voditi. Hvala.

Zahvaljujem.
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)
Očigledno je da smo se udaljili od teme.
(Saša Radulović, s mesta: Replika. To ste trebali pre nego što ste mu dali reč.)
Ne mogu ni vama, a ni gospodinu Rističeviću da dozvolim dalju raspravu na ovu temu koju ste vodili. Mislim da je važno da se vratimo na raspravu po amandmanima.
Sada ću shodno članu 112. dati pauzu od pet minuta. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Na naziv iznad člana 22. i član 22. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Član 22. koji predlaže da se briše ima rubrum – pokretanje postupka registracije. Vrlo je kratak i još je jedan snažno ilustrativan za normativni optimizam i za to kako zakon neće biti primenjen, a glasi – postupak registracije pokreće se podnošenjem prijave registru od strane upravnika ili drugog zakonom ovlašćenog lica, a može da se pokrene i po službenoj dužnosti. To piše u članu 22. koji govori o pokretanju postupka registracije, nakon što smo, nadam se, objasnili da se registruje u organu lokalne samouprave, da lokalna samouprava odredi lice koje je registrator. Ovaj član u jednom stavu, kada upravnik podnosi prijavu registru, dotle je u redu. Ko je zakonom ovlašćeno lice? Ako je prinudni upravnik, on je isto upravnik. Znači, normativni optimizam prve vrste, a tek ko pokreće postupak po službenoj dužnosti? Ko je to lice?
Službena dužnost se pojavljuje još u članu 24, 35, a da se u zakonu ne vidi ko je taj koji može da pokrene po službenoj dužnosti prijavu za postupak registracije stambene zajednice, odnosno skupštine stanara. Ko je to lice? To je moje pitanje za član 22, pošto ga ja u zakonu ne vidim i bilo bi dobro da nam odgovorite kako ste definisali ko pokreće po službenoj dužnosti prijavu za postupak registracije.

Zahvaljujem.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, prof. dr Miladin Ševarlić, Marija Janjušević, Zoran Radojičić i dr Dragan Vesović.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Takođe predlažemo brisanje člana 22. Identično kao i ostali narodni poslanici, pitamo se – ko je to lice koje po službenoj dužnosti pokreće ovaj postupak registracije?
Ministarka bi mogla da nas udostoji odgovora s obzirom da je više opozicionih poslanika iz različitih opozicionih grupa postavljalo identično pitanje. Ponavljamo još jednom i tvrdimo da je ovaj zakon štetan, da je ovaj zakon protivan interesima građana Srbije, da će posledice ovoga zakona osećati skoro svi građani Srbije i da je to dodatno opterećenje na poprilično istrošene budžete koje ima svaka porodica, svaki pojedinac u Srbiji.
Molim vas još jednom, nemojte dodatne namete nametati građanima, jer ovo ne može da se izdrži, ni akcize na struju, ni porezi na imovinu, ni razne druge sitne dažbine koje masovno povećavate, a pri tome smanjujete plate, smanjujete penzije. Na kraju, od te vaše uspešne reforme neće moći niko da preživi. Ovim uvodite jedan dodatni namet. Znači, opterećujete i po službenoj dužnosti podnošenje te prijave za registraciju, postojaće jedna taksa, terate stambenu zajednicu da se organizuje kao udruženje građana, što je suprotno samoj svrsi udruženja građana. Udruženja građana se osnivaju slobodnom voljom, a vi ovde osnivate stambenu zajednicu samim ovim zakonom, a na nju primenjujete pravila koja se odnose na udruženja, što mislim da je sporno i površ svega namećete neku prinudnu obavezu, registraciju po službenoj dužnosti.
Da ste hteli da uredite ove odnose, ali da ste ostavili ipak jednu veću dozu slobode građanima, da oni sami mogu da pokrenu postupak, a da ih podstičete nekim podsticajima da oni budu podnosioci, da imaju interes, da imaju inicijativu da podnesu odgovarajuću prijavu, da se registruju na jedan takav način, to bi bilo u redu, ali tako restriktivno tumačenje zakona, tolike imperativne norme kojima se uređuje ozbiljna sfera privatnosti, jer ne zaboravite stambena zajednica je mesto stanovanja, to je naša poslednja oaza i brana privatnosti i mislim da je to nedopustivo.

Na naziv iznad člana 23. i član 23. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Član 23. nastavlja razrađivanje postupka registracije i detaljno opisuje pokretanje postupka podnošenjem prijave. U prvom stavu piše šta treba da bude sadržaj prijave koja se podnosi za registraciju skupštine od strane upravnika, zakonom ovlašćenog lica, za koga ne znamo ko bi to mogao biti, i po službenoj dužnosti. Onda u pretposlednjem stavu, odnosno poslednjem stavu kaže – nadležna opštinska, odnosno gradska uprava koja vodi postupak registracije dužna je da dokumenta iz stava 2. ovog člana pribavlja po službenoj dužnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, odnosno da od podnosioca prijave može da zahteva samo one podatke koji su neophodni za njenu identifikaciju i dokumente koji potvrđuju činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija.
Dakle, u ovom stavu se, nevezano sa članovima 22, 24. i kasnije 35, pominje pribavljanje po službenoj dužnosti, s obzirom da je 8. juna ove godine, srećom, stupio na snagu Zakon o opštem upravnom postupku koji pred sve iz državne uprave, lokalne samouprave, gde god da su, stavlja obavezu da se građani ne maltretiraju podnošenjem dokumenata iznova, iznova, nego da su organi države dužni da između sebe razmenjuju.
Vraćam se na član 22. Da li je to isto službeno lice po službenoj dužnosti iz člana 22? Član 22. ne govori o tome da državni organi među sobom po službenoj dužnosti razmenjuje podatke. Član 22. kaže da postupak registracije se pokreće podnošenjem prijave registru od strane upravnika, zakonom ovlašćenog lica, a može da se pokrene i po službenoj dužnosti. Ko radi pokretanje prijave po službenoj dužnosti? Članom 23. ovo se odnosi na razmenu dokumenata za koje je lokalna samouprava i svaki organ uprave kome se građanin obrati dužan po Zakonu o upravnom postupku od juna ove godine da između sebe, a ne da se građani maltretiraju. Ne izgleda isto. Ako je isto, ne valja. Ako nije isto, morate mi reći ko pokreće po službenoj dužnosti prijavu za registraciju skupštine stanara?

Zahvaljujem.
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, prof. dr Miladin Ševarlić, Marija Janjušević, Zoran Radojičić i dr Dragan Vesović.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Mislim da je predlagač zakona propustio da definiše ovaj stav zakona na valjan način, jer dokumentacija koju overi skupština stanara na svojoj sednici ne može biti overena ni pred javnim beležnikom ni pred drugim organom koji se bavi overom potpisa. Kako oni mogu da predaju overenu dokumentaciju? To bi podrazumevalo da ono što su usvojili na skupštini stanara, da svi zajedno, sva ta lica koja su bila prisutna na sednici stambene zajednice, da odu zajedno do nekog notara ili zajedno u opštinu i da tamo overavaju potpise, pa da se to preda.
Mislim da je ovde omaška napravljena i prosto bih voleo da se to ispravi.